Autorius: Aleksandra Višekruna

Starosna granica krivično-pravnog maloljetstva – dileme i izazovi u uporednom pravu

Zadnje dvije decenije u fokusu interesovanja savremenog krivičnog prava su maloljetnici, odnosno djeca koja zbog svoje životne dobi, odnosno uzrasta i drugih psihofizičkih karakteristika zavređuju posebnu pažnju naučne i stručne javnosti. U takvoj konstelaciji odnosa primjećujemo da maloljetničko krivično pravo stiče svoju autonomnost i postepeno se izdvaja iz tradicionalnog ili klasičnog krivičnog prava, s obzirom da se odredbe koje se odnose na maloljetnike izdvajaju u posebne zakone, te se praktično na taj način zakonski normira i propisuje njihov specifičan krivičnopravni položaj.
Više

„Koautorska“ prava: šta smo naučili iz sudskog spora između komercijalnih izdavača i društvene mreže za naučnike?

Vest da su okončani sudski sporovi [1] zbog kršenja autorskih prava između dve velike izdavačke kuće i kompanije ResearchGate GmbH, u čijem se vlasništvu nalazi istoimena društvena mreža za naučnike, izazvala je znatno manju pažnju nego što se to moglo pretpostaviti u vreme njihovog pokretanja, pre pet, odnosno šest godina.
Više

Da li je odgovornost najskuplja reč za osiguravače?

Kraj godine predstavlja razdoblje kada u biznisu postoji samo jedna reč – ODGOVORNOST! Svode se računi, sačinjavaju bilansi, a iza svega provejava pitanje ko je odgovoran za loš/nedovoljno dobar poslovni rezultat. Ili, što je ređe, – ko je zaslužan za poslovni uspeh?! Osiguranje ne predstavlja izuzetak u tom smislu. Danas se više nego ikada cela industrija suočava sa pitanjem odgovornosti. Odgovornost je, zapravo, za osiguravače najskuplja reč. Oni svojim polisama svakako pokrivaju odgovornost privrednih subjekata, ali iste teraju i na društveno odgovorno poslovanje.

Više

Metabirkin: zaštita brendova u metaverzumu – da li su nezamenljiivi tokeni roba ili umetnost?

Metaverzum je koncept sajber prostora izgrađen na postojećoj strukturi interneta koristeći nove tehnologije, među kojima su i nezamenljiivi tokeni (engl. non-fungible token–NFT). Tehnički pojam tokena podrazumeva niz digitalnih informacionih jedinica izraženih u formi softverskog koda. Kod sadrži digitalni zapis o određenoj vrednosti. Pravno posmatrano, tokeni su digitalni zapisi imovine određene vrednosti – to može biti pravo, materijalna ili nematerijalna stvar. Token nije isto što i digitalni sadržaj (npr. oznaka, pesma, fotografija), već je digitalni zapis koji je vezan za predmetni sadržaj usled čega takav digitalni primerak postaje jedinstven u digitalnom svetu.[1]

Više

Može li internet glasanje povećati izlaznost i „poboljšati” demokratiju i zašto ne?

Koliko puta se već u medijima moglo čuti, kao podstrek za izlazak na izbore i veću izlaznost, da je izborni dan osvanuo vedar i sunčan? Da li mesto i način glasanja, te vremenske prilike izbornog dana zaista imaju takvo determinišuće dejstvo na naše odluke o korišćenju aktivnog biračkog prava? Ako je, pak, verovati statistici, stvar sa vremenskim prilikama je sasvim suprotna – veća izlaznost je tradicionalno bivala zabeležena u onim izbornim danima koji su bili kišoviti i tmurni.[1] Kakva je, pak, situacija sa načinom na koji svoje biračko pravo (ne) vršimo?

Više

„Čuvar reputacije“ osiguravajućeg društva – funkcija praćenja usklađenosti poslovanja

Korporativni skandali koji su pogodili  SAD i Evropu doveli su do toga da se mnogo pažnje posveti korporativnom upravljanju kompanijom radi zaštite od ovakvih krahova. Finansijska kriza koja je nakon toga usledila doprinela je otkrivanju prostora za poboljšanje korporativnog upravljanja u osiguravajućim društvima na sledeći način:

  • putem jačanja okvira za upravljanje rizicima
  • propisivanjem uslova za iskustvo i poslovni ugled kako članova uprave, tako i nosilaca i članova ključnih funkcija
  • definisanjem i razgraničenjem odgovornosti između članova uprave i nosilaca i članova ključnih funkcija
  • putem eksternog nadzora nad radom ovih društava.

Više

5 godina GDPR-a u Hrvatskoj – napokon na putu prema efektivnoj implementaciji uredbe?

Uredba o zaštiti osobnih podataka (GDPR) ranije je ove godine proslavila 5 godina svojeg postojanja. I dok su mnoge države proteklih 5 godina provele postavljajući visoke standarde zaštite, to nipošto nije bio slučaj u svim državama članicama. Činjenica je kako problemi poput zaštite podataka često padnu u drugi plan kada se usporede sa držanjem 57-og mjesta na globalnoj ljestvici korupcije, kao i ostvarenih natprosječnih rezultata u stopama nezaposlenosti i inflacije. Pa ipak, ta činjenica nikako nemože služiti kao opravdanje da agencija zadužena za zaštitu osobnih podataka (AZOP) zapravo pridonosi pogoršanju situacije.

Više

Direktiva Evropske unije o transparentnosti zarada

U sklopu pojačanih aktivnosti koje se odnose na uređenje određenih aspekata prava radnika, kao i antidiskriminacionog okvira u oblasti rada, usvojena je Direktiva 2023/970 o jačanju primene principa jednake zarade za jednak rad ili rad jednake vrednosti između muškaraca i žena kroz transparentnost zarada, i mehanizmima sprovođenja[1] (u daljem tekstu: Direktiva o transparentnosti zarada).

Više

Otuđenost od prava

Rasprostranjeno je mišljenje da Holanđani snažno podržavaju pravni sistem svoje države. To su potvrdile i komparativne empirijske studije: Holandija je jedna od država sa najvišim stepenom poverenja u zakone[1] i najvišim stepenom poslušnosti zakonu[2]. No, da li je slika holandske pravne kulture baš tako idealna? Da bismo ovo proverili pođimo za trenutak do malog grada Zvole (Zwolle) na severoistoku Holandije.

više

Udeo u privrednom društvu kao zajednička imovina supružnika

U Porodičnom zakonu ne postoji odredba koja udeo u privrednom društvu stečen zajedničkim ulogom supružnika svrstava u zajedničku imovinu, te u praksi dolazi do razmimoilaženja i neusaglašenosti. Smatra se da supružnik koji nije registrovan kao član privrednog društva ima pravo na srazmeran deo uloga u osnovnom kapitalu društva, ali ne i na udeo stečen tim ulogom, odnosno da osnivački ulog supružnika na koga se taj udeo ne vodi ne daje nikakva prava nad privrednim društvom supružniku koji nije upisan u registar.

više

Osiguranje odgovornosti javnih beležnika

Javnobeležnička delatnost je profesionalna delatnost. Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. Javni beležnik sastavlja pravne poslove, overava isprave, izdaje izvode i prepise isprava, konstatuje pravne činjenice, a obavlja i druge poslove, kao što su preuzimanje isprava na čuvanje, kao i gotovog novca. Osim toga, javni beležnik vrši popis i pečaćenje ostavinske mase, posreduje između stranaka, itd. Navedene poslove javni beležnik mora činiti u javnoj formi koja je definisana zakonom i ta forma daje javnobeležničkim poslovima potrebnu autentičnost.[1]

Više

Apsolutni veto u Evropi?

Ustavno pravo poznaje dva instituta predsedničkog veta: suspenzivni i apsolutni. Suspenzivni veto se smatra klasičnim institutom ustavnog prava. Reč je „ovlašćenju predsednika republike da uslovno uskrati akt promulgacije izglasanom predlogu zakona, dok o tome konačnu odluku ne donese neki drugi organ“[1]. Više

Raskid ugovora o organizovanju turističkog putovanja – prava, obaveze i mogućnost osiguranja

Kako put od planiranja do realizacije putovanja po pravilu nije kratkotrajan, na njemu se mogu isprečiti brojne situacije. Usled nastupanja neke od njih, putnik se može odlučiti da ugovor raskine. Naspram interesa potrošača da ugovorom više ne bude vezan i da i u takvom slučaju bude zaštićen, stoji interes organizatora, da njegovi imovinski interesi budu zaštićeni.
više

Digitalni radnici između dve vatre – lažna samozaposlenost vs. radni odnos

Istorijska podela rada na zavisan i nezavisan zasnovana je na odgovoru na pitanje da li lice radi za drugoga ili samostalno obavlja delatnost bez instrukcija i pod vlašću drugog. Ovako striktna podela rada opravdano gubi smisao u vremenu „digitalnog rada“, nastalog kao rezultat konstantne upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija i sveukupne digitalizacije sredstava za rad. Zbog toga, u ulozi radnika sve češće, nalaze se lica koja obavljaju rad suprotan karakteristikama standardnog, uobičajenog rada u okviru radnog odnosa – digitalni radnici.

više

Da li nam je potrebno obavezno osiguranje od zemljotresa?

Pod uticajem sve ekstremnijih klimatiskih promena, svet je izložen sve većim rizicima, što dodatno potvrđuje određenje sadašnjeg društva kao „društva rizika“.[1] Iako je verovatnoća ostvarivanja rizika od prirodnih katastrofa veoma niska, kada se oni zaista ostvare, nastupaju značajni ljudski i finansijski gubici. Ipak, interesovanje i potražnja za sredstvima za eleminisanje štete rastu tek onda kada do neke prirodne katastrofe i dođe. Dokaz za to su i zemljotresi koji su tokom ove godine pogodili Tursku i Siriju, a čiji potresi su se osetili i kod nas. Iako je snažniji zemljotres pogodio Republiku Srbiju pre desetak godina, tek su se sada mogla čuti glasna pitanja kako se ekonomski zaštiti od udara zemljotresa.

više

Menstrualno odsustvo – progresivno rešenje ili korak nazad?

Izmene zakona u Španiji od febrauara 2023. godine, kojim se dozvoljava odsustvo za žene sa bolnim simptomima menstruacije, otvorilo je novu dilemu u pravnim krugovima, da li je menstrualno odsustvo progresivno rešenje u 21. veku ili još jedna bespotrebna borba feministkinja koja će za korak udaljiti muškarce i žene od tako željene rodne ravnopravnosti? Odgovor je teško dati i mišljenja su oprečna.

više

Ko odgovara za štetu koju pričini veštačka inteligencija – primer korišćenja vozila bez vozača

U skladu sa razvojem veštačke inteligencije (dalje VI) u ovoj deceniji se može očekivati da će usluge prevoza robe i putnika sve češće preuzimati osamostaljeni robotski sistemi – tzv. vozila bez vozača (driverless vehicle, autonomous vehicle, robotic car), budući da se već sada u vozila (tzv. software defined vehicle) ugrađuju kompjuteri, senzori i kamere sa ciljem da skreću pažnju vozaču i pomažu njegovo opažanje pri upravljanju vozilom (tzv. auto-asistenti). Očekivana pojava na putevima vozila bez vozača nameće potrebu da se tradicionalni model odgovornosti za štetu za radnje čoveka-vozača (štetnika) preispita tako što će se regulisati prelazak odgovornosti sa vozača i/ili imaoca vozila na proizvođača vozila bez vozača.

više