Autorius: Aleksandra Višekruna

Nova diskriminacija za novo doba – uvod u kodiranu diskriminaciju

Posted by Aleksandra Višekruna on

Konkurisali ste za posao. Vaš poslodavac, osim što zahteva uobičajene informacije i dokumentaciju – CV, motivaciono pismo i preporuke ranijih poslodavaca, traži od Vas da dostavite i listu muzike koju trenutno slušate. Vi ste: 1) zahvalni što Vam nije postavio nijedno od uobičajenih diskriminatorskih pitanja: da li ste u braku, da li planirate porodicu i sl; i 2) zadovoljni jer ste naišli na „cool“ poslodavca koji je zainteresovan za Vaš muzički ukus. Da li, ipak, iza toga može da stoji diskriminacija, i na koji način?

Više

10. mart, Međunarodni dan žena sudija – globalna i lokalna perspektiva

Posted by Aleksandra Višekruna on with 1 Comment

Vladavina prava je preduslov postojanja demokratskog društva, a nezavisno pravosuđe predstavlja okosnicu vladavine prava. Vladavina prava je sama po sebi inkluzivan koncept, budući da obuhvata, između ostalog, zabranu diskriminacije i jednakost pred zakonom. Puno i jednako učešće žena u vršenju javnih poslova, uključujući i vršenje pravosudnih funkcija, jedan je od ciljeva održivog razvoja,1 koji je podržan u tekstovima Opšte preporuke br. 232 i i Opšte preporuke br. 333 o pristupu žena pravosuđu Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena.

više

Rodna ravnopravnost između obaveze i stvarne vrednosti kompanije: francuski model kao primer zakonodavnog pristupa

Posted by Aleksandra Višekruna on

Rodna ravnopravnost u organima upravljanja kompanija postaje sve značajnija u savremenim pravnim sistemima. Zakonodavci uvode mehanizme poput kvota, izveštavanja i sankcija kako bi ovo načelo postalo delotvorno. Praksa, međutim, pokazuje da mnoge kompanije i dalje vide rodnu ravnopravnost pretežno kao formalnu obavezu. To se ogleda, na primer, u minimalnom uključivanju žena u ključne odluke, ili izbegavanju imenovanja za predsednike odbora. U takvom pristupu, zanemaruje se moguća stvarna vrednost za poslovanje. Cilj ovog teksta je da analizira francuski zakonodavni pristup i ukaže kako rodna ravnopravnost može biti i stvarna vrednost, a ne samo pravna obaveza.

Više

UEFA protiv višestrukog vlasništva: kako evropski fudbal pokušava da zaštiti svoj integritet?

Posted by Aleksandra Višekruna on with 2 Comments

U poslednjih dvadesetak godina evropski fudbal je doživeo ogroman zaokret. Umesto tradicionalnih vlasnika klubova, na scenu su stupili globalni investitori koji fudbal posmatraju ne samo kao sport, već kao svojevrsnu investicionu platformu. Kao prirodna posledica toga razvio se fenomen višestrukog vlasništva (Multi-Club Ownership – MCO), u kojem jedna grupacija ili investitor upravlja čitavom mrežom klubova širom sveta.

Više

Digitalni sindikati – mogućnosti i značaj

Posted by Aleksandra Višekruna on with 1 Comment

Sindikati kao tvorevina koja krasi kolektivno radno pravo i čija je krucijalna supstanca, postalo je predmet preispitivanja i njegove društvene opravdanosti. Ključno pitanje koje se danas postavlja jeste potencijalna održivost sindikata i da li isti imaju moć odgovoriti današnjim trendovima. Današnji trendovi i svilo neoliberalizma koje je pogodilo i radne odnose, nije zaobišlo ni sindikate.  

Više

Diskriminacija na radu – Srbija i Švedska kroz pravni okvir i praksu

Posted by Aleksandra Višekruna on with 2 Comments

U savremenom društvu, sve češće govorimo o jednakim pravima, pravednim uslovima rada i potrebi da svako bude poštovan bez obzira na to ko je i odakle dolazi. Ali koliko smo zaista zaštićeni zakonom? Šta ako nas neko odbije na razgovoru za posao jer smo žene, pripadnici nacionalnih manjina ili osoba sa invaliditetom? Šta ako nas kolege omalovažavaju zbog godina, vere ili seksualne orijentacije? Na ova pitanja pravo daje jasne odgovore. U ovom tekstu istražujemo kako se diskriminacija na radu reguliše u Srbiji i Švedskoj i zašto se Švedska smatra jednim od najpozitivnijih primera kada je u pitanju vladavina prava, zaštita ljudskih prava i jednakost na tržištu rada.

Više

Uporedna pravna analiza: ,,nužno suparničarstvo” i ,,jedinstveno suparničarstvo” u srpskom i austrijskom građanskom procesnom pravu

Posted by Aleksandra Višekruna on with 1 Comment

Pojmovi ,,nužno suparničarstvo” u srpskom pravu i ,,jedinstveno suparničarstvo“ (Einheitliche Streitpartei) u austrijskom pravu imaju u svojoj srži isto značenje u oba pravna sistema i znače da svi suparničari, koji su učesnici materijalnopravnog odnosa, moraju da tuže ili da budu obuhvaćeni tužbom, kako bi tužba imala uspeha.

Više

Pojam oštećeni i pojam žrtva

Posted by Aleksandra Višekruna on with 3 Comments

Nedoslednost u upotrebi termina u zakonima Republike Srbije, može dovesti u zabludu lica pogođena krivičnin delima ili njihovom posledicom, u pogledu njihovih prava i obaveza pred nadležnim organima. Pogođeni krivičnim delom nisu isključivo pravnici i zakonom nije uvek obavezno zastupanje od strane punomoćnika advokata, što otežava razumevanje postupaka licima koji u njima učestvuju. Od shvatanja šta je to delo i šta treba prijaviti, do prijave, te preko pravila u sudnici i prava na učešće u postupku, oštećeni ja balgovremeno potrebno puno informacija. Često i više puta ponoviti istu, jer su emocije lica na koje delo utiče, neposredno ili posredno, češće glasnije od racija.

Više

Na nuklearnom planu nešto (ništa) novo

Posted by Aleksandra Višekruna on with 3 Comments

Eskalacija sukoba između Pakistana i Indije, kao i između Izraela i Irana ponovo je otvorilo pitanje o upotrebi nuklearnog oružja, kao i posledicama njegove upotrebe. Upravo pitanje o upotrebi pomenutog oružja bila je tema treće konferencije država članica Ugovora o zabrani nuklearnog oružja (u daljem tekstu: Ugovor), koja je bila održana u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 3. do 7. marta 2025. godine. Na trećoj konferenciji prisustvovalo je 59 država članica, 31 država posmatrač i čak 163 predstavnika nevladinih međunarodnih organizacija. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici UN, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Instituta UN za istraživanje razoružanja itd.

Više

U susret izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju – (ponovno) uvođenje prava na dom u srpsko pravo?

Posted by Aleksandra Višekruna on

Vlada Republike Srbije je u svojstvu ovlašćenog predlagača podnela Predlog Zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (u daljem tekstu: predlog). Narodnoj skupštini se tokom prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije obratio i ministar pravde koji je tokom iznošenja razloga za donošenje predloženog Zakona, između ostalog, i naveo da su izmene predložene radi usklađivanja sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, te radi poštovanja prava na dom, koje je predviđeno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao razlog za donošenje predmetnog Zakona, navodi se „efikasnija primena zaštite prava na porodični dom koji garantuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda” (u daljem tekstu: Evropska konvencija).  Dalje u tekstu se navodi i da se ovo pravo ogleda „između ostalog, i na pravo da se izuzme od izvršenja zbog naplate duga jedina nepokretnost u kojoj izvršni dužnik živi, u slučaju kada bi takvo izvršenje narušilo pravo na porodični život izvršnog dužnika i članova njegove porodice i bilo neproporcionalno u odnosu na visinu duga“. 

Više

Krivičnopravna zaštita osoba sa invaliditetom: odmeravanje kazne za zločin iz mržnje

Posted by Aleksandra Višekruna on

Zločin iz mržnje predstavlja krivičnopravni i kriminološki fenomen. U tekstu će biti više reči o krivičnopravnoj zaštiti osoba sa invaliditetom kroz prizmu odmeravanja kazne za zločin učinjen iz mržnje u srpskom i makedonskom krivičnom zakonodavstvu. Ovakav izbor zakonodavstva je zanimljiv sa stanovišta krivičnopravne nauke i prakse, jer je reč o državama koje dele zajedničke pravne tekovine bivše SFRJ.

Više

Roboti kao žrtve? Ispitivanje granica krivičnopravne zaštite u digitalnom dobu

Posted by Aleksandra Višekruna on

Kada su demonstranti 2025. godine u Los Anđelesu spalili autonomna vozila kompanije Waymo,[1] nisu ni slutili da će pokrenuti jednu od najdelikatnijih krivičnopravnih dilema današnjice – može li robot biti žrtva krivičnog dela? Zaista, ko se ima smatrati žrtvom sa aspekta postojećeg krivičnog zakonodavstva u situaciji kada je robot napadnut, oštećen ili uništen? Da li je to vlasnik, društvo, ili, možda, sam robot? Činjenica je da su roboti sve više deo naše svakodnevice, te ovo pitanje postaje sve relevantnije, iako naizgled pripada sferi naučne fantastike.[2]

Više

Privremene mere koje određuje Evropski sud za ljudska prava

Posted by Aleksandra Višekruna on

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u svojoj praksi samo izuzetno određuje privremene mere i to u ograničenom broju oblasti, pre svega onima koje se odnose na ekstradiciju i proterivanje.1 Upravo zbog toga, pitanje stvarnog značaja, obaveznosti i posledica odluka kojima se određuju privremene mere privuklo je veliku pažnju šire javnosti nakon što je nekoliko organizacija civilnog društva zajednički podnelo zahtev ESLJP povodom događaja od 15. marta 2025. godine.2 Ove organizacije su tražile da ESLJP odredi privremenu meru kojom bi se srpske vlasti obavezale da (i) spreče upotrebu zvučnog oružja u takvim okolnostima; (ii) spreče krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj raspravi o upotrebi zvučnog oružja 15. marta 2025. godine; i (iii) sprovedu efikasnu istragu o navodima da je zvučno oružje korišćeno (slučaj Đorović i drugi protiv Srbije (predstavka br. 8904/25)).3

Više

Kada patent ukaže na tragediju

Posted by Aleksandra Višekruna on

Podmornica Cyclops 2 zaronila je u junu 2023. godine sa plovila Polar Prince pod kanadskom zastavom, na dubinu od oko 3.800 m u svrhu ispitivanja olupine Titanika, koja se nalazi u internacionalnim vodama 304 nautičke milje od Njufaundlenda (Kanada). Prilikom spuštanja, podmornica je implodirala, najverovatnije zbog tehničkih propusta u izradi, dizajnu trupa i testiranju, što upućuje na odgovornost kompanije OceanGate. U nedostacima iz patentne dokumentacije pomenute kompanije možda se krije odgovor na pitanje da li je tragični događaj mogao biti sprečen, što je komentarisano u ovom prilogu.

Više

Predmenstrualni sindrom: stereotip o nervoznoj ženi ili potencijalni kriminološki problem?

Posted by Aleksandra Višekruna on

Kada se govori o predmenstrualnom sindromu (PMS), ova tema se često banalizuje kroz stereotipe i duhovite opaske na račun žena. U svakodnevnoj komunikaciji, emocionalne reakcije žena u ovom periodu neretko se objašnjavaju površnim formulacijama koje zanemaruju složenost tog stanja. Šta zapravo predstavlja PMS, kako on utiče na žene i da li se o njegovim posledicama treba raspravljati i u pravnom kontekstu? U nastavku ćemo pokušati da sagledamo pojedine aspekte ovog pitanja iz drugačije perspektive.

Više

Nasilnička vožnja – prekršaj ili krivično delo?

Posted by Aleksandra Višekruna on

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, uprkos smanjenju broja nezgoda sa nastradalim licima u III kvartalu 2024. godine u odnosu na isti period 2023. za 3,8% i pada broja saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima u naselju za 4,6%, apsolutni broj poginulih je bio veći (155 u 2024. godini u odnosu na 112 u 2023. godini), pri čemu je, za razliku od ranijih godina, najveći broj poginuo u saobraćajnim nezgodama u naselju (79), dok je u nezgodama van naselja poginulo 76 lica.1 Podaci ukazuju na teškoće u prevenciji saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama u kojima najčešće stradaju vozači i njihovi saputnici. Tako je u 2024. godini poginulo 16 mališana, dok je 157 teško, a 167 lakše povređeno.2

Više

Nasilničko ponašanje sportista-građanskopravne i krivičnopravne posledice

Posted by Aleksandra Višekruna on

Savremeni sport ima značaj kako za psihofizički razvoj ličnosti i očuvanje zdravlja građana, tako i kao privredna grana koja kanališe velike tokove novca.i S obzirom na funkcije koje sport ostvaruje neophodno je zaštiti integritet sportskih takmičenja što se ostvaruje merama kojima se obezbeđuje fer i pošteno sportsko nadmetanje odnosno adekvatno ponašanje sportista, sportskih stručnjaka, stručnjaka u oblasti sporta kao i navijača. U tom smislu, zabrinjavajući je statistički podatak da je u toku 2023. godine u Republici Srbiji doneto 44 osuđujućih presuda za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili drugom javnom skupu,ii dok je u vremenskom periodu od 2015. do 2020. godine izvršeno 2.048 prekršaja koji su predviđeni Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.iii

VIše

Digitalna transformacija osiguranja – novi standardi operativne otpornosti

Posted by Aleksandra Višekruna on

Proces digitalne transformacije u finansijskom sektoru se znatno ubrzao poslednjih godina i postao je ključan za opstanak društava koja posluju na finansijskom tržištu. Pandemija izazvana globalnim širenjem virusa kovid 19 i njen efekat na poslovanje društava bili su katalizatori za ubrzanje digitalizacije. Kao rezultat te transformacije, osiguravajuća društva, budući da su deo finansijskog sektora, postaju potpuno zavisna od svoje tehnologije, koja više nije samo instrument za lakše i brže poslovanje, već i diferencijalni i konkurentski faktor. S druge strane, osim prednosti, visok stepen digitalizacije povećava rizik od sajber incidenata.

Više

Akt zadovoljstva kod ćutanja uprave

Posted by Aleksandra Višekruna on

Pored tužbe zbog poništaja akta,1 pred Upravnim sudom može se podneti tužba i zbog nedonošenja takvog akta – ćutanja uprave. 2 Ovom vrstom tužbe se motiviše tuženi (državni) organ da akt donese. Ona štiti građane od nerada države. Kada nakon tužbe, tuženi donese zahtevani akt (udovolji tužbenom zahtevu), obaveštava sud o tome. Sud daje nalog tužiocu da se, u roku od 15 dana, izjasni povodom tog naknadno donetog akta. Od sadržine i postojanja izjašnjenja tzv. akta zadovoljstva, zavisi dalji tok upravnog spora.

Više

Neka sporna (aktuelna) pitanja o sticanju uslova za odlazak u starosnu penziju sudija Ustavnog suda Crne Gore – dilema između primjene Zakona o radu i Zakona o PIO

Posted by Aleksandra Višekruna on

Sudijsku funkciju crnogorski zakonodavac je predvidio kao stalnu. Međutim, od sudijske funckije (opštih sudova) u pogledu stalnosti, treba razlikovati i napraviti distinkciju u odnosu na sudije Ustavnog suda. Sudija Ustavnog suda Crne Gore se bira (i to samo jedan put) na period od 12 godina (mandatna funkcija).1

Više

Posthumna oplodnja i pravni status embriona

Posted by Aleksandra Višekruna on

Posthumna oplodnja, proces kojim se omogućava začeće i rođenje deteta nakon smrti jednog ili oba roditelja, predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja savremene biomedicine.1 Ova praksa omogućava upotrebu genetskog materijala preminulog partnera ili zamrznutih embriona, čime se prepliću napredak nauke i kompleksni etički, pravni i sociološki izazovi. Iako je tehnologija značajno unapredila mogućnosti reprodukcije, posthumna oplodnja često se nalazi u središtu sukoba različitih stavova i vrednosti, posebno kada su u pitanju pravo na reprodukciju i najbolji interes deteta.

Više

Diplomatski azil – da ili ne

Posted by Aleksandra Višekruna on

Pitanje ustanove diplomatskog azila ponovo je aktuelizovano kada je Meksiko odlučio da dodeli diplomatski azil bivšem potpredsedniku Ekvadora, Horheu Davidu Glasu Espinelu. Vlada Ekvadora je 5. aprila 2024. godine oko 22 časa rasporedila specijalne agente oko prostorija meksičke ambasade, kada je oko njih 15 nasilno i neovlašćeno upalo u prostorije meksičke ambasade.

Više

Eksploatacija radnika u (globalnim) lancima snabdevanja luksuznih brendova Armani, Dior i drugi?

Posted by Aleksandra Višekruna on
U okviru globalizovanog ekonomskog sistema, angažovanje radnika u zemljama sa slabo razvijenom regulativom u oblasti radnog prava postaje sve izraženiji problem. Velike kompanije, usmerene na maksimiziranje profita, često rade sa dobavljačima u zemljama u razvoju gde je zaštita radnih prava nedovoljna, što rezultira značajnim kršenjem ljudskih prava i različitim oblicima eksploatacije. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, više od 120 miliona ljudi, uključujući decu, doživljava kršenje svojih prava u globalnim lancima snabdevanja. Više

Pravni okvir zaštite računarskih programa sa posebnim osvrtom na (generativnu) vještačku inteligenciju „CHATGPT“

Posted by Aleksandra Višekruna on
Računarski programi se kako u uporednom pravu, tako i u pozitivnom pravu Srbije i BIH štite se autorskim pravom. Razvojem generativne vještačke inteligencije (u daljem tekstu: VI), stvoren je širok spektar sofisticiranih informacionih sistema koji mogu, po pravilu, na osnovu upita korisnika, da načine ili generišu tekst (npr. ChatGPT). Poseban izazov predstavlja kako pravno regulisati proizvode koje stvara VI sa aspekta autorskog prava.[1]

Više

„Pink kvote” – decenija rodnih kvota u italijanskom korporativnom upravljanju

Posted by Aleksandra Višekruna on
Jedno od pitanja o kojima se sve više vodi računa u Evropi i svetu je rodna ravnopravnost u telima privrednih društava.[1] Iako se govori o prisustvu „manje zastuplјenog pola”, gotovo bez izuzetka se pokazalo da su ove norme donete kako bi se žene (više) uklјučile u upravlјanje kompanijama. Većina evropskih država danas nastoji da poveća udeo žena u korporativnim telima, ali su prisutne razlike u pristupu ovom pitanju, kako u pogledu načina na koji se ono uređuje, tako i u pogledu motiva koji stoje iza ovih politika.[2]

Više

Prenesena diskriminacija u svetu rada – gde i „s kim“ počinje, a gde se zavrašava diskriminacija?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Diskriminacija na radu – pitanje o kom se mnogo, a opet, čini se, uvek nedovoljno, govori, što zaključujemo na osnovu, najmanje, dva ugla posmatranja. Pre svega, potreba da govorimo o ovoj temi postoji dok god postoji i diskriminacija u svetu rada, a opet, čini se da diskriminacija ne „samo“ postoji, nego je i posebno izražena upravo u radnopravnom kontekstu.[1] Opet, o tome da postoji stalna potreba da o diskriminaciji na radu govorimo, pišemo i razmišljamo proizilazi i iz toga što se čini da ova tema nikada nije „završena“. Tako se čini da stalno uočavamo „nove“ rizike, ali i „nove“ oblike u kojima se diskriminacija može pojaviti. I dok to svedoči o stalnim naporima u borbi protiv diskriminacije, druga strana novčića nam ukazuje na, i dalje dug i mukotrpan put koji se odnosi uopšte na prepoznavanje, a potom i borbu protiv diskriminacije i postizanje jednakosti.[2]

Više

Diktatura kao način za izjednačavanje zakonodavstva

Posted by Aleksandra Višekruna on
Diktatura kao način, diktatura kao sredstvo, diktatura u najširem smislu reči, deluje gotovo nespojivo kao instrument kojim bi mogli da se postignu pravni ciljevi. Sama reč diktatura ima latinsko poreklo (dictata – lekcije, zadaci, dictator – onaj koji diktira, ali i nosilac najvišeg čina, ovlašćenja, dictatura – režim pod diktatorom). Prema odrednici Pravne enciklopedije, diktatura je „režim u kome apsolutna vlast pripada jednoj ličnosti, ali koja je tu vlast uzurpirala, tj. do koje je došla protivzakonito i vrši je bez valjanog pravnog osnova. Obično se ovakva vlast uspostavlja državnim udarom ili pobunom, najčešće uz oslanjanje na vojsku ili policiju.[1]

Više

Položaj istaknutih pravnika u Srbiji

Posted by Aleksandra Višekruna on
Osnovna pitanja su, ko i kako bira istaknute pravnike u pravosudne savete, te ko su oni? Proceduralno gledano, istaknute pravnike bi posle okončanog javnog konkursa na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine birala Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika. Radi pravičnosti izbornog procesa i eliminisanja mogućnosti za zloupotrebu, predviđeno je da je nadležni odbor Narodne skupštine dužan da Narodnoj skupštini predloži dvostruko više kandidata od broja članova koji se biraju.[1] Sasvim je na mestu i pitanje zbog čega se predvidela teško dostižna većina?
Više

Right to disconnect kao potreba savremenog doba

Posted by Aleksandra Višekruna on
Informacione tehnologije doprinele su stalnoj dostupnosti pojedinca svim dešavanjima u društvu, samim tim, omogućile su gotovo neograničene mogućnosti da zaposleni bude dostupan svom poslodavcu. Takozvani električni povodac u vidu mobilnog telefona i laptopa putem interneta stvorio je atmosferu rada i nakon radnog vremena. Tako se čini da zaposleni ostaju na poslu i nakon radnog vremena, postajući deo nove digitalne svakodnevnice, odnosno „the new normal“. Kao posledica upliva informacionih tehnologija u svet rada, nastalo je right to disconnect, koje još uvek traži adekvatan prevod na srpski jezik. Ovo pravo je nastalo kao potreba da se skoro neograničenoj dostupnosti zaposlenog poslu postave granice.

Više

Manje je više? O broju sudija i sudijskoj efikasnosti

Posted by Aleksandra Višekruna on
O optimalnoj organizaciji pravosuđa može se govoriti samo uslovno jer ne postoje standardi niti jasni modeli za procenu efikasnosti jednog pravosudnog sistema. Organizacija sudijske mreže jedne zemlje proizvod je tradicije, ustavnog i pravnog eksperimentisanja, pa njena promena takođe treba da zavisi od potreba te države i društva. U Srbiji se često može čuti da je neefikasnost njenog pravosudnog sistema  posledica nedovoljnog broj sudija, što dovodi do dugih sudijskih procesa, kašnjenja i zastoja. Stoga su mnogi zagovornici reforma u okviru srpskog pravosuđa predlagali poveđanje broja zaposlenih u sudovima, a pre svega povećanje broja sudija kako bi se pospešila efikasnost pravosudnog sistema.

više

Starosna granica krivično-pravnog maloljetstva – dileme i izazovi u uporednom pravu

Posted by Aleksandra Višekruna on
Zadnje dvije decenije u fokusu interesovanja savremenog krivičnog prava su maloljetnici, odnosno djeca koja zbog svoje životne dobi, odnosno uzrasta i drugih psihofizičkih karakteristika zavređuju posebnu pažnju naučne i stručne javnosti. U takvoj konstelaciji odnosa primjećujemo da maloljetničko krivično pravo stiče svoju autonomnost i postepeno se izdvaja iz tradicionalnog ili klasičnog krivičnog prava, s obzirom da se odredbe koje se odnose na maloljetnike izdvajaju u posebne zakone, te se praktično na taj način zakonski normira i propisuje njihov specifičan krivičnopravni položaj.
Više

„Koautorska“ prava: šta smo naučili iz sudskog spora između komercijalnih izdavača i društvene mreže za naučnike?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Vest da su okončani sudski sporovi [1] zbog kršenja autorskih prava između dve velike izdavačke kuće i kompanije ResearchGate GmbH, u čijem se vlasništvu nalazi istoimena društvena mreža za naučnike, izazvala je znatno manju pažnju nego što se to moglo pretpostaviti u vreme njihovog pokretanja, pre pet, odnosno šest godina.
Više

Da li je odgovornost najskuplja reč za osiguravače?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Kraj godine predstavlja razdoblje kada u biznisu postoji samo jedna reč – ODGOVORNOST! Svode se računi, sačinjavaju bilansi, a iza svega provejava pitanje ko je odgovoran za loš/nedovoljno dobar poslovni rezultat. Ili, što je ređe, – ko je zaslužan za poslovni uspeh?! Osiguranje ne predstavlja izuzetak u tom smislu. Danas se više nego ikada cela industrija suočava sa pitanjem odgovornosti. Odgovornost je, zapravo, za osiguravače najskuplja reč. Oni svojim polisama svakako pokrivaju odgovornost privrednih subjekata, ali iste teraju i na društveno odgovorno poslovanje.

Više

Metabirkin: zaštita brendova u metaverzumu – da li su nezamenljiivi tokeni roba ili umetnost?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Metaverzum je koncept sajber prostora izgrađen na postojećoj strukturi interneta koristeći nove tehnologije, među kojima su i nezamenljiivi tokeni (engl. non-fungible token–NFT). Tehnički pojam tokena podrazumeva niz digitalnih informacionih jedinica izraženih u formi softverskog koda. Kod sadrži digitalni zapis o određenoj vrednosti. Pravno posmatrano, tokeni su digitalni zapisi imovine određene vrednosti – to može biti pravo, materijalna ili nematerijalna stvar. Token nije isto što i digitalni sadržaj (npr. oznaka, pesma, fotografija), već je digitalni zapis koji je vezan za predmetni sadržaj usled čega takav digitalni primerak postaje jedinstven u digitalnom svetu.[1]

Više

Može li internet glasanje povećati izlaznost i „poboljšati” demokratiju i zašto ne?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Koliko puta se već u medijima moglo čuti, kao podstrek za izlazak na izbore i veću izlaznost, da je izborni dan osvanuo vedar i sunčan? Da li mesto i način glasanja, te vremenske prilike izbornog dana zaista imaju takvo determinišuće dejstvo na naše odluke o korišćenju aktivnog biračkog prava? Ako je, pak, verovati statistici, stvar sa vremenskim prilikama je sasvim suprotna – veća izlaznost je tradicionalno bivala zabeležena u onim izbornim danima koji su bili kišoviti i tmurni.[1] Kakva je, pak, situacija sa načinom na koji svoje biračko pravo (ne) vršimo?

Više

„Čuvar reputacije“ osiguravajućeg društva – funkcija praćenja usklađenosti poslovanja

Posted by Aleksandra Višekruna on
Korporativni skandali koji su pogodili  SAD i Evropu doveli su do toga da se mnogo pažnje posveti korporativnom upravljanju kompanijom radi zaštite od ovakvih krahova. Finansijska kriza koja je nakon toga usledila doprinela je otkrivanju prostora za poboljšanje korporativnog upravljanja u osiguravajućim društvima na sledeći način:

  • putem jačanja okvira za upravljanje rizicima
  • propisivanjem uslova za iskustvo i poslovni ugled kako članova uprave, tako i nosilaca i članova ključnih funkcija
  • definisanjem i razgraničenjem odgovornosti između članova uprave i nosilaca i članova ključnih funkcija
  • putem eksternog nadzora nad radom ovih društava.

Više

5 godina GDPR-a u Hrvatskoj – napokon na putu prema efektivnoj implementaciji uredbe?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Uredba o zaštiti osobnih podataka (GDPR) ranije je ove godine proslavila 5 godina svojeg postojanja. I dok su mnoge države proteklih 5 godina provele postavljajući visoke standarde zaštite, to nipošto nije bio slučaj u svim državama članicama. Činjenica je kako problemi poput zaštite podataka često padnu u drugi plan kada se usporede sa držanjem 57-og mjesta na globalnoj ljestvici korupcije, kao i ostvarenih natprosječnih rezultata u stopama nezaposlenosti i inflacije. Pa ipak, ta činjenica nikako nemože služiti kao opravdanje da agencija zadužena za zaštitu osobnih podataka (AZOP) zapravo pridonosi pogoršanju situacije.

Više

Direktiva Evropske unije o transparentnosti zarada

Posted by Aleksandra Višekruna on
U sklopu pojačanih aktivnosti koje se odnose na uređenje određenih aspekata prava radnika, kao i antidiskriminacionog okvira u oblasti rada, usvojena je Direktiva 2023/970 o jačanju primene principa jednake zarade za jednak rad ili rad jednake vrednosti između muškaraca i žena kroz transparentnost zarada, i mehanizmima sprovođenja[1] (u daljem tekstu: Direktiva o transparentnosti zarada).

Više

Otuđenost od prava

Posted by Aleksandra Višekruna on
Rasprostranjeno je mišljenje da Holanđani snažno podržavaju pravni sistem svoje države. To su potvrdile i komparativne empirijske studije: Holandija je jedna od država sa najvišim stepenom poverenja u zakone[1] i najvišim stepenom poslušnosti zakonu[2]. No, da li je slika holandske pravne kulture baš tako idealna? Da bismo ovo proverili pođimo za trenutak do malog grada Zvole (Zwolle) na severoistoku Holandije.

više

Udeo u privrednom društvu kao zajednička imovina supružnika

Posted by Aleksandra Višekruna on
U Porodičnom zakonu ne postoji odredba koja udeo u privrednom društvu stečen zajedničkim ulogom supružnika svrstava u zajedničku imovinu, te u praksi dolazi do razmimoilaženja i neusaglašenosti. Smatra se da supružnik koji nije registrovan kao član privrednog društva ima pravo na srazmeran deo uloga u osnovnom kapitalu društva, ali ne i na udeo stečen tim ulogom, odnosno da osnivački ulog supružnika na koga se taj udeo ne vodi ne daje nikakva prava nad privrednim društvom supružniku koji nije upisan u registar.

više

Osiguranje odgovornosti javnih beležnika

Posted by Aleksandra Višekruna on
Javnobeležnička delatnost je profesionalna delatnost. Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. Javni beležnik sastavlja pravne poslove, overava isprave, izdaje izvode i prepise isprava, konstatuje pravne činjenice, a obavlja i druge poslove, kao što su preuzimanje isprava na čuvanje, kao i gotovog novca. Osim toga, javni beležnik vrši popis i pečaćenje ostavinske mase, posreduje između stranaka, itd. Navedene poslove javni beležnik mora činiti u javnoj formi koja je definisana zakonom i ta forma daje javnobeležničkim poslovima potrebnu autentičnost.[1]

Više

Apsolutni veto u Evropi?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Ustavno pravo poznaje dva instituta predsedničkog veta: suspenzivni i apsolutni. Suspenzivni veto se smatra klasičnim institutom ustavnog prava. Reč je „ovlašćenju predsednika republike da uslovno uskrati akt promulgacije izglasanom predlogu zakona, dok o tome konačnu odluku ne donese neki drugi organ“[1]. Više

Raskid ugovora o organizovanju turističkog putovanja – prava, obaveze i mogućnost osiguranja

Posted by Aleksandra Višekruna on
Kako put od planiranja do realizacije putovanja po pravilu nije kratkotrajan, na njemu se mogu isprečiti brojne situacije. Usled nastupanja neke od njih, putnik se može odlučiti da ugovor raskine. Naspram interesa potrošača da ugovorom više ne bude vezan i da i u takvom slučaju bude zaštićen, stoji interes organizatora, da njegovi imovinski interesi budu zaštićeni.
više

Digitalni radnici između dve vatre – lažna samozaposlenost vs. radni odnos

Posted by Aleksandra Višekruna on
Istorijska podela rada na zavisan i nezavisan zasnovana je na odgovoru na pitanje da li lice radi za drugoga ili samostalno obavlja delatnost bez instrukcija i pod vlašću drugog. Ovako striktna podela rada opravdano gubi smisao u vremenu „digitalnog rada“, nastalog kao rezultat konstantne upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija i sveukupne digitalizacije sredstava za rad. Zbog toga, u ulozi radnika sve češće, nalaze se lica koja obavljaju rad suprotan karakteristikama standardnog, uobičajenog rada u okviru radnog odnosa – digitalni radnici.

više

Da li nam je potrebno obavezno osiguranje od zemljotresa?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Pod uticajem sve ekstremnijih klimatiskih promena, svet je izložen sve većim rizicima, što dodatno potvrđuje određenje sadašnjeg društva kao „društva rizika“.[1] Iako je verovatnoća ostvarivanja rizika od prirodnih katastrofa veoma niska, kada se oni zaista ostvare, nastupaju značajni ljudski i finansijski gubici. Ipak, interesovanje i potražnja za sredstvima za eleminisanje štete rastu tek onda kada do neke prirodne katastrofe i dođe. Dokaz za to su i zemljotresi koji su tokom ove godine pogodili Tursku i Siriju, a čiji potresi su se osetili i kod nas. Iako je snažniji zemljotres pogodio Republiku Srbiju pre desetak godina, tek su se sada mogla čuti glasna pitanja kako se ekonomski zaštiti od udara zemljotresa.

više

Menstrualno odsustvo – progresivno rešenje ili korak nazad?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Izmene zakona u Španiji od febrauara 2023. godine, kojim se dozvoljava odsustvo za žene sa bolnim simptomima menstruacije, otvorilo je novu dilemu u pravnim krugovima, da li je menstrualno odsustvo progresivno rešenje u 21. veku ili još jedna bespotrebna borba feministkinja koja će za korak udaljiti muškarce i žene od tako željene rodne ravnopravnosti? Odgovor je teško dati i mišljenja su oprečna.

više

Ko odgovara za štetu koju pričini veštačka inteligencija – primer korišćenja vozila bez vozača

Posted by Aleksandra Višekruna on
U skladu sa razvojem veštačke inteligencije (dalje VI) u ovoj deceniji se može očekivati da će usluge prevoza robe i putnika sve češće preuzimati osamostaljeni robotski sistemi – tzv. vozila bez vozača (driverless vehicle, autonomous vehicle, robotic car), budući da se već sada u vozila (tzv. software defined vehicle) ugrađuju kompjuteri, senzori i kamere sa ciljem da skreću pažnju vozaču i pomažu njegovo opažanje pri upravljanju vozilom (tzv. auto-asistenti). Očekivana pojava na putevima vozila bez vozača nameće potrebu da se tradicionalni model odgovornosti za štetu za radnje čoveka-vozača (štetnika) preispita tako što će se regulisati prelazak odgovornosti sa vozača i/ili imaoca vozila na proizvođača vozila bez vozača.

više