Menstrualno odsustvo – progresivno rešenje ili korak nazad?

Izmene zakona u Španiji od febrauara 2023. godine, kojim se dozvoljava odsustvo za žene sa bolnim simptomima menstruacije, otvorilo je novu dilemu u pravnim krugovima, da li je menstrualno odsustvo progresivno rešenje u 21. veku ili još jedna bespotrebna borba feministkinja koja će za korak udaljiti muškarce i žene od tako željene rodne ravnopravnosti? Odgovor je teško dati i mišljenja su oprečna.

Za špansku Poverenenicu za zaštitu rodne ravnopravnosti regulisanje menstrualnog odsustva predstavlja „pobedu ženskih prava“[1], dok bi po mišljenju Brankice Janković, srpske Poverenice za zaštitu rodne ravnopravnosti ovaj institut pojačao diskriminaciju žena na tržištu rada i umanjio im mogućnost za zaposlenje.[2]

Čini se da zakonodavci u Evropi imaju najviše poteškoća u regulisanju instituta menstrualnog odsustva, pa je tako španski zakon pionirski pružio mogućnost da žene svakog meseca odsustvuju dva, a najviše pet radnih dana tokom menstrualnog ciklusa, ukoliko imaju bolne simptome koje treba da potvrdi lekar medicinskom potvrdom. Takvo odsustvo je plaćeno iz državnog sistema osiguranja. U Italiji nije bilo podrške da se sličan zakon usvoji 2017. godine, te su prevladala predviđanja o negativnim posledicama u vidu pojačane diskriminacije žena na tržištu rada. Ipak, treba znati da plaćeno menstrualno odsustvo postoji u Japanu od završetka Drugog Svetskog rata.[3] Ženama se daje mogućnost da odsustvuju samo prvog dana menstrualnog ciklusa, ali se čini da japansko društvo nije progresivno kao što se na prvi pogled može pomisliti, jer su žene posle uvođenja ove odredbe postale manje zastupljene na tržištu rada u odnosu na muškarce. U slično vreme je i Južna Korea omogućila ženama da se koriste pravom na menstrualno odsustvo, ali je ovaj institut potpuno izgubio svoju svrhu postavši tokom primene u praksi odsustvo koje se ne plaća.[4] Zambija je takođe regulisala menstrualno odsustvo u vidu jednog neplaćenog dana, poznatog kao „dana majki“, ali se čini da ovaj tip odsustva nije zaživeo jer nije u skladu sa društveno nepisanim pravilima u ovom društvu, gde majke imaju primarnu ulogu u odgajanju dece.[5] Odredbe o menstrualnom odsustvom postoje na papiru u Indoneziji[6], kao i na Tajvanu[7], ali ne postoje mehanizmi da se ovaj institut zaista i primeni. Zanimljivo je primetiti da se menstrualno odsustvo koristi kao način za promovisanje poslodavaca, kakav je slučaj u Australiji,[8] a specifična je situacija u Kini, koja nema unoformna pravila po pitanju menstrualnog odsustva, već pojedine provincije imaju odredbe koje dozvoljavaju ženi da odsustvuje sa posla do dva dana, uz medicinsku potvrdu.[9]

Na pitanje opravdanosti menstrualnog odsustva nije lako odgovoriti. Protivnici ovog odsustva smatraju da ono nije neophodno jer ne trpi svaka žena bolne menstruacije te će se ovo odsustvo često zloupotrebljavati[10], dok drugi smatraju da je ovo još jedna prepreka za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.[11] Ukoliko uzmemo u obzir da se muškarci i žene se razlikuju po prirodi, menstruacija je upravo jedna od tiһ razlika. Ne može se zanemariti da je menstruacija povezana i sa reproduktivnom ulogom žene u društvu, koja je jedinstvena. Kako je rađanje jedan od cilјeva svakog društva, ženama se daje posebna zaštita[12] od diskriminacije kako bi imale jednak tretman sa muškarcima. Menstruacija bi se mogla posmatrati kao deo ove značajne uloge koja je ženi po prirodi data, te se može zaključiti da bi menstrualno odsustvo trebalo dozvoliti ženama, kao deo posebne zaštite po osnovu rađanja. Propisivanje ovakvog odsustva smatralo bi se jednom od razlika među polovima, poštovanjem mentalnog i fizičkog zdravlјa žena tokom menstruacije i na taj način se daje doprinos rodnoj ravnopravnosti. S druge strane, menstrualno odsustvo može se opravdati samo u onim prilikama kada žene imaju simptome koji su nepodnošlјivi i čine iһ manje produktivnim na poslu. Nemaju sve žene tokom menstruacije bolove, vrtoglavicu, mučninu i ovakvo odsustvo mora biti praćeno lekarskim nalazom. Ono što je jednako važno uz propisivanje menstrualnog odsustva je podizanje svesti o һigijeni menstruacije i činjenici da proizvodi za menstruaciju nisu dostupni za sve devojke i žene. Ovo poslednje potvrđuju inicijative za smanjenje poreza na menstrualne proizvode kako bi se ukinulo „menstrualno siromaštvo“.[13] Uz prehodno iznete argumente, uvođenjem menstrualnog odsustva, uz lekarsko uverenje moglo bi se doprineti doslednosti jednakog tretmana. U svakom drugom slučaju, pitanje jednakog tretmana muškaraca i žena može biti ugroženo.


[1] Euronews, “Menstrual leave”: Spain was the first in Europe to allow women three to five days off due to a painful cycle”, https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/78220/menstrualno-odsustvo-spanija-je-prva-u-evropi-omogucila-zenama-tri-do-pet-dana-odmora-zbog-bolnog-ciklusa/vest  (29. 5. 2023).

[2] https://www.alo.rs/zena/zivot-prica/726781/zbog-menstrualnih-tegoba-odsustvo-sa-posla-oglasila-se-i-poverenica-evo-da-li-ce-zene-u-srbiji-na-bolovanje-tokom-ciklusa/vest (29. 5. 2023).

[3] S. Quadrat Hashimy, “Menstrual Leave Dissent and Stigma Labelling: A Comparative Legal Discourse”, International Journal of Law Management & Humanities 5, 2022, 1275-1276.

[4] S. Quadrat Hashimy, 1278.

[5] H. H. Price, “Periodic Leave: An Analysis of Menstrual Leave as a Legal Workplace Benefit”, Oklahoma Law Review 74, no. 2, 2022, 191.

[6] S. Quadrat Hashimy, 1282.

[7] P. Bhalerao, Aayush Shah, “Menstrual Leave – Regressive or Progressive?”, International Journal of Law Management & Humanities 3, 2020, 833.

[8] H. H. Price, 190-191.

[9] H. H. Price, 194.

[10] G. Golding, T. Hvala, “Paid Period Leave for Australian Women: A Prerogative Not a Pain”, Sydney Law Review 43, no. 3, 2021, 349.

[11] H. H. Price, 191.

[12] Jovana Rajić Ćalić, „Posebna zaštita žene za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u srbiji i u uporednom pravu“, Radno i socijalno pravo: časopis za teoriju i praksu radnog i socijalnog prava, br. 1/2019, 337-353.

[13] Uticaj menstrualnog siromaštva na tinejdzerke, https://gdc.unicef.org/resource/how-does-period-poverty-have-negative-effect-teenage-girls (30.5.2023).Velika Britanija je od 1. januara 2021. godine smanjila porez, Škotska je ukinila poreze na higijenske uloške, dok je Hrvatska od 2022. godine snizila porez sa 25% na 13%.


Image by Freepik

O autoru

Jovana Rajić Ćalić

Jovana Rajić Ćalić je istraživač saradnik Instituta za uporedno pravo. Oblasti njenog interesovanja su radno pravo, rodna ravnopravnost i zabrana diskriminacije.

Podelite