Prof. dr Jelena Ćeranić rođena je 1979. godine.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. godine sa prosečnom ocenom 9,54. Specijalističke studije iz predmeta „Pravo Evropske unije”, koje su zajednički organizovali Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Evropski univerzitetski centar Univerziteta u Nansiju završila je 2004. godine. Magistrirala je u Evropskom univerzitetskom centru Univerziteta u Nansiju 2005. godine, odbranivši magistarsku tezu „Demokratija u Ugovoru o Ustavu Evropske unije“. Doktorsku tezu pod nazivom „Pravno i političko povezivanje država unutar Evropske unije“ odbranila je sa odlikom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine.

U Institutu za uporedno pravo je zaposlena od 2006. godine. U martu 2016. godine izabrana je u zvanje viši naučni saradnik, a u julu 2021. godine u najviše naučno zvanje.

Član je skupštine Udruženja pravnika u privredi i član Udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske. Takođe je član redakcije časopisa „Strani pravni život“ koji izdaje Institut za uporedno pravo i časopisa „Srpska pravna misao“ koji izdaje Pravni fakultet Univerziteta u Banjaluci.

Oblast njenog interesovanja su Pravo intelektualne svojine i Pravo Evropske unije.
Autor je brojnih članaka iz ovih oblasti kao i tri monografije „Pravni i politički oblici povezivanja država unutar Evropske unije“, „Unitarni patent“ i „Odgovornost internet posrednika za povredu žiga”.

Govori engleski i francuski jezik, a služi se i španskim jezikom.

Rođena je 17. 10. 1961. godine. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1984. Na istom fakultetu je magistrirala 1988 na temu prekršaja (teza objavljena kao monografija 1989) i doktorirala 1991. godine na temu Naknada štete žrtvi krivičnog dela (objavljeno kao naučna monografija 2001).

Kretanje u službi: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja (1985-2000 – u tom periodu birana u zvanja istraživača, naučnog saradnika i višeg naučnog saradnika); Institut za uporedno pravo (2000-2003, kada je birana u zvanje naučnog savetnika), od 2002. do 2012. angažovana na Fakultetu za poslovno pravo, (kasnije Pravni fakultet Univerziteta Union) kao redovni profesor za krivično pravo, kriminologiju i javno pravo. Od 2013. zaposlena u Institutu za uporedno pravo kao naučni savetnik.

Dobila je nagrade Ministarstva nauke 2001. i 2004. za izuzetne rezultate u naučnom radu. 2021. godine dobila je povelju „Dr Borisav T. Blagović“ za razvoj nauke u Institutu za uporedno pravo. Nastavnik je i mentor na doktorskim studijama prava Pravnog fakulteta

Univerziteta Union u Beogradu. Pod njenim mentorstvom do 2017. devet kandidata je uspešno odbranilo doktorske disertacije. Član je Udruženja za krivično pravo i kriminologiju Republike Srbije, Viktimološkog društva Srbije i, preko njih, Svetskog viktimološkog društva. Trenutno je predsednica Udruženja za odštetno pravo.

U periodu od 2005. do 2013. bila je članica više radnih grupa ministarstva nadležnog za pravosuđe za izradu strateških akata i propisa iz oblasti krivičnog prava, prekršaja, sistema izvršenja kazne zatvora i alternativnih krivičnih sankcija. U istom periodu bila je angažovana kao stalni ekspert OEBS-a za reformu zatvorskog sistema, a tokom 2010. kao konsultant za oblast izvršenja krivičnih sankcija i implementaciju alternativnih krivičnih sankcija u Republici Crnoj Gori.

Učestvovala je u brojnim naučnim projektima koje su finansirali ministarstvo nadležno za nauku i drugi državni organi, međunarodne organizacije (Savet Evrope, OEBS, EU) i nevladine organizacije. Od 2017. do kraja 2019. rukovodila je projektom osnovnog istraživanja Srpsko i evropsko pravo – upoređivanje i usaglašavanje (ev. broj OI 179031), koji je realizovao Institut za uporedno pravo, a finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Autor je ili koautor preko 200 naučnih radova (od čega 17 monografija) iz oblasti kaznenog i javnog prava, odštetnog prava, kriminologije i viktiminologije. Urednik je brojnih zbornika radova sa međunarodnih naučnih konferencija u organizaciji Udruženja za odštetno pravo.

Član je Saveta naučnog časopisa Temida i redakcija naučnih časopisa Strani pravni život, Pravni zapisi, Nauka, bezbednost, policija.

Vladimir Đurić rođen je 1971. godine.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1996. godine. Magistrirao je na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu 2000. godine, odbranivši sa odlikom magistarsku tezu „Ustavna žalba“. Doktorsku tezu pod nazivom „Ustavni postupak zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora“ odbranio je 2006. godine na Pravnom fakutetu Univerziteta u Nišu.

Naučni je saradnik u Insititutu za uporedno pravo, gde je zaposlen od 2011. godine. Od 2000. godine do 2002. radio je u Ministarstvu spoljnih poslova SR Jugoslavije. Od 2002. do 2006. bio je savetnik ministra u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a od 2006. do 2008. pomoćnik direktora Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Od 2009. do 2012. bio je savetnik ministra u Ministarstvu vera, odnosno kasnije u Ministarstvu vera i dijaspore Od 2002. godine do 2007. godine bila je angažovan kao saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta „Union”. Od 2007. je profesor na predmetima „Ustavno pravo“ i „Upravno pravo“ na Fakultetu pravnih nauka Univerziteta „Apeiron“ u Banja Luci. Član je predsedništva Udruženja za ustavno pravo i redakcije časopisa „Strani pravni život“ koji izdaje Institut za uporedno pravo. U zvanje višeg naučnog saradnika izabran je u oktobru 2019. godine, a u zvanje naučnog savetnika 2024. godine.

Oblast njegovog interesovanja su ustavno pravo, upravno pravo, ljudska i manjinska prava, državno crkveno pravo.

Autor je ili koautor više monografija i brojnih članaka iz ovih oblasti, među kojima se ističu monografije „Ustavna žalba“ i „Ustav i međunarodni ugovori“, „Afirmativna akcija“, „Sloboda veroispovesti u jurisprudenciji evropskih ustavnih sudova“ i tri monografije na temu neteritorijalne manjinske autonomije.

Govori engleski jezik, a služi se nemačkim jezikom.

Vesna Ćorić rođena je 1978. godine.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. godine. Poslediplomske studije (LLM) iz oblasti ljudskih prava završila je 2005. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta „Sent Tomas” u Majamiju u Sjedinjenim Američkim Državama. Tema magistarske teze bila je „Ograničenja ekonomskih sankcija“. Diplomu je nostrifikovala 2006. godine. Doktorirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2014. godine, odbranivši sa odlikom doktorsku tezu pod nazivom „Odnos Evropskog suda pravde i Evropskog suda za ljudska prava“.

Naučni je saradnik u Institutu za uporedno pravo, gde je zaposlena od 2006. godine. Bila je angažovana u više navrata na naučnim i stručnim projektima sprovedenim uz donatorsku podršku USAID, EU i UNDP. Bila je sekretar institutskog časopisa „Strani pravni život“ u periodu od 2006. do 2008. godine.

Primarne oblasti njenog interesovanja su pravo ljudskih prava, medjunarodno javno pravo i pravo evropskih integracija. Osim toga, objavljivala je i radove iz oblasti javne uprave i borbe protiv korupcije.

Govori engleski jezik, a služi se ruskim jezikom.

Jelena Kostić je rođena 11. septembra 1981. godine u Zvorniku, Bosna i Hercegovina. Osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu, osnovne studije na pravosudnom smeru završila je 2006. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem je 2007. godine na krivičnopravnom smeru završila i master studije. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Fiskalna krivična dela“ odbranila je 2015. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu.

U periodu od 2006. do 2007. godine radila je kao Sekretar Antidoping agencije Republike Srbije. Nakon toga je radila u Sekretarijatu za finansije grada Beograda i kao interni revizor u Službi za internu reviziju grada Beograda. Bila je angažovana na većem broju nacionalnih i međunarodnih projekata iz oblasti javnih finansija i kao predavač na seminarima iz navedene oblasti. Od 2011. godine angažovana je kao spoljni saradnik NIP „Obrazovni informator“ za oblast javnih finansija, sa posebnim osvrtom na budžetski sistem i mehanizme kontrole trošenja javnih sredstava. Na Institutu za uporedno pravo zaposlena je od 2013. godine, a zvanje naučni saradnik je stekla 2016. godine. Član je uređivačkog odbora časopisa „The Review of International Affairs“, koji izdaje Institut za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda.

Autor je većeg broja radova na srpskom i engleskom jeziku iz oblasti krivičnog prava i javnih finansija, kao i učesnik više nacionalnih i međunarodnih konferencija.

Oblast njenog interesovanja su krivično pravo i javne finansije sa posebnim osvrtom na oblast eksterne i interne kontrole raspolaganja javnim sredstvima. Govori engleski i italijanski, a služi se ruskim jezikom.

Dr Ana Knežević Bojović rođena je 1977. godine.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2000. godine. Specijalističke studije iz Evropskog prava, koje su zajednički organizovali Pravni fakultet u Beogradu i Evropski univerzitetski centar Univerziteta u Nansiju završila je 2002. godine. Magistrirala je na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu 2005. godine, odbranivši sa odlikom magistarsku tezu „Postupci u slučaju insolventnosti sa elementom inostranosti u pravu Evropske unije”. Iste godine položila je i pravosudni ispit. Doktorsku tezu pod nazivom „Sloboda osnivanja privrednih društava u pravu Evropske unije” odbranila je 2011. godine.

U Institutu za uporedno pravo, zaposlena je od 2001. godine. Od novembra 2013. godine do aprila 2015. godine radila je kao koordinator za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Od 2006. godine do septembra 2015. godine bila je angažovana kao saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta „Union”. Takođe je bila predavač na obukama u organizaciji Kancelarije za evropske integracije Republike Srbije, Službe za upravljanje kadrovima Republike Srbije i  Pravosudne akademije. Bila je angažovana u brojnim naučnim i stručnim projektima sprovedenim uz donatorsku podršku USAID, EU, UNICRI, OEBS i Fonda za otvoreno društvo. Viši naučni saradnik Instituta za uporedno pravo je od 2021. godine.

Član je Udruženja pravnika u privredi i redakcije časopisa „Strani pravi život” koji izdaje Institut za uporedno pravo.

Oblast njenog interesovanja su pravo Evropske unije, privredno pravo, međunarodno privatno pravo, pravosudno organizaciono pravo i pravno prevođenje.

Autor je ili koautor više monografija i brojnih članaka iz ovih oblasti, među kojima se ističu monografije „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008-2012 ” i „Evropski sud pravde”.

Govori engleski i španski jezik, a služi se ruskim i francuskim jezikom.

Mirjana Glintić rođena je 12. septembra 1986. godine u Ivanjici. Kao nosilac ,,Vukove diplome“, u Ivanjici je završila osnovnu školu, kao i Gimnaziju, opšti smer.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je školske 2005/06. godine, na kojem je i diplomirala 22. oktobra 2010. godine sa prosečnom ocenom 9,00. Na matičnom fakultetu školske 2010/11. godine upisala je master studije, trgovinskopravni modul, koje je uspešno okončala 2012. godine odbranom master rada pod nazivom ,,Priznanje i izvršenje arbitražnih odluka poništenih u zemlji porekla – teorijska zasnovanost moderne kontroverze“. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranila je 27.9.2019. godine sa odlikom doktorsku disertaciju „Pravna priroda prava na isplatu osigurane sume kod osiguranja lica”.

Nakon završenih osnovnih studija zaposlila se na Institutu za uporedno pravo u Beogradu i dobila zvanje istraživača pripravnika. Po okončanju master studija odlukom Naučnog veća Instituta za uporedno pravo izabrana je u zvanje istraživač saradnik. Za potrebe Instituta za uporedno pravo, Mirjana Glintić je, između ostalog, radila na projektima ,,Srpsko i evropsko pravo – upoređivanje i usklađivanje“, ,,Izrada pregleda zakonodavstva sistema odbrane Republike Srbije“, ,,Uporednopravna analiza o dozvoljenosti, proizvodnji i upotrebi genetski modikfikovanih organizama“, ,,Sistemi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, uporednopravna analiza u evropskim zemljama“, ,,Praćenje implementacije novog ZKP-a“. Kao pravni konsultant, u saradnjni sa Naled-om, Građanskim inicijativama i drugim nevladinim organizacijama, učestvovala je u realizaciji projekata posvećenih revitalizaciji braunfilda u Srbiji, pospešivanju angažovanja mladih, utrvđivanju visine novčanih naknada za korišćenje javnih dobara u Republici Srbiji.Mirjana Glintić učestvovala je na brojnim domaćim konferencijama na kojima je predstavljala svoje referate. Od 2013. do 2021. godine bila je sekretar redakcije časopisa  ,,Revija za evropsko pravo“.

Tokom osnovnih studija bila je stipendista Ministarstva prosvete, opštine Ivanjica i Regionale privredne komore Užice. U poslednjih nekoliko godina postala je stipendista Nemačke službe za međuakademsku razmenu (Deutscher Akademischer Austauschdienst), kao i nemačkog Bundestag-a, Humboldt Universität-a, Freie Universität-a i Technische Univesität-a. Kao stipendista nemačkog parlamenta 2013. godine uspešno je okončala šestomesečnu praksu u kancelariji poslanika CDU-a, gospodina Johana Vadepula, u Berlinu.

Tečno govori engleski i nemački jezik.

Dr Katarina Jovičić rođena je 1965. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1988. godine a pravosudni ispit položila 1990. godine. Specijalističke studije iz Međunarodnog poslovnog prava je završila 2004. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirala 2006. godine i doktorirala 2012. godine.
Profesionalnu karijeru je započela 1989. godine kao advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u Beogradu. Nakon tri godine rada u advokaturi se zaposlila na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, gde je gotovo pet godina obavljala poslove sekretara Fakulteta. Od 1996. godine radi u Saveznom ministarstvu pravde na najsložnijim stručnim poslovima iz oblasti obligacionih odnosa, svojinsko-pravnih odnosa, stečaja i likvidacije, izvršnog, parničnog i vanparničnog postupka, kao i međunarodne pravne pomoći. Tokom tog perioda je bila angažovana kao sekretar radne grupe za izradu predloga zakonskih propisa i to: Zakona o stečaju i Zakona o elektronskom poslovanju.
Od 2003. godine radi na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, a u periodu od 2005. do 2023. godine, u početku kao saradniku nastavi a potom i kao nastavnik, učestvuje u izvođenju nastave na predmetima: Trgovinsko pravo, Međunarodno privatno pravo, Arbitražno pravo, Obligaciono pravo, Ugovori u međunarodnoj trgovini. Navedene oblasti, kao i Ugovorno potrošačko pravo, su predmet njenog glavnog područja akademskog interesovanja.
U toku dosadašnjeg naučno-istraživačkog rada dr Katarina Jovičić je objavila preko 70 naučnih radova.

Dr Milica Matijević rođena je 1977. godine u Somboru.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2004. godine. Tokom akademske 2000/01. godine je kao stipendistkinja Univerziteta u Utrehtu (Holandija), pohađala nastavu na Pravnom fakultetu ovog univerziteta i položila četiri jednosemestralna kursa iz oblasti zaštite lјudskih prava i prava Evropske unije. Magistarske studije iz oblasti lјudskih prava i demokratizacije završila je 2005. godine na Evropskom među-univerzitetskom centru za lјudska prava i demokratizaciju (EIUC) sa sedištem u Veneciji, koji su činili 30 pravnih fakulteta i naučnih instituta iz zemalјa članica Evropske unije. Nakon pohađanja kurseva predviđenih programom magistarskih studija, dr Matijević  je zvanje magistra stekla odbranivši tezu pod naslovom „The United Nations Transitional Administration Missions and the Principles of Democratic Governance“ („Misije Ujedinjenih nacija uspostavlјene radi privremenog administriranja određene teritorije i principi demokratskog upravlјanja”) pod mentorstvom prof. Dr Erika Andre Andersen (Erik Andrè Andersen) sa Danskog instituta za lјudska prava. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Substantive Equality and the Limits of Law” („Supstantivna jednakost i granice prava”) odbranila je 2018. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Firenci (Italija), pod mentorstvom prof. dr Alesandra Simoni (Alessandro Simoni), redovnog profesora na Katedri za uporedno pravo i Direktora Programa za doktorske studije.

U Institutu za uporedno pravo radi od 2007. godine. U svojstvu pravnog eksperta za zaštitu prava raselјenih i zaštitu lјudskih prava bila je angažovana na brojnim stručnim projektima sprovedenim uz donatorsku podršku Evropske unije, Ujedinjenih nacija, itd.

Oblast njenog interesovanja su međunarodno pravo lјudskih prava, pravna zaštita interno raselјenih lica, ekonomska i socijalna prava i pravo zaštite od diskriminacije.

Autorka je brojnih članaka i stručnih radova iz ovih oblasti, među kojima se ističu oni na temu zaštite svojinskih prava raselјenih lica u mestu porekla.

Tečno govori engleski i italijanski jezik.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Doktorsku tezu pod nazivom „Zakonodavna procedura u Jugoslaviji sa posebnim osvrtom na švajcarsko pravo“ odbranio je 1997. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Friburu, Švajcarska.

Od 1992. godine zaposlen je u Institutu za uporedno pravo kao istraživač, a od 1997. kao naučni saradnik. Od 2000. godine angažovan kao koordinator projekata finansiranih od strane Švajcarske Agencije za Razvoj i Saradnju (SDC). Od 2003. do 2005. je Pravni savetnik u OEBS-u (Kancelarija Šefa misije) a od 2006. Savetnik za Strategiju reforme pravosuđa u OEBS-u (Odeljenje za pravnu državu i ljudska prava). U karijeri je još radio kao docent na predmetu „Ustavno pravo“ na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beograd (2002 – 2005) i kao docent na Akademiji za diplomatiju i bezbednost (2007-2011) za predmete „Ustavno pravo“ i „Pravo EU“. Učestvovao u velikom broju projekata finansiranih od strane međunarodnih organizacija, vladinih i nevladinih domaćih i inostranih organizacija u svojstvu pravnog stručnjaka, a držao je predavanja na magistarskim studijama Centre Européenne Universitaire de Nancy, Pravnog fakultata u Nansiju u Francuskoj (2002) i na Université européenne d’été, Pravnog fakulteta, u Segedinu, u Mađarskoj (2013).

Oblast njegovog interesovanja su ustavno pravo, administrativno pravo, ljudska prava i pravo Evropske unije.

Autor je ili koautor više monografija i brojnih članaka iz ovih oblasti, među kojima se ističu monografije „Kompatibilnost jugoslovenskog prava sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima“ i „Pregled primene zakona relevantnih za lokalnu samoupravu u Republici Srbiji“.

Govori francuski i engleski jezik.

Dr Aleksandra Rabrenović rođena je u Beogradu 1972. godine, gde je završila osnovnu i srednju školu.
Osnovne studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije u oblasti javnog prava (LLM) na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), a doktorske studije (PhD) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Glazgovu, u Velikoj Britaniji. Ima preko dvadesetpet godina stručnog radnog iskustva u oblasti reforme javne uprave u Jugoistočnoj Evropi i Centralnoj i Istočnoj Aziji.
U Institutu za uporedno pravo zaposlena je od 2007. godine. U julu 2023. godine imenovana je za rukovodioca Odeljenja za naučni razvoj, a u novembru 2024. godine za rukovodioca Odeljenja za javno pravo.
Njeno glavno područje akademskog interesovanja jeste reforma javne uprave i oblast prava osoba sa invaliditetom. Objavila je preko 90 naučnih radova i učestvovala u radu velikog broja naučnih konferencija u pomenutim oblastima u zemlji i inostranstvu.
U poslednjih nekoliko godina, kroz svoj akademski i stručni rad, posebno se zalaže za unapređenje javnih politika i socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom. Osnivač je udruženja ”Deca bez granica”, koje okuplja roditelje dece sa intelektualnim teškoćama i mlade osobe sa invaliditetom. Član je radne grupe Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za izmenu propisa u oblasti podrške za samostalan život osoba sa invaliditetom.
Govori engleski i ruski jezik.

Dr Mario Reljanović rođen je 1977. godine.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2000. godine. Magistrirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu 2007. godine odbranivši magistarsku tezu pod nazivom „Međunarodna saradnja na suzbijanju terorizma“. Doktorirao je 2011. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u  Beogradu, odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom „Zabrana diskriminacije pri zapošljavanju kao međunarodno ljudsko pravo“.

Zaposlen je kao naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, gde je radio 2004. – 2012. godine i ponovo od 2018. godine. U periodu 2012. – 2018. godine bio je zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, u zvanju vanrednog profesora. U periodu 2009. – 2018. godine bio je rukovodilac pravne klinike za radno pravo na istom fakultetu.

Bavi se oblastima radnog i socijalnog prava, pravne informatike, antidiskriminacionog prava i prava ljudskih prava.

Objavio je preko stotinu naučnih i stručnih radova, autor je i koautor više monografija.

Učestvovao je na više desetina nacionalnih i međunarodnih projekata u oblasti radnog i socijalnog prava, pravosuđa, ljudskih prava.

Govori engleski jezik.

Miloš Stanić je rođen 26.10.1983. godine u Loznici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je sa odličnim uspehom. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je upisao školske 2002/2003. godine, gde je i diplomirao, pre roka, 05. 09. 2006. godine. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 2008. godine završio i master studije. Tokom osnovnih studija je dobijao republičku stipendiju, a bio je i stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Pravna priroda poslaničkog mandata“ odbranio je sa odlikom 18. decembra 2017. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Pravosudni ispit je položio 2009. godine. Nakon diplomiranja radio je u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, zatim u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i to prvo kao sudijski pripravnik, a zatim kao sudijski saradnik. Radio je od decembra 2013. godine do juna 2014. godine u Ministarstvu pravde Republike Srbije, u Sektoru za evropske integracije. Bio je spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Od juna 2014. godine zaposlen je u Institutu za uporedno pravo u Beogradu. U julu 2023. godine izabran je u zvanje viši naučni saradnik. Bio je tehnički urednik časopisa „Strani pravni život“, dok je trenutno član redakcije časopisa „Strani pravni život“, kao i časopisa „Arhiv za pravne i društvene nauke“.

Bavi se, pre svega, ustavnim pravom, te je napisao dve monografije iz te oblasti, kao i nekoliko desetina radova. Zanimljivo je da je kourednik tri zbornika radova Srpski fudbal-uporednopravi izazovi i perspektive I, II i III. Napisao je nekoliko naučnih radova iz oblasti sportskog prava, koji se tiču, pre svega, fudbala, kao i monografiju Uvod u fudbalsko pravo I.

Bio je član Radne grupe za izradu Nacrta akta o izmeni Ustava Republike Srbije 2021/2022. godine, dok je tokom 2022. godine bio član radne grupe za izradu seta sudijskih zakona.

Govori engleski, makedonski, nemački, dok se služi ruskim, italijanskim i francuskim jezikom. Trenutno uči grčki jezik.

Dr Jelena Vukadinović Marković rođena je u Kragujevcu 1983.godine. Pravni fakultet Univerziteta Kragujevcu završila je sa prosečnom ocenom 9,90. Na Europa-Institute Saarbrücken, University of Saarland (Nemačka) stekla je zvanje „Master privrednog prava EU”. Zvanje magistra pravnih nauka stekla je 2011. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banja Luci. Doktorsku disertaciju na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod nazivom „Uloga arbitrabilnosti u procesu rešavanja sporova pred međunarodnom trgovinskom arbitražom”, odbranila je sa odlikom 2016. godine.
Od školske 2010/2011 do 2016/1017 godine radila je kao demonstrator na predmetu Međunarodno privredno pravo na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu, od školske 2018/ 2019. angažovana je kao predavač na master studijama, na predmetu Pravo Evropske unije. Nastavno zvanje docenta ima iz uže naučne oblasti Međunarodno pravo na Univerzitetu za poslovne studije.
Učestovovala je u radu većeg broja konferencija i objavila veliki broj radova iz oblasti arbitražnog prava, međunarodnog privrednog prava i prava Evropske unije.
Autor je udžbenika za srednje stručne škole pod nazivom Ustavno i privredno pravo i koautor udžbenika Uvod u institucije i pravo Evropske unije, koji se koristi na Pravnim fakultetima. Kourednik je sekcije „Pravo Evropske unije” na Kopaoničkoj školi prirodnog prava- Slobodan Perović.
Urednik je časopisa „Revija za evropsko pravo”. Nalazi se na listi arbitara Stalne arbitraže pri Privrednoj komori Republike Srbije kao i na listi međunarodnih arbitara Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Republike Srpske.
Govori engleski i služi se nemačkim jezikom.

Dr Mina Zirojević Fatić završila je Pravni Fakultet univerziteta u Beogradu.  Magistrirala je na „La Sapienzi“ u Rimu na temu „The Place of NATO and OSCE in the EU Security System“. Doktorirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na temu „Terorizam kao nekonvencionalna pretnja bezbednosti u savremenom svetu“. Završila je i specijalizaciju na temu „Diplomatija i Internet“ na Diplomatskoj Akademiji na Malti, postala ekspert UN na temu ekologije.

Do dolaska u Institut za uporedno pravo, 1. oktobra 2013. godine, radila je na Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Bila je urednik „The Review of International Affairs“ od 2008-2013. godine.

Tokom 2006. godine bila je politički savetnik u Ambasadi Srbije u Belgiji i Luksemburgu, kao i koordinator ekspertskog tima za pravna pitanja Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Dr Mina Zirojević ima i zvanje docenta. Oblast interesovanja su joj međunarodni odnosi, terorizam, ljudska prava, bezbednost, EU, religija.

Do sada je objavila preko 100 naučnih članaka u zemlji i inostranstvu. Od monografija treba pomenuti „Terorizam“ i „The Place of NATO and OSCE in EU Security System“.

Prof. Dr Samir Aličić je rođen u Novom Sadu 1981. godine. Diplomirao je 2003 godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na kojem fakultetu je 2007. godine odbranio magistarsku tezu „Nevažnost testamenta i testamentarnih raspolaganja zbog nedostatka forme u Gajevim Institucijama“. Doktorsku disertaciju „Klasično značenje reči damnum (šteta) u poglavlju Digesta Ad legem Aquiliam (9.2)“, odbranio je sa odlikom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 23. marta 2011. godine. U sklopu međunarodne saradnje boravio tri puta na studijskim boravcima na Pravnom fakultetu Univerziteta „La Sapienca“ u Rimu. Juna 2007. godine bio na stručnom usavršavanju na Seminaru za romaniste u Amantei, Italija.

Od 2004 radio je kao asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od 2012 godine predavao je najpre u zvanju docenta a potom vanrednog profesora na departmanu za pravne nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Pravnom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. 2023 godine izabran je u zvanje redovnog profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, na koje i dalje predaje. Od 2015. do 2017. godine izvodio je nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, sa kojim i dalje sarađuje na postdiplomskim studijama. Od 2016. do 2019. godine je honorarno angažovan radi izvođenja nastave na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sasariju, Italija, u svojstvu gostujućeg predavača. Držao je predavanja po pozivu na pravnim fakultetima univerziteta u Splitu, Skoplju, Zenici i Tuzli. Saradnik je Instituta za mediteranske studije ISPROM sa sedištem u Sasariju, Italija, od 2021 godine. Na Institutu za uporedno pravo radi od 2023 godine.

Učestvovao je na više naučnih projekata Pravnog Fakulteta u Novom Sadu i Ministarstva za nauku Republike Srbije. Član je međunarodnog naučnog odbora časopisa Diritto e Storia, kao i uređivačkih odbora časopisa Roma e America – diritto romano commune, Zbornika radova Pravnog fakulteta u Tuzli, i tematskih brojeva časopisa sa naučnih skupova Godišnjaka Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu. Recenzira radove za više naučnih časopisa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Italiji. Član je Organizacionog odbora Evroazijskih seminara rimskog prava i Naučnog skupa povodom Dana Fakulteta na Palama od 2022. godine. Obavljao je dužnost člana šefa Departmana za pravne nauke i člana Saveta i Nastavno-naučnog veća na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Član je Međunarodnog društva za istoriju antičkih prava (Société Internationale pour l’Histoire des Droits de l’Antiquité), Međunarodnog udruženja za uporedno pravo Juris Diversitas, Društva za antičke studije Srbije, Balkanske asocijacije romanista SIR (Società internazionale romana).

Oblasti njegovog naučnog interesovanja su rimsko pravo, pravna istorija, imovinsko pravo i ustavna teorija. Autor je pet monografskih publikacija i preko šezdeset naučnih članaka i saopštenja sa međunarodnih naučnih skupova.

Govori italijanski, engleski i nemački, i služi se latinskim i španskim jezikom.

Jovana Rajić Ćalić rođena je 14. 2. 1990. godine u Ćupriji. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je 1. 10. 2009. godine i diplomirala 3. 10. 2013. godine sa prosečnom ocenom 9,48. Tokom osnovnih studija bila je polaznik Pravne klinike za krivično pravo (2011-2013. godine), pohađala kurs „Pisanje pravnih akata“, kurs „International criminal law“, u organizaciji OEBS-a i sticala praktična iskustva tokom letnjih praksi u kompaniji Holcim 2011. godine, u advokatskoj kancelariji Moravčević Vojinović u udruženju sa Schoenherr 2012. godine i u advokatskoj kancelariji Tomanović 2013. godine. Kao student osnovnih studija bila je stipendista grada Paraćina i stipendije namenjene studentima visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji. Nagrađena je stipendijom kompanije Holcim, kao i stipendijom Ministarstva omladine i sporta – Fond za mlade talente „Dositeja“ za 2013. godinu. Dobitnica pohvale dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za odličan uspeh tokom studija (2010-2014).

Master studije upisala je 2013. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za radno pravo i iste završila 10. 7. 2014. godine sa prosečnom ocenom 10, odbranivši master rad na temu „Posledice pokretanja krivičnog postupka na radni odnos zaposlenog“.

U novembru 2014. godine upisala je doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za radno pravo. Paralelno, započinje pripravnički staž u Osnovnom javnom tužilaštvu u Paraćinu 2014-2016. godine, nakon čega je položila pravosudni ispit u martovskom ispitnom roku 2017. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, sa odlikom iz krivičnog prava. Bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za doktorante za školsku 2014/2015. i 2015/2016. godinu. Godinu dana radila je kao pomoćnik javnog izvršitelja.

Od maja 2018. godine zaposlena je u Institutu za uporedno pravo kao istraživač pripravnik. Iste godine, činila je tim Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je učestvovao u projektu „Make it worth for young – MY WAY“ organizacije NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, posvećenom radnoj eksploataciji. U zvanje istraživač saradnik izabrana je 24. decembra 2020. godine u Institutu za uporedno pravo. Za rad „Osetljive grupe žena i pandemija“ osvojila je drugo mesto na konkursu Uticaj pandemije koju je izazvao Kovid 19 na rodnu jednakost koji je organizovao Centar za ljudska prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bila je urednik konferencije i zbornika “Uporednopravni izazovi u savremenom pravu – in memoriam dr Stefan Andonović” u saizdavaštvu Instituta za uporedno pravo u Beogradu i Pravnog fakulteta Unoverziteta u Kragujevcu. Dana 2. 9. 2023. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom “Posebna radnopravna zaštita osetljivih kategorija zaposlenih – ratio legis, legitimni ciljevi i instrumenti zaštite”, čime je stekla zvanje doktora pravnih nauka.

Objavila je preko 20 radova iz oblasti radnog prava. Govori engleski jezik, služi se nemačkim i španskim.

Doc. dr Miroslav Đorđević je osnovne, master i doktorske studije završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa najvišim ocenama. Doktorsku disertaciju „Supenzivni veto predsednika republike“ je odbranio sa odlikom, a tokom studija se u više navrata usavršavao u inostranstvu, najviše u Nemačkoj. Dobitnik je nagrade Fondacije „Miodrag Jovičić“ za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti ustavnog prava i političkog sistema. Doc. dr Đorđević je zaposlen kao naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo (Beograd) i kao docent na Pravnom departmanu Državnog univerziteta u Novom Pazaru, gde predaje Ustavno i Upravno pravo. Bio je i predstavnik Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) u Srbiji. Napisao je oko 40 naučnih radova, održao niz predavanja po pozivu i učestvovao na preko 50 naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu – širom Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedan je od autora Amandmana Ustava Republike Srbije, pored toga je učestvovao i u pisanju više zakona, savetovanjima sa Venecijanskom komisijom (na strani Republike Srbije) itd. Učestvovao je u nizu projekata Saveta Evrope, norveškog CIDS-a, Ministarstva pravde Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije itd. U svom radu se kontinuirano zalaže za strukturne reforme u državi i društvu radi pospešivanja zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda. Govori engleski i nemački, a služi se i ruskim jezikom.

Usled izbora za člana i potpredsednika Visokog saveta tužilaštva, radni odnos naučnog saradnika doc. dr Miroslava Đorđevića u Institutu za uporedno pravo je u statusu mirovanja do isteka javne funkcije na koju je izabran

Savo Manojlović rođen je 1986. godine.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je oktobra 2008. godine sa prosekom 9,32. Master studije završio je na istom fakultetu sa radom „Pojedinačni politički akti – razgraničenje od upravnih akata“ (9,75). Trenutno je doktorand Pravnog fakultet. Zavšio je (magna cum lauda) postdiplomski kurs Federalism, Decentralization and Conflict Resolution, International Summer School, (rad Kosovo: a solution to the problem – double sovereignty and high level of autonomy for the Serbian entity izabran je među pet najboljih radova) u Institutu za Federalizam, Univerzitet u Friburgu, Švajcarska. Uspešno je završio i jednosemestralni kurs na Harvard Kenedi školi, The Leadership, Orginizing and Action kod profesora Maršala Ganca.

U Institutu za uporedno pravo zaposlen je od 2015. godine. Trenutno je u statusu istraživača saradnika. Radio je kao mlađi savetnik u Ustavnom sudu Republike Srbije. Kao sekretar radnih grupa Ministarstva pravde i Ministarstva finansija učestvovao je u njihovom radu i pisao nacrt postojećeg Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i njegovih izmena i dopuna. Bio je centralni koordinator Agencije za borbu protiv korupcije za praćenje finansiranja političke kampanje za lokalne, pokrajinske i opšte izbore 2012. godine.

Bila je angažovan kao pravni ekspert ili organizator kampanja u brojnim projektima vezanim za reformu pravosuđa, poboljšanja privrednog ambijenta, zaštite potrošača, finansiranja političkih stranaka, transparetnog zapošljavanja itd.
Predsednik je Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (www.uzuz.rs) i član Srpskog Udruženja za ustavno pravo.Oblast njegovog interesovanja su ustavno pravo, upravno pravo, ljudska prava, politički sistem, političke stranke i političke kampanje.

Autor je oko tridesetak naučnih članaka iz oblasti javnog prava, a periodično objavljuje kolmne u dnevnim listovima. Govori engleski, a služi se nemačkim jezikom.

Vladimir Mikić rođen je 1982. u Beogradu, u kojem je završio Filološku gimnaziju. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 2005. godine, sa prosečnom ocenom 9,35. Tokom trajanja studija bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka ministarstva nadležnog za pitanja obrazovanja i Vlade Republike Srbije.

U školskoj godini 2005/2006 savladao je specijalističke studije u oblasti prava Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru programa na francuskom jeziku koji zajednički organizuju Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Pravni fakultet Univerziteta Nansi 2 (Centre européen universitaire, Nancy 2; danas: „Univerzitet Lorene“, ili: Université de Lorraine), u Francuskoj. Tokom 2006/2007, kao dobitnik stipendije Vlade Francuske Republike, završio je master studije (M2) Evropskog prava na Evropskom univerzitetskom centru Pravnog fakulteta Univerziteta Nansi 2, Francuska.

Na doktorskim studijama, koje je upisao u decembru 2008. godine, ostvario je prosečnu ocenu 9,83. Odbranom disertacije „Spolјnopolitičke nadležnosti američkog šefa države u neredovnim okolnostima“, pod mentorstvom prof. dr Olivere Vučić, u julu 2014. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, stekao je zvanje doktora pravnih nauka.

Nakon staža u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, od 2008. do 2009. godine radio je kao saradnik u beogradskom predstavništvu francuske advokatske kancelarije „Gide Loyrette Nouel“. Od 2010. do 2018. godine radio je kao stručni saradnik, viši savetnik, direktor Centra za obezbeđenje kvaliteta i (od 2019. do 2023)  generalni sekretar Univerziteta u Beogradu. Odlukom Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), koja koordiniše aktivnosti svih univerziteta u Republici Srbiji, imenovan je na položaj generalnog sekretara KONUS (od 2018. do 2023). Od februara do decembra 2022. godine bio je na položaju pomoćnika direktora Kancelarije za dualno obrazovanje Vlade Republike Srbije, nakon čega je primlјen na Institut za uporedno pravo.

Na inicijativu Instituta za uporedno pravo, u 2021. godini izabran je u zvanje naučnog saradnika. Objavio je naučne monografije „Američki predsednik kao šef diplomatije i vrhovni zapovednik: ustavnopravna analiza“ („Službeni glasnik“, 2017. godine, 343 strane) i „Pojmovnik evropske ustavnosti“ („Službeni glasnik“, 2022. godine, 1007 strana), kao i više od 40 samostalnih naučnih radova u oblasti javnog prava (prvenstveno ustavnog prava).

Odlično govori engleski i francuski jezik, uz redovnu upotrebu u radnom okruženju i naučnim aktivnostima, a služi se nemačkim. U gimnaziji je intenzivno učio latinski, starogrčki i španski jezik i i dalјe je posvećen usavršavanju na tom planu.

Prof. dr Dragana Petrović rođena je u Kragujevcu, gde je završila osnovnu i srednju školu sa odličnim uspehom.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu 1987. godine, takođe sa odličnim uspehom.

Zasnovala radni odnos 1988. u Okružnom sudu u Kragujevcu.
Od 1990. radila na Pravnom fakultetu u Kragujevcu u zvanju asistent-pripravnik.
Odbranila magistarsku tezu 1992. na temu: „Pomaganje kao oblik saučesništva i kao samostalno krivično delo“, sa odlikom.

Odbranila doktorsku disertaciju 1995. na temu: „Organizovanje zločinačkih udruženja“, takođe sa odlikom.Izabrana je za docenta za predmet „Krivično pravo“ 1996. godine.

Od 1996. godine u zvanju docenta vodi samostalno nastavu, vežbe, ispite i poslediplomske studije na predmetu „Krivično pravo“.
Izabrana za vanrednog profesora 2000. za predmet „Krivično pravo“.
Bila je angažovana u brojnim naučnim i stručnim projektima Ministarstva nauke.
Nagrađena od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine 2001. kao mladi istknuti naučni radnik.

Nagrađena od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine 2004. za izuzetne rezultate postignute u realizaciji projekata iz programa istraživanja za period 2002 – 2003 u kategoriji A3.

Od 2009. radi u Institutu za uporedno pravo u Beogradu kao naučni saradnik.
Naučna disciplina: Krivično pravo.

Autor je više monografija i brojnih članaka među kojima se ističu:
„Pomaganje kao oblik saučesništva“, „Organizovanje zločinačkih udruženja“, „Eutanazija“, „Moderni koncept terorizma: krivičnopravni aspekt“, „Eutanazija, nove dimenzije“.

Uža specijalnost: Organizovani kriminalitet i terorizam.

Aktivno se služi engleskim jezikom.

Miloš Vasović je rođen 3. maja 1994. godine u Čačku. Osnovnu školu „Dr Jovan Cvijić“ je završio u Smederevu, a srednju školu – Gimnaziju u Smederevu je završio 2013. godine.

Upisao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2013. godine, i na istom je diplomirao u roku od tri i po godine. U oktobru 2017. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, upisao je master studije na pravno-ekonomskom modulu. Uspešno je odbranio master tezu pod nazivom “Ringišpil transakcije i mere za njihovo sprečavanje“, gde je argumentovano dokazao hipotezu da usled mera Evropske unije za sprečavanje pomenutih transakcija sa fantomskim firmama, utaja poreza na dodatu vrednost (PDV) je i dalje moguća seljenjem fantomskih kompanija na tlo Srbije i iskorišćavanjem domaćeg poreskog PDV sistema.

Odmah po odbrani master teze, upisao je paralelno doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu – modul javne finansije i poresko pravo, kao i specijalističke studije – Studije za specijalizaciju (inovaciju) znanja iz oblasti „Poresko savetovanje“, koje su se održavale na Pravnom fakultetu. Specijalističke studije traju godinu dana, a dana 26. juna 2019. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uspešno je položio završni ispit na Studijama za specijalizaciju (inovaciju) znanja iz oblasti „Poresko savetovanje“. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dana 28. februara 2025. godine, odbranio je sa odlikom doktorsku disertaciju, pod nazivom: „Koncept stvarnog vlasnika prihoda u pravu međunarodnih poreskih ugovora“. Komisija za odbranu doktorske disertacije konstatovala je da doktorska disertacija predstavlja originalan naučni rad.

Učestvovao je na nekoliko konferencija za poresko pravo koje su se održavale u Beču pod pokroviteljstvom njihovog Univerziteta (Wirtschaftsuniversität Wien) i Instituta za austrijsko i međunarodno poresko pravo. Takođe je bio i učesnik letnje škole poreskog prava u Beču, koju je organizovao Institut za Austrijsko i međunarodno poresko pravo kao deo Univerziteta u Beču za ekonomiju i biznis (Wirtschaftsuniversität Wien. Krajem februara 2024. godine, boravio je sedam dana na Institutu za austrijsko i međunarodno poresko pravo i bio je učesnik seminara „EU Tax Law“.

Oblast njegovog interesovanja je PDV sistem u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, kao i poresko pravo Evropske unije.

Govori engleski jezik, a služi se i nemačkim jezikom.

Anja Bezbradica je rođena 1989. godine. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (pravno-teorijski smer) upisala je 2008. godine, a na istom diplomirala 2013. godine. Na istom fakultetu, na Katedri za teoriju, sociologiju i filozofiju prava, 2015. godine stekla je zvanje master pravnik.

Od 2016. do 2022. godine bila je stalno zaposlena u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, najpre na radnom mestu za normativno-pravne poslove, a zatim i na radnom mestu za upravno-pravne poslove (drugostepeni postupak ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja). Dodatno je bila radno angažovana (od 2016. do 2022. godine) kao saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, na predmetima Uvod u pravo i Ustavno pravo.

Anja je trenutno student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (uža naučna oblast sociologije prava). Pred komisijom u sastavu: prof. dr Saša Bovan (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Dragan Popadić (Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) i docent dr Miloš Zdravković (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), uspešno je odbranila Projekat doktorske disertacije pod nazivom „Funkcije prava: pokušaj zasnivanje jedne sintetičke (sociološko-psihološke) perspektive“. Trenutno sprovodi istraživanje za potrebe pisanja doktorske disertacije.

Od januara 2022. godine zaposlena je u Institutu za uporedno pravo.

Oblasti njenog interesovanja su sociologija prava, sociološka jurisprudencija i psihologija prava, a teme kojima se najviše bavi unutar ovih oblasti su pravna svest, usklađenost ponašanja sa pravom, funkcije prava, efektivnost prava.

Rođen je 10. 8. 1994. godine u Beogradu. Integrisane studije prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beču završio je u zvanju magistra pravnih nauka (mag. iur.) 2019. godine. Na istom fakultetu specijalizovao je pravne sisteme Centralne i Istočne Evrope. Trenutno je student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beču, pod mentorstvom prof. dr Tomasa Simona sa temom doktorske disertacije pod nazivom „Komparativna studija kolektivne svojine na južnoslovenskom i nemačkom govornom području na primeru zadruge i fidajkomisa.“ Od 01/2021. do 08/2024. bio je zaposlen u zvanju univerzitetskog asistenta (Universitätsassistent prae doc) na Katedri za pravnu i ustavnu istoriju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beču pod rukovodstvom profesora Miloša Veca i profesorke Ilze Rajter Zatloukal. U istom periodu bio je stipendista uni:doc stipendije koju dodeljuje Ars Iuris Vienna Doctoral School. Bio je aktivan u rukovodstvu nekoliko studentskih organizacija te je u tri navrata vršio funkciju generalnog sekretara Organizacije srpskih studenata u inostranstvu – Beč (08/2016 – 08/2018 i 08/2019 – 08/2020) kao i funkciju generalnog sekretara Udruženja mladih srpskih pravnika „Jovan Hadžić“ (od 06/2017). Član (Fellow) je Ars Iuris Vienna Doctoral School od 09/2020. Na Institutu za uporedno pravo zaposlen je od 2025. godine u svojstvu istraživača saradnika. Njegova oblast interesovanja je stvarno pravo i pravna istorija. Govori engleski, nemački i ruski jezik.

Aleksandar Mihajlović rođen je 24. novembra 1991. godine u Nišu gde je završio Osnovnu školu “Vožd Karađorđe” sa odličnim uspehom, kao i Gimnaziju “9. maj”, kada mu je dodeljena diploma “Vuk Karadžić” i pohvalnica Kraljevskog Doma Karađorđevića za iskazani izvanredan uspeh u završenom srednjem obrazovanju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2014. godine sa prosečnom ocenom 9,94. Na istom fakultetu završio je master akademske studije prava 2015. godine sa prosečnom ocenom 10,00, odbranivši master rad na temu “Politika državne pomoći Evropske Unije”, i bio je dobitnik Povelje Univerziteta u Nišu za najboljeg diplomiranog studenta na Pravnom fakultetu u školskoj 2014/2015. godini. Kao dobitnik Čivning stipendije, koju dodeljuje Vlada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, završio je master studije u oblasti mađunarodnog prava ljudskih prava na Saseks univerzitetu u Brajtonu 2020. godine, sa master tezom “The Legal Recognition of Same-Sex Relationships before the Human Rights Committee and the European Court of Human Rights”, (“Pravno prepoznavanje istopolnih veza pred Komitetom za ljudska prava i Evropskim sudom za ljudska prava”). Aleksandar je doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu i priprema disertaciju sa fokusom na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja primenjujući pravni i ekonomski metodološki okvir.

Tokom 2021. godine završio je Žan Mone modul za Evropsko monetarno pravo pri Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, kao i program “Kreiranje i analiza javnih politika” u organizaciji Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Radio je kao advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u Nišu (2014-2018), i kao mlađi ekspert pri Republičkom sekretarijatu za javne politike Vlade Republike Srbije, u okviru Grupe za koordinaciju Akcionog plana za sprovođenje Programa Vlade (2021-2023). U Institutu za uporedno pravo je zaposlen od 1. septembra 2023. godine.

Godine 2019. položio je pravosudni ispit pred Ministarstvom pravde u Beogradu (sa odlikama iz krivičnog prava i međunarodnog privatnog prava), kao i advokatski ispit pred Advokatskom komorom Niša. Uspešno je završio i osnovnu obuku za medijatore 2020. godine.

Bio je dobitnik stipendije “Dositeja” koju dodeljuje Fond za mlade talente Republike Srbije, stipendije za doktorande pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i stipendista Evropskog foruma Alpbach (kao polaznik i asistent na programu).

Pohađao je brojne seminare i edukativne programe, kao što su: Master Class “Regulisanje veštačke inteligencije: Pravni i etički izazovi” (Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, Beograd/Novi Sad, oktobar-decembar 2023); “New Challenges for European Integration: The Ukrainian War and its implications for the European Union and the countries of the Western Balkans” (SEELS Network i Europa Institute, Saarland University, Split, Hrvatska, septembar 2023); “Analiza efekata propisa – put do kvalitetnih propisa”, “Metodologija izrade propisa”, “Učešće javnosti u postupku izrade nacrta propisa i dokumenata javnih politika” (Nacionalna akademija za javnu upravu, Beograd, 2022-2023); Škola ljudskih prava “Vojin Dimitrijević” (Beogradski centar za ljudska prava, novembar-decembar 2020); “Emerging International Leaders Programme about Freedom of Religion or Belief” (Cumberland Lodge, Windsor, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, 2019-2020).

Oblasti njegovog istraživanja jesu ekonomska analiza prava (pravo i ekonomija), antidiskriminaciono pravo sa posebnim fokusom na oblast rada i zapošljavanja, analiza efekata propisa i dokumenata javnih politika, planski sistem Republike Srbije.

Imenovan je za sekretara časopisa “Strani pravni život” koji izdaje Institut za uporedno pravo.

Govori engleski jezik, a služi se nemačkim jezikom.

Rođena je 1. marta 1997. godine u Negotinu, Republika Srbija. U rodnom Negotinu završila je osnovnu školu a potom i Negotinsku gimnaziju sa odličnim uspehom, kao nosilac Vukove diplome.

Osnovne akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je 2016. godine, a diplomirala je 23. jula 2020. godine sa prosečnom ocenom 10,00. Tokom osnovnih studija bila je polaznik pravnih veština „Nomotehnika i pisanje pravnih akata“ i „Studije slučaja i simulacija suđenja“, a akademske 2019/2020. godine obavila je stručnu praksu u kancelariji advokata Miroslava Lazića iz Negotina. Kao student osnovnih akademskih studija napisala je i uspešno odbranila više seminarskih (koautorskih) radova od kojih su neki „Odgovornost za štetu pričinjenu od strane maloletnih lica“, „Pravna priroda Ujedinjenih nacija“, „Međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima“, „Crveni krst Srbije“ i „Oporezivanje digitalne ekonomije“. Takođe, pohađala je stručne grupe iz više predmeta (Građansko pravo – opšti deo i Stvarno pravo, Obligaciono pravo, Nasledno pravo, Krivično pravo, Krivično procesno pravo, Osnovi ekonomije, Kompanijsko pravo, Međunarodno javno pravo i Poresko pravo). Kao student osnovnih studija bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2016-2020). Dobitnik je četiri pohvalnice Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za odličan uspeh u učenju i sticanju znanja. Po završetku osnovnih akademskih studija pohvaljena je i nagrađena od strane dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu kao jedan od dva najbolja studenta u generaciji 2016/2017.

Master akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (poslovnopravna uža naučna oblast) upisala je 2020. godine, a iste, uspešnom odbranom master rada na temu „Pravna priroda ugovora o sefu“ završava 2021. godine sa prosečnom ocenom 10,00. Tokom master studija bila je korisnik stipendije Dositeja – Ministarstva omladine i sporta, Fonda za mlade talente Republike Srbije, a iste godine je pohvaljena i nagrađena od strane Opštine Negotin kao najuspešniji student u svojoj generaciji sa teritorije opštine.

Doktorske akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisala je 2021. godine, opredelivši se za poslovnopravnu užu naučnu oblast. Kao student doktorskih studija, napisala je i sa ocenom 10 odbranila doktorski pristupni rad na temu „Pravni režim osiguranja depozita kao instrumenta za očuvanje ekonosmske stabilnosti“, a takođe je i sa najvišim ocenama položila prvi i drugi usmeni doktorski ispit. Tokom druge godine doktorskih akademskih studija, Milena je uspešno odbranila seminarski rad na temu „Prednosti i rizici elektronske trgovine uz poseban osvrt na zloupotrebu memoranduma i problem elektronskog zastupanja“, a objavila je i naučni članak pod nazivom „Prekid niza indosamenata kao razlog ništavosti prenosa menice – primer ’skrivenog avala’“. Prvog novembra 2023. godine uspešno je odbranila Projekat doktorske disertacije. Trenutno sprovodi istraživanja za potrebe pisanja doktorske disertacije iz oblasti meničnog prava.

Po završetku osnovnih akademskih studija radila je kao advokatski pripravnik – volonter u kancelariji advokata Željka Ristića iz Beograda, a potom je bila radno angažovana u Ministarstvu finansija Republike Srbije – Poreska uprava, kao i na pravnim poslovima u Gradskoj opštini Zvezdara. U Institutu za uporedno pravo zaposlena je od juna 2022. godine u svojstvu istraživača pripravnika, a 2024. godine izabrana je u zvanje istraživač saradnik. Tokom rada u institutu objavila je nekoliko naučnih radova i učestvovala na nekoliko domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.

Govori engleski i služi se španskim jezikom.

Rođena je 21.03.1995. godine u Beogradu, Republika Srbija, gde je završila osnovnu i srednju školu sa odličnim uspehom. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisuje 2013. godine i završava ga 2018. godine sa prosečnom ocenom 8.10. Na istom fakultetu, 2018. godine, upisuje master studije, uža naučnopravna oblast – pravo intelektualne svojine i završava ih sa prosečnom ocenom 9.50. Autor je više naučnih i stručnih radova u domaćim pravnim časopisima i učesnik u nekoliko projekata od regionalnog značaja. Od 2018. godine radi na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe kao saradnik u nastavi, koji izvodi praktičnu nastavu iz predmeta Rimsko pravo i istorija pravnih institucija. 2020. godine izabrana je u zvanje asistenta na istom fakultetu. U radnom odnosu je na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija, sa sedištem u Novom Sadu. Bila je učesnik modula Jean Monnet “Free Trade Agreements and European Integration of SEE countries” 2018. godine. U okviru Erasmus+ programa za razmenu visokoškolskog kadra bila je gost na Univerzitetu Nikolo Kuzano (Niccolo Cusano) u Rimu, Italija, u periodu od 6. 6. 2022. do 10. 6. 2022. godine. Tom prilikom je studentima osnovnih studija održala nekoliko predavanja iz oblasti prava intelektualne svojine. U toku pisanja doktorske disertacije u aeptembru 2024. godine uspešno je prošla trening za pripremu, pisanje i upravljanje Horizon Europe projektima, koji organizuje European Training Agency (EUTA), dok je krajem 2024. godine stekla i sertifikat o završenom intenzivnom kursu pod nazivom, "European Integration: History, future & current topics” održanog u organizaciji Instituta za uporedno pravo i Evropa instituta iz Ciriha, Švajcarska. Tečno govori više stranih jezika: engleski jezik, italijanski jezik i španski jezik, o čemu poseduje odgovarajuće, internacionalno priznate sertifikate.

Ljubomir Tintor je rođen 23. 1. 1994. godine u Banja Luci. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisuje 2013. godine. Diplomirao je 2017. godine sa prosečnom ocenom 9,57. Tokom studiranja na osnovnim studijama, sve četiri godine bio je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, i nosilac stipendije „Dositeja“ Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije za 2017. godinu. Master studije je upisao 2017. godine i završio 2018. godine sa prosečnom ocenom 10.00. Zvanje mastera prava stiče odbranom teze pod naslovom „Osobe sa invaliditetom i problem pristupačnosti“. Doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu upisuje 2019. godine, međunarodnopravna uža naučna oblast. Doktorsku disertaciju piše na temu. „Odgovornost države za klimatske promene u međunarodnom pravu“, pod mentorstvom prof. dr Bojane Čučković.

Objavio je više naučnih radova na engleskom i srpskom jeziku, a rezultate svojih istraživanja je predstavlјao na naučnim konferencijama. Tokom osnovnih i postdiplomskih studija pohađao je različite kurseve i seminare iz međunarodnopravne oblasti, poput „Škole lјudskih prava Vojin Dimitrijević 2018“, „Specijalističkog kursa o međunarodnom izbegličkom pravu“ u organizaciji UNHCR, Instituta za humanitarno pravo u San Remu i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „Zimske škole međunarodnih odnosa Instituta za međunarodnu politiku i privredu“, kursa o „Međnarodnim i evropskim standardima u oblasti azila i migracija i njihovoj primenlјivosti i relevantnosti za Republiku Srbiju“ . Tokom leta 2018. godine bio je na kratkoročnom volontiranju na Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Kao stipendista Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije od juna 2020. do avgusta 2023. godine bio je uklјučen u rad Instituta za međunarodnu politiku i privredu, gde se bavio naučno-istraživačkim radom pod mentorstvom prof. dr Dragolјuba Todića. Angažovan je na strateškom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za pravne i društvene nauke za 2022. i 2023. godinu „Savremeni problemi pravnog sistema Srbije“. Od 1. 9. 2023. zaposlen je na Institutu za uporedno pravo.

Oblasti istraživanja su međunarodno javno pravo, lјudska prava, međunarodno pravo zaštite životne sredine, međunarodno pravo klimatskih promena, međunarodno izbegličko pravo. Govori engleski i francuski jezik.

Ana Zdravković rođena je 1993. godine u Beogradu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je 2012. godine (međunarodnopravni smer), a diplomirala je 2016. godine, sa prosečnom ocenom 9,1. Na istom fakultetu je 2017. godine završila master akademske studije međunarodnopravnog modula i sa odlikom odbranila master rad na temu ,,Zabrana vođenja novog postupka povodom iste stvari u praksi Evropskog suda za ljudska prava sa posebnim osvrtom na slučaj Milenković protiv Srbije“. Iste godine je na matičnom fakultetu upisala doktorske akademske studije (međunarodnopravna uža naučna oblast), a tema doktorske disertacije ,,Apsolutna ljudska prava”, koju izrađuje pod mentorstvom prof. dr Bojane Čučković, odobrena joj je 2019. godine. Kao stipendistkinja Austrijske agencije za obrazovanje i mobilnost (OeAD), zimski semestar školske 2021/22. godine provela je na istraživačkom boravku na Univerzitetu u Beču (Ludvig Bolcman institut za ljudska prava), gde je sprovela istraživanje za doktorsku disertaciju pod mentorstvom direktora instituta prof. dr Mihaela Lizander Fremuta (Univ. Prof. Dr. Michael Lysander Fremuth).

Kao saradnik u nastavi van radnog odnosa bila je angažovana u nastavi na predmetu Međunarodno javno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (samostalno izvođenje vežbi) u školskoj 2018/19. godini i školskoj 2019/20. godini. Nakon obavljenog pripravničkog staža u advokatskoj kancelariji Nebojše D. Maraša, u junskom ispitnom roku 2021. godine položila je pravosudni ispit.

Tokom osnovnih i postdiplomskih studija pohađala je različite kurseve i seminare iz međunarodnopravne oblasti, poput Pravne klinike za izbegličko pravo i pravo azila (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i UNHCR, 2015-2016), Evropske akademije Otzenhausen (Otzenhausen, 2018), letnje škole „Current Challenges in Human Rights Protection” (Evropski institut Univerziteta u Sarbrikenu, 2019), jesenje škole „Law and Gender” (Evropski institut Univerziteta u Sarbrikenu, 2021) i seminara „International Refugee Law for Postgraduate Students” (Međunarodni institut za humanitarno pravo u Sanremu, 2022). Za vreme studija bila je dobitnica više stipendija (Fondacija Konrad Adenauer, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, DAAD). Kao doktorantkinja i stipendistkinja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u periodu od 2019. do 2022. godine bila je uključena na naučnoistraživački projekat „Konstitucionalizam i vladavina prava u izgradnji nacionalne države – slučaj Srbije” na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kome je pod mentorstvom prof. dr Miodraga Jovanovića sprovela istraživanje za doktorsku disertaciju.

Objavila je više naučnih radova na engleskom i srpskom jeziku, a rezultate svojih istraživanja je predstavljala na naučnim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Učestvovala je u uređivanju naučnih zbornika i organizaciji međunarodnih i domaćih konferencija i simpozijuma. Bila je angažovana na naučnim i stručnim projektima sprovedenim uz podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM), Holandskog fonda za regionalno partnerstvo (MATRA), Evropske unije (EU) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Od 2018. godine je izvršna urednica Revije za pravnu, političku i socijalnu teoriju i filozofiju – Eudaimonia (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju).

Oblasti njenog interesovanja su međunarodno pravo ljudskih prava, međunarodno javno pravo, međunarodno krivično pravo, izbegličko pravo i pravo azila i teorija prava.

Govori engleski i nemački jezik.

Rođen je 26. novembra 1998. godine u Čačku. U Ivanjici završio osnovnu i srednju školu sa odličnim uspehom.
Osnovne akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu upisao je oktobra 2017. godine, a diplomirao je 14. jula 2021, sa prosečnom ocenom 9,64. Tokom osnovnih akademskih studija bio je polaznik pravne klinike za obligaciono pravo na temu „Naknada nematerijalne štete”, a kao student treće i četvrte godine učestvovao je na dva nacionalna takmičenja u simulaciji krivičnog postupka i jednom međunarodnom takmičenju u simulaciji postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Kao student osnovnih akademskih studija napisao je i uspešo odbranio seminarske radove iz Rimskog prava, Ustavnog prava, Krivično procesnog prava, Građansko procesnog prava i Privrednog prava. Inicirao je i učestvovao u organizaciji nekoliko edukativnih tribina koje su organizovane na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Kao student osnovnih studija dobitnik je tri stipendije Ministarstva prosvete i jedne stipendije Dositeja-Ministarstva omladine i sporta, Fonda za mlade talente Republike Srbije.
Master akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio je uspešnom odbranom master rada na temu „Naknada nematerijalne štete prouzrokovane povredom prava na pretpostavku nevinosti u medijskom izveštavanju“. Mentor pri izradi master rada bila je prof. dr Marija Karanikić Mirić. Master akademske studije završio je sa prosečnom ocenom 10,00. Tokom master studija bio je dobitnik stipendije Dositeja-Ministarstva omladine i sporta, Fonda za mlade talente Republike Srbije i stipendije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Doktorske akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu upisao je 2023. godine. Kao student doktorskih studija na građanskopravnoj užoj naučnoj oblasti položio je sve obavezne ispite sa prve godine studija i Sportsko pravo kao prvi izborni predmet sa najvišim ocenama, čime je uspešno završio prvu godinu doktorskih studija. Tokom prve godine odbranio je studijski istraživački rad pod mentorstvom prof. dr Nenada Đurđevića, na temu rada iz oblasti Sportskog prava.
Po završetku osnovnih akademskih studija radio je kao advokatski pripravnik u jednoj advokatskoj kancelariji iz Beograda, a potom je izabran u zvanje saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na užoj krivičnopravnoj naučnoj oblasti. Tokom dve studentske godine, izvodio je vežbe na predmetima: Krivično pravo, Maloletničko krivično pravo, Krivično procesno pravo. Bio je uključen u rad Pravne klinike na temu sprečavanja nasilja u porodici. Tokom rada ove klinike održao je čas tokom kojeg je prezentovao slučajeve iz aktuelne sudske prakse u pogledu krivičnog dela nasilje u porodici. Kao akademski mentor studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, učestvovao je na takmičenju u simulaciji krivičnog postupka, na kome je tim studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu osvojio drugo mesto, kao i najbolji plasman među timovima učesnicima iz Republike Srbije. U Institutu za uporedno pravo zaposlen je od jula 2024. godine.
U proteklom vremenskom periodu objavio je nekoliko naučnih i stručnih radova i učestvovao na nekoliko domaćih i međunarodnih naučnih konferencija. Oblasti interesovanja su: obligaciono pravo, sportsko pravo, medijsko pravo, pravo zaštite životinja, i krivično pravo.

Đorđe Timotijević rođen je 2000. godine u Beogradu. U istom gradu završio je osnovnu školu i Prvu beogradsku gimnaziju. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 2019. godine i diplomirao 2023. godine sa prosečnom ocenom 9,53.

Tokom osnovnih akademskih studija, pohađao je studijske grupe iz više predmeta (Građansko pravo – opšti deo i stvarno pravo, Krivično pravo, Međunarodno javno pravo – studijska grupa na engleskom jeziku i Građansko procesno pravo) i napisao i odbranio seminarski rad. Bio je član Kluba za Ujedinjene nacije Pravnog fakulteta u okviru kojeg je, u saradnji sa Centrom za sociološko-pravna istraživanja, organizovao radionicu „Šta posle traume“. Član je kluba ljubitelja rimskog prava i pravne istorije Forvm Romanvm. Učestvovao je u brojnim vannastavnim aktivnostima, među kojima su jesenja škola i konferencija “European Union and Western Balkans against the backdrop of new geopolitical tensions” organizovane u saradnji sa Univerzitetom u Bordou, dodatni kurs „Dutch and EU Pension Law“ organizovan u saradnji sa Univerzitetom u Utrehtu, prolećna škola “Law and Gender Spring School/Pilot Master Law” i dva seminara iz Ekološkog prava. Bio je stipendista Ministarstva prosvete, dobitnik pohvalnica Pravnog fakulteta za postignut odličan uspeh tokom studija i dobitnik stipendije Fonda za mlade talente – Dositeja. Takođe, učestvovao je na letnjoj školi „Erasmus Blended Intensive Programme – Remedies and Sanctions in National and European Labour Law“, održanoj na Univerzitetu u Tuluzu i programu „Erasmus Blended Intensive Programme – Equality, Diversity and Inclusion in the Workplace – European and Comparative Approach“, održanom na Pravnom fakuletu Univerziteta u Beogradu.

Master akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (javnopravni modul, upravnopravni pod-modul) upisao je 2023. godine i završio 2024. godine sa prosečnom ocenom 10, odbranivši master rad na temu „Pojedina otvorena pitanja pozitivnopravnog uređenja upravnog postupka“. U okviru master studija, pohađao je i položio fakultativni predmet „Pristup pravdi u ekološkim stvarima“. Na Univerzitetu u Oslu, bio je učesnik Circle U. letnje škole za studente master studija pod nazivom „Democratic Governance and Politics of Poverty“.

Doktorske akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz upravnopravne uže naučne oblasti upisao je 2024. godine.

Napisao je i objavio više naučnih radova iz oblasti upravnog prava, javnih nabavki, pravne istorije i pravne teorije i učestvovao na brojnim konferencijama izlažući radove na srpskom i engleskom jeziku. Dobitnik je nagrade „Profesor Slobodan Perović“ za rad pod nazivom „Pravo na pravdu u svetlu osnovnih vrednosti prirodnog i pozitivnog prava“.

U Institutu za uporedno pravo zaposlen je od februara 2025. godine.

Oblasti njegovog interesovanja su: upravno pravo, pravna istorija, pravna teorija i ljudska prava.

Govori engleski i francuski jezik.

Aleksandra Višekruna rođena je 1988. godine. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisala je 2007. godine (poslovno-pravni smer), a diplomirala je 2011. godine kao student generacije. Iste godine upisala je master akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (poslovnopravni modul). Master rad na temu „Pravni položaj zaposlenih u stečajnom postupku“ odbranila je 2013. godine. Student je doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (poslovnopravna naučna oblast).

Tokom studiranja bila je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Fonda za mlade talente „Dositeja“ (Ministarstvo omladine i sporta), humanitarnog fonda „Privrednik“ i Grada Smedereva. Dobitnik je nagrade Pravnog fakulteta za odličan uspeh na studijama (2008-2012), nagrade Fonda prof. dr Mirko Vasilјević za najbolјeg studenta generacije, nagrade Univerziteta u Beogradu kao student generacije Pravnog fakulteta za školsku 2010/2011. i nagrade za stvaralaštvo mladih grada Smedereva (2012). U okviru programa SEE | EU Cluster  of Excellence in European and International Law dobila je stipendiju za istraživački boravak i provela je mesec dana (januar-februar 2018. godine) na Europa Institutu na Univezitetu Saarland u Nemačkoj. Bila je polaznik više letnjih i zimskih škola i dodatnih kurseva u zemlji i inostranstvu.

Tokom studija obavila je praksu u Ministarstvu polјoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Sektor tržišne inspekcije (mart – april 2012. godine). U periodu maj-novembar 2013. godine bila je angažovana na poslovima saradnika u Ministarstvu finansija (Sektor za finansijski sistem – Grupa za hartije od vrednosti i tržište kapitala) u okviru projekta „Bolja javna uprava kroz program radnih praksi“ (Beogradska otvorena škola, USAID Srbija). Od novembra 2013. godine zaposlena je u Institutu za uporedno pravo. Tokom rada u Institutu bila je angažovana na organizaciji više konferencija i okruglih stolova. Obavljala je funkciju sekretara časopisa „Strani pravni život“ koji izdaje Institut za uporedno pravo od septembra 2016. do januara 2019. godine, a od januara 2019. godine do decembra 2021. godine bila je tehnički urednik istog časopisa. Bila je član redakcije časopisa “Strani pravni život” u periodu 2018-2021. Sekretar je časopisa Revija za evropsko pravo od 2022. godine. Urednik je sajta Instituta za uporedno pravo. U sistemu eNauka imenovana je za NIO urednika Instituta za uporedno pravo.

Oblasti njenog interesovanja su kompanijsko, stečajno i berzansko pravo. Govori engleski, a služi se španskim i nemačkim jezikom.

Rođena je 1995. godine u Kragujevcu. Osnovne akademske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu završila je 2018. godine. Na istom fakultetu je završila master akademske studije na Građansko-pravnom modulu, imovinskopravni pod modul 1, odbranivši master rad na temu „Forma punomoćja za zaključenje ugovora o prodaji nepokretnosti“. Trenutno je doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, građanskopravna uža naučna oblast, sa okvirnom temom doktorske disertacije „Formalni ugovori u građanskom pravu“.

Tokom osnovnih akademskih studija bila je korisnik stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i dobitnik pohvalnica Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za postignut odličan uspeh tokom studija. Tokom master akademskih studija bila je član tima koji je predstavljao Pravni fakultet na takmičenju u simulaciji postupka pred Svetskom trgovinskom organizacijom „John J. Jackson Moot Court Competition“. Pohađala je kurs „Additional seminar on dispute settlement in the World Trade Organization“, kurs „Additional cours on avoiding, negotiating and mediating disputes in transnational commerce“, kao i Jean Monnet modul „Free trade agreements and European integration of SEE countries“.  Bila je polaznik Pravne klinike za obligaciono pravo i Pravne klinike za ekološko pravo.

Dobitnica je nagrade „Katarina Lengold Marinković“ koju dodeljuje Advokatska komora Vojvodine, za naučni rad pod naslovom „Saglasnost za zaključenje ugovora“, a koja se dodeljuje naučnom radu koji je najviše doprineo dijalogu između pravne teorije i prakse. 2023. godine položila je pravosudni ispit.

U Institutu za uporedno pravo zaposlena je od 1. januara 2022. godine u svojstvu istraživača pripravnika.

Njena oblast interesovanja je obligaciono pravo. Govori engleski i francuski jezik, a služi se nemačkim jezikom.

Rođen 25.7.1951. u Zemunu, školovao se u Beogradu, gde je 1974. diplomirao na Pravnom fakultetu kao najbolji student generacije. Na istom fakultetu je doktorirao 1984. s tezom iz uporedne istorije prava. Stekao je diplomu trećeg stepena na Međunarodnom fakultetu za uporedno pravo u Briselu 1985. godine. Od 1980. do 1998. bio je zaposlen na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je prošao put od asistenta do redovnog profesora. Predavao je predmete „Opšta pravna istorija“ i „Veliki pravni sistemi“. Od 1998. do 2001. godine bio je advokat i radio u advokatskoj kancelariji Marković u Beogradu. Počev od februara 2001. radio je na Institutu za federalizam Univerziteta u Friburu, u Švajcarskoj, kao gostujući istraživač. Posvetio se proučavanju regionalne države i napisao knjigu o evropskom regionalizmu.

Od oktobra 2001. do septembra 2004. je bio u diplomatskoj službi, obavljajući dužnost ambasadora Jugoslavije i potom Srbije i Crne Gore u Švajcarskoj. Jedan je od osnivača Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu i na tome fakultetu predaje predmete „Ustavno pravo“ i „Uporedno pravo“. Po okončanju diplomatske službe vratio se na Fakultet za poslovno pravo, gde je izabran za redovnog profesora. U januaru 2005. godine je izabran za sudiju Evropskoga suda za ljudska prava u Strazburu.

Autor je više knjiga, samostalnih i koautorskih, a učestvovao je i u izradi nekoliko ustavnih nacrta, kako za Srbiju, tako i za državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Objavio je i dva romana.

Rođen je 13. 01. 1962. godine u Podgorici, u porodici prosvjetnih radnika.Na Pravnom fakultetu u Podgorici studije je završio prije roka, sa prosječnom ocjenom 9,70. U toku studija bio je student-prodekan Pravnog fakulteta u Podgorici i student-prorektor Univerziteta Crne Gore. Za najboljeg studenta Crne Gore proglašen je 1984. godine, dobitnik  je Plakete Univerziteta Crne Gore i više nagrada  za uspjeh u studiranju.

Magistarsku tezu pod naslovom „Promjene Ustava – teorijsko normativni problemi“ odbranio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (mentor: prof. dr h.c. Pavle Nikolić). Doktorsku disertaciju pod naslovom „Sudska vlast u stvaranju i razvojnom usponu crnogorske novovjekovne države do 1914. godine“ odbranio je na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore (mentor: akademik Mijat Šuković).

Profesor je na Pravnom fakultetu Univerziteta ”Mediteran” u Podgorici i predsjednik Sudskog savjeta Crne Gore.

Rođen je 1962. godine u Smederevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1986. godine, gde je magistrirao 1993. godine i doktorirao 2005. godine iz oblasti međunarodnog prava. Pravosudni ispit položio je 1988. godine. Od 1987. do 1998. godine radio je u pravosuđu, a od 1999. godine radi u Ministarstvu spoljnih poslova. U 2002. godini imenovan je za savetnika za sudske sporove u ambasadi SRJ u Hagu. U periodu 2006-2014. godine radio je kao zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, a u periodu 2007. do 2013. godine bio je član Nadzornog odbora za ljudska prava u Savetu Evrope. Bio je predsednik Nacionalne komisije za međunarodno humanitarno pravo (2014-2016). Trenutno je ministar savetnik u ambasadi Republike Srbije u Moskvi. Naučni je saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

Objavio je nekoliko knjiga i brojne članke iz oblasti međunarodnog prava i ljudskih prava.

Dr Velibor Džomić rođen je 1969. godine u Kraljevu.

Specijalistički rad pod nazivom „Načelo odvojenosti crkava i verskih zajednica od države i njegova primena u ustavnom sistemu Srbije i Crne Gore” odbranio je 2005. godine. Naredne godine odbranio je magistarski rad pod nazivom: „Odnos Crkve i države u ustavima Srbije i Crne Gore u XIXi XX veku”. Doktorirao je 2012. godine sa tezom „Pravni položaj tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori”.

Radni angažman: Protoprezviter-stavrofor i Arhijerejski protoprezviter Podgoričko-Kolašinski u Mitropoliji Crnogorsko-Primorskoj; koordinator Pravnog saveta i crkveno-sudski tužilac Mitropolije Crnogorsko-Primorske; sekretar Komisije Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve za reviziju Ustava SPC.

Rođen je u Baru, Crna Gora. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu u Novom Sadu, a doktorirao na katedri za Upravno pravo Univerziteta u Beogradu. U obrazovanju je radio 34 godine na fakultetima i visokim školama u Srbiji i Crnoj Gori. Bio je prodekan za nastavu na Fakultetu za poslovni menadžment u Herceg Novom i direktor Više medicinske škole u Beogradu. Autor ili koautor više udžbenika iz oblasti prava i sociologije za Fakultet za poslovni menadžment u Herceg Novom, Pedagoški fakultet u Užicu, Agronomski fakultet u Čačku, Visoku poslovnu školu u Beogradu, Visoku medicinsku školu u Beogradu. Autor više od 70 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima. Gostujući je profesor na Univerzitetu Kliment Ohridski (Severna Makedonija).

Rođena je 1982. godine u Loznici. Diplomirala je 2005. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kome je 2008. godine magistrirala, a 2014. godine i doktorirala u oblasti prava konkurencije. U periodu 2007-2011, bila je angažovana na projektima Instituta kao stipendista Ministarstva nauke za vreme magistarskih i doktorskih studija. Radni odnos u Institutu za uporedno pravo zasnovala je 2011. godine. Od 2015. godine zaposlena je u Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije u Beogradu, gde je trenutno Rukovodilac Sektora za ispitivanje koncentracija. Od 2015. godine je angažovana kao spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo. Oblasti njenog interesovanja su pravo konkurencije, kompanijsko pravo, energetika, GMO, organska proizvodnja, revitalizacija braunfilda i dr.

Radio je kao istraživač-saradnik u Institutu za uporedno pravo od 2011. do 2014. godine. U tom periodu bio je aktivan na EU SAP projektu Instituta i razvio je mrežu stranih saradnika Instituta, naročito u toku uredničkog rada na projektu Spomenice Valtazara Bogišića. Za izdanje „Spomenica Valtazara Bogišića“ Grad Beograd 2012. godine mu je dodelio godišnju nagradu za najbolju publikaciju mladog autora. Kao član uređivačkog odbora sarađivao je i na drugim publikacijama. Institut je 2017. godine izdao „Zbornik o percepciji naučnog rada“ koji je uredio zajedno sa dr Jovanom Ćirićem. Nakon studija prava u Beogradu, završio je master studije u Frankfurtu sa akcentom na pravnom poređenju i procesnom pravu, a doktorirao je kod profesora Klausa Roksina u Minhenu 2019. godine sa najvišom ocenom gde je dobio i nagradu Pravnog fakulteta za izvanrednu disertaciju. Od 2014. do 2018. radio je kao asistent na katedri za krivično pravo i kriminologiju na Pravnom fakultetu Ludwig-Maximilian univerziteta (LMU) u Minhenu.

Rođen je 1980. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorske studije završio na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, gde je i zaposlen kao docent. Usavršavao se u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Španiji i Češkoj. Spoljni je saradnik Instituta za uporedno pravo od 2015, a član Uredništva i recenzent časopisa Strani pravni život od 2020. god. Izvršni je urednik časopisa Pravni zapisi. Prvi radni odnos zasnovao je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a radio je i za Republičku izbornu komisiju. Personalna bibliografija broji preko 60 bibliografskih jedinica u različitim naučnim kategorijama. Poseduje i značajno iskustvo u eskpertskom radu na projektima međunarodnih organizacija. Od 2012. god. član je globalnog rostera eksperata UNDP-a.

Rođen je 1984. u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master studije „Informatičko pravo i medijsko pravo“ (nem. Informations- und Medienrecht) završio je u Beču. Student je doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Podgorici. Specijalnost mu je pravo zaštite podataka. Objavio je brojne radove iz oblasti zaštite podataka i IT prava. Radio je u više kompanija kao menadžer za upravljanje informacijama i lice za zaštitu podataka o ličnosti. Zaposlen je u firmi SVD Büromanagement GmbH kao menadžer za upravljanje informacija i menadžer za upravljanje rizicima i ima iskustvo u sertifikacijama menadžment sistema organizacija po standardu ISO 27001 i 27701.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2008. godine (međunarodnopravni smer). Master studije trgovinskopravnog smera završio je 2009. godine. Magister Juris (MJur) studije na Univerzitetu Oksford završio je 2011. godine, sa trostrukom odlikom i nagradom za najboljeg studenta. Doktorirao je na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (London School of Economics and Political Science). Bio je angažovan kao istraživač Berlin/Potsdam Research Group ‘International Rule of Law – Rise or Decline?’ na Humboldt univerzitetu u Berlinu. U Institutu za uporedno pravo je radio od 2012. do 2018. Od 2019. godine radi na Pravnom fakultetu, Unverziteta Vorvik u Ujedinjenom Kraljevstvu (School of Law, University of Warwick).

Rođena 1985. godine u Brčkom. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine, a 2010. godine završila je master studije (međunarodnopravni modul). Student je na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (krivičnopravni smer). Pravosudni ispit položila je juna 2011. godine. Radila je kao sudijski pripravnik u Prvom opštinskom sudu, a potom Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nakon toga kao sudijski saradnik u Prvom osnovnom sudu do 2018. godine. Kao demonstrator na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Krivično procesno pravo bila je angažovana od 2013. do 2018. godine, a od 2018. godine kao saradnik u nastavi. Trenutno je asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo je od 2015. godine.

Monika Milošević je rođena u Beogradu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, s prosečnom ocenom deset (10). Zvanje magistra pravnih nauka u oblasti ekoloških parnica stekla je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine, a 2003. godine stekla je i zvanje magistra prava u oblasti globalne tehnologije na Pravnom fakultetu Safok Univerziteta u Bostonu, Sjedinjene Američke Države (Suffolk University Law School, Boston, U.S.A.). 2006. godine stekla je zvanje doktora pravnih nauka u oblasti građanskog procesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U periodu od 1998. do 2008. godine bila je zaposlena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, najpre kao asistent, a zatim i docent na predmetima Građansko procesno pravo i Pravo zaštite životne sredine.

Imenovana je za medijatora 2006. godine, a u periodu od 2006. do 2012. godine predavala je u Centru za medijaciju u Beogradu u okviru programa obuke za buduće medijatore.

Od 2009. do 2011. godine bila je zaposlena kao naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Od 2011. do 2019. godine bila je zaposlena na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, kao vanredni profesor na predmetima Građansko procesno pravo, Medijacija, Obligaciono pravo i Ekološko pravo.

U periodu od 2012. godine do 2015. godine obavljala je funkciju prodekana za nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Od 2019. godine  je šef pravne službe u GST d.o.o. NL Witten, SR Nemačka.

Rođena je u Beogradu. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine, a pravosudni ispit je položila 1994. godine. Magistrirala je iz oblasti međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. a doktorirala je 2015 na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu iz oblasti demokratizacije.
Radila je u Trećem opštinskom sudu i Vrhovnom sudu Republike Srbije kao savetnica u oblasti krivičnog prava i sekretarka krivičnog odeljenja a potom i kao programska direktorka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, kancelarija za Srbiju. Od 2015. godine angažovana je, kao nezavisna ekspertkinja na razvoju, primeni, praćenju i evaluaciji medjunarodnih razvojnih projekta u oblasti reforme pravosudja, ljudskih prava i reforme javne uprave. Sarađuje sa brojnim nacionalnim partnerima Zapadnog Balkana, Evrope i Azije.
Članica je Evropskog udruženja sudija i tužilaca, Akademske antikorupcijske incijative kao i radnog tela za višegodisnji plan razvoja Pravosudne akademije.
Objavljivala je stručne radove o reformi pravosudja i primeni standarda stručnosti u pravosudju, između ostalog i u izdanju Instituta za uporedno pravo.
Njene oblasti interesovanja su značaj, uloga i pravni aspekti međunarodne saradnje i razvojne podrške u kreiranju javnih politka u oblasti pravosuđa i javne uprave, ukljucujući i incijative u okviru tzv. jug-jug saradnje.

Prof. dr Fernanda Florentino Fernandez Jankov poseduje bogato akademsko i praktično iskustvo u oblasti prava. Ona je osnivač i partner u Fernandez Jankov Legal Intelligence i upisana je u imenik advokata u Brazilskoj advokatskoj komori u Brazilu, kao i u Portugalskoj advokatskoj komori u Portugaliji. Pored toga, ona predstavlja Rusku advokatsku gildu u Brazilu.

Njene akademske kvalifikacije uključuju diplome prava sa Univerziteta u Sao Paulu, Brazil, i Pravnog fakulteta Univerziteta u Notingemu, Ujedinjeno Kraljevstvo. Takođe, završila je master studije iz Latinskoameričkih integracija na Univerzitetu u Sao Paulu, kao i doktorirala iz oblasti prava na Federalnom univerzitetu Paraná u Brazilu.

Prof. Fernandez se, u toku svog dvadesetpetogodišnjeg iskustva, bavi javnim pravom, međunarodnim pravom i pravnom teorijom. Radila je kao naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo u Beogradu, kao i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predavajući o sudskoj zaštiti u Evropskoj uniji. Trenutno je gostujući profesor Međunarodnog krivičnog prava na Katoličkom univerzitetu Paraná u Brazilu. Njena knjiga pod nazivom „Međunarodno krivično pravo“ zasniva se na njenoj doktorskoj tezi, za koju je istraživanje sprovela na Univerzitetu u Kembridžu kao gostujući istraživač na Lauterpacht istraživačkom centru za međunarodno pravo. Trenutno, prof. Fernandez je pridruženi član STEP Švajcarska i radi na svom postdoktoratu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sao Paulu, u Brazilu.

Prof. dr Ljubinko Mitrović je doktor pravnih nauka. Od 2016. godine u zvanju je redovnog profesora na užoj naučnoj oblasti Krivično pravo i krivično procesno pravo, od 2014. godine u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Teorija države i prava, od 2015. godine u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Upravno pravo i uprava, i na kraju  od 2024. godine u zvanju docenta za užu naučnu oblast Ustavno pravo.

Odlukom o sticanju naučnog zvanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, broj 660-01-00001/505 od 27. marta 2019. godine, stekao je naučno zvanje naučnog saradnika u oblasti društvenih nauka – pravo.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Banjoj Luci 1981. godine, magistrirao na istom Fakultetu 1998. godine, a posjeduje dva doktorata, i to iz državnopravnih, odnosno krivičnopravnih nauka koje je stekao u Beogradu i Nišu.

U nastavi na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta APEIRON u Banjoj Luci angažovan je od 2009. godine, a na poslovima dekana Fakulteta pravnih nauka nalazio se u periodu od 2014-2015. godine. Dekan je od 24. januara 2024. godine do danas.

Član je i ispitivač u Komisiji za polaganje pravosudnih ispita u Republici Srpskoj od 2005. godine, te član Komisije za polaganje stručnog ispita za rad u upravi Republike Srpske.

Član je Savjeta časopisa „Revija za kriminologiju i krivično pravo” iz Beograda, te član Izdavačkog savjeta i Uređivačkog odbora Naučno-stručnog časopisa iz oblasti pravnih nauka – Godišnjak Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta APEIRON Banja Luka. Član je Izdavačkog savjeta i Naučnog odbora Časopisa za pravnu teoriju i praksu, Pravna riječ, glasila Udruženja pravnika Republike Srpske. Član je Redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda. Predsjednik je Naučnog odbora Istraživačkog centra Banja Luka i glavni i odgovorni urednik zbornika Centra za lobiranje Banja Luka.

Član je Predsjedništva Udruženja pravnika Republike Srpske. Član je Predsjedništva Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu iz Beograda.

Učestvovao je u radu komisija za izradu desetak zakona.

Objavio je preko 250 naučnih i stručnih radova i samostalno ili u koautorstvu 30 knjiga – publikacija.

Sa vlastitim referatima učestvovao je na preko 150 međunarodnih i domaćih naučnih skupova i savjetovanja, a do sada je učestvovao na preko 300 konferencija i skupova.

Od kraja 2015. godine do septembra 2022. godine obavlјao je dužnost Ombudsmena za lјudska prava Bosne i Hercegovine.

Rođen je 1982. godine. Zamenik je javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Objavio je više od stotinu stručnih tekstova i odgovora na pitanja krivičnopravne materije, u časopisima Pravni instruktor i Lege artis, kao i desetak naučnih članaka, krivičnopravne i ustavnopravne materije, u domaćim i regionalnim časopisima. Bio je višegodišnji glavni i odgovorni urednik stručnih časopisa Iustitia i Tužilačka reč. Bavi se pružanjem besplatne pravne pomoći putem organizacije Pro bono, u čijem osnivanju je učestvovao 2009. i čiji je predsednik od 2012. godine. Objavio je monografiju Hajdučija u Srbiji 1804‒1941. (Pravni aspekti i kaznena politika protiv hajdučije od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata), koautorsko delo sa Ivanom Duzlevskim Priručnik za krivični postupak i dva izdanja zbirke sudskih sentenci (Sudska praksa krivičnopravne materije, knjiga I i II).

Rođena je 1987. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine. Master akademske studije na istom fakultetu na građansko-pravnom smeru završava 2015, odbranivši master rad na temu „Nepravične odredbe u potrošačkim ugovorima“. Doktorand je u fazi izrade disertacije naslovljene „Usklađivanje prava Republike Srbije sa evropskim standardima na planu slobode medija i prava na informisanost“ iz međunarodnojavnopravne naučne oblasti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 2018. Pre toga radila je kao advokatski pripravnik i kao samostalni stručni saradnik pravnih poslova i novinar informativne redakcije Radiodifuznog preduzeća Studio B d.o.o. Govori engleski jezik.

Rođena je u Beogradu. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001. godine, a pravosudni ispit je položila 2004. godine. Poslediplomske studije iz oblasti ljudskih prava je završila na Pravnom fakultetu u Notingemu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, 2006. godine, nakon čega je nekoliko godina radila u UNICEF-ovom istraživačkom centru Innocenti u Firenci. Spoljni je saradnik Instituta za uporedno pravo od 2014. godine. Radila je kao direktorka nevladine organizacija Centra za prava deteta i na različitim projektima u oblasti ljudskih prava, reforme pravosuđa i prava deteta Svetske banke, UNICEF-a i International Management Group. Oblasti njenog interesovanja su ljudska prava i prava deteta. Govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Rođen 1997. godine u Banjoj Luci, gdje je završio osnovnu školu i Gimanaziju. Osnovne studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci 2021. godine sa priznanjem. Master studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranivši mastert tezu „Neustavnost zakona i upravni akti-dejstva ustavnosudskih odluka o neustavnosti zakona na upravne akte“ pod mentorstvom prof. dr Zorana Tomića.

Trenutno je student na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za javno pravo, i master student na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci. Za dosadašnji naučno-istraživački rad dodjeljena mu je stipendija Fonda „Dr Milan Jelić“ i aprilska nagrada Grada Banje Luke.

Radi kao asistent na predmetima upravnopravne uže naučne oblasti na Katedri za upravno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, gde obavlja i dužnost sekretara Katedre.

Angažovan je kao savetnik u Kabinetu predsjednika Republike Srpske od 2022. godine. Akademsku 2016/2017 proveo je na usavršavanju nemačkog jezika na Univerzitetu u Beču, a 2023. godine učestvovao na međunarodnoj razmjeni akademskog osoblja na Univerzitetu Sarland (SR Njemačka). Predsednik je naučnog udruženja „Omladinska naučna inicijativa“ u Banjoj Luci.

Bio je član upravnog odbora Agencije za visoko obrazovanje Republike Srpske, te član nekoliko radnih grupa za izradu zakonskih i podzakonskih propisa u Republici Srpskoj. Objavio je dve naučnopopularne monografije i desetak naučno-istraživačkih radova na tri strana jezika od kojih posebno ističe one objavljene na Institutu za uporedno pravo. Oblasti naučnog interesovanja su upravno pravo, pravna istorija i drževno-crkveno pravo.

Rođen 05.10.1987. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Po završetku Pravnog fakulteta u Beogradu 2011. godine, završio je master akademske studije na Pravnom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici 2013. godine i trenutno je student doktorskih akademskih studija na Pravnom fakultetu u Nišu, iz oblasti upravnog prava.

Radi kao Samostalni stručnotehnički saradnik za studije i studentska pitanja – šef službe, na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Poseduje bogato radno iskustvo iz oblasti upravnog prava, koje je stekao radeći u struci u različitim javnim institucijama.

Autor je više naučno-istraživačkih radova u istaknutim domaćim časopisima i učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih konferencija. Uspešno je završio obuku predavača (ToT) za primenu Zakona o opštem upravnom postupku i Obuku za za kreiranje online kurseva za primenu Zakona o opštem upravnom postupku u okviru EU projekta „Podrška sprovođenju Zakona o opštem upravnom postupku u Srbiji“. Učestvovao je, kao оsoba zadužena za zaštitu podataka o ličnosti na Prirodno-matematičkom fakultetu, na III Međunarodnoj konferenciji pravnika – Icoolaw, u organizaciji KEC grupe, na Bledu, Republika Slovenija, na temu primene GDPR-a u evropskim zemljama.

Oblast interesovanja, osim upravnog prava, su mu i ljudska prava, sa posebnom pažnjom usmerenom na analizu stanja ljudskih prava pripadnika srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije i pružanje savetodavne pomoći u pravnoj analizi slučajeva diskriminacije i kršenja navedenih prava od strane privremenih institucija samouprave na teritoriji Kosova i Metohije.

Član je Udruženja pravnika Srbije. Predsednik je Sindikalne organizacija Prirodno-matematičkog fakulteta Kosovska Mitrovica. Ima položen pravosudni ispit. Govori engleski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

Rođen u Kninu 1970. godine. Poreklom iz Bosanskog Grahova. Odrastao i školovao se u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pre roka 19. 9. 1994.godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom ”Podela vlasti u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine-ključni princip podele vlasti” odbranio je 24. januara 2018. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
Pravosudni ispit položio je 1998.godine. Nakon diplomiranja zaposlio se kao advokatski pripravnik. Bio je zaposlen u MUP-u RS RDB, u dva navrata. Prvo, kao savetnik, a potom i kao šef kabineta načelnika Resora državne bezbednosti i šef katedre za pravno-bezbednosne nauke na Institutu bezbednosti MUP-a Republike Srbije. Takođe, obavljao je funkciju zamenika Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu. Od strane Narodne Skupštine Republike Srbije biran je i obavljao funkciju predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Bio je član Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o javnim nabavkama, učesnik tvining projekta Evropske unije – koji se odnosio na javne nabavke u Republici Srbiji i bio član Centralne komisije za sticanje sertifikata za službenike za javne nabavke. U više javnih preduzeća obavljao rukovodeće poslove.
U februaru 2020. godine izabran je u zvanje docenta na Fakultetu za privredu i pravosuđe, Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, a od 2024. godine, biran je za docenta, za užu naučnu oblast Javno-pravnu, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru-Departman za pravne nauke, gde je zaposlen i gde se bavi ustavnim pravom i ekološkim pravom. Autor je većeg broja radova iz navedenih oblasti, objavljenih u kategorisanim časopisima i zbornicima radova, kao i učesnik brojnih nacionalnih i međunarodnih konferencija i skupova, održanih u zemlji i inostranstvu. Iz oblasti ustavnog prava objavio je i monografiju.