Aktuelna istraživanja i projekti

Aktuelna istraživanja i projekti

U periodu od 2011. godine do danas Institut za uporedno pravo realizovao je samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama brojne projekte.

Srpsko i evropsko pravo – upoređivanje i usaglašavanje (ev. broj 179031)

Institut za uporedno pravo (nosilac projekta)

 

 

 

 

Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu

dr Jovan Ćirić, naučni savetnik Instituta za uporedno pravo (2011-2016)

prof. dr Nataša Mrvić Petrović, naučni savetnik Instituta za uporedno pravo (2017-2019)

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Projekat se temeljio na konceptu da evropsko pravo (propise Evropske unije i Saveta Evrope) treba porediti sa domaćim pravom imajući u vidu iskustva okolnih tranzicionih država – članica EU. Pripremno istraživanje, naročito u vezi sa prilagođavanjem domaćeg prava tzv. komunitarnom pravu, zasnivalo se na ranije objavljenim monografijama i radovima saradnika Instituta iz te oblasti. Cilj istraživanja bio je uporediti domaće i evropsko pravo (normativni okvir i praksu) i ustanoviti prihvatljive primere dobrih rešenja iz uporednog prava (naročito iz prava okolnih država koje su postale članice EU, a sa kojima nas vezuje ranije zajedničko pravno nasleđe). Primarni zadaci projekta bili su istražiti: načine pojednostavljenja i ubrzanja sudskih postupaka (u funkciji jačanja: ekonomske efikasnosti, stranog investiranja, slobodnog protoka robe, novca i ljudi), uslove za jačanje kapaciteta, efikasnosti i nezavisnosti pravosuđa, naročito radi borbe protiv korupcije; savremene oblike kriminaliteta i pojave prenaseljenosti zatvora u Srbiji; delotvornost međunarodne sudske saradnje, funkcionisanje i sudsku praksu Evropskog suda pravde i Evropskog suda za ljudska prava; pitanja vezana za ekologiju. U kasnijim fazama realizacije projekta projektni zadaci su prošireni na istraživanje istorije domaćeg prava, odnosa religije, politike i prava sa ciljem da se ukaže na tekovine naše pravne misli i kulturnu tradiciju, kao i na aktuelna pitanja u pravnoj nauci i srpskom društvu (zaštita od nepogoda, pravni status migranata, digitalizacija kulturne baštine, zaštita podataka o ličnosti, osiguranje i naknada štete, intelektualna svojina, stečajno pravo, kulturna autonomija i položaj manjina, organizacija i finansiranje naučne delatnosti). Istraživanje je podrazumevalo kontinuirane aktivnosti na poređenju domaćih i propisa iz oblasti evropskog prava, praćenje promene domaćih i stranih propisa i njihovu praktičnu primenu.

Istraživanje je delimično imalo primenjeni karakter, pošto je bilo usmereno na one oblasti javnog i privatnog prava u kojima je bilo neophodno prioritetno usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije, saobrazno napredovanju političkih pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. U toj oblasti, kao i vezano za ispitivanje implementacije standarda Saveta Evrope u našem pravu, istraživanje je rezultiralo preporukama za izmene de lege ferenda i za unapređenje prakse. Značaj istraživanja je u tome što su, osim naučnog doprinosa teoriji, rezultati mogli biti iskorišćeni za preispitivanje ili osmišljavanje javnih politika, kao i za poboljšanje normativnog okvira i stanja u praksi.

Rezultati projekta objavljeni su u navedenom periodu u brojnim naučnim knjigama, monografijama, tematskim zbornicima radova koji su izloženi na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima (u organizaciji Instituta ili drugih naučnih ustanova), naučnim člancima. Podaci o tim radovima navedeni su na sajtu Instituta. Rezultati projekta su i više odbranjenih master teza i doktorskih disertacija saradnika Instituta.

Katalog publikacijaVesti

Sistemi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja - Uporednopravna analiza u evropskim zemljama

Institut za uporedno pravo

dr Katarina Jovičić,  Institut za uporedno pravo (rukovodilac projekta)

Mirjana Glintić, Institut za uporedno pravo

Ivana Rakić, Institut za uporedno pravo

Anđelka Plavšić Nešić, spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije – Gradski ogranak Beograd (SLFS – GOBgd)

jul 2012. do 2013. godine.

Cilj projekta bila je uporednopravna analiza sistema zdravstvenog osiguranja u pojedinim evropskim zemljama i izrada studije koja bi, između ostalog, bila u funkciji pripreme članova SLFS-GOBgd. za aktivno učestvovanje u procesu predlaganja mera i aktivnosti u okviru reforme sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Upoznavanje i analiza  iskustva evropskih zemalja na tom planu je dragoceno jer doprinosi boljem sagledavanju postojećeg stanja u Srbiji i ukazuje na moguće načine za prevazilaženje uočenih nedostataka i problema, kao i na moguće pravce daljeg unapređenja zdravstvenog sistema. Predmet istraživanja obuhvatio je nekoliko evropskih zemalja, koje su odabrane kao reprezentativne po jasnim kriterijumima. Tako su u prvoj grupi analizirani sistemi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja Savezne Republike Nemačke, Republike Italije, Republike Francuske i Kraljevine Švedske kako zbog karakteristinih rešenja koja sadrže, tako i zbog činjenice da su ti sistemi organizaciono i funkcionalno uspešni u praktičnoj primeni. U drugoj grupi su analizirani sistemi koji su odabrani kao uporedivi sa Republikom Srbijom i to su Republika Slovenija i Republika Hrvatska, kao države sa kojima delimo istorijsko, kulturno, političko i društveno nasleđe, a koje su značajno ranije započele neophodne reforme kako bi transformisale zdravstveni sistem tako da bude održiv. Pored njih, analizirana su i iskustva Republike Poljske i Republike Češke, koje su dugo vremena imale konceptualno isti sistem zdravstva i zdravstvenog osiguranja kao i Srbija, ali su ga u međuvremenu transformisale i funkcionišu sa manje (Poljska) ili više (Češka) uspeha. Analiza svakog pojedinog sistema obuhvatila je naročito sledeća pitanja: Finansiranje zdravstvene zaštite, sa osvrtom na pokazatelje BNP-a odnosno procenat izdvajanja za zdravstveno osiguranje; Vrste zdravstvenog osiguranja (obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje); Organizaciju zdravstvenog osiguranja (obezbeđenje i sprovođenje obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja); Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. U radu na ovom projektu učestvovalo je četri istraživača Instituta za uporedno pravo (Katarina Jovičić, Ivana Rakić i Mirjana Glintić, i spoljni saradnik Instituta Anđelka Plavšić-Nešić). Na kraju su kao posebno pitanje analizirani rezultati istraživanja Euro Health Consumer Index (Evropski zdravstveni potrošački indeks) za 2012. i 2013. godinu prema kome je funkcionisanje zdravstvene zaštite u Srbiji ocenjeno, od strane korisnika te zaštite, najnižim ocenama.

Sistemi zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja- Uporednoporavna analiza u evropskim zemljama

Link

Jačanje integriteta u sektoru odbrane

Institut za uporedno pravo

dr Aleksandra Rabrenović, Institut za uporedno pravo (rukovodilac projekta)

Jelena Ćeranić

Ana Knežević Bojović

Vesna Ćorić

Marina Matić

Jelena Vukadinović

Mirjana Glintić

Miroslav Đorđević

Vlada Kraljevine Norveške –  Centar za jačanje integriteta u sektoru odbrane (Centre for Integrity ih the Defence Sector – CIDS)

Cilj projekta bila je uporedna analiza mehanizama za sprečavanje korupcije u zemljama Jugoistočne Evrope, sa posebnim osvrtom na sektor odbrane. Analizirano je nekoliko instrumenata prevencije korupcije, a to su: parlamentarna kontrola rada izvršne vlasti; specijalizovana anti-korupcijska tela; sprečavanje sukoba interesa; osiguranje transparentnosti/ slobodnog pristupa informacijama; interna i eksterna revizija; institucija zaštitnika građana. Pored toga, analiza je obuhvatila i tri visoko-rizične oblasti podložne korupciji/neetičkom ponašanju: javne nabavke i raspolaganje imovinom u sektoru odbrane; upravljanje ljudskim resursima; kontrola službi bezbednosti. U studiji je prikazan istorijski razvoj mehanizama prevencije korupcije, kao i međunarodni standardi u svakoj od analiziranih oblasti. Pored postojećeg pravnog okvira, studija je analizirala i praktične teškoće sa kojima se zemlje Jugoistočne Evrope suočavaju u svojim naporima da izgrade nacionalne sisteme integriteta. Zemlje koje su obuhvaćene analizom bile su: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Srbija.

Pravni mehanizmi sprečavanja korupcije u zemljama Jugoistočne Evrope sa posebnim osvrtom na sektor odbrane

Link

Legal Mechanisms for Prevention of Corruption in Southeast Europe with Special Focus on the Defence Sector

Link

Jačanje kapaciteta policije i pravosuđa za borbu protiv korupcije u Srbiji (PACS)

Ministarstvo pravde i državne uprave (MPDU); Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), Visoki savet sudstva (VSS), Državno veće tužilaca (DVT), Republičko javno tužilaštvo (RJT), sudovi, Pravosudna akademija, Policijska akademija i Savet Evrope (Institut za uporedno pravo)

Jovan Ćirić,  Institut za uporedno pravo

Marina Matić, Institut za uporedno pravo

Nataša Mrvić-Petrović, Institut za uporedno pravo

Đorđe Đorđević, Kriminalističko-policijska akademija

Stanko Bejatović, Pravni fakultet u Kragujevcu

Milan Škulić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

eksperti Saveta Evrope u saradnji sa Sekretarijatom Saveta Evrope

Evropska unija (IPA 2011)

decembar 2012-mart 2014.

2013-2014 (Institut za uporedno pravo)

Opšti cilj projekta bio je da doprinese demokratiji i vladavini prava kroz sprovođenje institucionalnih reformi usmerenih ka prevenciji i borbi protiv korupcije. Praktični cilj projekta bio je da unapredi kapacitete policije i pravosuđa za otkrivanje, vođenje istrage, krivično gonjenje i suđenje slučajeva korupcije. Saradnici Instituta učestvovali su u istraživanju krivičnoprocesne legislative i u empirijskom istraživanju sudskih predmeta iz oblasti tzv. krivično pravne korupcije (krivična dela korupcije) u Srbiji, sa ciljem da se ustanovi u kojoj meri postoje dovoljni kapaciteti u pravosuđu radi suzbijanja korupcije.  Rezultati istraživanja pokazali su da je normativni okvir unapređen, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim dokumentima za sprečavanje korupcije, ali da postoji potreba da se sistematski uredi krivično pravna zaštita uzbunjivača. Kao razlozi neefikasnosti krivičnih postupaka istaknute su nepovoljne posledice reformi u pravosuđu (fluktuacija i nedostatak kadrova), nedovoljna materijalno-tehnička i prostorna opremljenost sudova i tužilaštava, potreba unapređenja međusobne saradnje organa i drugih učesnika u postupku, nedovoljno efikasno izricanje i izvršenje mere oduzimanja imovinske koristi. Istraživanje je rezultiralo preporukama za unapređenje zakonodavstva i prakse.

Rezultati istraživanja objavljeni su u 2014. godine u tehničkom dokumentu ECCU-PACS SERBIA-TP9-2014 pod naslovom: Analiza rizika u cilju procene regulatornih i organizacionih prepreka efikasnim istragama i postupcima u krivičnim delima korupcije. Beograd: Savet Evrope, Kancelarija u Beogradu

Link

Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana za pokretanje zakonodavnih inicijativa kroz saradnju sa civilnim društvom

Nosilac istraživanja je ustanova Zaštitnika građana uz tehničku podršku nevladine organizacije Kuće ljudskih prava uz učešće Instituta za uporedno pravo uz drugih osamnaest institucija

prof. dr Nataša Mrvić Petrović

dr Ana Knežević Bojović

dr Mina Zirojević

dr Vesna Ćorić

mr Marina Matić Bošković

Ambasada Velike Britanije u Srbiji i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

od 2015. do 31. marta 2018. godine

Cilj projekta bio je da doprinese unapređenju normativnog okvira za zaštitu ljudskih prava u skladu sa međunarodnim standardima, a pre svega jačanju uloge Zaštitnika građana kao ustanove od nacionalnog značaja za zaštitu ljudskih prava, u skladu sa Pariskim principima (posebno u delu koji se odnosi na podsticanje i obezbeđivanje usklađenosti nacionalnih zakonskih propisa i prakse sa međunarodnim instrumentima u oblasti ljudskih prava). Istraživanje je koncipirano tako da učesnici projekta prate zakonodavne inicijative i dostavljaju analize nacrta zakona i drugih propisa u unapred dogovorenim oblastima, na osnovu čega Zaštitnik građana podnosi mišljenja na nacrte zakona, amandmane za zakone koji su u skupštinskoj proceduri izglasavanja i pokreće druge zakonodavne inicijative.

Rezultat istraživanja u delu u kome je bio uključen Institut je dokument br. 4540 (januar 2016. godine) na temu „Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi neuračunljivih učinilaca krivičnih dela – uporedno pravna analiza“.

Link

Rezultat istraživanja u delu u kome je bio uključen Institut je analiza Zaštita bezbednosti novinara: Analiza međunarodnih standarda, primeri dobre prakse i preporuke za unapređenje pravnog okvira i prakse u Srbiji.

Link

GH7+ Stop revizionizmu (The Right to Remembrance)

Institut za uporedno pravo, Ministarstvo spoljnih poslova (Srbija), Institute Shem Olam (Israel), Jasenovac Research Institute (USA)

dr Jovan Ćirić

prof. dr Nataša Mrvić Petrović

prof. dr Vladimir Đurić

dr Mina Zirojević

Miloš Stanić

Miroslav Đorđević

Savo Manojlović

Tim istrazivača Instituta za uporedno pravo (prof. dr Vladimir Čolović, dr Jovan Ćirić, prof. dr Nataša Mrvić Petrović, prof. dr Vladimir Đurić, dr Mina Zirojević, Miloš Stanić, LL.M, Miroslav Đorđević, LL.M. i Savo Manojlović LL.M.) je u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije, Institutom Shem Olam iz Izraela i Institutom za proučavanje Jasenovca (Jasenovac Research Institute) iz SAD u periodu od 2016 do 2019. godine realizovao niz aktivnosti na zajedničkom projektu izučavanja zločina genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, analizi pravno relevantnih pitanja i očuvanju sećanja na žrtve.  Organizovan je niz manifestacija poput naučne konferencije i umetničke izložbe u Nju Džersiju i prisustva na svetskom obeležavanju Dana žrtava holokausta u Ujedinjenim nacijama u Njujorku (2017), objavljivanja zbornika naučnih radova „Pravo na nezaborav“, učešća na izložbi o Jasenovcu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pružanja podrške na izradi monumentalnog dela „Jasenovac – Aušvic Balkana“, učešća na naučnoj konferenciji o Jasenovcu i holokaustu u Izraelu (2019) itd. Istraživači Instituta nastavljaju da drugim domaćim i inostranim organizacijama i institucijama pružaju podršku kada je u pitanju osvetljavanje svih pravnih pitanja vezanih za genocid u Drugom svetskom ratu.

Zbornik radova Pravo na nezaborav

Link

Building Integrity in Defence Project

Institut za uporedno pravo u saradnji sa Regional School for Public Administration (RESPA), Danilovgrad, Crna Gora

Ana Knežević Bojović i Aleksandra Rabrenović (rukovodioci projekta)

Mirjana Glintić

Jelena Kostić

Marina Matić Bošković

Katarina Jovičić

 

Vlada Kraljevine Norveške –  Centre for Integrity ih the Defence Sector (CIDS)

Cilj projektnih aktivnosti bio da se pruži uvid u međunarodne standarde u oblasti izgradnje integriteta, postojeće nacionalne zakonske okvire integriteta i najbolje međunarodne i regionalne prakse koje se ili mogu koristiti za rešavanje ključnih izazova integriteta. Ujedno, projekat je imao za cilj da  pruži praktična i izvodljiva uputstva i rešenja koja se mogu koristiti kao pomoć državnim službenicima u primeni relevantnih međunarodnih standarda u svakodnevnom radu.

U okviru studije, koja je obuhvatila države članice Regionalne škole za javnu upravu (ReSPA), obuhvaćena su sledeća pitanja: upravni postupak, sukob interesa, slobodan pristup informacijama od javnog značaja, finansijsko upravljanje i kontrola i interna revizija, javne nabavke i upravljanje ljudskim resursima. Pored toga, posebno poglavlje nudi nekoliko praktičnih odgovora i smernica o uvek prisutnoj dilemi – kako da postupati državni službenik ako od nadređenog dobije nezakonita uputstva.

Izbor oblasti Izvršen je posebno uzimajući u obzir potrebe zemalja zapadnog Balkana da usklade i primene svoje zakonodavstvo, institucionalni okvir i prakse sa SIGMA principima javne uprave, koji čine važan deo godišnje procene Evropske komisije o državama kandidati za članstvo u EU.

Svaka oblast analizirana je u odvojenom poglavlju, koje se sastoji od šest delova:

1) Pregled izazova integriteta na zapadnom Balkanu u datoj oblasti

2) Kratak pregled relevantnih međunarodnih standarda;

3) Uporedni pregled nacionalnih pravnih okvira (Ustav, zakoni, podzakonski akti) u svakoj odabranoj zemlji;

4) Analiza ključnih pitanja zasnovanih na dokazima u primeni međunarodnih standarda i nacionalnog zakonodavstva na zapadnom Balkanu;

5) Najbolje međunarodne i regionalne prakse koje bi se mogle koristiti za obuku državnih službenika u odgovarajućim oblastima.

6) Vežbe za praktičnu obuku.

Studija tako predstavlja sveobuhvatan i fleksibilan alat koji se može koristiti i za početnu i za stalnu obuku državnih službenika u svim zemljama obuhvaćenim analizom.

Rezultat projekta je istaknuti zbornik radova od nacionalnog značaja „Integrity and Good Governance in the Western Balkans“ na engleskom jeziku, čiji izdavač je Regionalna škola za javnu upravu (ReSPA)

Link

PERFORM – Performing and Responsive Social Sciences

Institut za uporedno pravo u saradnji sa HELVETAS Swiss Intercooperation SRB

dr Ana Knežević Bojović (rukovodilac projekta)

prof. dr Vladimir Čolović
dr Vesna Ćorić
Savo Manojlović
Iva Tošić

jul-septembar 2017.

Projekat je bio usmeren na unapređenje saradnje i komunikacije između Instituta za uporedno pravo i privatnog sektora. U okviru projekta razvijena je nova web prezentacija Instituta za uporedno pravo, unapređeno brendiranje Instituta i održano više sastanaka sa predstavnicima različitih udruženja privrednika, kako bi se njima predstavila ekspertiza Instituta i razmotrile mogućnosti za saradnju. Na projektu je bilo angažovano petoro istraživača Instituta za uporedno pravo.

Istraživanje pravnog okvira kulturne delatnosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji i zemljama regiona

Institut za uporedno pravo

dr Vladimir Đurić, Institut za uporedno pravo (rukovodilac projekta)

dr Ana Knežević Bojović, Institut za uporedno pravo

Ministarstvo kulture i informisanja

jul-decembar 2017.

Projekat je usmeren na analizu pravnog okvira kulturne delatnosti nacionalnih manjina u kontekstu uporednih regionalnih standarda, kako bi se utvrdila potreba i pravci moguće promene pravnog okvira  u Srbiji. Analiza je podrazumevala višeslojan i višedimenzionalan pristup sagledavanja rešenja koja u pogledu kulturne delatnosti nacionalnih manjina postoje kako u aktima međunarodnog, tako i u aktima uporednog prava, bilo da je reč o onima aktima kojima je regulisana opšta kulturna delatnost, bilo da su u pitanju akti posvećeni zaštiti nacionalnih manjina, uz razmatranje i nadležnosti različitih političko-teritorijalnih nivoa organizovanja vlasti koji su u uporednom pravu ovlašćeni za regulisanje kulturne delatnosti nacionalnih manjina, uz primenu dogmatsko-normativnog pristupa i analizu praktičnih  aspekata ostvarivanja pravnog okvira.

Za uporedni prikaz odabrane su četiri države – Mađarska, Severna Makedonija, Republika Srbija i Republika Hrvatska, kao države  različitog društveno-ekonomskog razvitka i položaja, ali koje u velikoj meri baštine isto ili slično pravno nasleđe, u kojima kao nacionalne manjine žive pripadnici njihovih većinskih naroda i koje stoga imaju zaklјučene bilateralne sporazume o njihovoj zaštiti, ali i značajnu kulturnu saradnju koja se zasniva na bilateralnim sporazumima o kulturi i koje su, naposletku, ali ne i najmanje važno, u različitom statusu i odnosu spram Evropske unije. Takav izbor nalagao je da se u sklopu razmatranja pravnog okvira kulturne delatnosti nacionalnih manjina ne sagledaju isklјučivo rešenja koja postoje u njihovim pravnim sistemima, već i da se analiziraju relevantne odredbe sadržane u bilateralnim sporazumima čije su one strane ugovornice, kao i odnos Evropske unije i njenog prava spram problematike kulturne delatnosti nacionalnih manjina.

U realizaciji projekta učestvovali su istraživači Instituta dr Vladimir Đurić i dr Ana Knežević Bojović.

Rezultat rada na projektu je naučna monografija Pravni okvir kulturne delatnosti nacionalnih manjina objavljena 2018. godine u izdanju Instituta za uporedno pravo.

Link

Uporedna analiza načina finansiranja naučne delatnosti od strane države

Institut za uporedno pravo

dr Jelena Ćeranić, Institut za uporedno pravo (rukovodilac projekta)

prof. dr Nataša Mrvić Petrović

prof. dr Vladimir Đurić

dr Mina Zirojević

dr Jelena Kostić

dr Miloš Stanić

Mirjana Glintić

Savo Manojlović

Republički sekretarijat za javne politike i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Vođa projekta bila je prof. dr Jelena Ćeranić Perišić, a u okviru projekta je učestvovalo još pet istraživača (dr Jelena Kostić, dr Miloš Stanić, dr Mirjana Glintić, dr Mina Zirojević i Savo Manojlović, MA). Cilj projekta bio je da se izradi uporedna analiza načina finansiranja naučne delatnosti od strane države. U okviru projekta su razmotreni načini finansiranja naučne delatnosti u deset evropskih zemalja. To su: Austrija, Velika Britanija, Irska, Italija, Nemačka, Norveška, Poljska, Slovenija, Hrvatska i Švajcarska. Kriterijum prilikom odabira zemalja bio je različitost njihovih pravnih poredaka i pravnih tradicija (što bi trebalo da implicira i različite načine finansiranja naučnih istraživanja). Iz projekta je proizašao tematski zbornik radova od vodećeg nacionalnog značaja „Finansiranje naučnih istraživanja – uporedno pravo i praksa”, čiji su urednici prof. dr Jelena Ćeranić Perišić i dr Miloš Stanić. Rezultati istraživanja iz ovog projekta pominju se u obrazloženju novog Zakona o nauci i istraživanjima (Sl. glasnik RS 49/19), kao i u obrazloženju Zakona o fondu za nauku Republike Srbije (Sl. glasnik RS 95/2018). Zakon o nauci i istraživanjima predstavlja prvi sistemski propis kojim se uređuje naučno-istraživačka delatnost u Republici Srbiji usvojen nakon više od deset godina (ne računajući izmene i dopune do tada važećeg zakona). Kao jedan od osnovnih razloga za donošenje zakona navodi se i promena modela finansiranja  naučnoistraživačke delatnosti, tako da se jasno može uočiti nemerljiv doprinos Instituta za uporedno pravo i projekta „Uporedna analiza načina istraživanja naučne delatnosti od strane države” u postavljanju osnovnih smernica za regulisanje ovog pitanja.

Tematski zbornik radova od vodećeg nacionalnog značaja „Finansiranje naučnih istraživanja – uporedno pravo i praksa”

Link

Naučna konferencija “Finansiranje naučnih istraživanja – uporedno pravo i praksa”

Link

Drafting a base line study on human rights education at the law faculties in Serbia, including recommendations in respect to possible national solutions

Institut za uporedno pravo

dr Ana Knežević Bojović (rukovodilac projekta)

dr Vesna Ćorić
dr Mirjana Glintić
dr Stefan Andonović
Miroslav Đorđević

Savet Evrope

jul-oktobar 2020.

Projekat je obuhvatao analizu praske izučavanja ljudskih prava na pravnim fakultetima u Srbiji. U okviru projekta je bilo angažovano petoro istraživača Instituta za uporedno pravo.

U okviru projekta sprovedena je analiza stanja predmeta u okviru kojih se izučava materija ljudskih prava na odabranim pravnim fakultetima u Srbiji čiji je osnivač Republika (Pravni fakulteti univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu), uz osvrt na predmetna pitanja u inostranstvu, kako bi se  detektovale potencijalne slabosti sistema izučavanja ljudskih prava na pomenutim pravnim fakultetima u Srbiji i u skladu sa time predlože određena unapređenja.

Kako bi cilj istraživanja bio postignut bilo je neophodno kombinovati više različitih naučnih metoda, prevashodno egzegetičkih i socioloških, ali i uporednih.

Tako su analizirani kurikulumi studija i silabusi pojedinih predmeta na pomenuta četiri državna fakulteta u Srbiji, primenjen je metod polustrukturisanog intervjua sa predavačima na ovim fakultetima, zatim metod ankete među studentima završne godine studija koji su odslušali sva predavanja (apsolventi), polustrukturisani intervju sa predstavnicima ustanova i organizacija koje su uključene u postdiplomsko (vanfakultetsko) obrazovanje pravnika u oblasti ljudskih prava, kao i uporedni metod u cilju pružanja slike o praksi u regionu i Evropi.

Rezultat projekta je analitička studija sa preporukama za unapređenje domaćih propisa i prakse koja je u novembru 2020. godine predstavljena na konferenciji „South East European Legal Days – Human Rights in Times of Crisis“, u okviru panela posvećenom pitanjima izučavanja ljudskih prava.

Strengthening the Judiciary Reform Process in Serbia - Capacity of judges and prosecutors, the Judicial and Prosecutorial Councils, to further the reform process by well-informed and evidence based policy-making

Institut za uporedno pravo

dr Ana Knežević Bojović

dr Vesna Ćorić

dr Miloš Stanić

Savet Evrope, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke

april-decembar 2020.

U cilju daljeg podsticanja kreiranja politika zasnovanih na znanju, Savet Evrope je u saradnji sa Institutom za uporedno pravo, objavio četiri publikacije koje sadrže prevode dokumenata na srpski jezik koji postavljaju standarde u oblasti vladavine prava i stavio ih na raspolaganje sudijama, tužiocima i drugim zainteresovanim stranama (tekstovi ranije uglavnom nisu bili dostupni na srpskom jeziku).

Rezultat projekta su četiri publikacije koji sadrže standarde u oblasti reforme pravosuđa koji su razvijeni u okviru Saveta Evrope, kao i u jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije, sa tekstovima koji su većinom bili nedostupni na srpskom jeziku. Prve dve publikacije sadrže prevode svih mišljenja Savetodavnog veća evropskih sudija i Savetodavnog veća evropskih javnih tužilaca. Treća publikacija sadrži odabrane preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope i određene preporuke Venecijanske komisije, dok su u poslednoj sadržane relevantne odluke Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije.

Institut za uporedno pravo je priređivač publikacije i ujedno je odgovoran za pravnu redakturu prevoda dokumenata sadržanih u publikacijama na srpski jezik. Na projektu je bilo angažovano troje Instituta za uporedno pravo.

Uporedna analiza zakona i podzakonskih akata RS i propisa EU u oblasti regulisanja otpadnih voda i uloga lokalne samouprave, odnosno Grada Novog Sada

 

 

 

Institut za uporedno pravo

prof. dr Vladimir Čolović (rukovodilac projekta)

dr Ana Knežević Bojović

dr Vesna Ćorić

dr Mirjana Glintić

dr Miloš Stanić

Grad Novi Sad Gradska uprava za zaštitu životne sredine

jun 2020- jun 2021.

Projekat „Uporedna analiza zakona i podzakonskih akata RS i propisa EU u oblasti regulisanja otpadnih voda i uloga lokalne samouprave, odnosno Grada Novog Sada“ odnosi se na analizu postojećeg pravne regulative u oblasti upravljanja otpadnim vodama, proučavanje praktičnih rezultata primene postojećih pravnih rešenja i predlaganje izmena i dopuna pravnih propisa u cilju unapređenje ove oblasti na teritoriji Grada Novog Sada. Zaključci proistekli iz istraživanja bi trebalo da ukažu na načine za efikasniju primenu Zakona i pratećih propisa, racionalnije korišćenje postojećih resursa, a samim tim i do većih direktnih ekonomskih koristi za stanovništvo i privredu, a posredstvom dostizanja viših ekoloških standarda.

Grad Novi Sad je drugi grad po veličini u Republici Srbiji (234.151 stanovnika) i kao takav identifikovan Nacionalnim programom zaštite životne sredine, kao jedan od gradova i ekoloških tačaka sa razvijenim sistemima zaštite životne sredine, ali i velikim izazovima u predstojećem periodu, obzirom na ubrzani demografski priliv koji mora biti ispraćen daljim razvojem postojeće industrijske, privredne, pa samim tim i komunalne infrastrukture. Istraživačke metode koje će biti primenjene radi ispitivanja predmeta projekta su analiza sadržaja (analiza regulatornog okvira i javnih politika), pregled literature, analitičkih dokumenata i uporednih primera dobrih praksi, metod studije slučaja i nekih od metoda terenskog istraživanja, poput razgovora sa različitim činiocima u oblasti sakupljanja, tretmana i ispuštanja otpadnih voda.