Diskriminacija na radu – pitanje o kom se mnogo, a opet, čini se, uvek nedovoljno, govori, što zaključujemo na osnovu, najmanje, dva ugla posmatranja. Pre svega, potreba da govorimo o ovoj temi postoji dok god postoji i diskriminacija u svetu rada, a opet, čini se da diskriminacija ne „samo“ postoji, nego je i posebno izražena upravo u radnopravnom kontekstu.[1] Opet, o tome da postoji stalna potreba da o diskriminaciji na radu govorimo, pišemo i razmišljamo proizilazi i iz toga što se čini da ova tema nikada nije „završena“. Tako se čini da stalno uočavamo „nove“ rizike, ali i „nove“ oblike u kojima se diskriminacija može pojaviti. I dok to svedoči o stalnim naporima u borbi protiv diskriminacije, druga strana novčića nam ukazuje na, i dalje dug i mukotrpan put koji se odnosi uopšte na prepoznavanje, a potom i borbu protiv diskriminacije i postizanje jednakosti.[2]
Informacione tehnologije doprinele su stalnoj dostupnosti pojedinca svim dešavanjima u društvu, samim tim, omogućile su gotovo neograničene mogućnosti da zaposleni bude dostupan svom poslodavcu. Takozvani električni povodac u vidu mobilnog telefona i laptopa putem interneta stvorio je atmosferu rada i nakon radnog vremena. Tako se čini da zaposleni ostaju na poslu i nakon radnog vremena, postajući deo nove digitalne svakodnevnice, odnosno „the new normal“. Kao posledica upliva informacionih tehnologija u svet rada, nastalo je right to disconnect, koje još uvek traži adekvatan prevod na srpski jezik. Ovo pravo je nastalo kao potreba da se skoro neograničenoj dostupnosti zaposlenog poslu postave granice.
Poslanici nemačkog Bundestaga usvojili su 23. juna 2023. godine „Zakon o daljem razvoju imigracije kvalifikovane radne snage“,[1] koji bi trebalo da stupi na snagu u martu 2024. Cilj ovog zakona je da tržište rada u Nemačkoj učini konkurentnim po ugledu na druge uspešne imigracione zemlje, kako bi se premostio nedostatak od oko dva miliona radnika.[2] Više
U sklopu pojačanih aktivnosti koje se odnose na uređenje određenih aspekata prava radnika, kao i antidiskriminacionog okvira u oblasti rada, usvojena je Direktiva 2023/970 o jačanju primene principa jednake zarade za jednak rad ili rad jednake vrednosti između muškaraca i žena kroz transparentnost zarada, i mehanizmima sprovođenja[1] (u daljem tekstu: Direktiva o transparentnosti zarada).
Istorijska podela rada na zavisan i nezavisan zasnovana je na odgovoru na pitanje da li lice radi za drugoga ili samostalno obavlja delatnost bez instrukcija i pod vlašću drugog. Ovako striktna podela rada opravdano gubi smisao u vremenu „digitalnog rada“, nastalog kao rezultat konstantne upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija i sveukupne digitalizacije sredstava za rad. Zbog toga, u ulozi radnika sve češće, nalaze se lica koja obavljaju rad suprotan karakteristikama standardnog, uobičajenog rada u okviru radnog odnosa – digitalni radnici.
Izmene zakona u Španiji od febrauara 2023. godine, kojim se dozvoljava odsustvo za žene sa bolnim simptomima menstruacije, otvorilo je novu dilemu u pravnim krugovima, da li je menstrualno odsustvo progresivno rešenje u 21. veku ili još jedna bespotrebna borba feministkinja koja će za korak udaljiti muškarce i žene od tako željene rodne ravnopravnosti? Odgovor je teško dati i mišljenja su oprečna.