Novi propisi o strancima u Nemačkoj i Srbiji: trka za radnom snagom se ubrzava

Poslanici nemačkog Bundestaga usvojili su 23. juna 2023. godine „Zakon o daljem razvoju imigracije kvalifikovane radne snage“,[1] koji bi trebalo da stupi na snagu u martu 2024. Cilj ovog zakona je da tržište rada u Nemačkoj učini konkurentnim po ugledu na druge uspešne imigracione zemlje, kako bi se premostio nedostatak od oko dva miliona radnika.[2]

Imigracija kvalifikovane radne snage zasnivaće se na tri stuba: 1) stubu visoko obrazovanih radnika; 2) stubu kvalifikovanih radnika sa radnim iskustvom; i 3) stubu „potencijalnih“ radnika.

Stub visoko obrazovanih radnika ostaje centralni element imigracije. Ovaj segment uključuje izdavanje plave karte EU, koja predstavlja radnu i boravišnu dozvolu za sve zemlje EU (vidi: EU Direktiva 2021/1883).[3] Lica sa visokim obrazovanjem moći će moći da dobiju plavu kartu EU sa nižom minimalnom platom,[4] a konkurisanje za plavu kartu EU će biće moguće samo nakon 12 meseci rada u Nemačkoj, umesto 24 meseca, koliko je to trenutno slučaj. Stručnjaci informacionih tehnologija (IT) ubuduće će takođe moći da dobiju plavu kartu EU i ako nemaju fakultetsku diplomu, ali mogu da pokažu određene neformalne kvalifikacije (M. Reljanović, J, Misailović, Radnopravni položaj digitalnih radnika: iskustva evropskih zemalja. Strani pravni zivot, 2021, 65 (3), 407-432).

Stub kvalifikovanih radnika sa radnim iskustvom odnosi se na lica sa završenom srednjom školom ili nekom drugom radnom kvalifikacijom (npr. zanat). Ovaj stub jača se kroz smanjenje zahteva koji se tiču poznavanja nemačkog jezika i olakšavanje procedure priznavanja obrazovnih kvalifikacija.

Uvodi se i novi stub „potencijalnih radnika“, koji se odnosi na strane državljane koji imaju više   ili univerzitetsko obrazovanje, a nemaju posao u Nemačkoj. Oni će moći da provedu do godinu dana u Nemačkoj tražeći posao ako se kvalifikuju prema sistemu bodova za novu „karticu mogućnosti“. Poeni za ovu karticu će se dodeljivati na osnovu: poznavanja nemačkog i/ili engleskog jezika, radnog iskustva, postojeće veze sa Nemačkom i uzrasta. Licima koja dobiju ovu karticu biće dozvoljen rad sa nepunim radnim vremenom do 20 sati nedeljno dok su u procesu traženja posla.

Broj državljana zemalja Zapadnog Balkana koji će moći da emigriraju u Nemačku svake godine biće udvostručen i iznosiće 50.000, a uključivaće državljane Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

Postoji, međutim, bojazan da će novi zakon stvoriti administrativne „čepove” i produžiti vreme procesuiranja zahteva. Da bi se to postiglo, stručnjaci smatraju da bi procedure dobijanja dozvola za rad i boravište bi morale biti pojednostavljene.

U gotovo isto vreme, u julu mesecu 2023. godine, u Srbiji su donete važne izmene i dopune zakonodavnog okvira koji reguliše status stranaca, čiji je cilj upravo pojednostavljenje birokratskih procedura. Naime, Skupština Republike Srbije usvojila je izmene i dopune dva bliska zakona – Zakona o strancima[5] i Zakona o zapošljavanju stranaca,[6] kroz koje je izvršeno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa Direktivom 2011/98/EU o jedinstvenom postupku obrade zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad stranim državljanima. [7]

Novim zakonskim rešenjima omogućava se da strani državljani u jedinstvenom postupku, pred jednim državnim organom, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, ostvare istovremeno pravo na privremeni boravak i rad, kroz izdavanje dozvole za privremeni boravak i rad. Time se menja dosadašnja obaveza stranca da prvo regulišu privremeni boravak u skladu sa odredbama Zakona o strancima, a da nakon toga, podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad u skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca. Postupak izdavanja jedinstvene dozvole za boravak i rad je u potpunosti digitalizovan, jer se zahtev za njeno izdavanje može podneti samo elektronskim putem.

Dužina privremenog boravka, umesto dosadašnje jedne godine, može se odobriti stranom državljaninu do tri godine, a rok važenja jedinstvene dozvole je takođe tri godine. Pored toga, jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad izdaje u vidu biometrijskog dokumenta, čime je zamenjena nalepnica privremenog boravka koja se utiskuje u pasoš stranca.[8]

Iako su zakonske izmene vezane za status stranaca u Nemačkoj i Srbiji sadržinski drugačije, njihov suštinski cilj je isti, a to je privlačenje radnika koji im nedostaju na tržištu rada. S tim što je Nemačka usmerena prvenstveno na potražnju kvalifikovanih radnika, dok je u Srbiji sve veća potražnja za manuelnim radnicima i majstorima, koji postaju deficitarni na domaćem tržištu usled odlaska domaće radne snage na rad u zemlje EU.

Ko će pobediti u ovoj trci možemo samo da pretpostavimo. Novi talas imigracije iz Zemalja Zapadnog Balkana, koji će se nesumnjivo desiti nakon stupanja na snagu novog nemačkog zakonodavstva 2024, dodatno će osiromašiti tržište radne snage u Srbiju i zato je dobro što se izmenom domaćeg pravnog okvira olakšava priliv radne snage u Srbiju iz drugih zemalja. Iako Srbija sigurno ne može da parira Nemačkoj u pogledu nivou zarada, ono na čemu se može i mora raditi je obezbeđenje uslova da se svakom stranom (kao i domaćem) državljaninu osigura, ono što je možda i najvažnije, jednak pravni tretman, bezbedan i dostojanstven rad (M. Reljanović, J. Misailović,  Sigurnost zaposlenja kao indikator dostojanstvenog rada – normativna rešenja država u regionu. Strani pravni život, 2022, 66 (3). 441-460).


[1] Gesetzes zur Weiterentwicklung der Fachkräfteeinwanderung, https://dserver.bundestag.de/btd/20/065/2006500.pdf

[2] Nedostatak kvalifikovanih radnika smatra se jednom od najvećih prepreka ekonomskom rastu Savezne Republike Nemačke, u kojoj je u četvrtom kvartalu 2022. godine bilo čak 1,98 miliona slobodnih radnih mesta, posebno u sektoru zdravstva, brizi o deci, IT sektoru, građevinarstvu i mnogim drugim proizvodnim i uslužnim delatnostima.

[3] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32021L1883

[4] Od 49.581,60 evra, ili 39.682,80 evra ukoliko se radi o deficitarnim zanimanjima, čija je definicija proširena

[5] Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima, Sl. glasnik RS, br. 62/2023.

[6] Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, Sl. glasnik RS, br. 62/2023.

[7] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=celex%3A32011L0098

[8] Na ovaj način domaće zakonodavstvo je harmonizovano i sa Uredbom EU broj 2017/1954 o utvrđivanju jedinstvenog obrasca boravišnih dozvola za državljane trećih zemalja, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2017.286.01.0009.01.ENG&toc=OJ:L:2017:286:FULL.


Image by rawpixel.com on Freepik

O autoru

Aleksandra Rabrenović

Aleksandra Rabrenović je viša naučna saradnica Instituta za uporedno pravo. Oblast njenog interesovanja je pravo EU, upravno pravo, reforma javne uprave, upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru.

Podelite