U savremenom društvu, sve češće govorimo o jednakim pravima, pravednim uslovima rada i potrebi da svako bude poštovan bez obzira na to ko je i odakle dolazi. Ali koliko smo zaista zaštićeni zakonom? Šta ako nas neko odbije na razgovoru za posao jer smo žene, pripadnici nacionalnih manjina ili osoba sa invaliditetom? Šta ako nas kolege omalovažavaju zbog godina, vere ili seksualne orijentacije? Na ova pitanja pravo daje jasne odgovore. U ovom tekstu istražujemo kako se diskriminacija na radu reguliše u Srbiji i Švedskoj i zašto se Švedska smatra jednim od najpozitivnijih primera kada je u pitanju vladavina prava, zaštita ljudskih prava i jednakost na tržištu rada.

Šta je diskriminacija i kako se prepoznaje?

Diskriminacija znači nepravedno postupanje prema nekome zbog njegovih ličnih osobina kao što su pol, starost, nacionalna pripadnost, vera, seksualna orijentacija, invaliditet i drugo. Na primer, ako poslodavac odbije da zaposli ženu samo zato što je trudna ili ako radnik ne može da napreduje zbog svog porekla, to su primeri direktne diskriminacije. U modernim društvima, zakon mora da obezbedi da svi imaju jednake šanse i zaštitu, bilo da se radi o zapošljavanju, plati, uslovima rada ili otkazu.

Srbija – Izazovi u pravnoj praksi i mogućnosti za napredak

U Srbiji, antidiskriminacioni okvir čine Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o radu.¹ Oba zakona prepoznaju različite oblike diskriminacije i zabranjuju ih u kontekstu rada, zapošljavanja i radnih odnosa. Postoji i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji postupa po pritužbama građana i izdaje preporuke.² Međutim, primena zakona u praksi je često slaba. Građani se retko odlučuju da prijave diskriminaciju, bilo zbog nepoverenja u institucije, straha od posledica ili nedostatka informacija o sopstvenim pravima. Sudski procesi mogu trajati godinama, a poslodavci često nisu kažnjeni ni za teže oblike diskriminacije. Takođe, sindikati u Srbiji imaju ograničen uticaj. Mnogi su slabi, ograničeni i nemaju kapacitete da pruže adekvatnu pravnu podršku zaposlenima.

Primer Švedske od zakonskog okvira do konkretnih rezultata

Švedska ima jedan od najrazvijenijih sistema zaštite od diskriminacije u Evropi.³ Njihov Zakon o zabrani diskriminacije (Diskrimineringslagen)⁴ iz 2008. godine je sveobuhvatan i pokriva veliki broj osnova diskriminacije, uključujući pol, identitet, starost, seksualnu orijentaciju, etničku pripadnost i invaliditet.

Postoji nezavisna institucija Diskrimineringsombudsmannen (DO).⁵ koja aktivno nadgleda sprovođenje zakona, pomaže žrtvama i može pokretati postupke protiv poslodavaca. Poslodavci su zakonski obavezni da sprovode mere za sprečavanje diskriminacije i podsticanje jednakosti.⁶ Švedska ima moćno i efikasno Ministarstvo za tržište rada (Arbetsmarknadsdepartementet) koje se bavi svim ključnim pitanjima iz oblasti rada.⁷ Njegove nadležnosti uključuju: radno pravo i uslove rada, bezbednost i zdravlje na radu, politike integracije i jednakosti, borbu protiv rasizma, diskriminacije i isključenosti, zaštitu prava LGBT+ zajednice i manjinskih grupa, ljudska prava na nacionalnom nivou. Za razliku od Srbije, gde se slične teme često nalaze pod nadležnošću više ministarstava, u Švedskoj je pristup centralizovan i strateški.

Sindikati kao stub radničkih prava

U Švedskoj, sindikati imaju snažan uticaj. Više od 70% zaposlenih je sindikalno organizovano.⁸ Sindikati ne samo da pregovaraju o kolektivnim ugovorima, već i direktno štite radnike, pružaju pravnu pomoć i podnose tužbe u slučajevima diskriminacije ili povrede radnih prava. Zaposleni u Švedskoj često se oslanjaju na sindikate kao prvi korak u rešavanju problema, dok u Srbiji sindikati retko uspevaju da zaštite radnike od nepravde, pretnji ili neosnovanih otkaza.

Zašto Švedska važi za uzor vladavine prava?

Da bismo razumeli zašto sistem u Švedskoj funkcioniše, važno je sagledati širi kontekst vladavine prava:

Pre svega, ona ima visok nivo pravne sigurnosti i transparentnosti. Sudovi su nezavisni, efikasni i otporni na političke pritiske. Sudske odluke su javno dostupne, a procesi transparentni. Zakon se primenjuje jednako na sve, kako na građane, tako i na političare i kompanije. Kada govorimo o nivou korupcije, Švedska je među prvim zemljama na listi Transparency International. Postoji snažna kultura poverenja, a institucije i mediji imaju važnu ulogu u kontroli vlasti i zloupotreba, tako da ona može da se pohvali veoma niskim nivoom korupcije. Veoma je važno u jednoj zemlji da poštovanje ljudskih prava i Sloboda bude veoma zastupljeno, pa je tako kod njih zakonodavstvo usklađeno sa međunarodnim standardima, a DO sprovodi nadzor nad primenom zakona. Poseban akcenat stavlja se na prava žena, dece, LGBT+ osoba, starijih i manjinskih grupa.

U Švedskoj, vladavina prava nije samo formalnost, to je deo svakodnevne kulture. Građani poznaju svoja prava, institucije funkcionišu, a mehanizmi kontrole i žalbi su dostupni i efikasni. Prema World Justice Project Rule of Law Index 2023, Švedska je rangirana među top 5 država u svetu po poštovanju vladavine prava, zajedno sa Danskom, Norveškom i Finskom (zauzela je 4. mesto).⁹

Gde smo mi, a gde želimo da budemo?

Kada se osvrnemo na sve navedeno, možemo reći da diskriminacija na radu nije samo pravno pitanje, to je pitanje ljudskog dostojanstva, jednakosti i društvene pravde, pitanje svih nas. Srbija ima zakone koji formalno zabranjuju diskriminaciju, ali praksa zaostaje. Institucije su često neefikasne, a građani obeshrabreni, što znači da bi trebalo poraditi na usklađenosti pravnih pravila i njihove široke primene i u praksi.
Sa druge strane, Švedska koju smo uzeli za primer u ovoj uporednopravnoj analizi, pokazuje kako izgleda sistem koji štiti pojedinca kroz efikasan zakon, odgovorne institucije, jake sindikate i obrazovane građane. Njihov pristup vladavini prava, integraciji i jednakosti može biti inspiracija i putokaz za sve zemlje koje žele da grade pravednije i naprednije društvo.
Za nas, to znači ne samo donošenje zakona, već i stvaranje sistema u kojem zakon zaista živi, u sudnici, na radnom mestu, ali i u svakodnevnom životu.

---

1. Zakon o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS“, br. 22/2009, 52/2021; Zakon o radu, „Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje. ↩︎
2. Zvanični sajt Poverenika za zaštitu ravnopravnosti: https://www.ravnopravnost.gov.rs/ ↩︎
3. Evropska komisija, “Country Report on Non-Discrimination – Sweden”, 2023. ↩︎
4. Diskrimineringslagen (2008:567), švedski Zakon o zabrani diskriminacije. ↩︎
5. Diskrimineringsombudsmannen (DO), zvanični sajt: www.do.se ↩︎
6. DO Annual Report 2023. ↩︎
7. Swedish Government-Ministry of Employment (Arbetsmarknadsdepartementet): www.government-of-sweden/ministry-of-employment ↩︎
8. OECD Employment Outlook 2023; Union density statistics – Swedish Trade Union Confederation (LO). ↩︎
9. World Justice Project: Rule of Law Index 2023. (www.worldjusticeproject.org/rule-of-law-index). ↩︎

Image by freepik