Savremeni sport ima značaj kako za psihofizički razvoj ličnosti i očuvanje zdravlja građana, tako i kao privredna grana koja kanališe velike tokove novca.ⁱ S obzirom na funkcije koje sport ostvaruje neophodno je zaštiti integritet sportskih takmičenja što se ostvaruje merama kojima se obezbeđuje fer i pošteno sportsko nadmetanje odnosno adekvatno ponašanje sportista, sportskih stručnjaka, stručnjaka u oblasti sporta kao i navijača. U tom smislu, zabrinjavajući je statistički podatak da je u toku 2023. godine u Republici Srbiji doneto 44 osuđujućih presuda za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili drugom javnom skupu,ⁱⁱ dok je u vremenskom periodu od 2015. do 2020. godine izvršeno 2.048 prekršaja koji su predviđeni Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.ⁱⁱⁱ

Pri analiziranju nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama najčešće se polazi od toga da su izvršioci ovog dela navijači, međutim u proteklom periodu na sportskim priredbama dolazilo je i do pojavnih oblika dela čiji su izvršioci bili sportisti. Primeri nasilničkog ponašanja sportista mogu se videti na utakmicama košarkaških klubova Reala Madrida i Partizana u sportskoj sezoni 2022/2023, Hemofarma i Partizana u dva navrata (u sportskim sezonama 2005/2006 i 2009/2010), kao i na utakmicama Crvene Zvezde i Partizana u više navrata u proteklim godinama. Ipak, nakon inkriminisanja ovog dela nije postignut jedinstveni stav u doktrini i sudskoj praksi u pogledu pitanja da li sportisti mogu biti njegovi izvršioci.

Veliki uticaj na donošenje zaključka o mogućoj krivičnoj odgovornosti sportista imala je presuda Apelacionog suda u Beogradu koja je doneta 2011. godine, u kojoj je zaključeno da lica koja imaju status obaveznih učesnika sportske priredbe ne mogu biti izvršioci ovog dela.^iv Navedena presuda ima svoj značaj, s obzirom da se argumentacija sadržana u njenom obrazloženju koristi od strane branioca kako bi ukazali na to da sportisti ne mogu biti izvršioci ovog dela. U proteklim godinama u sudskoj praksi prihvaćeno je drugačije tumačenje i sportisti su u više presuda osuđeni za ovo delo . Da je ovakav stav opravdan može nam govoriti to što nasilničko ponašanje sportista ugrožava sigurnost i bezbednost učesnika sportske priredbe, može biti povod nasilja među navijačima ali i imitrano od dece i maloletnika. Lica oštećena nasilničkim ponašanjem sportista najčešće su drugi sportisti, sportske sudije, treneri ili navijači. Tako u jednom slučaju sud je doneo osuđujuću presudu nakon što je u krivičnom postupku utvrdio da je nakon neopreznog ,,starta“ jednog fudbalera, okrivljeno lice fizički nasrnulo na oštećenog i pesnicom ga udarilo u potiljačni deo glave.

Ukoliko je posledica nasilničkog ponašanja sportista prouzrokovanje telesnih povreda drugom sportisti, otvara se pitanje prava na naknadu štete koje je od značaja shodno tome da pojedine telesne povrede mogu sprečiti dalji nastavak karijere. Kada do telesnog povređivanja sportiste dođe nasilničkim ponašanjem, izvan perioda sportske igre, nesporno je da u tim situacijama treba primeniti opšta pravila o naknadi štete. Ipak, sporne su one situacije kod kojih je do povređivanja došlo u toku aktivne igre a potrebno je proceniti da li je prouzrokovana šteta posledica uobičajenih opasnosti i rizika bavljenja sportskim aktivnostima. U inostranoj pravnoj doktrini pažnju interesovanja zbog teškoća u takvoj proceni izazvali su ,,dueli“ u kojima su učestvovali Aron Remzi, Alf-Inge Holand, Pola Elliota, Hristo Stoičkova, Mauro Kamoranezi ili Roj Kin. Sporni slučajevi u kojim su učestvovali ovi sportisti ukazuju da sudovi moraju voditi računa da su pojedini pojavni oblici šteta tokom sportskih aktivnosti rizik na koji sportista ne pristaje pa je u tim situacijama opravdano usvojiti tužbene zahteve za naknadu štete. Ipak, potrebno je biti obazriv s obzirom da sportisti svoje radnje preduzimaju u veoma dinamičnom okruženju sportske igre, te da zbog toga nije opravdano uvek priznati pravo na naknadu štete, Poseban izazov za sudsku praksu jeste utvrđivanje obima štete. Tako, u jednom predmetu iz engleske sudske prakse priznato je pravo na višemilionsku naknadu štete a prevashodno zbog izgubljene koristi s obzirom da fudbaler nije mogao nakon povrede da ostvari karijeru u skladu sa očekivanjima sportskih stručnjaka.

Kako bi se pojave nasilničkog ponašanja sportista suzbile sa sportskih priredbi čini nam se naročito važnim i potrebnim sprovođnje empirijskih istraživanja koja bi uključivala pitanje da li su i u kojoj meri sportisti a naročito u periodu pre punoletstva bile žrtve nasilničkog ponašanja sportskih trenera, predsednika sportskih klubova, sportskih posrednika odnosno roditelja a u vezi sa sportskim aktivnostima. Takođe, važno je dalje preciziranje uslova za izricanje i način primene mere bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama. Pored toga, čini nam se važnim razvijanje mera kojima bi se sportistima pružila naročita zaštita ukoliko su njihove povrede deo uobičajenih rizika bavljenja sportskim aktivnosti te nemaju pravo na naknadu štete. O potrebi za takvim merama najbolje nam govori slučaj povrede Boriše Simanića do koje je došlo prilikom nastupa za reprezentaciju Srbije a nakon koje je ovaj sportista imao višemesečnu pauzu pre nego što je nastavio karijeru.

---