Korporativni skandali koji su pogodili SAD i Evropu doveli su do toga da se mnogo pažnje posveti korporativnom upravljanju kompanijom radi zaštite od ovakvih krahova. Finansijska kriza koja je nakon toga usledila doprinela je otkrivanju prostora za poboljšanje korporativnog upravljanja u osiguravajućim društvima na sledeći način:
- putem jačanja okvira za upravljanje rizicima
- propisivanjem uslova za iskustvo i poslovni ugled kako članova uprave, tako i nosilaca i članova ključnih funkcija
- definisanjem i razgraničenjem odgovornosti između članova uprave i nosilaca i članova ključnih funkcija
- putem eksternog nadzora nad radom ovih društava.
Sva ova pitanja regulisana su u okviru Direktive Solventnost II koja predstavlja najveću EU regulativu u oblasti osiguranja u poslednjih tridesetak godina.[i] S obzirom na specifičnost osiguravajućih društava, kao dela finansijskog sektora, neophodno je bilo korporativno upravljanje dodatno unaprediti, te se u okviru Direktive Solventnost II izdvaja posebna funkcija sistema upravljanja, funkcija praćenja usklađenosti.
Funkcija praćenja usklađenosti u osnovi olakšava primenu jednog od osnovnih načela poslovanja – načela zakonitosti poslovanja. Dosledna primena navedenog načela omogućava dugoročno integritet društva i njegovih organa u vršenju svojih funkcija i štiti društvo i članove uprave od gubitka dozvole za rad, kao i finansijskih gubitaka, usled povrede propisa. Direktivom Solventnost II funkcija praćenja usklađenosti dobija formalni status unutar osiguravajućeg društva, kao jedna od četiri „ključne funkcije“ sistema upravljanja. Reč „ključna“ sugeriše na odgovornost i značaj koji neka funkcija nosi. Zakon o osiguranju Republike Srbije takođe poznaje funkciju praćenja usklađenosti, koja u skladu sa ovim zakonom predstavlja deo interne kontrole.[ii]
Da bi se unapredilo korporativno upravljanje, neophodno je da se zakonitost poslovanja poštuje na svim organizacionim nivoima društva, a ne samo u okviru ove funkcije. Kao opšte pravilo, mogli bismo reći da funkcija praćenja usklađenosti poslovanja treba da uspostavi interne politike koje će obezbediti poštovanje zakona i propisa, zadržavajući fokus na korektnosti ponašanja prema korisnicima usluga osiguranja. Zadatak ove funkcije je pre svega da primeni sistem prevencije i otkrivanja neusklađenosti, obuči zaposlene, nadgleda poštovanje zakonskih normi i internih pravila kompanije, istražuje nepravilnosti i prenese informacije o tome upravi društva, sa ili bez saveta o tome šta bi trebalo učiniti. Direktiva predviđa posebna pravila vezana za iskustvo i poslovni ugled lica koja obavljaju ovu funkciju. U društvima u kojima odeljenje za praćenje usklađenosti poslovanja broji više članova, jedan od njih se postavlja za nosioca funkcije (Chief Compliance Officer). Prilikom njenog organizovanja treba primeniti načelo proporcionalnosti koje predviđa Direktiva. U skladu sa ovim načelom osiguravajućem društvu se daje mogućnost da pomenutu funkciju organizuje uzimajući u obzir prirodu, obim i složenost rizika kojima je društvo izloženo. Na ovaj način se osiguravajućim društvima pruža prilika da njeno organizovanje prilagode svojim potrebama. U skladu sa načelom proporcionalnosti omogućava se i kombinovanje funkcije praćenja usklađenosti sa drugim ključnim funkcijama ili sa nekim drugim organizacionim delom društva, izuzev interne revizija koja mora biti u potpunosti samostalna i nezavisna.
Poslednjih godina uloga funkcije praćenja usklađenosti u osiguravajućim društvima se ubrzano preoblikovala, bez obzira na činjenicu da se ona tek od skoro primenjuje u industriji osiguranja. Usklađenost poslovanja dobija ulogu proaktivnog sredstva kontrole čiji je cilj da spreči, lokalizuje i minimalizuje delovanje suprotno pravnim normama i spreči rizik od gubitka reputacije. Ona se ne fokusira samo na ono ponašanje koje je pravno moguće za osiguravajuće društvo, već na ono koje je oslobođeno rizika. Iz tih razloga je neophodno da se kontinuirano prati niz zakona, propisa, regulatornih zahteva i unutrašnjih politika. Dobra kultura usklađenosti poslovanja šalje klijentima poruku ozbiljnosti i dobre organizacione strukture i uliva sigurnost u rad društva. Takvo ponašanje pokazuje posvećenost poslovanju na pravi način i po najvišim etičkim standardima. Korisnici usluga teže da posluju sa društvima koja dele njihove vrednosti i principe usklađenosti poslovanja, koji im iz tih razloga ulivaju poverenje.
Više o funkciji usklađenosti poslovanja, njenoj organizaciji, osnovnim obeležjima, pravnoj prirodi, odnosu sa pravnim odeljenjem i ostalim organizacionim delovima u društvu, ali i odgovornosti lica koja obavljaju ovu funkciju možete čitati u doktoratu naše koleginice Ive Tošić pod nazivom „Usklađenost i kontrola usklađenosti poslovanja u akcionarskim društvima za osiguranje u srpskom pravu i po konceptu Solventnost II”.
[i] Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Solvency II), Official Journal of the European Union.
[ii] Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS, br. 139/2014 i 44/2021, čl. 121.
Image by Freepik
