Konkretno tužilac treba da se izjasni o tome da li je naknadno donetim aktom zadovoljan ili ostaje pri tužbi i u kom obimu, odnosno da li tužbu proširuje i na novi akt.³ Iako je odredba nevešto formulisana i može dovesti do neshvatanja kako konkretno treba da glasi izjava, može se zaključiti da su mogućnosti izjašnjenja alternativno postavljene.

Ako tužilac dostavi izjavu da je aktom zadovoljan ili izjavu ne dostavi, sud će postupak obustaviti rešenjem.⁴ Isti epilog će biti i kada tužilac izjavi da tužbu ne proširuje na novi akt,⁵ odnosno ne ostaje pri tužbi u celosti ili u pogledu zahteva za donošenjem akta. U praksi, kada tužilac ne ostaje pri zahtevu tužbe za donošenje akta, najčešće ostaje pri tužbi u delu koji se odnosi na troškove upravnog spora.

U slučaju da tužilac izjavi da aktom nije zadovoljan ili da tužbu proširuje na naknadno doneti akt, sud će postupak nastaviti. Tada upravni spor više neće biti zbog ćutanja uprave, već radi poništaja akta.⁶ Suštinski, kada tužilac proširi tužbu na naknadno doneti akt, smatra se da je odustao od tužbe zbog ćutanja uprave.

Usled nedovoljno jasne formulacije zakonske odredbe može doći do neobičnih izjašnjenja. Tako tužilac može da se izjasni da naknadnim aktom nije zadovoljan, ali i da ne proširuje tužbu na novi akt. U tom slučaju nema zakonske mogućnosti za obustavu postupka, ⁷ već će o tužbi zbog ćutanja uprave biti odlučeno odbijajućom presudom, jer ćutanja više nema.

Može se desiti da tužilac izjavi da ostaje pri tužbi zbog ćutanja uprave, ali i da tužbu proširuje na naknadno doneti akt. Kako se ne može voditi jedan upravni spor i zbog ćutanja uprave i radi poništaja akta (ne postoji hibridni upravni spor), u inicijalnom upravnom sporu zbog ćutanja uprave spor će se nastaviti, dok će radi poništaja akta biti formiran novi predmet. Identičan bi epilog bio i da tužilac izjavi da nije zadovoljan naknadno donetim aktom, a da ostaje pri tužbi zbog ćutanja uprave.

Ako pogledamo regulativu zemalja u regionu, može se zaključiti da Republika Crna Gora,⁸ Republika Severna Makedonija⁹ i Bosna i Hercegovina¹⁰ imaju identičnu formulaciju pitanja na koje tužilac treba da da izjašnjenje. Što se tiče Republike Crne Gore, rok za postupanje je kraći od roka propisanog u našem Zakonu i iznosi osam dana, pri čemu tužilac, osim akta zadovoljstva povodom naknadno donetog akta, može dati izjavu i povodom upravne aktivnosti. Formulacija pitanja, kada se radi o Republici Hrvatskoj je dosta jasnija. Njihov čl. 100 st. 1 Zakona o upravnim sporovima,¹¹ propisuje da će, kada javnopravno telo nakon pokretanja upravnog spora (naknadno) donese akt, Sud pozvati tužioca da u roku od 15 dana izjavi da li je naknadno donetom odlukom zadovoljan ili proširuje tužbeni zahtev i na novu odluku. Iz jasnije formulacije pitanja sledi da je i manja mogućnosti da dođe do varijacijaakata zadovoljstva, kao što je to slučaj kod nas.

Primenom ove nedovoljno jasne formulacije zakonske odredbe u praksi, videli smo i nedostatke iste. Potrebno je da se pojednostavi, a radi otklanjanja eventualnih nedoumica i jačanja pravne sigurnosti. Predlog kako bi odredba trebalo da glasi je: Sud će pozvati tužioca da se izjasni da li je naknadno donetim aktom zadovoljan. Na osnovu ovakve formulacije odredbe imali bi smo samo dve varijante akta zadovoljstva i dva jasna epiloga: 1. zadovoljan (ili ne da izjavu) – postupak se obustavlja ili 2. nije zadovoljan – postupak se nastavlja radi poništaja naknadno donetog akta.