O optimalnoj organizaciji pravosuđa može se govoriti samo uslovno jer ne postoje standardi niti jasni modeli za procenu efikasnosti jednog pravosudnog sistema. Organizacija sudijske mreže jedne zemlje proizvod je tradicije, ustavnog i pravnog eksperimentisanja, pa njena promena takođe treba da zavisi od potreba te države i društva. U Srbiji se često može čuti da je neefikasnost njenog pravosudnog sistema  posledica nedovoljnog broj sudija, što dovodi do dugih sudijskih procesa, kašnjenja i zastoja. Stoga su mnogi zagovornici reforma u okviru srpskog pravosuđa predlagali poveđanje broja zaposlenih u sudovima, a pre svega povećanje broja sudija kako bi se pospešila efikasnost pravosudnog sistema.

Ipak, podaci iz šest evropskih zemalja (Srbije, Hrvatske, Slovenije, Francuske, Austrije i Norveške) navode na drugačije zaključke: kompleksnost sudijske mreže, broj sudija i osoblja u jednom pravosudnom sistemu nisu direktno povezani sa efikasnošću tog sistema. Odnosno, naša analiza pokazuje da značajno jednostavniji pravosudni sistemi sa manjim brojem sudija i pravosudnog osoblja (Norveška) postižu bolje rezultate u oblasti vladavine prava od onih sistema koji imaju više sudija i složeniji i razgranatiji sudijski sistem (Srbija, Hrvatska). Srbija deli tradiciju velikog broja sudova opšte nadležnosti, sudova specijalne nadležnosti, broja profesionalnih sudija, javnih tužilaca i osoblja zaposlenih u sudovima sa još dve bivše jugoslovenske zemlje: Hrvatskom i Slovenijom. Francuska, Austrija i Norveška sa druge strane imaju daleko jednostavnije pravosudne sisteme: Norveška ima 10,3 profesionalnih sudija na 100.000 stanovnika, Francuska 10,9, a Austrija 27,3, dok Srbija ima 37,1 sudija na 100.000 stanovnika, Hrvatska 40,7, a Slovenija 41,7 sudija na isti broj stanovnika.

Pored toga što imaju glomazne pravosudne sisteme, Srbija, Hrvatska i Slovenija imaju više prispelih i rešenih predmeta u građanskim i krivičnim postupcima. Čak i među tri bivše jugoslovenske zemlje koje su analizirane, Srbija ima najveći broj građanskih i krivičnih predmeta koji pristignu u sud svake godine: 27 puta više prispelih i rešenih krivičnih predmeta nego Norveška i Austrija, 7 puta više nego Slovenija i 5,2 puta više nego Hrvatska. Sa druge strane, prema World Justice Report[1], Srbija ima najmanje efikasan pravosudni sistem u odnosu na ostale analizirane zemlje. Efikasnost pravosuđa u svim analiziranim zemljama korelira sa rezultatima u oblasti vladavine prava, tako da Norveška, zemlja koja se nalazi na prvom mestu u oblasti vladavine prava na svetu, ima i najefikasniji pravosudni sistem.

Naša komparativna analiza podržava tvrdnju da mreža osnovnih sudova u Srbiji nije adekvatno postavljena i da je neravnoteža u opterećenju toliko velika da se ne može opravdati ni brojem stanovnika ni navikama građana u pogledu pokretanja sudijskih postupaka, kao ni brojem slobodnih sudijskih pozicija. Ovi zaključci podržavaju tvrdnju da je potrebna sveobuhvatnija reforma pravosudne mreže i da puko povećavanje broja osoblja zaposlenih u pravosuđu nije dovoljno i da neće dovesti do željenih rezultata.

Uporedne analize urađene u drugim zemljama mogu da pruže smernice za moguće pravce promena u srpskom pravosudnom sistemu. Kros i Donelson zaključuju da je najbolji način poboljšanja sudijske efikasnosti povećanje plate sudijama, dok bi povećanje broja sudova bilo manje obećavajuće.[2] Sudijski pomoćnici povećavaju efikasnost sudova u trgovačkim sporovima, a sudskijski pripravnici povećavaju efikasnosti prilikom rešavanja slučajeva koji uključuju platne naloge.[3] Što se tiče sudijskog osoblja, empirijski podaci iz Slovenije ukazuju da povećanje efikasnosti ne zavisi značajno od promene broja sudija. Sa druge strane, potvrđen je uticaj opterećenja sudija novim predmetima na broj rešenih predmeta: prilikom konstaknog broja profesionalnih sudija, povećanje opterećenja sudija za 1% dovodi do povećanja broja rešenih predmeta za više od 1%. Ovi rezultati ukazuju da povećanje potražnje za uslugama suda (što se može proceniti porastom opterećenja, odnosno povećanim prilivom novih predmeta) podstiče sudije da značajno povećaju svoju produktivnost.[4] Podaci Svetske banke pokazuju da specijalizovane obuke i kontinuirano usavršavanje u oblasti stečajnog prava pozitivno utiču na efikasnost sudija.[5]

Strukturne pravosudne reforme su sveobuhvatne i zahtevaju značajna ulaganja i resurse, te im treba pristupati oprezno, ali mogu pomoći u povećanju efikasnosti jednog sistema ako budu izvedeno pravilno. Stoga je neophodno pre donošenja bilo kakvih strateških odluka u vezi sa promenama mreže sudova sprovesti detaljnu analizu trajanja sudskih postupaka po vrstama predmeta i instancama, kao i izvršiti druge neophodne analize opterećenja pojedinačnih sudova, sudija i ostalog osoblja, kako bi reforme bile zasnovane na činjenicama, a ne na pristrasnim intuicijama laičke ili ekspertske javnosti.

---

[1] The World Justice Project Rule of Law Index, (https://worldjusticeproject.org/ about-us/overview/our-approach).

[2] Cross, F. B., Donelson, D. C., 2010, Creating Quality Courts, Journal of Empirical Legal Studies, Vol. 7, Issue 3, pp. 490–510.

[3] Bełdowski, J., Dąbroś, L., Wojciechowski, W., 2020, Judges and Court Performance: A Case Study of District Commercial Courts in Poland, European Journal of Law and Economics, Vol. 50, pp. 171–201.

[4] Dimitrova-Grajzl, V. et al., 2012, Court Output, Judicial Staffing, and the Demand for Court Services: Evidence from Slovenian Courts of First Instance, International Review of Law and Economics, Vol. 32, Issue 1, pp. 19–29.

[5] World Bank, 2019, Doing Business 2019 – Training for Reform, pp. 56–57, (https://www.worldbank.org/content/dam/doingBusiness/media/Annual-Reports/English/DB2019-report_web-version.pdf ).

---

Više o ovoj temi možete pročitati u članku: Bojan Spaić, Mila Đorđević, Less Is More? On the Number of Judges and Judicial Efficiency, Pravni zapisi 2/2022 (http://www.pravnizapisi.rs/wp-content/uploads/2022/12/Pravni_zapisi_2022_02-04_Spaic_i_Djordjevic.pdf ).