O optimalnoj organizaciji pravosuđa može se govoriti samo uslovno jer ne postoje standardi niti jasni modeli za procenu efikasnosti jednog pravosudnog sistema. Organizacija sudijske mreže jedne zemlje proizvod je tradicije, ustavnog i pravnog eksperimentisanja, pa njena promena takođe treba da zavisi od potreba te države i društva. U Srbiji se često može čuti da je neefikasnost njenog pravosudnog sistema posledica nedovoljnog broj sudija, što dovodi do dugih sudijskih procesa, kašnjenja i zastoja. Stoga su mnogi zagovornici reforma u okviru srpskog pravosuđa predlagali poveđanje broja zaposlenih u sudovima, a pre svega povećanje broja sudija kako bi se pospešila efikasnost pravosudnog sistema.
