Vladavina prava je preduslov postojanja demokratskog društva, a nezavisno pravosuđe predstavlja okosnicu vladavine prava. Vladavina prava je sama po sebi inkluzivan koncept, budući da obuhvata, između ostalog, zabranu diskriminacije i jednakost pred zakonom. Puno i jednako učešće žena u vršenju javnih poslova, uključujući i vršenje pravosudnih funkcija, jedan je od ciljeva održivog razvoja,¹ koji je podržan u tekstovima Opšte preporuke br. 23² i i Opšte preporuke br. 33³ o pristupu žena pravosuđu Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena.

U pravnoj nauci⁴ i dokumentima međunarodnih tela⁵ ističe se da veća zastupljenost žena u sudijskoj profesiji doprinosi demokratskom legitimitetu sudijske profesije, obezbeđuje predstavljenost svih građana, te jača poverenje javnosti u sudsku vlast. Prepoznato je da uključivanje žena u vršenje sudijske funkcije doprinosi uravnoteženijem i emaptičnijem pristupu u primeni prava i prilikom donošenja sudskih odluka. Lična iskustva žena, a naročito ona u vezi sa pitanjima koja se odnose na diskriminaciju, nasilje i druga rodno-osetljiva pitanja, doprinose usvajanju važnih sudskih odluka u ovim oblastima.

Broj žena među nosiocima sudijskih funkcija u Evropi tek je od sedme decenije dvadesetog veka počeo da raste, dok je na globalnom nivou porast broja žena sudija primećen tek dve decenije kasnije.⁶ Trenutno u Aziji i Africi žene čine samo 30, odnosno 29 procenata pripadnika sudijske profesije.⁷

Poslednji podaci Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (SEPEŽ – CEPEJ) pokazuju da je udeo žena među sudijama u Evropi porastao sa prosečnih 49% 2012. godine do čak 57% 2022. godine.⁸ Iako su u pojedinim evropskim državama (kao što su Jermenija, Azerbejdžan, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske) 2021. godine žene činile manje od 50% sudija, očekuje se da će se ovaj procenat promeniti, jer se u velikom broju evropskih država primećuje i tendencija da se sve veći broj žena bira na sudijsku funkciju.⁹

Kakva je situacija u Srbiji?

Prema podacima SEPEŽ-a, Srbija se godinama nalazi u evropskom vrhu u pogledu broja žena koje obavljaju sudijsku funkciju. Podsetimo, pre Prvog svetskog rata, u Srbiji čak ni one žene koje su bile doktori pravnih nauka nisu mogle da budu profesorke prava, niti da budu izabrane na sudijsku funkciju.¹⁰ Procenat žena sudija u Srbiji 1948. godine iznosio je samo 5%, a 1980. godine porastao je na 27%.¹¹ Prema podacima iz 2022. godine od ukupnog broja sudija koje su vršile ovu funkciju u Srbiji, 72% su bile žene, a 28% su bili muškarci.

Ovako visok procenat žena sudija sličan je i u drugim državama bivše SFRJ, a neretko se objašnjava time da se sudijska funkcija percipira kao dobar i stabilan posao.¹²

Iako bi se moglo reći da su visok stepen feminizacije sudstva, kao što je to slučaj u Srbiji i nekim susednim državama, ili rastući procenat žena sudija, kao što je to slučaj u drugim državama Evrope, već po sebi dobri pokazatelji, neophodno je istaći da prosto povećanje broja žena koje obavljaju sudijsku funkciju nije samo po sebi dovoljno. Kao prvo, neophodno je da se na međunarodnom i nacionalnom nivou razvijaju i sprovode planovi za unapređenje položaja žena u sudskom sistemu, što podrazumeva i njihov izbor na više sudijske funkcije kao i na mesto predsednika suda. „Staklena tavanica“ za žene sudije u Evropi i dalje postoji – SEPEŽ ističe da, što je neki sud viši, to je broj žena sudija u njemu manji, i to je duži spisak evropskih država u kojima je procenat žena koje obavljaju sudijsku funkciju manji od 50%. U tom kontekstu ilustrativni su i podaci iz Srbije: udeo žena koje su 31. decembra 2022. godine obavljale funkciju predsednika suda bio je za 11% niži od najnižeg procenta zastupljenosti žena sudija u sudovima. U cilju unapređenja položaja žena sudija od ključnog je značaja da nacionalni pravni sistemi sadrže potrebna jemstva kojima se obezbeđuje da vreme proveno na trudničkom i porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta ne predstavlja prepreku njihovom karijernom napredovanju.

Ne iznenađuje otuda i što se kako na nacionalnom,¹³ tako i na međunarodnom nivou,¹⁴ žene sudije udružuju u strukovna udruženja i ulažu zajedničke napore da unaprede položaj ne samo žena sudija, već i svih žena i osetljivih grupa koje dolaze u dodir sa pravosudnim sistemom. Put ka ostvarivanju cilja 5.5. održivog razvoja nosi sa sobom još izazova, a Međunarodni dan žena sudija, koji se ove godine obeležava širom sveta po peti put, služi kao jasan podsetnik na značaj žena u pravosudnom sistemu.

---

1. Agenda Ujedinjenih nacija o održivom razvoju, Cilj 5.5. Obezbediti da žene u potpunosti i efektivno učestvuju i imaju jednake mogućnosti za rukovođenje na svim nivoima donošenja odluka u političkom, privrednom i javnom životu i 5.c. Usvojiti i osnažiti dobru politiku i provodivo zakonodavstvo za promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica na svim nivoima. ↩︎
2. CEDAW General Recommendation No. 23: Political and Public Life, stavovi 5, 15 i 31. ↩︎
3. General Recommendation No. 33 on women’s access to justice, stav 15 f). ↩︎
4. Vid., na primer, Baer, S., Jelić, I., Krstić, I. (2025). Introduction: The Importance of Gender Perspective in the Judiciary. In: Baer, S., Jelić, I., Krstić, I. (eds) The Gender and the Judiciary. Gender Perspectives in Law, vol 7. Springer, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-032-06885-9_1. ↩︎
5. Osim navedenih opštih preporuka, ukazujemo i na sledeće dokumente: Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD) Recommendation of the Council on Gender Equality in Public Life, Recommendation on the Balanced participation of women and men in political and public decision-making. ↩︎
6. Schultz U. and Shaw, G. (2013) Introduction: Gender and Judging: Overview and Synthesis. In: Schultz U. and Shaw, G. (eds). Gender and Judging. Hart Publishing, Oxford/Oregon: 14. ↩︎
7. https://www.un.org/en/observances/women-judges-day ↩︎
8. European judicial systems CEPEJ Evaluation Report, 66. Dostupno na: https://rm.coe.int/cepej-evaluation-report-part-1-en-/1680b272ac ↩︎
9. https://rm.coe.int/cepej-evaluation-report-pažrt-1-en-/1680b272ac ↩︎
10. Mršević, Z. (2003). Žene u pravnim profesijama. Genero: časopis za feminističku teoriju i studije kulture 02-03:137-152. ↩︎
11. Zvekić, U. (1985), Profesija sudija : sociološka analiza. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd. ↩︎
12. OSCE (2019), Gender, diversity and justice Overview and Recommendations, https://www.osce.org/files/f/documents/3/4/419840_0.pdf. Ovakav zaključak potvrđen je i u studijama sprovedenim u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori: Beker, K., Chalovska Dimovska, N. (2022). Gender and diversity in the judiciary North Macedonia. OSCE, Skopje; Janashia, N., Elezovic, S. (2022). Gender Equality in the Judiciary in Montenegro, Council of Europe, Podgorica. ↩︎
13. U Srbiji je to, na primer, Ženski pravosudni centar (https://www.zenskipravosudnicentar.rs/). ↩︎
14. Međunarodno udruženje žena sudija (International Association of Women Judges, https://www.iawj.org/) okuplja žene sudije, ali i druga strukovna udruženja. Konsultativno veće Evropskih sudija takođe godine imenuje posebnog izvestioca za rodnu ravnopravnost. ↩︎

---

Naslovna fotografija: Canva

---

Mišljenja i stavovi objavljeni u okviru sekcije Blog su isključivo lični stavovi autora tekstova i ne odražavaju stavove Instituta za uporedno pravo.