Vest da su okončani sudski sporovi [1] zbog kršenja autorskih prava između dve velike izdavačke kuće i kompanije ResearchGate GmbH, u čijem se vlasništvu nalazi istoimena društvena mreža za naučnike, izazvala je znatno manju pažnju nego što se to moglo pretpostaviti u vreme njihovog pokretanja, pre pet, odnosno šest godina.
Ne samo da je ishod – nagodba, očekivan, nego je i period između pokretanja postupaka i njihovog okončanja bio ispunjen uzbudljivijim događajima – od toga da je piratska platforma Sci-Hub prestala da na svoje servere dodaje nove publikacije zbog sudskog spora koji se vodi u Indiji,[2] do intenziviranja rasprava, u pandemijskom i postpandemijskom okruženju, o značaju javne dostupnosti rezultata naučnih istraživanja. U skladu sa nagodbom sa tužiocima, a u pitanju su izdavačke kuće American Chemical Society i Elsevier, ResearchGate će ubuduće, na osnovu podataka koje mu dostavljaju ova dva izdavača, proveravati da li i pod kojim uslovima neka publikacija sme da se učini dostupnom na ovoj platformi. Nakon nagodbe usledila je serija sporazuma o saradnji[3] sa izdavačima, ali u ovom trenutku teško je reći da li će to na duže staze popularnoj društvenoj mreži doneti rast i veći profit, ili će broj korisnika ipak opadati.
Ono što ove sporove čini zanimljivim nije njihov ishod, nego linija odbrane koju je ResearchGate zauzeo na samom početku suđenja i stav koji su o tom pitanju zauzela dva suda pred kojima su se sporovi vodili.
Da se podsetimo, 2017. godine izdavači American Chemical Society i Elsevier pokreću sudski spor pred sudom u Nemačkoj,[4] a 2018. i pred sudom u SAD,[5] protiv ResearchGate GmbH. Ukratko, u tužbama se navodi da ResearchGate svesno i namerno krši autorska prava pomenutih izdavača tako što sa interneta preuzima naučne publikacije koje su oni objavili, pohranjuje ih na svoje servere, a zatim bombarduje autore pozivima da se priključe mreži i učine svoje radove, već pohranjene na serverima, javno dostupnima, navodeći ih na pogrešan zaključak da na to imaju pravo, iako su potpisivanjem ugovora o ustupanju imovinskih autorskih prava na izdavače ustupili ekskluzivno pravo na njihovu eksploataciju. Zahtev da ResearchGate prestane sa pomenutom praksom, ukloni sporne publikacije i za svaku (u tužbi pred nemačkim sudom navodi se 50, a u sporu pred američkim sudom pobrojane su 3143 publikacije, uz napomenu da lista nije potpuna) plati pozamašnu nadoknadu.
Sasvim očekivano, u odgovoru na tužbu, ResearchGate odbacuje optužbe i ističe da su publikacije na platformu postavili sami autori, koji za to snose punu odgovornost, kao što je jasno navedeno u uslovima korišćenja. Pored toga, ustanovljene su procedure za uklanjanje sadržaja zaštićenih autorskim pravima sa platforme, a ResearchGate je u više navrata sam uklanjao sporne publikacije. Istovremeno, u posebnom podnesku, ResearchGate otvara jednu zanimljivu temu – prava koautora. Naime, u časopisima komercijalnih izdavača od autora se zahteva da, nakon recenzije i prihvatanja rukopisa za objavljivanje, ugovorom prenesu imovinska autorska prava na izdavače. U najvećem broju slučajeva ugovor potpisuje samo jedan autor, onaj koji komunicira sa izdavačem tokom postupka recenzije i priprema za objavljivanje. Taj autor garantuje da za to ima saglasnost svih koautora, ali izdavači najčešće ne zahtevaju da im se dostavi bilo kakva potvrda da je saglasnost zaista data. Ako bi koautor koji nije potpisao ugovor o ustupanju prava učinio svoju publikaciju dostupnom na nekoj platformi, to se, prema tumačenju pravnog tima ResearchGate, ne bi moglo smatrati kršenjem autorskih prava zato što dotični koautor prava nije ustupio i ne zna da ih je neko ustupio u njegovo ime. ResearchGate zato traži zaštitu prava „onih koji nikada nisu potpisali ugovor o ustupanju prava“ i u tom cilju zahteva da se svi koautori navedeni na publikacijama sa spiskova koje su tužioci dostavili obaveste o sporu i uključe kao zainteresovane strane.
Sud u SAD je odbacio zahtev pravnog tima ResearchGate, između ostalog i zato što nisu dostavljeni dokazi o tome da koautori nisu znali da je neko u njihovo ime potpisao ugovore.
Sud u Nemačkoj, koji je 2022. godine presudio u korist izdavača, ipak je istakao da je dokumentacija tužilaca o ustupanju imovinskih autorskih prava nepotpuna i da se standardnim ugovorima koje je potpisao samo jedan autor ne može dokazati akvizicija prava. Drugim rečima, ako se već profit izdavača temelji na eksploataciji prava ustupljenih ugovorima, onda bi jedan izdavač takvog profila morao da uloži malo više truda u procedure akvizicije prava – prikupljanje potpisa svih koautora i proveru njihove verodostojnosti, ili prikupljanje dokaza da su saglasni sa ustupanjem prava.[6]
Za razliku od piratske platforme Sci-Hub, koja ne negira da su izdavači vlasnici autorskih prava, ali se u svojoj odbrani poziva na doktrinu pravičnog korišćenja i pristup naučnim informacijama kao javni interes,[7] ResearchGate se oslanja na očigledan nedostatak transparentnosti u postupku akvizicije prava. Bez obzira na ishod spora i motivaciju kompanije ResearchGate, te činjenicu da u argumentaciji pred sudom nije dovoljno naglašen pravni prioritet zakona (autorsko pravo iz radnog odnosa) i institucionalnih politika,[8] isticanje prava koautora i mišljenje nemačkog suda imaju širi društveni značaj zato što jasno pokazuju da ustupanje imovinskih autorskih prava ipak ostavlja malo širi manevarski prostor autorima koji žele ili moraju da zadrže određena prava. Koordinate toga prostora definisane su tokom poslednjih godina međunarodnim strategijama zadržavanja prava[9] i jačanjem svesti o instrumentima koji imaju pravni prioritet u odnosu na ugovore potpisane sa izdavačima.[10]
[1] “ACS, Elsevier, and ResearchGate Resolve Litigation, with Solution to Support Researchers.” 2023. ResearchGate Newsroom. September 15, 2023. https://www.researchgate.net/press-newsroom/acs-elsevier-and-researchgate-resolve-litigation-with-solution-to-support-researchers.
[2] Scaria, Arul George. 2020. “Sci-Hub Case: The Court Should Protect Science From Greedy Academic Publishers.” The Wire, December 22, 2020. https://thewire.in/law/sci-hub-elsevier-delhi-high-court-access-medical-literature-scientific-publishing-access-inequity.
[3] Trager, Rebecca. 2023. “Publishers Settle Copyright Infringement Lawsuit with ResearchGate.” Chemistry World. September 18, 2023. https://www.chemistryworld.com/news/publishers-settle-copyright-infringement-lawsuit-with-researchgate/4018095.article.
[4] Offord, Catherine. 2017. “ResearchGate Restricts Access to Nearly 2 Million Articles.” The Scientist Magazine®. September 11, 2017. https://www.the-scientist.com/the-nutshell/researchgate-restricts-access-to-nearly-2-million-articles-30636.
[5] Dokumentacija: https://www.courtlistener.com/docket/7978121/american-chemical-society-v-researchgate-gmbh/
[6] “Statement on Litigation in German Court with Publishers Elsevier and American Chemical Society.” 2022. ResearchGate Newsroom. February 2, 2022. https://www.researchgate.net/press-newsroom/statement-litigation-elsevier-american-chemical-society.
[7] Gopalakrishnan, N, Arul Scaria, Sakthivel Mani, Anjana Girish, Vishnu Sankar, Dr. T.G.Agitha, and Anirban Mazumder. 2022. “Social Dimensions of Copyright Infringement and Enforcement,” https://doi.org/10.17605/OSF.IO/E49PW.
[8] JD, David Hansen. 2018. “ACS v. ResearchGate – 3,143 Articles and a Few Lessons about Their Authors.” Scholarly Communications @ Duke. November 8, 2018. https://blogs.library.duke.edu/scholcomm/2018/11/08/acs-v-researchgate-3143-articles-and-a-few-lessons-about-their-authors/.
[9] cOAlition S. n.d. “Plan S Rights Retention Strategy.” Plan S. Accessed January 24, 2024. https://www.coalition-s.org/rights-retention-strategy/.
[10] “Opening Knowledge: Retaining Rights and Open Licensing in Europe 2023.” 2023. Knowledge Rights 21. October 2, 2023. https://www.knowledgerights21.org/reports/opening-knowledge-retaining-rights-and-open-licensing-in-europe-2023/.