Koliko puta se već u medijima moglo čuti, kao podstrek za izlazak na izbore i veću izlaznost, da je izborni dan osvanuo vedar i sunčan? Da li mesto i način glasanja, te vremenske prilike izbornog dana zaista imaju takvo determinišuće dejstvo na naše odluke o korišćenju aktivnog biračkog prava? Ako je, pak, verovati statistici, stvar sa vremenskim prilikama je sasvim suprotna – veća izlaznost je tradicionalno bivala zabeležena u onim izbornim danima koji su bili kišoviti i tmurni.[1] Kakva je, pak, situacija sa načinom na koji svoje biračko pravo (ne) vršimo?
Već duže vreme u evropskim zemljama prisutan je trend tzv. demokratskog deficita, čiji je jedan od faktora nedovoljna uključenost građana u političke procese. Kao odgovor na problem niske izlaznosti na izborima učinjen je pokušaj da ovaj nedostatak demokratije nadomesti raširenijom upotrebom elektronskih uređaja u izbornom procesu. Elektronsko glasanje tako obuhvata čitav spektar novina u izbornom postupku, od glasanja putem dodira ekrana na biračkom mestu, pa sve do glasanja preko personalnih telefona povezanih na internet mrežu (tzv. internet glasanje ili i-voting).[2] S obzirom da jedino internet glasanje u potpunosti redukuje sve troškove ( vreme i napor odlaska do biračke kutije), njegov doprinos povećanju izlaznosti procenjen je kao najznačajniji. Pri tome, mogu se razlikovati dva pristupa – optimističniji, po kome je ključni razlog zašto treba obezbediti veću podršku uvođenju internet glasanja upravo u njegovoj sposobnosti da „poboljša“ demokratiju[3], i rezervisaniji koji ističe da moto „ako neće glasač glasačkoj kutiji, dovedimo glasačku kutiju biraču” može barem zaustaviti dalji pad izlaznosti, ako ne dovede do jače participacije u demokratskim procesima.[4]
Međutim, da li je zaista tako jednostavno?
Brojne empirijske studije pokazuju da modeli elektronskog glasanja ne privlače one građane koji i inače nisu politički zainteresovani, te da e-glasanje nema pozitivnog uticaja ni na nivo ni na prirodu izlaznosti,[5] dok je određeni pozitivni učinak uočen jedino kod kategorije povremenih glasača. [6]
Ovi podaci, iako korisni, ne govore zbog čega jedno takvo olakšavanje izbornog procesa, koje vam praktično omogućava da „glasate u donjem vešu“ ne doprinosi značajnijem rastu izlaznosti, a time i smanjenju demokratskog deficita izbornih odluka i rezultata. Da bi, dakle, podrobnije odgovorili na oba postavljena pitanja iz naslova ovog teksta, u igru moramo uvesti i razmatranje pojma jednakosti glasanja, kao i psihološko-simbolički argument. Kada je u pitanju jednakost glasanja, problem sa internet glasanjem je u tome što, uprkos podrazumevajućoj pretpostavci, tehnološka i informatička pismenost nije apsolutna ni u pojedinim evropskim zemljama. Drugim rečima, dokle god postoji digitalna raslojenost (digital divide), uticaj internet glasanja na rast izlaznosti ostaće sveden. Pored tehnološkog aspekta jednakosti, ne sme se prenebregnuti ni politički aspekt. On se ogleda u zahtevu da se upotreba internet tehnologije vrši na politički neutralan način, a čega neće biti ukoliko, hipotetički, u jednom društvu upotrebi interneta budu skloniji samo podržavaoci određene političke ideologije. Ili pak, što se i dogodilo u Estoniji, sistem elektronskog glasanja bude dostupan samo na jednom jeziku, čime se stvara jezička prepreka i isključuju manjinske grupe iz mogućnosti da učestvuju jednako u procesu elektronskog glasanja.[7]
Naposletku, prema određenim psihološkim studijama mesto na kome se glasa može suštinski uticati na sadržaj glasa, te glasanje u javnosti pojačava samopoimanje pojedinca kao aktivnog građanina,[8] spremnog da preuzme odgovornost za svoje učešće u političkoj zajednici, makar i kroz minimalni napor potreban da se do svog biračkog mesta dođe. U tom smislu, čin glasanja u demokratskoj zajednici zadobija gotovo sakralni karakter, koji lepo izražava Francuski Ustavni savet u jednoj svojoj odluci, govoreći da „upotreba glasačkih mašina uskraćuje građanima učešće u demokratskoj liturgiji i građanskom pričešću, oličeno u svečanom činu ubacivanja glasa u glasačku kutiju”.[9] Iz te vizure posmatrano, mogućnost „glasanja u donjem vešu“ ne samo da ne može doprineti porastu izlaznosti i osnaživanju ili ozdravljivanju demokratije, već, upravo suprotno, može dovesti do dalje razgradnje, jačanja građanske letargije te jednog šireg osećaja dezavuisanosti u kome ništa nije dovoljno vredno ili sveto da se za njega učini i najmanji napor, pa bio to i sam trenutak prenosa suverenosti sa njegovih nosilaca na izabrane predstavnike.
Način glasanja (putem sopstvenog telefona, ili na drugi elektronski način), može dakle tretirati posledicu, pa i to vrlo ograničeno, problema savremenih demokratija, ali ne može ni blizu tretirati njegov uzrok. (Ne)postojanje građanske svesti, otuđenost političkih elita i nedostatak programa, te nepoverenje u kvalitet izborne ponude okolnosti su koje mnogo više opredeljuju (ne)oporavak demokratije u XXI veku, od toga da li glasamo iz dnevne sobe i u donjem vešu ili da li na izborni dan pada kiša.
[1] Loše vreme povećava izlaznost- evo kakvo će vreme biti u Srbiji u nedelju na izborni dan, https://www.blic.rs/izbori-2022/lose-vreme-povecava-izlaznost-evo-kakvo-ce-vreme-biti-u-srbiji-u-nedelju-na-izborni/v5l1mc7 6.12.2023.
[2] J. Vučković, „Elektronska demokratija i elektronsko glasanje”, u: Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima EU (ur. S. Soković), Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac 2021,142.
[3] E. Bennoist, B. Anrig, D. O. Jaquet-Chiffelle, „ Internet Voting: Opportunity or Threat for Democracy“, in: E-voting and Identity (eds. A. Alkassar, M. Volkamer), Springer, Bochum 2007, 32.
[4] A. Petitpas, J. Julien Matthieu, P. Sciarini, „Does E-Voting Matter for Turnout, and to Whom?”, Electoral studies 71/2021,1.
[5] A. M. Oostveen, P. van den Besselaar, „Users’ experiences with e-voting: a comparative case study“, International Journal of Electronic Governance 2(4)/2009, 358.
[6] A. Petitpas, J. Julien Matthieu, P. Sciarini, 9.
[7] A. H. Trechsel, Potential and challenges of E-voting in the EU, European parliament, Strasbourg 2016, 20.
[8] R. Weill, “Election integrity: the constitutionality of transitioning to electronic voting in comparative terms“, in: Digital Democracy in a Globalized World (eds. C. Prins et al.), Edward Elgar Publishing 2017, 152.
[9] J. Barrat Esteve, ‘The French Conseil Constitutionnel and Electronic Voting’ in: E-voting case law: A comparative analysis (eds. A. Driza Maurer, J. Barrat), Ashgate 2015, 138.
Image by rawpixel.com on Freepik
