Metabirkin: zaštita brendova u metaverzumu – da li su nezamenljiivi tokeni roba ili umetnost?

Metaverzum je koncept sajber prostora izgrađen na postojećoj strukturi interneta koristeći nove tehnologije, među kojima su i nezamenljiivi tokeni (engl. non-fungible token–NFT). Tehnički pojam tokena podrazumeva niz digitalnih informacionih jedinica izraženih u formi softverskog koda. Kod sadrži digitalni zapis o određenoj vrednosti. Pravno posmatrano, tokeni su digitalni zapisi imovine određene vrednosti – to može biti pravo, materijalna ili nematerijalna stvar. Token nije isto što i digitalni sadržaj (npr. oznaka, pesma, fotografija), već je digitalni zapis koji je vezan za predmetni sadržaj usled čega takav digitalni primerak postaje jedinstven u digitalnom svetu.[1]

Naglo interesovanje za nezamenljive tokene otvorilo je niz pravnih pitanja i u vezi sa pravom žiga. Najpoznatiji spor koji se tiče upotrebe žigom zaštićene oznake za obeležavanje tokenizovane robe u metaverzumu je spor između čuvenog francuskog proizvođača torbi i modnih aksesoara – Hermes (franc. Hermès) i umetnika Mejsona Rotčajlda (Mason Rotschild).

Kompanija Hermes proizvođač je luksuzne robe više od jednog veka. Prosečna cena ženske torbe iznosi nekoliko hiljada evra, a na nju se čeka godinama. Kompanija je, između ostalog, nosilac žigom zaštićene ozanke Birkin, što je i naziv jednog od najpoznatijih modela torbe.

Umetnik Rotčajld upotrebio je oznaku MetaBirkin (MetaBirkin) za obeležavanje nezamenljivih tokena koji za predmet imaju virtuelne torbe. Rotčajldovo umetničko delo – nezamenljiv token, inspirisano Hermesovom Birkin torbom, prodato je u junu 2021. godine za 23.500 američkih dolara. Nakon toga, umetnik je, u decembru 2021. godine, lansirao novu kolekciju.

Kompanija Hermes tužila je Rotčajlda Sudu u Njujorku zbog proizvodnje i prodaje nezamenljivih tokena MetaBirkins, od kojih je svaki digitalna slika Hermesove tašne kao da je ona od krzna. Suštinsko pitanje u ovom predmetu je da li neovlašćena upotreba tuđe žigom zaštićene oznake za fizičku robu u kontekstu nezamenljivih tokena predstavlja povredu žiga.

Rotčajld je zatražio odbacivanje tužbe, pozivajući se na slobodu umetnosti garantovanu Prvim amandmanom.[2] Tvrdio je da je upotreba termina MetaBirkin zaštićena na osnovu doktrine poštene upotrebe, utvrđene u predmetu Rogers v. Grimaldi,[3] prema kojoj bi Zakon trebalo tumačiti tako da se primenjuje na umetnička dela samo tamo gde javni interes da se izbegne zabuna potrošača nadmašuje javni interes za slobodnim izražavanjem. Sud je ustanovio tzv. Rodžerov test (engl. Rogers test) koji počiva na dva faktora. Upotreba žiga u vezi sa umetničkim delom ne povređuje pravo žiga sve dok je: (1) naziv minimalno umetnički relevantan za proizvod i (2) upotreba eksplicitno ne dovodi u zabludu u pogledu sadržaja, autorstva, sponzorstva ili odobrenja.[4]

Rotčajld je tvrdio da je nazivanje proizvoda MetaBirkin minimalno relevatno za njegov projekat ispitivanja okrutnosti prema životinjama u modnoj industriji i same prirode luksuza, kao i da termin eksplicitno ne dovodi u zabludu, bez obzira na to da li su pojedinci zbunjeni.

Kompanija Hermes se usprotivila odbacivanju tužbe navodeći dokaze o stvarnoj zabludi potrošača u pogledu porekla i autorizacije nezamenljivog tokena. Takođe, ukazala je i na komercijalni cilj koji je umetnik ostvario zahvaljujući oznaci MetaBirkin.

U maju 2022. godine Sud je odbio predlog za odbacivanje tužbe. Primenom Rodžerovog testa zaključeno je da bez obzira na to da li je oznaka MetaBirkin kvalifikovana kao umetnički relevatna, eksplicitno dovodi u zabludu potrošače. Prema toma Rotčajldovo ponašanje nije zaštićeno Rodžerovim testom.

U februaru 2023. godine Sud je doneo presudu u korist kompanije Hermes.[5] Rotčajld nije uspeo da dokaže da su nezamenljivi tokeni umetnost, te je upotrebom oznake MetaBirkin povredio pravo žiga kompanije Hermes. Sud je odredio i naknadu štete kompaniji.

Presuda je izazvala veliku pažnju javnog mnjenja jer je prvi put dat odgovor na pitanje da li su nezamenljivi tokeni roba ili umetnost zaštićena Prvim amandmanom. Utvrđeno je da su nezamenljivi tokeni sličniji robi na koju se primenjuju zakoni o žigovima koji sankcionišu neovlašćenu upotrebu tuđe žigom zaštićene oznake, nego umetničkim delima kod kojih su određeni oblici korišćenja tuđe žigom zaštićene oznake od strane trećih lica dozvoljeni.

Presuda je veoma značajna za razvoj sudske prakse, ne samo u SAD, već i u uporednom pravu, budući da prvi put određuje prirodu nezamenljivih tokena. Ovom presudom ustanovljeno je da se Prvi amandman ne primenjuje na digitalne projekte, poput MetaBirkina, sve prisutnije u metaverzumu, čija je koncepcija takva da zamagljuje granicu između umetnosti i poslovanja.


[1] Iako postoje od 2014, popularnost stiču 2020. godine, a danas im se vrednost meri milijardama američkih dolara.

[2] B. Wassom, A. Underhill Amber, A. Rossow Andrew, “Trademark law and the right of publicity in augmented reality”, in: Law of Virtual and Augmented Reality (eds. Woodrow Barfield, Marc Jonathan Blitz), Edvard Edgar Publishing, Cheltenham, UK, Northampton, MA, USA, 2018, 206–207.

[3] Rogers v. Grimaldi, 875 F. 2d 994, 998 (2d Cir. 1989).

[4] M. Mantel, „Trademark Infringement in Virtual Reality Spaces: When Your Virtual World Gets Too Real“, http://mttlr.org/2019/11/trademark-infringementin-virtual-reality-spaces-when-your-virtual-world-gets-too-real/, 11. 12. 2023.

[5] Hermès Int’l v. Rothschild, No. 1:22-cv-00384-JSR, Slip. Op. at 11-12 (S.D.N.Y Feb. 2, 2023).


O autoru

Jelena Ćeranić Perišić

Jelena Ćeranić Perišić je naučna savetnica Instituta za uporedno pravo. Oblast njenog interesovanja je pravo EU i pravo intelektualne svojine.

Podelite