Kada su demonstranti 2025. godine u Los Anđelesu spalili autonomna vozila kompanije Waymo,[1] nisu ni slutili da će pokrenuti jednu od najdelikatnijih krivičnopravnih dilema današnjice – može li robot biti žrtva krivičnog dela? Zaista, ko se ima smatrati žrtvom sa aspekta postojećeg krivičnog zakonodavstva u situaciji kada je robot napadnut, oštećen ili uništen? Da li je to vlasnik, društvo, ili, možda, sam robot? Činjenica je da su roboti sve više deo naše svakodnevice, te ovo pitanje postaje sve relevantnije, iako naizgled pripada sferi naučne fantastike.[2]

Pravni sistemi danas robote tretiraju kao “obične” stvari, a ne kao žrtve krivičnih dela.[3] Žrtva (pasivni subjekt, oštećeni) je fizičko ili pravno lice, čije zaštićeno dobro je povređeno ili ugroženo krivičnim delom.[4] To može biti dete, duševno bolesno lice, preduzeće ili država, ali nikada sam robot. Drugim rečima, napad na robota, ako je doveo do njegovog uništenja ili oštećenja, može se jedino podvesti pod krivičnog delo iz člana 216. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005 sa poslednjim izmenama u br. 94/2024).[5]  Tako, ako bi demonstrant tokom protesta uništio policijskog robota, žrtva će biti vlasnik – pravno ili fizičko lice, a ne sam robot, pri čemu bi demonstrant mogao biti krivično gonjen isključivo za krivično delo čiji zaštitni objekt je imovina. Čak i kada roboti obavljaju važne društvene uloge (npr. vodič za slepe, negovatelj, policajac), oni i dalje nisu subjekti krivičnopravne zaštite.

Navedeno potvrđuje i uporednopravna praksa. EU je 2017. razmatrala mogućnost da najsloženijim robotima dodeli status „elektronske ličnosti“, ali je ideja odbačena zbog bojazni od podrivanja jedinstvenosti ljudskog pravnog subjektiviteta.[6] U SAD roboti nemaju pravni subjektivitet, iako su neke savezne države, poput Severne Dakote, uvele posebne odredbe o krivičnim delima izvršenim posredstvom robota (npr. proganjanje putem drona).[7] Japan, poznat po kulturnoj sklonosti ka antropomorfizaciji robota, ostaje izrazito humanocentričan – njihov pravni status ostaje na nivou stvari.[8] Ni srpsko pravo se ne razlikuje, budući da u etičkim smernicama i strategijama razvoja veštačke inteligencije nisu razmatrana autonomna prava ili obaveze mašina.[9]

Zašto onda govorimo o robotima kao žrtvama? Razlog je rastuća uloga koju roboti imaju u društveno značajnim i osetljivim sferama. Primera radi, roboti-negovatelji brinu o starima, medicinski roboti se upotrebljavaju pri kompleksnim hirurškim operacijama, policijski roboti održavaju red, vojni roboti se uveliko koriste na bojnom polju, verski roboti za potrebe religijskih obreda, a postoje i realistični seks-roboti. Protivpravne radnje preduzete prema ovakvim robotima, integrisanim u odgovarajući društveni kontekst, mogu izazvati posledice daleko veće od materijalne štete, koje zahtevaju oštru krivičnopravnu reakciju. Zamislimo vandalizam robota-negovatelja u domu za stare: šteta nije samo materijalna, jer osnovne vitalne funkcije tih ljudi mogu biti suštinski vezane za tu mašinu.[10] Slično tome, sabotiranje medicinskog robota može dovesti u opasnost život pacijenta, tj. napadaju se život i telo čoveka. Napadom na policijskog robota pri vršenju službene dužnosti, suštinski se napada autoritet državnih organa. Takođe, uništenje verskog robota tokom obreda može biti shvaćeno kao napad na slobodu veroispovesti.

Osim toga, istraživanja pokazuju da ljudi ne doživljavaju humanodine robote kao predmete, već mogu oklevati da ih unište, čak i po cenu spasavanja života drugih ljudi.[11] Razlog je što roboti koji izgledaju kao živa bića i pokazuju određenu autonomiju pobuđuju empatiju i moralne dileme. Tri kriterijuma čine robote „posebnim“, u smislu da ih više ne posmatramo kao predmete: fizičko telo (otelotvorenje), autonomno ponašanje (pokreti koji izazivaju percepciju života) i društveni dizajn prilagođen ljudskoj interakciji.[12] Oni time ne stiču “prava robota”,[13] jer, ma koliko bili napredni, nemaju svest, osećanja, ili dostojanstvo.[14] Oni ne mogu patiti ili se osetiti uvređenim.

Međutim, nasilje nad robotom može proizvesti reperkusije koje zahtevaju prilagođavanje zakonskih odredaba, u vidu propisivanja novih krivičnih dela ili proširenja zakonskih opisa postojećih tako da pokriju specifične situacije sa robotima. U tom smislu, krivično pravo treba eksplicitno da obuhvati krivična dela upravljena protiv robota sa važnom društvenom ulogom, npr. propisivanjem kvalifikovanih oblika krivičnih dela kada je šteta naneta robotima koji obavljaju javne funkcije, čime bi se jasno stavilo do znanja da se napadom ugrožava javni interes, a ne samo imovina. Sa druge strane, rešenje nije u tome da se sudijama prepusti da postojeće propise tumače ekstenzivno. U krivičnom pravu važi princip lex certa, te bi preširoko tumačenje moglo narušiti pravnu sigurnost. Ako se, pak, čvrsto držimo slova zakona, sankcionisanjem učinilaca isključivo za imovinske delikte, rizikujemo da zanemarimo daleko vrednija ljudska prava i opšta društvena dobra koja su napadom suštinski povređena ili ugrožena.

Proglasiti robote žrtvama, bilo bi radikalno i problematično, makar u sadašnjoj razvojnoj fazi. Umesto toga, rešenje je u evoluciji postojećeg zakonodavstva, koje će iznedriti jasne norme koje prepoznaju specifične socijalne kontekste, ali bez pripisivanja robotima ljudskih svojstava. Čovek mora biti u središtu krivičnopravne zaštite, uz istovremeno prilagođavanje zakonskih opisa krivičnih dela novoj realnosti digitalnog doba. Tako bi krivično pravo ostalo verno svojoj humanocentričnoj osnovi, istovremeno pružajući adekvatnu zaštitu od specifičnih društvenih rizika digitalnog doba, jer suživot sa robotima više nije posthumanistička vizija – već stvarnost koju krivično pravo mora prepoznati.

---

[1] A. J. Hawkins, How burning Waymos became the image of the LA protests, https://www.theverge.com/google-waymo/682932/la-protest-waymo-fire-destroy-ice-police, 15.07.2025

[2] J. Munjić, Pravna pitanja u okviru sistema veštačke inteligencije (master rad, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2021), 4–5.

[3] D. J. Gunkel, Person, thing, robot: A moral and legal ontology for the 21st century and beyond, MIT Press, 2023, 26.

[4] Z. Stojanović, Krivično pravo: Opšti deo, Beograd, 2020, 118.

[5] Krivični zakonik (“Službeni glasnik RS“, br. 85 od 6. oktobra 2005, 88 od 14. oktobra 2005 – ispravka, 107 od 2. decembra 2005 – ispravka, 72 od 3. septembra 2009, 111 od 29. decembra 2009, 121 od 24. decembra 2012, 104 od 27. novembra 2013, 108 od 10. oktobra 2014, 94 od 24. novembra 2016, 35 od 21. maja 2019, 94 od 28. novembra 2024.)

[6] European Parliament resolution of 16 February 2017 with recommendations to the Commission on Civil Law Rules on Robotics (2015/2103(INL))

[7] California Senate Bill 896 – Crimes: injury to or destruction of a robot, https://www.billtrack50.com/billdetail/1779816, 16.06.2025.

[8] H. Habuka, New Government Policy Shows Japan Favors a Light Touch for AI Regulation, https://csis-website-prod.s3.amazonaws.com/s3fs-public/2025-02/250225_Habuka_Japan_AI_0.pdf?VersionId=aD5DJCIrllfgGup3x_ojtmE_vn4Y8NTP, 17.07.2025.

[9] J. Munjić, „Pojam i praktične implikacije veštačke inteligencije“, u: XXI vek – vek usluga i Uslužnog prava (ur. D. Vujisić), Kragujevac, 2023, 215–216.; J. Munjić, „Pojedini aspekti implementacije savremenih softverskih rešenja u pravosudni sistem i uticaj digitalizacije na pravosuđe i advokaturu“, u: XIX Majsko savetovanje: Pravna regulativa usluga u nacionalnim zakonodavstvima i pravu Evropske unije (ur. D. Vujisić), Kragujevac, 2023, 475–476.; Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2025–2030. godina („Službeni glasnik RS”, broj 5 od 17. januara 2025.)

[10] K. Mamak, Robotics, AI, and Criminal Law: Crimes against Robots, Routledge, 2024, 98. i dalje

[11] S. R. Nijssen et al., “Saving the Robot or the Human? Robots Who Feel Deserve Moral Care”, Social Cognition, 37(1), 2019, 41.

[12] K. Darling, “Extending Legal Protection to Social Robots: The Effects of Anthropomorphism, Empathy, and Violent Behavior towards Robotic Objects”, in: Robot Law, (eds. R. Calo, M. A. Froomkin, and I. Kerr), Cheltenham, UK: Edward Elgar Pub, 2016, 213.

[13] D. J. Gunkel, Robot Rights, MIT Press, 2018, 65.

[14] UNESCO, Recommendation on the Ethics of Artificial Intelligence (2021) arts 8, 11

---

Tema obrađena u ovom blogu deo je šireg istraživanja koje autor sprovodi u okviru doktorskih studija, a detaljna analiza biće predstavljena u naučnom radu zakazanom za objavu krajem 2025. godine.