Kada se govori o predmenstrualnom sindromu (PMS), ova tema se često banalizuje kroz stereotipe i duhovite opaske na račun žena. U svakodnevnoj komunikaciji, emocionalne reakcije žena u ovom periodu neretko se objašnjavaju površnim formulacijama koje zanemaruju složenost tog stanja. Šta zapravo predstavlja PMS, kako on utiče na žene i da li se o njegovim posledicama treba raspravljati i u pravnom kontekstu? U nastavku ćemo pokušati da sagledamo pojedine aspekte ovog pitanja iz drugačije perspektive.

Predmenstrualni sindrom podrazumeva širok spektar fizičkih i psihičkih simptoma koji se kod pojedinih žena pojavljuju u toku lutealne faze menstrualnog ciklusa i prestaju sa pojavom menstrualnog krvarenja.¹ Smatra se da PMS nastaje usled dejstva estrogena i progesterona na serotonin² – hormon poznat kao hormon sreće. Iako traje samo par dana mesečno, PMS može imati višestruke i ozbiljne negativne posledice po život žene.

Pre svega, PMS može dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja žene, s obzirom na to da se njegovi fizički simptomi često manifestuju kroz mučninu, glavobolje, kao i izražene bolove u predelu stomaka, grudi i leđa. Takvi simptomi neretko značajno otežavaju, pa čak i onemogućavaju svakodnevno funkcionisanje, negativno utičući na profesionalni i lični život žene. Osim toga, PMS može imati nepovoljan uticaj na njene porodične i društvene odnose. Naime, karakterišu ga i brojni psihički simptomi, uključujući napetost, razdražljivost, napadi besa, agresivnost, nagle promene raspoloženja, anksioznost i osećaj uznemirenosti.³ Takva stanja mogu doprineti impulsivnim reakcijama, pa čak i dovesti do društveno neprihvatljivog ponašanja. Međutim, možemo li da odemo korak dalje i postavimo pitanje: da li PMS može da utiče na ženu tako da ona usled ovakvih simptoma psihičke prirode učini krivično delo?

Ranija istraživanja ukazuju na moguću povezanost između PMS-a i vršenja krivičnih dela kod žena. Rezultati jednog od njih pokazali da je gotovo polovina ispitanih osuđenica krivično delo izvršila u periodu pred menstruaciju, a da je 62% nasilnih krivičnih dela izvršeno u predmenstrualnoj nedelji.⁴ Do sličnih rezultata došlo se i istraživanjem koje je sprovedeno među osuđenicama u zatvorskim ustanovama, kojom prilikom je utvrđeno da je 44% ispitanica nasilna krivična dela izvršilo upravo u tom periodu,⁵ te da žene češće vrše krivična dela tokom predmenstrualne faze nego u ostalim delovima ciklusa.⁶ Iako su navedena istraživanja starijeg datuma i imaju određenih metodoloških ograničenja, u svakom slučaju ih ne treba olako odbaciti.

Veza između predmenstrualnog sindroma i kriminaliteta žena najjasnije se ogleda u psihičkim simptomima koje ovo stanje može izazvati kod žene. S obzirom na to da se PMS neretko ispoljava kroz napetost, razdražljivost, nagle promene raspoloženja, pa čak i izlive besa, nije nemoguće zamisliti situaciju u kojoj bi takvi simptomi mogli da doprinesu izvršenju krivičnog dela. Važno je naglasiti da se ne mora uvek raditi o teškim krivičnim delima, poput ubistva, razbojništva ili teške telesne povrede, već i o lakšim deliktima, kao što su uvreda, nasilničko ponašanje ili laka telesna povreda, kada je ovakva mogućnost još izraženija.

Zanimljiv uvid u ovaj problem dala je praksa engleskih sudova kada je sredinom osamdesetih godina XX veka iznedrila precedente (R v. Craddock, 1980; R v. Smith, 1981; R v. English, 1981), u kojima je PMS bio uspešno korišćen kao odbrana u postupcima za najteža krivična dela.⁷ Međutim, vremenom je delovalo da je ova tema izgubila na značaju i prestala da bude predmet interesovanja u stručnim krugovima. Ipak, četiri decenije kasnije, pitanje uticaja PMS-a na krivičnu odgovornost žena ponovo postaje aktuelno na globalnom nivou nakon što je jedan od vrhovnih sudova u Indiji⁸ oslobodio okrivljenu od optužbe za ubistvo i pokušaj ubistva, na osnovu činjenice da je u trenutku izvršenja dela bila pod uticajem PMS-a, koji je doveo do njene neuračunljivosti.

Prema aktuelnim krivičnopravnim normama, okolnost da je žena u trenutku izvršenja krivičnog dela bila u PMS-u potencijalno bi se mogla razmatrati u okviru instituta neuračunljivosti ili bitno smanjene uračunljivosti, što bi moglo dovesti do isključenja krivice ili ublažavanja kazne.⁹ Takođe, PMS može biti uzet u obzir i kao olakšavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne. Međutim, takav pristup je moguć samo pod uslovom da postojanje PMS-a u trenutku izvršenja krivičnog dela bude dokazano u toku krivičnog postupka, što predstavlja posebno izazovno pitanje.

Ono što je važno naglasiti jeste da sve navedeno ne treba shvatiti kao tvrdnju da svaka žena u toku trajanja PMS-a vrši krivična dela. Najpre, PMS se ne javlja kod svih žena, a kod onih kod kojih se javlja, ne mora prouzrokovati simptome koji mogu biti od uticaja na vršenje krivičnih dela. Iako ne treba u potpunosti odbaciti mogućnost da PMS može uticati na krivičnu odgovornost žena, smatramo da je to ograničeno na retke i pojedinačne slučajeve, u kojima bi ovakav uticaj morao biti dokazan. Svako drugačije postupanje vodilo bi stigmatizaciji žena samo zbog toga što se nalaze u normalnom, fiziološkom i prirodnom stanju, što bi bilo nedopustivo.

---

1^ S. Hofmeister, S. Bodden, „Premenstrual Syndrome and Premenstrual Dysphoric Disorder“, American Family Physician 94(3), 236.

2^ B. Sanchez, W. Kraemer, C. Maresh, „Premenstrual Syndrome and Exercise: A Narrative Review“, Women 3, 2023, 351.

3^ Royal College of Obstetricians and Gynaecologists. Managing premenstrual syndrome(PMS), 2018, 2.

4^ M. Parlee, „The Premenstrual Syndrome“, Psychological Bulletin 80, 1973, 454.

5^ P. Weiser Easteal, „Women and Crime: Premenstrual Issues“, Australian Institute of Criminology, Trends & issues in Crime and Criminal justice 31, 1991, 4.

6^ R. Langer, “That Time of Month: Premenstrual Dysphoric Disorder in the CriminalLaw-Another Look“, International Journal of Criminology and Sociology 1, 2012, 32.

7^ S. Edwards, „Mad, Bad or Pre-Menstrual“, New Law Journal 138, 1988, 456, navedeno prema: B. McSherry, „Premenstrual syndrome and criminal responsibility“, Psychiatry, Psychology and Law 1(2), 1994, 139.

8^ U pitanju je Vrhovni sud Radžastana u predmetu Kumari Chandra v. State of Rajasthan (2018).

9^ Krivični zakonik RS, Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024), čl. 23. st. 1. i 3.