Nedoslednost u upotrebi termina u zakonima Republike Srbije, može dovesti u zabludu lica pogođena krivičnin delima ili njihovom posledicom, u pogledu njihovih prava i obaveza pred nadležnim organima. Pogođeni krivičnim delom nisu isključivo pravnici i zakonom nije uvek obavezno zastupanje od strane punomoćnika advokata, što otežava razumevanje postupaka licima koji u njima učestvuju. Od shvatanja šta je to delo i šta treba prijaviti, do prijave, te preko pravila u sudnici i prava na učešće u postupku, oštećeni ja balgovremeno potrebno puno informacija. Često i više puta ponoviti istu, jer su emocije lica na koje delo utiče, neposredno ili posredno, češće glasnije od racija.

Uočivši ovaj problem u sudskim postupcima, autor nalazi da bi jedno od rešenja mogla biti organizacija mehanizma podrške i pružanja adekvatnih informacija ovoj grupi lica, u okviru samog organa pred kojim se postupak vodi, ali ne samo formalno postojanje za to zaduženog lica.

Krivično zakonodavstvo Republike Srbije regulisano je pre svega važećim Krivičnim zakonikom¹ (u daljem tekstu: KZ) kao pravnim aktom koji određuje koja su dela inkriminisana ore svega prema objektu zaštite i Zakonikom o krivičnom postupku² (u daljem tekstu: ZKP) kojim su utvrđena pravila postupanja i ovlašćenja u krivičnim procesima Republike Srbije. KZ sadrži i termin oštećeni i termin žrtva (čl. 388), dok ZKP i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica koristi termin oštećeni³.

Tako, KZ ne daje izričitu definiciju pojma oštećeni, dok taj temin koristi u više članova, za lica koja pretpela neku štetu krivičnim delom i/ili u vezi sa krivičnim delom. U članu 2. stav 1. ZKP definisani su pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku, te tako tačka 11. određuje značenje reči oštećeni – kao lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo. U tački 9. istoga člana i stava ZKP navodi da su stranke u postupku tužilac i okrivljeni, dok u tački 5. kaže da oštećeni može biti tužilac, definisano tačkom 8. kao lice koje je preuzelo gonjenje od javnog tužioca. Prema značenjima ovih pojmova termin oštećeni važi za lica čija su prava ili interesi povređeni ili ugroženi krivičnim delom, a koja nisu stranke u postupku dok ne preuzmu krivično gonjenje, ukoliko tome bude mesta. Razvojem krivično pravne misli i potrebama savremenog društva, došlo do donošenja zakona koji su u ovoj oblasti specijalni u odnosu na osnovne zakone, kao što je Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica⁴. Ovim zakonom regulisan je krivični postupak maloletnih lica, uz korišćenje termina „oštećeni“, bez posebne definicije istog, te možemo smatrati da ovaj zakon podrazumeva značenje reči „oštećeni“ određeno u ZKP. Opšti protokol za zaštitu dece od zanemarivanja⁵ donet od Vlade Republike Srbije koristi termin „žrtva“. Ovim terminom označava dete čak i u slučaju sumnje da bi dete moglo biti zanemareno i ugroženo, dakle dok se delo još nije ni dogodilo, ali postoje izvesni izgledi da će do zanemarivanja doći.

U Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici⁶ koji je svakako lex specialis, u članu 1. navedeno da uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici, te je jasno da termin žrtva predstavlja lice koje je pretrpelo ili mu je u izgled stavljena šteta, odnosno da je prema tom licu izvršeno neko od dela, za koja se postupak ovim zakonom bliže uređuje. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici u naš pravni sistem došao je nakon donošenja okvira za sprečavanje nasilja u porodici i podrške licima koja su nasilje pretrpela, te predviđa i mere za zaštitu lica kada je samo u izgledu da će se određeno delo dogodi. Termin žrtva koristi Zakon o socijalnoj zaštiti⁷, koji u članu 41. navodi da su korisnici socijalne zaštite pojedinci, u tački 6. i 7. stava drugog i tački 2. i 4. stava trećeg, definišući da je to maloletno lice ili lice do 26 godina života „ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara“ odnosno ako je „žrtva trgovine ljudima“, ili lice od 26 do 65 godina života „ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici“ i „ ako je žrtva trgovine ljudima“. Tumačenje termina oštećeni i termina žrtva Reč „oštećeni“ u srpskom jeziku predstavlja onog ko je lišen prava, zakinut, uskraćen, prikraćen, unižen, neslobodan, bespravan⁸, dok reč žrtva ima dva značenja – poginuo ili ranjen u nekoj nesreći ili ratu, i dobrovoljno odricanje od nečega⁹. Sa navedenog jezičkog tumačenja, može se zaključiti da je termin oštećeni s razlogom prihvaćen u našem zakonodavstvu jer ima šire značenje koje u sebe može aposorbovati i značenje termina žrtva. Ovo iz razloga što „oštećeni“ ne moraju biti direktno pogođeni samim krivičnim delom, odnosno oni svoj interes mogu dokazati i vezom sa licem koje je delom ili zbog krivičnog dela pretrpelo kakvu materijalnu ili nematerijalnu štetu, dok je termin žrtva uže shvaćen samo kao lice koje je direktno oštećeno delom. Može se postaviti pitanje i da li je termin oštećeni čisto procesni termin našeg zakonodavstva? Pod uticajem pravnih pravila zemalja Evropske unije i međunarodnih pravnih pravila, težnje naše zemlje da se iste implementira i unificira pojmove, uviđa se da inostrana zakonodavstva relativno češće koriste termin žrtva. U Deklaraciji Ujedinjenih nacija o osnovnim načelima pravde za žrtva krivičnih dela i zloupotrebe vlasti pri put je priznato, na međunarodnom nivou, da postoji potreba da se unapredi pristup pravdi i za žrtve krivičnih dela.¹⁰ Konvencija o sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici, tzv. Istanbulska konvencija¹¹, ratifikovana Zakonom o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici¹², koristi termin žrtva u svom članu 1. kada navodi da je jedan od prevashodnih ciljeva same konvencije pomoć svim žrtvama nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Napominjemo da anglosaksonsko pravo koristi termin „victim“ koji znači „onaj koji neopravdano ispašta“.¹³

Deklaracija Ujedinjenih Nacija o osnovnim principima pravde za žrtve kriminaliteta i zloupotrebe moći, doneta 1985. godine, pod terminom žrtva podrazumeva kako žrtve krivičnih dela tako i žrtve kršenja ljudskih prava koja nisu propisana kao krivična dela (žrtve zloupotrebe moći), i to nezavisno od toga da li je izvršilac poznat, uhvaćen, optužen ili osuđen, nezavisno od porodičnog odnosa žrtve i izvršioca, kao i bilo kog svojstva žrtve. Pod žrtvom se podrazumevaju neposredno I posredno, individualno i kolektivno povređeni ili oštećeni, kao i osobe koje su povređene pomažući žrtvi ili sprečavajući viktimizaciju. Zaključna razmatranja

Imajući u vidu složenost odnosa koji nastaju izvršenjem ili stavljanjem u izgled izvršenja krivičnog dela, jasno je da tema da li je žrtva isto što i oštećeni zahteva dublji i multidisciplinarni pristup, odnosno da mnoga pitanja ostaju otvorena za istraživanja. Iz izloženog, stav je autora da termin oštećeni predstavlja širi pojam od pojma žrtve, te da je u duhu našeg jezika i prava, stoga i racionalnije je korišćenje samo jednog i to upravo pojma oštećeni, te da je moguće ispraviti ovu nedoumicu unifikovanim korišćenjem jednog istog pojma u više zakonskih akata. Svakako, radi sagledavanja šta je to što zbunjuje, nužna je bolja informisanost šire javnosti. Pre svega, predočavanje prava i obaveza licima koje u postupku imaju, bez prejudiciranja odluke. Dosadašnja praksa pravne pomoći kroz angažovanje Centara za socijalni rad ili Službe besplatne pravne pomoći pri lokalnim samoupravama, čini se nedovoljna. Radi pravovremenog informisanja, blagovremene prijave i pripreme za procesne radnje, u skladu sa načelom ekonomičnosti i efikasnosti postupaka, autor nalazi da je potrebno dodatno obučiti lica koja u organima rade kako na prijemu i pružanju informacija, zatim, informisati javnost o postajanju besplatne pravne pomoći, čak i osnivanjem neke vrste 24/7 call i/ili on line centara. Za realizaciju ovih ideja potrebno je angažovati već broj pravnika kojima će radna obaveza biti i stalna edukacija u ovoj oblasti.

---

1. „Službeni glasnik RS“, br. 85 od 6. oktobra 2005, 88 od 14. oktobra 2005 – ispravka, 107 od 2. decembra 2005 – ispravka, 72 od 3. septembra 2009, 111 od 29. decembra 2009, 121 od 24. decembra 2012, 104 od 27. novembra 2013, 108 od 10. oktobra 2014, 94 od 24. novembra 2016, 35 od 21. maja 2019. ↩︎
2. „Službeni glasnik RS”, br. 72 od 28. septembra 2011, 101 od 30. decembra 2011, 121 od 24. decembra 2012, 32 od 8. aprila 2013, 45 od 22. maja 2013, 55 od 23. maja 2014, 35 od 21. maja 2019, 27 od 24. marta 2021 – US, 62 od 17. juna 2021 – US. ↩︎
3. Mirjana S. Sredojević, Žrtve krivičnog dela nasilje u porodici, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 3/2017, 975–989. ↩︎
4. „Službeni glasnik RS”, broj 85 od 6. oktobra 2005. ↩︎
5. Vlada Republike Srbije, septembar 2005. ↩︎
6. „Službeni glasnik RS”, broj 94 od 24. novembra 2016, 10 od 9. februara 2023 – dr. Zakon. ↩︎
7. „Službeni glasnik RS“, br. 24 od 4. aprila 2011, 117 od 26. oktobra 2022 – US. ↩︎
8. P. Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008. ↩︎
9. Ibid. ↩︎
10. bgcentar.org.rs/Mere-za-smanjenje-zatvorske-populacije.pdf, 71. ↩︎
11. Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, 2011. godina, Istanbul. ↩︎
12. „Službeni glasnik RS“- Međunarodni ugovori, broj 012/13. ↩︎
13. https://onlinerecnik.com/recnik/engleski/srpski/Victim ↩︎