Metai: 2025

Diskriminacija na radu – Srbija i Švedska kroz pravni okvir i praksu

Posted by Aleksandra Višekruna on

U savremenom društvu, sve češće govorimo o jednakim pravima, pravednim uslovima rada i potrebi da svako bude poštovan bez obzira na to ko je i odakle dolazi. Ali koliko smo zaista zaštićeni zakonom? Šta ako nas neko odbije na razgovoru za posao jer smo žene, pripadnici nacionalnih manjina ili osoba sa invaliditetom? Šta ako nas kolege omalovažavaju zbog godina, vere ili seksualne orijentacije? Na ova pitanja pravo daje jasne odgovore. U ovom tekstu istražujemo kako se diskriminacija na radu reguliše u Srbiji i Švedskoj i zašto se Švedska smatra jednim od najpozitivnijih primera kada je u pitanju vladavina prava, zaštita ljudskih prava i jednakost na tržištu rada.

Više

Uporedna pravna analiza: ,,nužno suparničarstvo” i ,,jedinstveno suparničarstvo” u srpskom i austrijskom građanskom procesnom pravu

Posted by Aleksandra Višekruna on with 6 Comments

Pojmovi ,,nužno suparničarstvo” u srpskom pravu i ,,jedinstveno suparničarstvo“ (Einheitliche Streitpartei) u austrijskom pravu imaju u svojoj srži isto značenje u oba pravna sistema i znače da svi suparničari, koji su učesnici materijalnopravnog odnosa, moraju da tuže ili da budu obuhvaćeni tužbom, kako bi tužba imala uspeha.

Više

Pojam oštećeni i pojam žrtva

Posted by Aleksandra Višekruna on with 6 Comments

Nedoslednost u upotrebi termina u zakonima Republike Srbije, može dovesti u zabludu lica pogođena krivičnin delima ili njihovom posledicom, u pogledu njihovih prava i obaveza pred nadležnim organima. Pogođeni krivičnim delom nisu isključivo pravnici i zakonom nije uvek obavezno zastupanje od strane punomoćnika advokata, što otežava razumevanje postupaka licima koji u njima učestvuju. Od shvatanja šta je to delo i šta treba prijaviti, do prijave, te preko pravila u sudnici i prava na učešće u postupku, oštećeni ja balgovremeno potrebno puno informacija. Često i više puta ponoviti istu, jer su emocije lica na koje delo utiče, neposredno ili posredno, češće glasnije od racija.

Više

Na nuklearnom planu nešto (ništa) novo

Posted by Aleksandra Višekruna on with 1 Comment

Eskalacija sukoba između Pakistana i Indije, kao i između Izraela i Irana ponovo je otvorilo pitanje o upotrebi nuklearnog oružja, kao i posledicama njegove upotrebe. Upravo pitanje o upotrebi pomenutog oružja bila je tema treće konferencije država članica Ugovora o zabrani nuklearnog oružja (u daljem tekstu: Ugovor), koja je bila održana u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 3. do 7. marta 2025. godine. Na trećoj konferenciji prisustvovalo je 59 država članica, 31 država posmatrač i čak 163 predstavnika nevladinih međunarodnih organizacija. Konferenciji su prisustvovali i predstavnici UN, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Instituta UN za istraživanje razoružanja itd.

Više

U susret izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju – (ponovno) uvođenje prava na dom u srpsko pravo?

Posted by Aleksandra Višekruna on with 7 Comments

Vlada Republike Srbije je u svojstvu ovlašćenog predlagača podnela Predlog Zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (u daljem tekstu: predlog). Narodnoj skupštini se tokom prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije obratio i ministar pravde koji je tokom iznošenja razloga za donošenje predloženog Zakona, između ostalog, i naveo da su izmene predložene radi usklađivanja sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, te radi poštovanja prava na dom, koje je predviđeno Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kao razlog za donošenje predmetnog Zakona, navodi se „efikasnija primena zaštite prava na porodični dom koji garantuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda” (u daljem tekstu: Evropska konvencija).  Dalje u tekstu se navodi i da se ovo pravo ogleda „između ostalog, i na pravo da se izuzme od izvršenja zbog naplate duga jedina nepokretnost u kojoj izvršni dužnik živi, u slučaju kada bi takvo izvršenje narušilo pravo na porodični život izvršnog dužnika i članova njegove porodice i bilo neproporcionalno u odnosu na visinu duga“. 

Više

Krivičnopravna zaštita osoba sa invaliditetom: odmeravanje kazne za zločin iz mržnje

Posted by Aleksandra Višekruna on

Zločin iz mržnje predstavlja krivičnopravni i kriminološki fenomen. U tekstu će biti više reči o krivičnopravnoj zaštiti osoba sa invaliditetom kroz prizmu odmeravanja kazne za zločin učinjen iz mržnje u srpskom i makedonskom krivičnom zakonodavstvu. Ovakav izbor zakonodavstva je zanimljiv sa stanovišta krivičnopravne nauke i prakse, jer je reč o državama koje dele zajedničke pravne tekovine bivše SFRJ.

Više

Roboti kao žrtve? Ispitivanje granica krivičnopravne zaštite u digitalnom dobu

Posted by Aleksandra Višekruna on

Kada su demonstranti 2025. godine u Los Anđelesu spalili autonomna vozila kompanije Waymo,[1] nisu ni slutili da će pokrenuti jednu od najdelikatnijih krivičnopravnih dilema današnjice – može li robot biti žrtva krivičnog dela? Zaista, ko se ima smatrati žrtvom sa aspekta postojećeg krivičnog zakonodavstva u situaciji kada je robot napadnut, oštećen ili uništen? Da li je to vlasnik, društvo, ili, možda, sam robot? Činjenica je da su roboti sve više deo naše svakodnevice, te ovo pitanje postaje sve relevantnije, iako naizgled pripada sferi naučne fantastike.[2]

Više

Privremene mere koje određuje Evropski sud za ljudska prava

Posted by Aleksandra Višekruna on

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u svojoj praksi samo izuzetno određuje privremene mere i to u ograničenom broju oblasti, pre svega onima koje se odnose na ekstradiciju i proterivanje.1 Upravo zbog toga, pitanje stvarnog značaja, obaveznosti i posledica odluka kojima se određuju privremene mere privuklo je veliku pažnju šire javnosti nakon što je nekoliko organizacija civilnog društva zajednički podnelo zahtev ESLJP povodom događaja od 15. marta 2025. godine.2 Ove organizacije su tražile da ESLJP odredi privremenu meru kojom bi se srpske vlasti obavezale da (i) spreče upotrebu zvučnog oružja u takvim okolnostima; (ii) spreče krivično gonjenje onih koji učestvuju u javnoj raspravi o upotrebi zvučnog oružja 15. marta 2025. godine; i (iii) sprovedu efikasnu istragu o navodima da je zvučno oružje korišćeno (slučaj Đorović i drugi protiv Srbije (predstavka br. 8904/25)).3

Više

Kada patent ukaže na tragediju

Posted by Aleksandra Višekruna on

Podmornica Cyclops 2 zaronila je u junu 2023. godine sa plovila Polar Prince pod kanadskom zastavom, na dubinu od oko 3.800 m u svrhu ispitivanja olupine Titanika, koja se nalazi u internacionalnim vodama 304 nautičke milje od Njufaundlenda (Kanada). Prilikom spuštanja, podmornica je implodirala, najverovatnije zbog tehničkih propusta u izradi, dizajnu trupa i testiranju, što upućuje na odgovornost kompanije OceanGate. U nedostacima iz patentne dokumentacije pomenute kompanije možda se krije odgovor na pitanje da li je tragični događaj mogao biti sprečen, što je komentarisano u ovom prilogu.

Više

Predmenstrualni sindrom: stereotip o nervoznoj ženi ili potencijalni kriminološki problem?

Posted by Aleksandra Višekruna on

Kada se govori o predmenstrualnom sindromu (PMS), ova tema se često banalizuje kroz stereotipe i duhovite opaske na račun žena. U svakodnevnoj komunikaciji, emocionalne reakcije žena u ovom periodu neretko se objašnjavaju površnim formulacijama koje zanemaruju složenost tog stanja. Šta zapravo predstavlja PMS, kako on utiče na žene i da li se o njegovim posledicama treba raspravljati i u pravnom kontekstu? U nastavku ćemo pokušati da sagledamo pojedine aspekte ovog pitanja iz drugačije perspektive.

Više

Nasilnička vožnja – prekršaj ili krivično delo?

Posted by Aleksandra Višekruna on

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, uprkos smanjenju broja nezgoda sa nastradalim licima u III kvartalu 2024. godine u odnosu na isti period 2023. za 3,8% i pada broja saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima u naselju za 4,6%, apsolutni broj poginulih je bio veći (155 u 2024. godini u odnosu na 112 u 2023. godini), pri čemu je, za razliku od ranijih godina, najveći broj poginuo u saobraćajnim nezgodama u naselju (79), dok je u nezgodama van naselja poginulo 76 lica.1 Podaci ukazuju na teškoće u prevenciji saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama u kojima najčešće stradaju vozači i njihovi saputnici. Tako je u 2024. godini poginulo 16 mališana, dok je 157 teško, a 167 lakše povređeno.2

Više

Nasilničko ponašanje sportista-građanskopravne i krivičnopravne posledice

Posted by Aleksandra Višekruna on

Savremeni sport ima značaj kako za psihofizički razvoj ličnosti i očuvanje zdravlja građana, tako i kao privredna grana koja kanališe velike tokove novca.i S obzirom na funkcije koje sport ostvaruje neophodno je zaštiti integritet sportskih takmičenja što se ostvaruje merama kojima se obezbeđuje fer i pošteno sportsko nadmetanje odnosno adekvatno ponašanje sportista, sportskih stručnjaka, stručnjaka u oblasti sporta kao i navijača. U tom smislu, zabrinjavajući je statistički podatak da je u toku 2023. godine u Republici Srbiji doneto 44 osuđujućih presuda za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili drugom javnom skupu,ii dok je u vremenskom periodu od 2015. do 2020. godine izvršeno 2.048 prekršaja koji su predviđeni Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.iii

VIše

Digitalna transformacija osiguranja – novi standardi operativne otpornosti

Posted by Aleksandra Višekruna on

Proces digitalne transformacije u finansijskom sektoru se znatno ubrzao poslednjih godina i postao je ključan za opstanak društava koja posluju na finansijskom tržištu. Pandemija izazvana globalnim širenjem virusa kovid 19 i njen efekat na poslovanje društava bili su katalizatori za ubrzanje digitalizacije. Kao rezultat te transformacije, osiguravajuća društva, budući da su deo finansijskog sektora, postaju potpuno zavisna od svoje tehnologije, koja više nije samo instrument za lakše i brže poslovanje, već i diferencijalni i konkurentski faktor. S druge strane, osim prednosti, visok stepen digitalizacije povećava rizik od sajber incidenata.

Više

Akt zadovoljstva kod ćutanja uprave

Posted by Aleksandra Višekruna on

Pored tužbe zbog poništaja akta,1 pred Upravnim sudom može se podneti tužba i zbog nedonošenja takvog akta – ćutanja uprave. 2 Ovom vrstom tužbe se motiviše tuženi (državni) organ da akt donese. Ona štiti građane od nerada države. Kada nakon tužbe, tuženi donese zahtevani akt (udovolji tužbenom zahtevu), obaveštava sud o tome. Sud daje nalog tužiocu da se, u roku od 15 dana, izjasni povodom tog naknadno donetog akta. Od sadržine i postojanja izjašnjenja tzv. akta zadovoljstva, zavisi dalji tok upravnog spora.

Više

Neka sporna (aktuelna) pitanja o sticanju uslova za odlazak u starosnu penziju sudija Ustavnog suda Crne Gore – dilema između primjene Zakona o radu i Zakona o PIO

Posted by Aleksandra Višekruna on

Sudijsku funkciju crnogorski zakonodavac je predvidio kao stalnu. Međutim, od sudijske funckije (opštih sudova) u pogledu stalnosti, treba razlikovati i napraviti distinkciju u odnosu na sudije Ustavnog suda. Sudija Ustavnog suda Crne Gore se bira (i to samo jedan put) na period od 12 godina (mandatna funkcija).1

Više

Posthumna oplodnja i pravni status embriona

Posted by Aleksandra Višekruna on

Posthumna oplodnja, proces kojim se omogućava začeće i rođenje deteta nakon smrti jednog ili oba roditelja, predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja savremene biomedicine.1 Ova praksa omogućava upotrebu genetskog materijala preminulog partnera ili zamrznutih embriona, čime se prepliću napredak nauke i kompleksni etički, pravni i sociološki izazovi. Iako je tehnologija značajno unapredila mogućnosti reprodukcije, posthumna oplodnja često se nalazi u središtu sukoba različitih stavova i vrednosti, posebno kada su u pitanju pravo na reprodukciju i najbolji interes deteta.

Više

Diplomatski azil – da ili ne

Posted by Aleksandra Višekruna on

Pitanje ustanove diplomatskog azila ponovo je aktuelizovano kada je Meksiko odlučio da dodeli diplomatski azil bivšem potpredsedniku Ekvadora, Horheu Davidu Glasu Espinelu. Vlada Ekvadora je 5. aprila 2024. godine oko 22 časa rasporedila specijalne agente oko prostorija meksičke ambasade, kada je oko njih 15 nasilno i neovlašćeno upalo u prostorije meksičke ambasade.

Više

Eksploatacija radnika u (globalnim) lancima snabdevanja luksuznih brendova Armani, Dior i drugi?

Posted by Aleksandra Višekruna on
U okviru globalizovanog ekonomskog sistema, angažovanje radnika u zemljama sa slabo razvijenom regulativom u oblasti radnog prava postaje sve izraženiji problem. Velike kompanije, usmerene na maksimiziranje profita, često rade sa dobavljačima u zemljama u razvoju gde je zaštita radnih prava nedovoljna, što rezultira značajnim kršenjem ljudskih prava i različitim oblicima eksploatacije. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, više od 120 miliona ljudi, uključujući decu, doživljava kršenje svojih prava u globalnim lancima snabdevanja. Više