Metai: 2024

Pravni okvir zaštite računarskih programa sa posebnim osvrtom na (generativnu) vještačku inteligenciju „CHATGPT“

Posted by Aleksandra Višekruna on
Računarski programi se kako u uporednom pravu, tako i u pozitivnom pravu Srbije i BIH štite se autorskim pravom. Razvojem generativne vještačke inteligencije (u daljem tekstu: VI), stvoren je širok spektar sofisticiranih informacionih sistema koji mogu, po pravilu, na osnovu upita korisnika, da načine ili generišu tekst (npr. ChatGPT). Poseban izazov predstavlja kako pravno regulisati proizvode koje stvara VI sa aspekta autorskog prava.[1]

Više

„Pink kvote” – decenija rodnih kvota u italijanskom korporativnom upravljanju

Posted by Aleksandra Višekruna on
Jedno od pitanja o kojima se sve više vodi računa u Evropi i svetu je rodna ravnopravnost u telima privrednih društava.[1] Iako se govori o prisustvu „manje zastuplјenog pola”, gotovo bez izuzetka se pokazalo da su ove norme donete kako bi se žene (više) uklјučile u upravlјanje kompanijama. Većina evropskih država danas nastoji da poveća udeo žena u korporativnim telima, ali su prisutne razlike u pristupu ovom pitanju, kako u pogledu načina na koji se ono uređuje, tako i u pogledu motiva koji stoje iza ovih politika.[2]

Više

Prenesena diskriminacija u svetu rada – gde i „s kim“ počinje, a gde se zavrašava diskriminacija?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Diskriminacija na radu – pitanje o kom se mnogo, a opet, čini se, uvek nedovoljno, govori, što zaključujemo na osnovu, najmanje, dva ugla posmatranja. Pre svega, potreba da govorimo o ovoj temi postoji dok god postoji i diskriminacija u svetu rada, a opet, čini se da diskriminacija ne „samo“ postoji, nego je i posebno izražena upravo u radnopravnom kontekstu.[1] Opet, o tome da postoji stalna potreba da o diskriminaciji na radu govorimo, pišemo i razmišljamo proizilazi i iz toga što se čini da ova tema nikada nije „završena“. Tako se čini da stalno uočavamo „nove“ rizike, ali i „nove“ oblike u kojima se diskriminacija može pojaviti. I dok to svedoči o stalnim naporima u borbi protiv diskriminacije, druga strana novčića nam ukazuje na, i dalje dug i mukotrpan put koji se odnosi uopšte na prepoznavanje, a potom i borbu protiv diskriminacije i postizanje jednakosti.[2]

Više

Diktatura kao način za izjednačavanje zakonodavstva

Posted by Aleksandra Višekruna on
Diktatura kao način, diktatura kao sredstvo, diktatura u najširem smislu reči, deluje gotovo nespojivo kao instrument kojim bi mogli da se postignu pravni ciljevi. Sama reč diktatura ima latinsko poreklo (dictata – lekcije, zadaci, dictator – onaj koji diktira, ali i nosilac najvišeg čina, ovlašćenja, dictatura – režim pod diktatorom). Prema odrednici Pravne enciklopedije, diktatura je „režim u kome apsolutna vlast pripada jednoj ličnosti, ali koja je tu vlast uzurpirala, tj. do koje je došla protivzakonito i vrši je bez valjanog pravnog osnova. Obično se ovakva vlast uspostavlja državnim udarom ili pobunom, najčešće uz oslanjanje na vojsku ili policiju.[1]

Više

Položaj istaknutih pravnika u Srbiji

Posted by Aleksandra Višekruna on
Osnovna pitanja su, ko i kako bira istaknute pravnike u pravosudne savete, te ko su oni? Proceduralno gledano, istaknute pravnike bi posle okončanog javnog konkursa na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine birala Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika. Radi pravičnosti izbornog procesa i eliminisanja mogućnosti za zloupotrebu, predviđeno je da je nadležni odbor Narodne skupštine dužan da Narodnoj skupštini predloži dvostruko više kandidata od broja članova koji se biraju.[1] Sasvim je na mestu i pitanje zbog čega se predvidela teško dostižna većina?
Više

Right to disconnect kao potreba savremenog doba

Posted by Aleksandra Višekruna on
Informacione tehnologije doprinele su stalnoj dostupnosti pojedinca svim dešavanjima u društvu, samim tim, omogućile su gotovo neograničene mogućnosti da zaposleni bude dostupan svom poslodavcu. Takozvani električni povodac u vidu mobilnog telefona i laptopa putem interneta stvorio je atmosferu rada i nakon radnog vremena. Tako se čini da zaposleni ostaju na poslu i nakon radnog vremena, postajući deo nove digitalne svakodnevnice, odnosno „the new normal“. Kao posledica upliva informacionih tehnologija u svet rada, nastalo je right to disconnect, koje još uvek traži adekvatan prevod na srpski jezik. Ovo pravo je nastalo kao potreba da se skoro neograničenoj dostupnosti zaposlenog poslu postave granice.

Više

Manje je više? O broju sudija i sudijskoj efikasnosti

Posted by Aleksandra Višekruna on
O optimalnoj organizaciji pravosuđa može se govoriti samo uslovno jer ne postoje standardi niti jasni modeli za procenu efikasnosti jednog pravosudnog sistema. Organizacija sudijske mreže jedne zemlje proizvod je tradicije, ustavnog i pravnog eksperimentisanja, pa njena promena takođe treba da zavisi od potreba te države i društva. U Srbiji se često može čuti da je neefikasnost njenog pravosudnog sistema  posledica nedovoljnog broj sudija, što dovodi do dugih sudijskih procesa, kašnjenja i zastoja. Stoga su mnogi zagovornici reforma u okviru srpskog pravosuđa predlagali poveđanje broja zaposlenih u sudovima, a pre svega povećanje broja sudija kako bi se pospešila efikasnost pravosudnog sistema.

više

Starosna granica krivično-pravnog maloljetstva – dileme i izazovi u uporednom pravu

Posted by Aleksandra Višekruna on
Zadnje dvije decenije u fokusu interesovanja savremenog krivičnog prava su maloljetnici, odnosno djeca koja zbog svoje životne dobi, odnosno uzrasta i drugih psihofizičkih karakteristika zavređuju posebnu pažnju naučne i stručne javnosti. U takvoj konstelaciji odnosa primjećujemo da maloljetničko krivično pravo stiče svoju autonomnost i postepeno se izdvaja iz tradicionalnog ili klasičnog krivičnog prava, s obzirom da se odredbe koje se odnose na maloljetnike izdvajaju u posebne zakone, te se praktično na taj način zakonski normira i propisuje njihov specifičan krivičnopravni položaj.
Više

„Koautorska“ prava: šta smo naučili iz sudskog spora između komercijalnih izdavača i društvene mreže za naučnike?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Vest da su okončani sudski sporovi [1] zbog kršenja autorskih prava između dve velike izdavačke kuće i kompanije ResearchGate GmbH, u čijem se vlasništvu nalazi istoimena društvena mreža za naučnike, izazvala je znatno manju pažnju nego što se to moglo pretpostaviti u vreme njihovog pokretanja, pre pet, odnosno šest godina.
Više

Da li je odgovornost najskuplja reč za osiguravače?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Kraj godine predstavlja razdoblje kada u biznisu postoji samo jedna reč – ODGOVORNOST! Svode se računi, sačinjavaju bilansi, a iza svega provejava pitanje ko je odgovoran za loš/nedovoljno dobar poslovni rezultat. Ili, što je ređe, – ko je zaslužan za poslovni uspeh?! Osiguranje ne predstavlja izuzetak u tom smislu. Danas se više nego ikada cela industrija suočava sa pitanjem odgovornosti. Odgovornost je, zapravo, za osiguravače najskuplja reč. Oni svojim polisama svakako pokrivaju odgovornost privrednih subjekata, ali iste teraju i na društveno odgovorno poslovanje.

Više

Metabirkin: zaštita brendova u metaverzumu – da li su nezamenljiivi tokeni roba ili umetnost?

Posted by Aleksandra Višekruna on
Metaverzum je koncept sajber prostora izgrađen na postojećoj strukturi interneta koristeći nove tehnologije, među kojima su i nezamenljiivi tokeni (engl. non-fungible token–NFT). Tehnički pojam tokena podrazumeva niz digitalnih informacionih jedinica izraženih u formi softverskog koda. Kod sadrži digitalni zapis o određenoj vrednosti. Pravno posmatrano, tokeni su digitalni zapisi imovine određene vrednosti – to može biti pravo, materijalna ili nematerijalna stvar. Token nije isto što i digitalni sadržaj (npr. oznaka, pesma, fotografija), već je digitalni zapis koji je vezan za predmetni sadržaj usled čega takav digitalni primerak postaje jedinstven u digitalnom svetu.[1]

Više