Paralelno sa rastom prikupljenih podataka o svakom pojedincu, drastično porasla i opasnost od zloupotrebe ovih podataka, kako od strane pojedinaca, tako i od strane kompanija i državnih institucija. Slobodan protok informacija je nužnost, ali i velika opasnost za privatnost, nezavisnost i individualnost svakog pojedinca. Stavljanje podataka u središte razvoja industrije i upravljanja društvima zahteva podizanje na visok nivo kako sistema informacione bezbednosti, tako i sistema zaštite fundamentalnih prava građana. Pored tehničkih i informatičkih aspekata bezbednosti prikupljenih podataka izuzetno je važno stvaranje kompleksnog i delotvornog pravnog sistema zaštite podataka o ličnosti. Knjiga ” Osnovi prava zaštite podataka o ličnosti” predstavlja doprinos sagledavanju različitih aspekata tog složenog pravnog sistema zaštite podataka o ličnosti. U knjizi su objašnjeni i definisani podaci i njihove vrste, potom je objašnjen pojam pravne zaštite podataka njegov istorijski razvoj, na kojim se načelima zasniva i kakva su prava za građane proistekla razvijanjem sistema zaštite podataka. Poseban deo knjige posvećen je predstavljanju i analizi propisa koji na međunarodnom i nacionalnom planu regulišu oblast zaštite podataka o ličnosti. Poslednje poglavlje knjige posvećeno je praksi zaštite pojedinaca od zloupotrebe podataka o ličnosti prikazivanjem i analizom jednog broja slučajeva koji su procesuirani pred Evropskim sudom za ljudska prava, Sudom pravde Evropske unije i nacionalnim nezavisnim organima koji u svojoj nadležnosti imaju zaštitu podataka.
Žyma: pravo privatnosti
Fejsbuk, zaštita podataka i sudska praksa
Najviše pravnih problema na Fejsbuku vezano je za pravo privatnosti, zaštitu podataka kao i mogućnost ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Ova pitanja regulisana su propisima EU i to pre svega Direktivom o zaštiti podataka (Directive 95/46/EC), Direktivom o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC), Direktivom kojom se menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2006/24/EC), Direktivom kojom se takođe menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2009/136/EC), i Telekom paket Direktivom (Directive 2009/140/EC). Kao što se može primetiti, jedna od najvažijih direktiva je doneta još 1995. godine. I pored toga ova direktiva je ostala kamen temeljac u razvitku daljih pravnih propisa EU u oblasti zaštite podataka i prava privatnosti, pre svega zato što je dugogodišnja sudska praksa bazirana na ovoj direktivi. Ostale direktive predstavljaju nadogradnju kako bi se omogućila u primena ovih direktiva u oblasti elektronskih komunikacija. Direktiva iz 1995. godine poslužila je kao baza za novu Opštu uredbu o zaštiti podataka (Regulation 2016/679), koja počinje da se primenjuje 25.5.2018. godine. Niz primera iz prakse i sudskih presuda nastalih kao posledica korišćenja Fejsbuka, koji su navedeni u ovoj knjizi ” Fejsbuk, zaštita podataka i sudska praksa” treba da predstavljaju ozbiljno upozorenje svim korisnicima ove društvene mreže sa ciljem da budu znatno oprezniji pri korišćenju ove društvene mreže, odnosno da budu svesni kakve sve posledice mogu izazvati njihove aktivnosti na Fejsbuku.
Pravo zaštite podataka
Uporedo sa razvojem teorija o shvatanju privatnosti i zaštitom prava privatnosti pred sudovima u Evropi se od sedamdesetih godina dvadesetog veka pa sve do danas razvijala pravna regulativa koja reguliše pitanje zaštite podataka i stvara kompleksan sistem zaštite podataka. U početku su to bili zakonski propisi pojedinih evropskih zemalja, a potom je glavnu ulogu u stvaranju sistema zaštite podataka preuzela Evropska Unija. Od velikog broja propisa koji su doneti u okviru Evropske unije treba izdvojiti pre svega Direktivu o zaštiti podataka (Directive 95/46/EC), Direktivu o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC), Direktivu kojom se menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2006/24/EC), Direktivu kojom se takođe menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2009/136/EC), i Telekom paket Direktivu (Directive 2009/140/EC). Stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma 2009. godine pravnu obaveznost i isti pravni značaj kao i osnivački ugovori stekla je Povelja Evropske unije o osnovnim pravima usvojena 2000. godine i izmenjena 2007. godine koja članom 8. definiše pravo na zaštitu podataka. EU je 2016. g. donela Opšte uredbu o zaštiti podataka (Regulation 2016/679), koja je počela da se primenjuje 25.5.2018. godine, koja je imala globalne efekti i mogućnost primene u svim zemljama širom sveta. Zbog ovog pravnog propisa promenili su svoje ponašanje i način funkcionisanje milioni privatnih kompanija među kojima i one najveće, poput Gogla ili Fejsbuka, veliki broj država širom sveta menja svoja nacionalna zakonodavstva i način prikupljanja obrade i čuvanja podataka, a građani dobijaju bolju zaštitu i nova prava, koja sada mogu i da ostvare.