Diktatura kao način, diktatura kao sredstvo, diktatura u najširem smislu reči, deluje gotovo nespojivo kao instrument kojim bi mogli da se postignu pravni ciljevi. Sama reč diktatura ima latinsko poreklo (dictata – lekcije, zadaci, dictator – onaj koji diktira, ali i nosilac najvišeg čina, ovlašćenja, dictatura – režim pod diktatorom). Prema odrednici Pravne enciklopedije, diktatura je „režim u kome apsolutna vlast pripada jednoj ličnosti, ali koja je tu vlast uzurpirala, tj. do koje je došla protivzakonito i vrši je bez valjanog pravnog osnova. Obično se ovakva vlast uspostavlja državnim udarom ili pobunom, najčešće uz oslanjanje na vojsku ili policiju.[1]
