Žyma: pravna informatika

Digitalna forenzika

Preuzmite publikaciju

Knjiga “Digitalna forenzika” pruža prikaz stanja oblasti digitalne forenzike, pojašnjava metode i tehnike digitalne forenzike računarskih sistema koji otkrivaju ovakvu vrstu kriminala i preventivno deluju kao vid zaštite računarskih sistema. Analizom računarskih sistema se pokazuje stanje sistema, tj. koliko je sistem ranjiv posle njegove instalacije na računaru. Na taj način se detektuju ranjivosti u sistemu, dobijaju se preporuke za prevazilaženje ovih bezbedonosnih problema, čime se preventivno deluje protiv mogućeg forenzičkog relevantnog događaja. Tako da se ovo sveobuhvatno istraživanje može posmatrati i kao jedna proaktivna digitalna forenzika u smislu spremnog dočekivanja, ali i otkrivanja forenzički relevantnog događaja. Digitalni podaci generisani ili uneti u računar ostavljaju brojne tragove u operativnim sistemima. Pretraga za podacima podrazumeva priključivanje forenzičkog alata, što znači ostavljanje tragova na digitalne podatke (Lokardov zakon). Izbrisani podaci ostavljaju tragove u nealociranim i slek prostorima diska, a odsustvo podataka ukazuje na antiforenzičku aktivnost i predstavlja jaku osnovu za sumnju u nedozvoljene aktivnosti. Knjiga “Digitalna forenzika” može biti od koristi kako onima koji se bave pitanjima digitalne forenzike sa teorijskog aspekta, tako i onima koji se problemima digitalne forenzike suočavaju u praksi.

Fejsbuk, zaštita podataka i sudska praksa

Preuzmite publikaciju

Najviše pravnih problema na Fejsbuku vezano je za pravo privatnosti, zaštitu podataka kao i mogućnost ostvarivanja prava na pravnu zaštitu. Ova pitanja regulisana su propisima EU i to pre svega Direktivom o zaštiti podataka (Directive 95/46/EC), Direktivom o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC), Direktivom kojom se menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2006/24/EC), Direktivom kojom se takođe menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2009/136/EC), i Telekom paket Direktivom (Directive 2009/140/EC). Kao što se može primetiti, jedna od najvažijih direktiva je doneta još 1995. godine. I pored toga ova direktiva je ostala kamen temeljac u razvitku daljih pravnih propisa EU u oblasti zaštite podataka i prava privatnosti, pre svega zato što je dugogodišnja sudska praksa bazirana na ovoj direktivi. Ostale direktive predstavljaju nadogradnju kako bi se omogućila u primena ovih direktiva u oblasti elektronskih komunikacija. Direktiva iz 1995. godine poslužila je kao baza za novu Opštu uredbu o zaštiti podataka (Regulation 2016/679), koja počinje da se primenjuje 25.5.2018. godine. Niz primera iz prakse i sudskih presuda nastalih kao posledica korišćenja Fejsbuka, koji su navedeni u ovoj knjizi ” Fejsbuk, zaštita podataka i sudska praksa” treba da predstavljaju ozbiljno upozorenje svim korisnicima ove društvene mreže sa ciljem da budu znatno oprezniji pri korišćenju ove društvene mreže, odnosno da budu svesni kakve sve posledice mogu izazvati njihove aktivnosti na Fejsbuku.

Pravo zaštite podataka

Preuzmite publikaciju

Uporedo sa razvojem teorija o shvatanju privatnosti i zaštitom prava privatnosti pred sudovima u Evropi se od sedamdesetih godina dvadesetog veka pa sve do danas razvijala pravna regulativa koja reguliše pitanje zaštite podataka i stvara kompleksan sistem zaštite podataka. U početku su to bili zakonski propisi pojedinih evropskih zemalja, a potom je glavnu ulogu u stvaranju sistema zaštite podataka preuzela Evropska Unija. Od velikog broja propisa koji su doneti u okviru Evropske unije treba izdvojiti pre svega Direktivu o zaštiti podataka (Directive 95/46/EC), Direktivu o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/EC), Direktivu kojom se menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2006/24/EC), Direktivu kojom se takođe menja Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2009/136/EC), i Telekom paket Direktivu (Directive 2009/140/EC). Stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma 2009. godine pravnu obaveznost i isti pravni značaj kao i osnivački ugovori stekla je Povelja Evropske unije o osnovnim pravima usvojena 2000. godine i izmenjena 2007. godine koja članom 8. definiše pravo na zaštitu podataka. EU je 2016. g. donela Opšte uredbu o zaštiti podataka (Regulation 2016/679), koja je počela da se primenjuje 25.5.2018. godine, koja je imala globalne efekti i mogućnost primene u svim zemljama širom sveta. Zbog ovog pravnog propisa promenili su svoje ponašanje i način funkcionisanje milioni privatnih kompanija među kojima i one najveće, poput Gogla ili Fejsbuka, veliki broj država širom sveta menja svoja nacionalna zakonodavstva i način prikupljanja obrade i čuvanja podataka, a građani dobijaju bolju zaštitu i nova prava, koja sada mogu i da ostvare.