Do pojave proporcionalnosti kao pozitivnopravnog principa došlo je u okviru pruskog prava u drugoj polovini 19. veka. Sam njen koncept vezan je za shvatanja Vrhovnog upravnog suda Pruske koji je u jednom od svojih predmeta zauzeo stanovište da je policijsko postupanje nezakonito usled disproporcionalnosti. Dalji razvoj ovog načela nastavio se sve do početka Drugog svetskog rata.1 U toku posleratnog perioda, princip srazmernosti se razvijao uglavnom kroz shvatanja Evropskog suda pravde i Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP). Princip proporcionalnosti se ne pominje u konstitutivnim aktima prava Evropske unije (EU), te je Evropski sud pravde ovaj pojam razradio u stvarima koje se tiču kontrole institucija EU.2 Koncept srazmernosti ubrzo je počeo da privlači pažnju pravnih sistema mnogih evropskih država, uključujući Španiju, Portugal, Francusku, Italiju, Belgiju, Grčku i Švajcarsku.3
Više