Posthumna oplodnja, proces kojim se omogućava začeće i rođenje deteta nakon smrti jednog ili oba roditelja, predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja savremene biomedicine.1 Ova praksa omogućava upotrebu genetskog materijala preminulog partnera ili zamrznutih embriona, čime se prepliću napredak nauke i kompleksni etički, pravni i sociološki izazovi. Iako je tehnologija značajno unapredila mogućnosti reprodukcije, posthumna oplodnja često se nalazi u središtu sukoba različitih stavova i vrednosti, posebno kada su u pitanju pravo na reprodukciju i najbolji interes deteta.
Više