Znak pažnje u vidu poklona predstavlja simboličan gest, kojim se iskazuje zahvalnost ili poštovanje nekom licu, a koji sam po sebi ne predstavlja protivuslugu, već lep gest i odraz bontona u društvu, dok davanje mita predstavlja krivično delo shodno članu 368 Krivičnog zakonika¹, za koje je zaprećena kazna zatvora.

Ovo krivično delo čini svako lice koje domaćem ili stranom službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši ili ne izvrši službenu radnju ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica.² Upravo tako je prema optužnom aktu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije A.A. izvršio pomenuto krivično delo kada je licu B.B. početkom aprila 2022. godine predao novac u iznosu od 500,00 evra, koji je isti predao dalje N.N. službenom licu u Domu zdravlja, koji je bio ovlašćen za unos podataka u informacioni sistem Ministarstva zdravlja Republike Srbije „E-vakcina”, kako bi isti uneo neistinite podatke da je A.A. navodno vakcinisan protiv Covid-a 19 i izdao potvrdu o vakcinisanju koja mu je neophodna za putovanje u inostranstvo, a koje radnje je N.N. potom realizovao dana 11. 4. 2022. godine.

Iako altruistički motiv u svakodnevnom životu nestaje kada čujemo da je normalno da se lekaru odnese „sitnica”, da se državnom službeniku zahvalimo za posao ili da se profesoru kupi poklon nakon položenog ispita, suštinska razlika između krivičnog dela davanja mita i poklona kao znaka pažnje leži u pitanju uslovljenosti. Kod znaka pažnje uslovljenost ne postoji, jer se daje slobodno i bez očekivanja bilo kakve protivčinidbe, dok se kod davanja mita poklonom ili bilo kakvom drugom koristi utiče na odluku službenog ili drugog lica da nešto učini ili ne učini. Upravo tako je prema optužnom aktu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije B.B. službenom licu C.C. ponudio i učinio poklon da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja ne izvrši službenu radnju, koju bi morao izvršiti, na taj način što je u kasetu službenog motocikla, koji je koristio službeno lice C.C. stavio dve novčanice od po 1.000,00 dinara, kako mu C.C. ne bi izdao prekršajni nalog, budući da je B.B. zatečen prilikom upravljanja motornim vozilom bez vozačke i saobraćajne dozvole, nakon čega mu C.C. nije izdao prekršajni nalog za učinjen prekršaj, iako je to bio dužan da to učini.³

Iako su svrha i namera kod poklona presudne za razlikovanje, zakon jasno propisuje kada je poklon dozvoljen. Upravo tako državni službenik ne sme tražiti niti primiti poklon u vezi sa obavljanjem svoje dužnosti, izuzev prigodnog poklona manje vrednosti, ali ni tada ako je u novcu ili hartijama od vrednosti.⁴ Prigodni poklon predstavlja poklon, čija vrednost ne prelazi polovinu prosečne mesečne zarade.⁵ Stoga je A.A učinio poklon kada je, nakon izdavanja građevinske dozvole od strane službenika B.B, na osnovu uredne i potpune dokumentacije i zakonom propisanih uslova, učinio poklon službeniku B.B. predavši mu stoni kalendar i hemijsku olovku sa logotipom svoje firme.

Prema izveštajima RZS, prosečna mesečna zarada u oblasti „državne uprave i odbrane”, bez poreza i doprinosa za decembar 2025. godinu iznosila je 124.425,00 dinara, što znači da poklon može dostići iznos do 62.212,5 dinara. Svaki poklon koji premašuje pomenutu vrednost, a koji ne predstavlja novac, hartije od vrednosti, predmete izvršenja krivičnog dela ili nezakonitog postupanja, postaje javna svojina i državni službenik je ne može zadržati.

Ipak za zdravstvene radnike važe druga pravila, te se dozvoljava građanima da iskažu zahvalnost zdravstvenim radnicima, ali pod uslovom da ovakav poklon ne utiče na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti, da nije izražen u novcu ili hartijama od vrednosti, kao i da vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.⁶ Stoga, kako je prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata bez poreza i doprinosa za sektor „zdravstvene i socijalne zaštite” u decembru 2025. godini iznosila 111.200 dinara, to znači da poklon na kalendarskom nivou ne sme preći 900 evra, a pojedinačno iznos od 5.560,00 dinara. Ipak ukoliko se manji iznos novca daje kako bi se pacijent „progurao” na listu čekanja ili ukoliko vrednost poklona prelazi zakonski limit, reč je o krivičnom delu davanja mita. Tako je presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije okrivljeni A.A. oglašen krivim zbog izvršenja pomenutog krivičnog dela, jer je načelniku Klinike za urologiju na VMA učinio poklon da isti u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, na taj način što je načelniku dao novčanicu u apoenu od 50,00 evra da bi doktor izvršio specijalistički kontrolni pregled, iako je bio dužan da pregled izvrši.⁷

Kada su u pitanju javni funkcioneri (ministri, direktore, sudije i sl.), isti su u obavezi da o primljenom poklonu u vezi sa vršenjem javne funkcije obaveste organ vlasti u roku od deset dana i prijave ga u registar poklona.⁸ Preciznije, propisano je da javni funkcioner i član njegove porodice ne sme da primi poklon u vezi da vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.⁹ Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prime od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posede ili u drugim sličnim prilikama.¹⁰ Svi primljeni prigodni i protokolarni pokloni postaju javna svojina, ali javni funkcioner ih može zadržati samo ako ne prelaze 10%, odnosno ukupno na godišnjem nivou iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji. Ipak iako je zakonski izričito zabranjeno primanje poklona „u vezi sa vršenjem javne funkcije” postavlja se pitanje šta se dešava kada javni funkcioner u privatnom životu primi poklon velike vrednosti. Naime, svaki javni funkcioner dužan je da prijavi poklon ili imovinu koju poseduje, kako on tako i članovi njegove porodice, a ukoliko isto ne uradi, time čini krivično delo neprijavljivanje imovine i prihoda ili davanje lažnih podataka o imovini i prihodima shodno članu 101 Zakona o sprečavanju korupcije. Tako je prema presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu u toku 2014. godine član Gradskog veća u Pančevu, okr. M.M. oglašen krivim zbog izvršenja pomenutog krivičnog dela, jer je u sefu jedne banke držao preko 220.000,00 evra, što nije prijavio u svom imovinskom stanju Agenciji za sprečavanje korupcije, a koji iznos je bio u očiglednoj nesrazmeri sa zakonski prijavljenim i zvaničnim prihodima, koje je okrivljeni ostvario kao funkcioner.

Sa druge strane, sve države članice Evropske unije su punopravne članice GRECO-a, te aktivno primenjuju standarde koje GRECO (Grupa država protiv korupcije) propisuje, jer one obuhvataju stroga pravila između onoga što zaposleni mogu da prihvate i poklona koji se smatra koruptivnim uticajem.¹¹ Princip razgraničenja se sastoji u tome da poklon ne sme da utiče na nepristrasnost zaposlenog u postupanju. Stoga, GRECO ne dozvoljava da zaposleni primaju poklone u vidu novca, skupih gostoprimstava, putovanja, skupocenih ličnih predmeta poput satova, nakita, umetničkih dela, brendirane garderobe, kao oni poklone u toku trajanja postupka. Sa druge strane, pod strogim pravilima se zaposlenima dozvoljava da prihvate protokolarni poklon, koji dobijaju u zvaničnim posetama stranih delegacija ili drugih institucija, a koji predstavljaju vlasništvo institucije, kao i prihvatanje simboličnih poklona promocije, poput hemijskih olovki, notesa, kalendara, ali i sitnica koje se razmenjuju za praznike, ukoliko njihova vrednost ne prelazi minimalni zakonski prag države (od 10 do 50 evra).

U društvenom smislu davanje poklona predstavlja kulturološki obrazac ponašanja, način iskazivanja poštovanja i građenja odnosa sa ljudima. Ipak, za stvaranje zdravog društva potrebno je uvesti nultu toleranciju na poklone, čime se jača integritet zaposlenih i institucija, što obezbeđuje da se poslovi obavljaju profesionalno, transparentno i nezavisno od pojedinaca.

---

1. Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br.85/2005, 88/2005- ispr. 107/2005-ispr. 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013,108/2014, 94/2016, 35/2019, 94/2024). ↩︎
2. OEBS, Priručnik za suzbijanje privrednog kriminaliteta i korupcije, Ministarstvo pravde SAD i Misija OEBS-a u Srbiji, septembar 2017, 176. ↩︎
3. Optužni akt Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije KTO KO KO 90/23. ↩︎
4. Čl. 25a Zakona o državnim službenicima (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 81/2005- ispr.83/2005-ispr. 64/2007, 67/2007-ispr. 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018, 157/2020, 142/2022, 132025- odluka US, 19/25, 109/2025 i 9/2026). ↩︎
5. Čl. 16 Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija („Sl. glasnik“, br. 43/2004). ↩︎
6. Čl. 234 Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, 92/2023- autentično tumačenje i 29/2025-odluka US). ↩︎
7. Presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije SPK-Po4 12/26. ↩︎
8. Čl. 58 Zakon o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021- autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022). ↩︎
9. Ibid. ↩︎
10. https://www.bmjv.de/SharedDocs/Downloads/DE/Themen/Nav_Themen/GRECO_3_Runde_2ndCompliancereport_englisch.pdf?__blob=publicationFile&v=3 ↩︎
11. Ibid. ↩︎

---

Naslovna fotografija: Designed by Magnific

---

Mišljenja i stavovi objavljeni u okviru sekcije Blog su isključivo lični stavovi autora tekstova i ne odražavaju stavove Instituta za uporedno pravo.