Рођен је 1960. године у Београду, где је завршио Правни факултет Универзитета у Београду. Од 1985. године ради у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, где је био ангажован на неколико истраживачких пројеката, а 1990. је магистрирао на Правном факултету Универзитета у Београду, са темом: „Кривично дело несавесног лечења болесника“. Докторирао је 2000. године на Правном факултету Универзитета у Београду са темом „Ванправни утицаји на казнену политику судова“. Исте године прелази да ради у Институт за упоредно право, а 2009. године изабран је у највише научно звање – научни саветник. Дужност директора Институт за упоредно право обављао је од 2007. до 2016. године. Био је члан Етичког комитета Клиничког центра Србије, уредник часописа „Страни правни живот“. Године 2009. био је члан Комисије за измене и допуне Кривичног законика Србије. Био је и члан Комисије за стицање научних звања при Министарству науке од 2014. до 2016. године, а 2013. године Српско удружење за кривично-правну теорију и праксу доделило му је годишњу награду за остварења у тој години. За судију Уставног суда изабран је у децембру 2016. године.