Милош Станић је рођен 26.10.1983. године у Лозници.

Правни факултет Универзитета у Београду је уписао школске 2002/2003. године, где је и дипломирао 5. 9. 2006. године. На Правном факултету Универзитета у Београду је 2008. године завршио и мастер студије. Током основних студија је добијао републичку стипендију, а био је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Докторску дисертацију под насловом „Правна природа посланичког мандата“ одбранио је са одликом 18. децембра 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду.

Правосудни испит је положио 2009. године. Након дипломирања радио је у Другом општинском суду у Београду, затим у Првом основном суду у Београду и то прво као судијски приправник, а затим као судијски сарадник. Радио је од децембра 2013. године до јуна 2014. године у Министарству правде Републике Србије, у Сектору за европске интеграције. Био је спољни сарадник Института за упоредно право у Београду. Од јуна 2014. године запослен је у Институту за упоредно право у Београду. У јулу 2023. године изабран је у звање виши научни сарадник. Био је технички уредник часописа „Страни правни живот“, док је тренутно члан редакције часописа „Страни правни живот“, као и часописа „Архив за правне и друштвене науке“.

Бави се, пре свега, уставним правом, те је написао две монографије из те области, као и неколико десетина радова. (Ко)уредник пет зборника радова Српски фудбал-упоредноправи изазови и перспективе. Аутор је више радова из области спортског права, који се тичу, пре свега, фудбала, као и монографије Увод у фудбалско право И.

Био је члан Радне групе за израду Нацрта акта о измени Устава Републике Србије 2021/2022. године, док је током 2022. године био члан радне групе за израду сета судијских закона.

Говори енглески, македонски, немачки, док се служи руским, италијанским и француским језиком. Тренутно учи грчки језик.

Проф. др Јелена Ћеранић рођена је 1979. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године са просечном оценом 9,54. Специјалистичке студије из предмета „Право Европске уније”, које су заједнички организовали Правни факултет Универзитета у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2004. године. Магистрирала је у Европском универзитетском центру Универзитета у Нансију 2005. године, одбранивши магистарску тезу „Демократија у Уговору о Уставу Европске уније“. Докторску тезу под називом „Правно и политичко повезивање држава унутар Европске уније“ одбранила је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 2010. године.

У Институту за упоредно право је запослена од 2006. године. У марту 2016. године изабрана је у звање виши научни сарадник, а у јулу 2021. године у највише научно звање.

Члан је скупштине Удружења правника у привреди и члан Удружења правника Србије и Републике Српске. Такође је члан редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право и часописа „Српска правна мисао“ који издаје Правни факултет Универзитета у Бањалуци.

Област њеног интересовања су Право интелектуалне својине и Право Европске уније.
Аутор је бројних чланака из ових области као и три монографије „Правни и политички облици повезивања држава унутар Европске уније“, „Унитарни патент“ и „Одговорност интернет посредника за повреду жига“.

Говори енглески и француски језик, а служи се и шпанским језиком.

Рођена је 17. 10. 1961. године.

Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду 1984. На истом факултету је магистрирала 1988. године на тему прекршаја (теза објављена као монографија 1989) и докторирала 1991. године на тему Накнада штете жртви кривичног дела (објављено као научна монографија 2001). Кретање у служби: Институт за криминолошка и социолошка истраживања (1985-2000 – у том периоду бирана у звања истраживача, научног сарадника и вишег научног сарадника); Институт за упоредно право (2000-2003, када је бирана у звање научног саветника), од 2002. до 2012. ангажована на Факултету за пословно право, (касније Правни факултет Универзитета Унион) као редовни професор за кривично право, криминологију и јавно право. Од 2013. запослена у Институту за упоредно право као научни саветник.

Добила је награде Министарства науке 2001. и 2004. за изузетне резултате у научном раду. Добила је 2021. године повељу „Др Борисав Т. Благовић“ за развој науке у Институту за упоредно право. Наставник је и ментор на докторским студијама права Правног факултета Универзитета Унион у Београду. Под њеним менторством до 2017. девет кандидата је успешно одбранило докторске дисертације. Члан је Удружења за кривично право и криминологију Републике Србије, Виктимолошког друштва Србије и, преко њих, Светског виктимолошког друштва. У периоду од 2005. до 2013. била је чланица више радних група министарства надлежног за правосуђе за израду стратешких аката и прописа из области кривичног права, прекршаја, система извршења казне затвора и алтернативних кривичних санкција. У истом периоду била је ангажована као стални експерт ОЕБС-а за реформу затворског система, а током 2010. као консултант за област извршења кривичних санкција и имплементацију алтернативних кривичних санкција у Републици Црној Гори. Учествовала је у бројним научним пројектима које су финансирали министарство надлежно за науку и други државни органи, међународне организације (Савет Европе, ОЕБС, ЕУ) и невладине организације.

Од 2017. до краја 2019. руководила је пројектом основног истраживања Српско и европско право – упоређивање и усаглашавање (ев. број ОИ 179031), који је реализовао Институт за упоредно право, а финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Аутор је или коаутор преко 200 научних радова (од чега 17 монографија) из области казненог и јавног права, одштетног права, криминологије и виктиминологије. Уредник је бројних зборника радова са међународних научних конференција у организацији Удружења за одштетно право. Члан је Савета научног часописа Темида и редакција научних часописа Страни правни живот, Правни записи, Наука, безбедност, полиција.

Владимир Ђурић рођен је 1971. године.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1996. године. Магистрирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2000. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Уставна жалба“. Докторску тезу под називом „Уставни поступак закључивања и извршавања међународних уговора“ одбранио је 2006. године на Правном факутету Универзитета у Нишу.

На Институту за упоредно право запослен је од 2011. године. Од 2000. године до 2002. радио је у Министарству спољних послова СР Југославије. Од 2002. до 2006. био је саветник министра у Министарству за људска и мањинска права, а од 2006. до 2008. помоћник директора Службе за људска и мањинска права Владе Републике Србије. Од 2009. до 2012. био је саветник министра у Министарству вера, односно касније у Министарству вера и дијаспоре Од 2002. године до 2007. године била је ангажован као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Од 2007. је професор на предметима „Уставно право“ и „Управно право“ на Факултету правних наука Универзитета „Апеирон“ у Бања Луци. Члан је председништва Удружења за уставно право и редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право. У звање научног саветника изабран је 2024. године.
Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска и мањинска права, државно црквено право.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Уставна жалба“ и „Устав и међународни уговори“, „Афирмативна акција“, „Слобода вероисповести у јуриспруденцији европских уставних судова“ и три монографије на тему нетериторијалне мањинске аутономије.

Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

Весна Ћорић рођена је 1978. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године. Последипломске студије (LLM) из области људских права завршила је 2005. године на Правном факултету Универзитета „Сент Томас” у Мајамију у Сједињеним Америчким Државама. Тема магистарске тезе била је „Ограничења економских санкција“. Диплому је нострификовала 2006. године. Докторирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2014. године, одбранивши са одликом докторску тезу под називом „Однос Европског суда правде и Европског суда за људска права“.

Запослена је у Институту за упоредно право од 2006. године. У звање научног саветника изабрана је у јулу 2025. године. Била је ангажована у више наврата на научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ и УНДП. Била је секретар институтског часописа „Страни правни живот“ у периоду од 2006. до 2008. године.

Примарне области њеног интересовања су право људских права, медјународно јавно право и право европских интеграција. Осим тога, објављивала је и радове из области јавне управе и борбе против корупције.

Говори енглески језик, а служи се руским језиком.

Јелена Костић је рођена 11. септембра 1981. године у Зворнику, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу је завршила у Београду, основне студије на правосудном смеру завршила је 2006. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на којем је 2007. године на кривичноправном смеру завршила и мастер студије. Докторску дисертацију под насловом „Фискална кривична дела“ одбранила је 2015. године на Правном факултету Универзитета у Нишу.

У периоду од 2006. до 2007. године радила је као Секретар Антидопинг агенције Републике Србије. Након тога је радила у Секретаријату за финансије града Београда и као интерни ревизор у Служби за интерну ревизију града Београда. Била је ангажована на већем броју националних и међународних пројеката из области јавних финансија и као предавач на семинарима из наведене области. Од 2011. године ангажована је као спољни сарадник НИП „Образовни информатор“ за област јавних финансија, са посебним освртом на буџетски систем и механизме контроле трошења јавних средстава. На Институту за упоредно право запослена је од 2013. године, а звање научни саветник стекла је 2025. године. Члан је уређивачког одбора часописа <ем>The Review of International Affairs, који издаје Институт за међународну политику и привреду из Београда.

Аутор је већег броја радова на српском и енглеском језику из области кривичног права и јавних финансија, као и учесник више националних и међународних конференција.

Област њеног интересовања су кривично право и јавне финансије са посебним освртом на област екстерне и интерне контроле располагања јавним средствима. Говори енглески и италијански, а служи се руским језиком.

Др Ана Кнежевић Бојовић рођена је 1977. године.

Дипломирала је на Правном факултету у Београду 2000. године. Специјалистичке студије из Европског права, које су заједнички организовали Правни факултет у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2002. године. Магистрирала је на Правном факултету универзитета у Београду 2005. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Поступци у случају инсолвентности са елементом иностраности у праву Европске уније“. Исте године положила је и правосудни испит. Докторску тезу под називом „Слобода оснивања привредних друштава у праву Европске уније“ одбранила је 2011. године.

У Институту за упоредно право, запослена је од 2001. године. Од новембра 2013. године до априла 2015. године радила је као координатор за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД). Од 2006. године до септембра 2015. године била је ангажована као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Такође је била предавач на обукама у организацији Канцеларије за европске интеграције Републике Србије, Службе за управљање кадровима Републике Србије и  Правосудне академије. Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ, УНИЦРИ, ОЕБС и Фонда за отворено друштво. У звање научни саветник изабрана је 2025. године.

Члан је Удружења правника у привреди и редакције часописа „Страни прави живот“ који издаје Институт за упоредно право.

Област њеног интересовања су право Европске уније, привредно право, међународно приватно право, правосудно организационо право и правно превођење.

Ауторка/коауторка је више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Реформа правосуђа у Србији 2008-2012″, „Европски суд правде“ и „Етичка димензија судске самоуправе у Србији“.

Говори енглески и шпански језик, а служи се руским и француским језиком.

Мирјана Глинтић рођена је 12. септембра 1986. године у Ивањици. Као носилац ,,Вукове дипломе“, у Ивањици је завршила основну школу, као и Гимназију, општи смер.

Правни факултет Универзитета у Београду уписала је школске 2005/06. године, на којем је и дипломирала 22. октобра 2010. године са просечном оценом 9,00. На матичном факултету школске 2010/11. године уписала је мастер студије, трговинскоправни модул, које је успешно окончала 2012. године одбраном мастер рада под називом ,,Признање и извршење арбитражних одлука поништених у земљи порекла – теоријска заснованост модерне контроверзе“. На Правном факултету Универзитета у Београду одбранила је 27.9.2019. године са одликом докторску дисертацију „Правна природа права на исплату осигуране суме код осигурања лица“.

Након завршених основних студија запослила се на Институту за упоредно право у Београду. За потребе Института за упоредно право, Мирјана Глинтић је, између осталог, радила на пројектима ,,Српско и европско право – упоређивање и усклађивање“, ,,Израда прегледа законодавства система одбране Републике Србије“, ,,Упоредноправна анализа о дозвољености, производњи и употреби генетски модикфикованих организама“, ,,Системи здравствене заштите и здравственог осигурања, упоредноправна анализа у европским земљама“, ,,Праћење имплементације новог ЗКП-а“. Као правни консултант, у сарадњни са Налед-ом, Грађанским иницијативама и другим невладиним организацијама, учествовала је у реализацији пројеката посвећених ревитализацији браунфилда у Србији, поспешивању ангажовања младих, утрвђивању висине новчаних накнада за коришћење јавних добара у Републици Србији. Учествовала је на бројним домаћим конференцијама на којима је представљала своје реферате. Од 2013. до 2021. године била је секретар редакције часописа  ,,Ревија за европско право“.

Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете, општине Ивањица и Регионале привредне коморе Ужице. У последњих неколико година постала је стипендиста Немачке службе за међуакадемску размену (Deutscher Akademischer Austauschdienst), као и немачког Bundestag-a, Humboldt Universität-a, Freie Universität-a i Technische Univesität-a. Као стипендиста немачког парламента 2013. године успешно је окончала шестомесечну праксу у канцеларији посланика CDU-а, господина Јохана Вадепула, у Берлину.

Течно говори енглески и немачки језик.

Др Катарина Јовичић рођена је 1965. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу.
Правни факултет Универзитета у Београду завршила је 1988. године а правосудни испит положила 1990. године. Специјалистичке студије из Међународног пословног права је завршила 2004. године на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. На истом факултету је магистрирала 2006. године и докторирала 2012. године.
Професионалну каријеру је започела 1989. године као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у Београду. Након три године рада у адвокатури се запослила на Факултету организационих наука у Београду, где је готово пет година обављала послове секретара Факултета. Од 1996. године ради у Савезном министарству правде на најсложнијим стручним пословима из области облигационих односа, својинско-правних односа, стечаја и ликвидације, извршног, парничног и ванпарничног поступка, као и међународне правне помоћи. Током тог периода је била ангажована као секретар радне групе за израду предлога законских прописа и то: Закона о стечају и Закона о електронском пословању.
Од 2003. године ради на Институту за упоредно право у Београду, а у периоду од 2005. до 2023. године, у почетку као сараднику настави а потом и као наставник, учествује у извођењу наставе на предметима: Трговинско право, Међународно приватно право, Арбитражно право, Облигационо право, Уговори у међународној трговини. Наведене области, као и Уговорно потрошачко право, су предмет њеног главног подручја академског интересовања.
У току досадашњег научно-истраживачког рада др Катарина Јовичић је објавила преко 70 научних радова.

Др Милица Матијевић рођена је 1977. године у Сомбору.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Током академске 2000/01. године је као стипендисткиња Универзитета у Утрехту (Холандија), похађала наставу на Правном факултету овог универзитета и положила четири једносеместрална курса из области заштите лјудских права и права Европске уније. Магистарске студије из области лјудских права и демократизације завршила је 2005. године на Европском међу-универзитетском центру за лјудска права и демократизацију (ЕИУЦ) са седиштем у Венецији, који су чинили 30 правних факултета и научних института из земалја чланица Европске уније. Након похађања курсева предвиђених програмом магистарских студија, др Матијевић  је звање магистра стекла одбранивши тезу под насловом„The United Nations Transitional Administration Missions and the Principles of Democratic Governance“ „Мисије Уједињених нација успоставлјене ради привременог администрирања одређене територије и принципи демократског управлјања”) под менторством проф. др Ерика Андре Андерсена (Erik Andrè Andersen) са Данског института за људска права. Докторску дисертацију под насловом „Substantive Equality and the Limits of Law” одбранила је 2018. године на Правном факултету Универзитета у Фиренци (Италија), под менторством проф. др Алесандра Симонија (Alessandro Simoni), редовног професора на Катедри за упоредно право и Директора Програма за докторске студије.

У Институту за упоредно право ради од 2007. године. У својству правног експерта за заштиту права раселјених и заштиту људских права била је ангажована на бројним стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку Европске уније, Уједињених нација, итд.

Област њеног интересовања су међународно право људских права, правна заштита интерно расељених лица, економска и социјална права и право заштите од дискриминације.

Ауторка је бројних чланака и стручних радова из ових области, међу којима се истичу они на тему заштите својинских права расељених лица у месту порекла.

Течно говори енглески и италијански језик.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1987. године. Докторску тезу под називом „Законодавна процедура у Југославији са посебним освртом на швајцарско право“ одбранио је 1997. године на Правном факултету Универзитета у Фрибуру, Швајцарска.

Од 1992. године запослен је у Институту за упоредно право. Био је ангажован као координатор пројеката финансираних од стране Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ). Од 2003. до 2005. је био ангажован као правни саветник у ОЕБС-у (Канцеларија Шефа мисије) а од 2006. као саветник за Стратегију реформе правосуђа у ОЕБС-у (Одељење за правну државу и људска права). У каријери је још радио као доцент на предмету „Уставно право“ на Правном факултету Универзитета Унион у Београд (2002–2005) и као доцент на Академији за дипломатију и безбедност (2007-2011) за предмете „Уставно право“ и „Право ЕУ“. Учествовао у великом броју пројеката финансираних од стране међународних организација, владиних и невладиних домаћих и иностраних организација у својству правног стручњака, а држао је предавања на магистарским студијама Центре Еуропéенне Университаире де Нанцy, Правног факултата у Нансију у Француској (2002) и на Université européenne d’été, Правног факултета, у Сегедину, у Мађарској (2013).

Област његовог интересовања су уставно право, административно право, људска права и право Европске уније.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области.

Говори француски и енглески језик.

Др Александра Рабреновић рођена је у Београду 1972. године, где је завршила основну и средњу школу.
Основне студије завршила је на Правном факултету Универзитета у Београду, мастер студије у области јавног права (ЛЛМ) на Лондонској школи економије и политичких наука (ЛСЕ), а докторске студије (ПхД) на Правном факултету Универзитета у Глазгову, у Великој Британији. Има преко двадесетпет година стручног радног искуства у области реформе јавне управе у Југоисточној Европи и Централној и Источној Азији.
У Институту за упоредно право запослена је од 2007. године.

Њено главно подручје академског интересовања јесте реформа јавне управе и област права особа са инвалидитетом. Објавила је преко 90 научних радова и учествовала у раду великог броја научних конференција у поменутим областима у земљи и иностранству.
У последњих неколико година, кроз свој академски и стручни рад, посебно се залаже за унапређење јавних политика и социјалне инклузије особа са инвалидитетом. Оснивач је удружења ”Деца без граница”, које окупља родитеље деце са интелектуалним тешкоћама и младе особе са инвалидитетом. Члан је радне групе Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за измену прописа у области подршке за самосталан живот особа са инвалидитетом.
Говори енглески и руски језик.

Др Марио Рељановић рођен је 1977. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2000. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета Унион у Београду 2007. године одбранивши магистарску тезу под називом „Међународна сарадња на сузбијању тероризма“. Докторирао је 2011. године на Правном факултету Универзитета Унион у  Београду, одбранивши докторску дисертацију под називом „Забрана дискриминације при запошљавању као међународно људско право“.

На Институту за упоредно право у Београду је радио у периоду 2004-2012. године и поново је запослен од 2018. године. У периоду 2012–2018. године био је запослен на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, у звању ванредног професора. У периоду 2009–2018. године био је руководилац правне клинике за радно право на истом факултету.

Бави се областима радног и социјалног права, правне информатике, антидискриминационог права и права људских права.

Објавио је преко стотину научних и стручних радова, аутор је и коаутор више монографија.

Учествовао је на више десетина националних и међународних пројеката у области радног и социјалног права, правосуђа, људских права.

Говори енглески језик.

Др Јелена Вукадиновић Марковић рођена је у Крагујевцу 1983.године. Правни факултет Универзитета Крагујевцу завршила је са просечном оценом 9,90. На Europa-Institute Saarbrücken, University of Saarland (Немачка) стекла је звање „Мастер привредног права ЕУ“. Звање магистра правних наука стекла је 2011. године на Правном факултету Универзитета у Бања Луци. Докторску дисертацију на Правном факултету Универзитета у Београду под називом „Улога арбитрабилности у процесу решавања спорова пред међународном трговинском арбитражом“, одбранила је са одликом 2016. године.

Од школске 2010/2011. до 2016/1017. године радила је као демонстратор на предмету Међународно привредно право на Економском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету, од школске 2018/ 2019. ангажована је као предавач на мастер студијама, на предмету Право Европске уније.

Учестововала је у раду већег броја конференција и објавила велики број радова из области арбитражног права, међународног привредног права и права Европске уније.
Аутор је уџбеника за средње стручне школе под називом Уставно и привредно право и коаутор уџбеника Увод у институције и право Европске уније, који се користи на Правним факултетима. Коуредник је секције „Право Европске уније“ на Копаоничкој школи природног права- Слободан Перовић.
Уредник је часописа „Ревија за европско право“. Налази се на листи арбитара Сталне арбитраже при Привредној комори Републике Србије као и на листи међународних арбитара Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Републике Српске.
Говори енглески и служи се немачким језиком.

Др Мина Зиројевић Фатић завршила је Правни Факултет универзитета у Београду.  Магистрирала је на Унверзитету La Sapienza у Риму на тему „The Place of NATO and OSCE in the EU Security System“. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду на тему „Тероризам као неконвенционална претња безбедности у савременом свету“. Завршила је и специјализацију на тему „Дипломатија и Интернет“ на Дипломатској Академији на Малти, постала експерт УН на тему екологије.

До доласка у Институт за упоредно право, 1. октобра 2013. године, радила је на Институту за међународну политику и привреду. Била је уредник „The Review of International Affairs“ у периоду 2008-2013. године.

Током 2006. године била је политички саветник у Амбасади Србије у Белгији и Луксембургу, као и координатор експертског тима за правна питања Министарства спољних послова Србије. Др Мина Зиројевић има и звање доцента. Област интересовања су јој међународни односи, тероризам, људска права, безбедност, ЕУ, религија.

До сада је објавила преко 100 научних чланака у земљи и иностранству и више научних монографија.

Проф. Др Самир Аличић је рођен у Новом Саду 1981. године. Дипломирао је 2003 године на Правном факултету у Новом Саду, на којем факултету је 2007. године одбранио магистарску тезу „Неважност тестамента и тестаментарних располагања због недостатка форме у Гајевим Институцијама“. Докторску дисертацију „Класично значење речи дамнум (штета) у поглављу Дигеста Ad Legem Aquiliam (9.2)“, одбранио је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 23. марта 2011. године. У склопу међународне сарадње боравио три пута на студијским боравцима на Правном факултету Универзитета „La Sapienza“ у Риму. Јуна 2007. године био на стручном усавршавању на Семинару за романисте у Амантеи, Италија.

Од 2004. радио је као асистент на Правном факултету у Новом Саду. Од 2012. године предавао је најпре у звању доцента а потом ванредног професора на Департману за правне науке Државног универзитета у Новом Пазару и Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Изабран је 2023. године у звање редовног професора на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на коме и даље предаје. Од 2015. до 2017. године изводио је наставу на Правном факултету Универзитета у Сарајеву, са којим и даље сарађује на постдипломским студијама. Од 2016. до 2019. године био је хонорарно ангажован ради извођења наставе на Правном факултету Универзитета у Сасарију, Италија, у својству гостујућег предавача. Држао је предавања по позиву на правним факултетима универзитета у Сплиту, Скопљу, Зеници и Тузли. Сарадник је Института за медитеранске студије ИСПРОМ са седиштем у Сасарију, Италија, од 2021 године. На Институту за упоредно право ради од 2023. године.

Учествовао је на више научних пројеката Правног Факултета у Новом Саду и Министарства за науку Републике Србије. Члан је међународног научног одбора часописа Diritto e Storia, као и уређивачких одбора часописа Roma e America – diritto romano commune, Зборника радова Правног факултета у Тузли, и тематских бројева часописа са научних скупова Годишњака Правног факултета у Источном Сарајеву. Рецензира радове за више научних часописа у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Италији. Члан је Организационог одбора Евроазијских семинара римског права и Научног скупа поводом Дана Факултета на Палама од 2022. године. Обављао је дужност члана шефа Департмана за правне науке и члана Савета и Наставно-научног већа на Државном универзитету у Новом Пазару.

Члан је Међународног друштва за историју античких права (Société Internationale pour l’Histoire des Droits de l’Antiquité), Међународног удружења за упоредно право Juris Diversitas, Друштва за античке студије Србије, Балканске асоцијације романиста СИР (Società internazionale romana).

Области његовог научног интересовања су римско право, правна историја, имовинско право и уставна теорија.

Аутор је пет монографских публикација и преко шездесет научних чланака и саопштења са међународних научних скупова.

Говори италијански, енглески и немачки, и служи се латинским и шпанским језиком.

Јована Рајић Ћалић рођена је 14. 2. 1990. године у Ћуприји. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 1. 10. 2009. године и дипломирала 3. 10. 2013. године са просечном оценом 9,48. Током основних студија била је полазник Правне клинике за кривично право (2011-2013. године), похађала курс „Писање правних аката“, курс „International criminal law“, у организацији ОЕБС-а и стицала практична искуства током летњих пракси у компанији Холцим 2011. године, у адвокатској канцеларији Моравчевић Војиновић у удружењу са Schoenherr 2012. године и у адвокатској канцеларији Томановић 2013. године. Као студент основних студија била је стипендиста града Параћина и стипендије намењене студентима високошколских установа у Републици Србији. Награђена је стипендијом компаније Холцим, као и стипендијом Министарства омладине и спорта – Фонд за младе таленте „Доситеја“ за 2013. годину. Добитница похвале декана Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех током студија (2010-2014).

Мастер студије уписала је 2013. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право и исте завршила 10. 7. 2014. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Последице покретања кривичног поступка на радни однос запосленог“.

У новембру 2014. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право. Паралелно, започиње приправнички стаж у Основном јавном тужилаштву у Параћину 2014-2016. године, након чега је положила правосудни испит у мартовском испитном року 2017. године на Правном факултету у Београду, са одликом из кривичног права. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за докторанте за школску 2014/2015. и 2015/2016. годину. Годину дана радила је као помоћник јавног извршитеља. Дана 2. 9. 2023. године на Правном факултету Универзитета у Београду одбранила је докторску дисертацију под називом “Посебна радноправна заштита осетљивих категорија запослених – ratio legis, легитимни циљеви и инструменти заштите”, чиме је стекла звање доктора правних наука.

Од маја 2018. године запослена је у Институту за упоредно право. Исте године, чинила је тим Правног факултета Универзитета у Београду који је учествовао у пројекту „Make it worth for young – MY WAY“ организације НВО АСТРА – Акција против трговине људима, посвећеном радној експлоатацији. За рад „Осетљиве групе жена и пандемија“ освојила је друго место на конкурсу Утицај пандемије коју је изазвао Ковид 19 на родну једнакост који је организовао Центар за људска права Правног факултета Универзитета у Београду. Била је уредник конференције и зборника “Упоредноправни изазови у савременом праву – in memoriam др Стефан Андоновић” у саиздаваштву Института за упоредно право у Београду и Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.

Објавила је преко 20 радова из области радног права. Говори енглески језик, служи се немачким и шпанским.

Доц. др Мирослав Ђорђевић је основне, мастер и докторске студије завршио на Правном факултету Универзитета у Београду са највишим оценама. Докторску дисертацију „Супензивни вето председника републике“ је одбранио са одликом, а током студија се у више наврата усавршавао у иностранству, највише у Немачкој. Добитник је награде Фондације „Миодраг Јовичић“ за најбољу докторску дисертацију из области уставног права и политичког система. Доц. др Ђорђевић је запослен као научни сарадник у Институту за упоредно право (Београд) и као доцент на Правном департману Државног универзитета у Новом Пазару, где предаје Уставно и Управно право. Био је и представник Немачке фондације за међународну правну сарадњу (ИРЗ) у Србији. Написао је око 40 научних радова, одржао низ предавања по позиву и учествовао на преко 50 научних конференција у земљи и иностранству – широм Европе и у Сједињеним Америчким Државама. Један је од аутора Амандмана Устава Републике Србије, поред тога је учествовао и у писању више закона, саветовањима са Венецијанском комисијом (на страни Републике Србије) итд. Учествовао је у низу пројеката Савета Европе, норвешког ЦИДС-а, Министарства правде Републике Србије, Министарства спољних послова Републике Србије итд. У свом раду се континуирано залаже за структурне реформе у држави и друштву ради поспешивања заштите основних људских права и слобода. Говори енглески и немачки, а служи се и руским језиком.

Услед избора за члана и потпредседника Високог савета тужилаштва, радни однос научног сарадника доц. др Мирослава Ђорђевића у Институту за упоредно право је у статусу мировања до истека јавне функције на коју је изабран.

Саво Манојловић рођен је 1986. године.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је октобра 2008. године са просеком 9,32. Мастер студије завршио је на истом факултету са радом „Појединачни политички акти – разграничење од управних аката“ (9,75). Докторске академске студије из области Уставног права завршио је на Правном факултету Универзитета у Београду у децембру 2021. године. Завшио је (magna cum laude) постдипломски курс Federalism, Decentralization and Conflict Resolution, International Summer School (рад Kosovo: a solution to the problem – double sovereignty and high level of autonomy for the Serbian entity изабран је међу пет најбољих радова) у Институту за федерализам, Универзитет у Фрибургу, Швајцарска. Успешно је завршио и једносеместрални курс на Харвард Кенеди школи, The Leadership, Organizing and Action код професора Маршала Ганца.

У Институту за упоредно право запослен је од 2015. године. У звање научног сарадника изабран је 2022. године. Радио је као млађи саветник у Уставном суду Републике Србије. Као секретар радних група Министарства правде и Министарства финансија учествовао је у њиховом раду и писао нацрт постојећег Закона о финансирању политичких активности, као и његових измена и допуна. Био је централни координатор Агенције за борбу против корупције за праћење финансирања политичке кампање за локалне, покрајинске и опште изборе 2012. године.

Била је ангажован као правни експерт или организатор кампања у бројним пројектима везаним за реформу правосуђа, побољшања привредног амбијента, заштите потрошача, финансирања политичких странака, транспаретног запошљавања итд.

Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска права, политички систем, политичке странке и политичке кампање.

Аутор је око тридесетак научних чланака из области јавног права, а периодично објављује колмне у дневним листовима. Говори енглески, а служи се немачким језиком.

Владимир Микић рођен је 1982. у Београду, у којем је завршио Филолошку гимназију. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2005. године, са просечном оценом 9,35. Током трајања студија био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка министарства надлежног за питања образовања и Владе Републике Србије.

У школској години 2005/2006. савладао је специјалистичке студије у области права Европске уније и Савета Европе, у оквиру програма на француском језику који заједнички организују Правни факултет Универзитета у Београду и Правни факултет Универзитета Нанси 2(Centre européen universitaire, Nancy 2; данас: Универзитет Лорене (Université de Lorraine))у Француској. Током 2006/2007, као добитник стипендије Владе Француске Републике, завршио је мастер студије (М2) Европског права на Европском универзитетском центру Правног факултета Универзитета Нанси 2, Француска.

На докторским студијама, које је уписао у децембру 2008. године, остварио је просечну оцену 9,83. Одбраном дисертације „Сполjнополитичке надлежности америчког шефа државе у нередовним околностима“, под менторством проф. др Оливере Вучић, у јулу 2014. године на Правном факултету Универзитета у Београду, стекао је звање доктора правних наука.

Након стажа у Министарству економије и регионалног развоја, од 2008. до 2009. године радио је као сарадник у београдском представништву француске адвокатске канцеларије „Gide Loyrette Nouel“. Од 2010. до 2018. године радио је као стручни сарадник, виши саветник, директор Центра за обезбеђење квалитета и (од 2019. до 2023) генерални секретар Универзитета у Београду. Одлуком Ректорског савета Конференције универзитета Србије (КОНУС), која координише активности свих универзитета у Републици Србији, именован је на положај генералног секретара КОНУС (од 2018. до 2023). Од фебруара до децембра 2022. године био је на положају помоћника директора Канцеларије за дуално образовање Владе Републике Србије, након чега је примлjен на Институт за упоредно право.

Изабран је у звање научног сарадника 2021. године. Објавио је научне монографије „Амерички председник као шеф дипломатије и врховни заповедник: уставноправна анализа“ („Службени гласник“, 2017. године) и „Појмовник европске уставности“ („Службени гласник“, 2022. године), као и више од 40 самосталних научних радова у области јавног права (првенствено уставног права).

Одлично говори енглески и француски језик, уз редовну употребу у радном окружењу и научним активностима, а служи се немачким. У гимназији је интензивно учио латински, старогрчки и шпански језик и и далjе је посвећен усавршавању на том плану.

Проф. др Драгана Петровић рођена је у Крагујевцу, где је завршила основну и средњу школу са одличним успехом.

Дипломирала је на Правном факултету у Крагујевцу 1987. године, такође са одличним успехом. Одбранила магистарску тезу 1992. на тему: „Помагање као облик саучесништва и као самостално кривично дело“, са одликом, а докторску дисертацију 1995. на тему: „Организовање злочиначких удружења“, такође са одликом.

Засновала радни однос 1988. у Окружном суду у Крагујевцу, а потом је од 1990. радила на Правном факултету у Крагујевцу у звању асистент-приправник, потом доцента (1996) и ванредни професор (2000) године на предмету „Кривично право“.

Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима Министарства науке. Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2001. као млади исткнути научни радник. Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2004. за изузетне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма истраживања за период 2002 – 2003 у категорији А3.

Од 2009. ради у Институту за упоредно право у Београду као научни сарадник.

Аутор је више монографија и бројних чланака међу којима се истичу: „Помагање као облик саучесништва“, „Организовање злочиначких удружења“, „Еутаназија“, „Модерни концепт тероризма: кривичноправни аспект“, „Еутаназија, нове димензије“.

Област њеног интересовања је кривично право, а ужа специјалност организовани криминалитет и тероризам.

Активно се служи енглеским језиком.

Милица З. Петровић рођена је 21. 3. 1995. године у Београду, где је завршила основну школу и Трећу београдску гимназију. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2013, а завршила 2018. са просеком 8,10. На истом факултету уписала је 2018. мастер академске студије (ужа научна област – право интелектуалне својине које је завршила 2019. са просеком 9,50, одбраном рада под називом Дигитализација примерака ауторских дела без сагласности носиоца ауторског права. Докторске студије, уписала је 2019. године на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу (привредноправни смер – право интелектуалне својине) и завршила је 2025. године одбраном докторске дисертације на тему Заштита видео игара у праву интелектуалне својине.

Од 2018. до средине 2025. године била је сарадник у настави, а потом асистент Правног факултета за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија из Новог Сада. Од јуна 2025. године запослена је као истраживач-сарадник у Институту за упоредно право у Београду.

Била је учесник модула Јеан Моннет “Free Trade Agreements and European Integration of SEE countries” 2018. године. У оквиру Ерасмус+ програма за размену високошколског кадра била је гост на Универзитету Николо Кузано (Niccolo Cusano) у Риму, Италија, у периоду од 6. 6. 2022. до 10. 6. 2022. године. Том приликом је студентима основних студија одржала неколико предавања из области права интелектуалне својине. У току писања докторске дисертације у септембру 2024. године успешно је прошла тренинг за припрему, писање и управљање Хоризон Еуропе пројектима, који организује European Training Agency (ЕУТА), док је крајем 2024. године стекла и сертификат о завршеном интензивном курсу под називом, „European Integration: History, future & current topics” одржаног у организацији Института за упоредно право и Европа института из Цириха, Швајцарска.

Аутор је више научних и стручних радова у домаћим правним часописима и учесник у неколико пројеката од регионалног значаја.

Течно говори више страних језика: енглески језик, италијански језик и шпански језик, о чему поседује одговарајуће, интернационално признате сертификате.

Милош Васовић је рођен 3. маја 1994. године у Чачку. Основну школу „Др Јован Цвијић“ је завршио у Смедереву, а средњу школу – Гимназију у Смедереву је завршио 2013. године.

Уписао је Правни факултет Универзитета у Београду 2013. године, и на истом је дипломирао у јуну 2017. године. У октобру 2017. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, уписао је мастер студије на правно-економском модулу. Успешно је одбранио мастер тезу под називом “Рингишпил трансакције и мере за њихово спречавање“.

Одмах по одбрани мастер тезе, уписао је паралелно докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду – модул јавне финансије и пореско право, као и специјалистичке студије – Студије за специјализацију (иновацију) знања из области „Пореско саветовање“, које су се одржавале на Правном факултету. Специјалистичке студије трају годину дана, а дана 26. јуна 2019. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, успешно је положио завршни испит на Студијама за специјализацију (иновацију) знања из области „Пореско саветовање“. На Правном факултету Универзитета у Београду, дана 28. фебруара 2025. године, одбранио је са одликом докторску дисертацију, под називом: „Концепт стварног власника прихода у праву међународних пореских уговора“.

Учествовао је на неколико конференција за пореско право у Бечу под покровитељством њиховог Универзитета (Wirtschaftsuniversität Wien) и Института за аустријско и међународно пореско право. Такође је био и учесник летње школе пореског права у Бечу, коју је организовао Институт за Аустријско и међународно пореско право као део Универзитета у Бечу за економију и бизнис (Wirtschaftsuniversität Wien).Крајем фебруара 2024. године, боравио је седам дана на Институту за аустријско и међународно пореско право и био је учесник семинара „EU Tax Law“.

Област његовог интересовања је ПДВ систем у Европској унији, као и у Србији, као и пореско право Европске уније.

Говори енглески језик, а служи се и немачким језиком.

Ања Безбрадица је рођена 1989. године. Правни факултет Универзитета у Београду (правно-теоријски смер) уписала је 2008. године, а на истом дипломирала 2013. године. На истом факултету, на Катедри за теорију, социологију и филозофију права, 2015. године стекла је звање мастер правник. Студент је докторских академских студија на Правном факултету Универзитета у Београду (ужа научна област социологије права).

Од 2016. до 2022. године била је стално запослена у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, најпре на радном месту за нормативно-правне послове, а затим и на радном месту за управно-правне послове (другостепени поступак остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја). Додатно је била радно ангажована (од 2016. до 2022. године) као сарадник у настави на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду, на предметима Увод у право и Уставно право.

Од јануара 2022. године запослена је у Институту за упоредно право.

Области њеног интересовања су социологија права, социолошка јуриспруденција и психологија права, а теме којима се највише бави унутар ових области су правна свест, усклађеност понашања са правом, функције права, ефективност права.

Рођен је 10. 8. 1994. године у Београду. Интегрисане студије права на Правном факултету Универзитета у Бечу завршио је у звању магистра правних наука (mag. iur.) 2019. године. На истом факултету специјализовао је правне системе Централне и Источне Европе. Тренутно је студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Бечу, под менторством проф. др Томаса Симона са темом докторске дисертације под називом „Компаративна студија колективне својине на јужнословенском и немачком говорном подручју на примеру задруге и фидајкомиса.“ Од 01/2021. до 08/2024. био је запослен у звању универзитетског асистента (Universitätsassistent prae doc) на Катедри за правну и уставну историју Правног факултета Универзитета у Бечу под руководством професора Милоша Веца и професорке Илзе Рајтер Затлоукал. У истом периоду био је стипендиста uni:doc стипендије коју додељује Ars Iuris Vienna Doctoral School. Био је активан у руководству неколико студентских организација те је у три наврата вршио функцију генералног секретара Организације српских студената у иностранству – Беч (08/2016 – 08/2018 и 08/2019 – 08/2020) као и функцију генералног секретара Удружења младих српских правника „Јован Хаџић“ (од 06/2017). Члан (Fellow) Ars Iuris Vienna Doctoral School од 09/2020. На Институту за упоредно право запослен је од 2025. године у својству истраживача сарадника. Његова област интересовања је стварно право и правна историја. Говори енглески, немачки и руски језик.

Александар Михајловић рођен је 24. новембра 1991. године у Нишу где је завршио Основну школу “Вожд Карађорђе” са одличним успехом, као и Гимназију “9. мај”, када му је додељена диплома “Вук Караџић” и похвалница Краљевског Дома Карађорђевића за исказани изванредан успех у завршеном средњем образовању. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу 2014. године са просечном оценом 9,94. На истом факултету завршио је мастер академске студије права 2015. године са просечном оценом 10,00, одбранивши мастер рад на тему “Политика државне помоћи Европске Уније”, и био је добитник Повеље Универзитета у Нишу за најбољег дипломираног студента на Правном факултету у школској 2014/2015. години. Као добитник Чивнинг стипендије, коју додељује Влада Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, завршио је мастер студије у области мађународног права људских права на Сасекс универзитету у Брајтону 2020. године, са мастер тезом “ The Legal Recognition of Same-Sex Relationships before the Human Rights Committee and the European Court of Human Rights” (“Правно препознавање истополних веза пред Комитетом за људска права и Европским судом за људска права”). Докторанд је на Правном факултету Универзитета у Нишу и припрема дисертацију са фокусом на дискриминацију у области рада и запошљавања примењујући правни и економски методолошки оквир.
Током 2021. године завршио је Жан Моне модул за Европско монетарно право при Правном факултету Универзитета у Нишу, као и програм “Креирање и анализа јавних политика” у организацији Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу и Правног факултета Универзитета у Београду.
Радио је као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у Нишу (2014-2018), и као млађи експерт при Републичком секретаријату за јавне политике Владе Републике Србије, у оквиру Групе за координацију Акционог плана за спровођење Програма Владе (2021-2023). У Институту за упоредно право је запослен од 1. септембра 2023. године.
Године 2019. положио је правосудни испит пред Министарством правде у Београду (са одликама из кривичног права и међународног приватног права), као и адвокатски испит пред Адвокатском комором Ниша. Успешно је завршио и основну обуку за медијаторе 2020. године.
Био је добитник стипендије “Доситеја” коју додељује Фонд за младе таленте Републике Србије, стипендије за докторанде при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и стипендиста Европског форума Alpbach (као полазник и асистент на програму).
Похађао је бројне семинаре и едукативне програме, као што су: Master class “Регулисање вештачке интелигенције: Правни и етички изазови” (Факултет организационих наука Универзитета у Београду и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије, Београд/Нови Сад, октобар-децембар 2023); “ New Challenges for European Integration: The Ukrainian War and its implications for the European Union and the countries of the Western Balkans” (SEELS Network i Europa Institute, Saarland University, Сплит, Хрватска, септембар 2023); “Анализа ефеката прописа – пут до квалитетних прописа”, “Методологија израде прописа”, “Учешће јавности у поступку израде нацрта прописа и докумената јавних политика” (Национална академија за јавну управу, Београд, 2022-2023); Школа људских права “Војин Димитријевић” (Београдски центар за људска права, новембар-децембар 2020); “ Emerging International Leaders Programme about Freedom of Religion or Belief” (Cumberland Lodge, Windsor, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, 2019-2020).
Области његовог истраживања јесу економска анализа права (право и економија), антидискриминационо право са посебним фокусом на област рада и запошљавања, анализа ефеката прописа и докумената јавних политика, плански систем Републике Србије.
Именован је за секретара часописа “Страни правни живот” који издаје Институт за упоредно право.
Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

Рођена је 1. марта 1997. године у Неготину, Република Србија. У родном Неготину завршила је основну школу а потом и Неготинску гимназију са одличним успехом, као носилац Вукове дипломе.

Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2016. године, а дипломирала је 23. јула 2020. године са просечном оценом 10,00. Током основних студија била је полазник правних вештина „Номотехника и писање правних аката“ и „Студије случаја и симулација суђења“, а академске 2019/2020. године обавила је стручну праксу у канцеларији адвоката Мирослава Лазића из Неготина. Као студент основних академских студија написала је и успешно одбранила више семинарских (коауторских) радова од којих су неки „Одговорност за штету причињену од стране малолетних лица“, „Правна природа Уједињених нација“, „Међународна правна помоћ у кривичним стварима“, „Црвени крст Србије“ и „Опорезивање дигиталне економије“. Такође, похађала је стручне групе из више предмета (Грађанско право – општи део и Стварно право, Облигационо право, Наследно право, Кривично право, Кривично процесно право, Основи економије, Компанијско право, Међународно јавно право и Пореско право). Као студент основних студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја (2016-2020). Добитник је четири похвалнице Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех у учењу и стицању знања. По завршетку основних академских студија похваљена је и награђена од стране декана Правног факултета Универзитета у Београду као један од два најбоља студента у генерацији 2016/2017.

Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправна ужа научна област) уписала је 2020. године, а исте, успешном одбраном мастер рада на тему „Правна природа уговора о сефу“ завршава 2021. године са просечном оценом 10,00. Током мастер студија била је корисник стипендије Доситеја – Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије, а исте године је похваљена и награђена од стране Општине Неготин као најуспешнији студент у својој генерацији са територије општине.

Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2021. године, определивши се за пословноправну ужу научну област. Као студент докторских студија, написала је и са оценом 10 одбранила докторски приступни рад на тему „Правни режим осигурања депозита као инструмента за очување еконосмске стабилности“, а такође је и са највишим оценама положила први и други усмени докторски испит. Током друге године докторских академских студија, успешно је одбранила семинарски рад на тему „Предности и ризици електронске трговине уз посебан осврт на злоупотребу меморандума и проблем електронског заступања“, а објавила је и научни чланак под називом „Прекид низа индосамената као разлог ништавости преноса менице – пример ’скривеног авала’“. Првог новембра 2023. године успешно је одбранила Пројекат докторске дисертације. Тренутно спроводи истраживања за потребе писања докторске дисертације из области меничног права.

По завршетку основних академских студија радила је као адвокатски приправник – волонтер у канцеларији адвоката Жељка Ристића из Београда, а потом је била радно ангажована у Министарству финансија Републике Србије – Пореска управа, као и на правним пословима у Градској општини Звездара. У Институту за упоредно право запослена је од јуна 2022. године у својству истраживача приправника, а 2024. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Током рада у Институту објавила је више научних радова из области пословног права и учествовала на неколико домаћих и међународних научних конференција.

Говори енглески и служи се шпанским језиком.

Љубомир Тинтор је рођен 23. 1. 1994. године у Бања Луци. Правни факултет Универзитета у Београду уписује 2013. године. Дипломирао је 2017. године са просечном оценом 9,57. Током студирања на основним студијама, све четири године био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, и носилац стипендије „Доситеја“ Министарства омладине и спорта Републике Србије за 2017. годину. Мастер студије је уписао 2017. године и завршио 2018. године са просечном оценом 10.00. Звање мастера права стиче одбраном тезе под насловом „Особе са инвалидитетом и проблем приступачности“. Докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписује 2019. године, међународноправна ужа научна област. Докторску дисертацију пише на тему „Одговорност државе за климатске промене у међународном праву“, под менторством проф. др Бојане Чучковић.

Објавио је више научних радова на енглеском и српском језику, а резултате својих истраживања је представлjао на научним конференцијама. Током основних и постдипломских студија похађао је различите курсеве и семинаре из међународноправне области, попут „Школе лjудских права Војин Димитријевић 2018“, „Специјалистичког курса о међународном избегличком праву“ у организацији УНХЦР, Института за хуманитарно право у Сан Рему и Правног факултета Универзитета у Београду, „Зимске школе међународних односа Института за међународну политику и привреду“, курса о „Међнародним и европским стандардима у области азила и миграција и њиховој применлjивости и релевантности за Републику Србију“ . Током лета 2018. године био је на краткорочном волонтирању на Институту за међународну политику и привреду.

Као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије од јуна 2020. до августа 2023. године био је уклjучен у рад Института за међународну политику и привреду, где се бавио научно-истраживачким радом под менторством проф. др Драголjуба Тодића. Ангажован је на стратешком пројекту Правног факултета Универзитета у Београду и Института за правне и друштвене науке за 2022. и 2023. годину „Савремени проблеми правног система Србије“. Од 1. 9. 2023. запослен је на Институту за упоредно право.

Области интересовања су међународно јавно право, лjудска права, међународно право заштите животне средине, међународно право климатских промена, међународно избегличко право.

Говори енглески и француски језик.

Ана Здравковић рођена је 1993. године у Београду. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2012. године (међународноправни смер), а дипломирала је 2016. године, са просечном оценом 9,1. На истом факултету је 2017. године завршила мастер академске студије међународноправног модула и са одликом одбранила мастер рад на тему ,,Забрана вођења новог поступка поводом исте ствари у пракси Европског суда за људска права са посебним освртом на случај Миленковић против Србије“. Исте године је на матичном факултету уписала докторске академске студије (међународноправна ужа научна област), а тема докторске дисертације ,,Апсолутна људска права”, коју израђује под менторством проф. др Бојане Чучковић, одобрена јој је 2019. године.
Као стипендисткиња Аустријске агенције за образовање и мобилност (OeAD), зимски семестар школске 2021/22. године провела је на истраживачком боравку на Универзитету у Бечу (Лудвиг Болцман институт за људска права), где је спровела истраживање за докторску дисертацију под менторством директора института проф. др Михаела Лизандер Фремута (Univ. Prof. Dr. Michael Lysander Fremuth).

Као сарадник у настави ван радног односа била је ангажована у настави на предмету Међународно јавно право на Правном факултету Универзитета у Београду (самостално извођење вежби) у школској 2018/19. години и школској 2019/20. години. Након обављеног приправничког стажа у адвокатској канцеларији Небојше Д. Мараша, у јунском испитном року 2021. године положила је правосудни испит.

Током основних и постдипломских студија похађала је различите курсеве и семинаре из међународноправне области, попут Правне клинике за избегличко право и право азила (Правни факултет Универзитета у Београду и УНХЦР, 2015-2016), Европске академије Отзенхаусен (Отзенхаусен, 2018), летње школе „Current Challenges in Human Rights Protection” (Европски институт Универзитета у Сарбрикену, 2019), јесење школе „Law and Gender” (Европски институт Универзитета у Сарбрикену, 2021) и семинара „International Refugee Law for Postgraduate Students” (Међународни институт за хуманитарно право у Санрему, 2022). За време студија била је добитница више стипендија (Фондација Конрад Аденауер, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ДААД). Као докторанткиња и стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја у периоду од 2019. до 2022. године била је укључена на научноистраживачки пројекат „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе – случај Србије” на Правном факултету Универзитета у Београду, на коме је под менторством проф. др Миодрага Јовановића спровела истраживање за докторску дисертацију.

Објавила је више научних радова на енглеском и српском језику, а резултате својих истраживања је представљала на научним конференцијама у земљи и иностранству. Учествовала је у уређивању научних зборника и организацији међународних и домаћих конференција и симпозијума. Била је ангажована на научним и стручним пројектима спроведеним уз подршку Међународне организације за миграције (ИОМ), Холандског фонда за регионално партнерство (МАТРА), Европске уније (ЕУ) и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Од 2018. године је извршна уредница Ревије за правну, политичку и социјалну теорију и филозофију – Eudaimonia (Правни факултет Универзитета у Београду и Српско удружење за правну и социјалну филозофију).

Области њеног интересовања су међународно право људских права, међународно јавно право, међународно кривично право, избегличко право и право азила и теорија права.

Говори енглески и немачки језик.

Рођен је 26. новембра 1998. године у Чачку. У Ивањици завршио основну и средњу школу са одличним успехом.
Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу уписао је октобра 2017. године, а дипломирао је 14. јула 2021, са просечном оценом 9,64. Током основних академских студија био је полазник правне клинике за облигационо право на тему „Накнада нематеријалне штете“, а као студент треће и четврте године учествовао је на два национална такмичења у симулацији кривичног поступка и једном међународном такмичењу у симулацији поступка пред Европским судом за људска права. Као студент основних академских студија написао је и успешо одбранио семинарске радове из Римског права, Уставног права, Кривично процесног права, Грађанско процесног права и Привредног права. Иницирао је и учествовао у организацији неколико едукативних трибина које су организоване на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. Као студент основних студија добитник је три стипендије Министарства просвете и једне стипендије Доситеја-Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије.
Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду завршио је успешном одбраном мастер рада на тему „Накнада нематеријалне штете проузроковане повредом права на претпоставку невиности у медијском извештавању“. Ментор при изради мастер рада била је проф. др Марија Караникић Мирић. Мастер академске студије завршио је са просечном оценом 10,00. Током мастер студија био је добитник стипендије Доситеја-Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије и стипендије Правног факултета Универзитета у Београду.
Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу уписао је 2023. године. Као студент докторских студија на грађанскоправној ужој научној области положио је све обавезне испите са прве године студија и Спортско право као први изборни предмет са највишим оценама, чиме је успешно завршио прву годину докторских студија. Током прве године одбранио је студијски истраживачки рад под менторством проф. др Ненада Ђурђевића, на тему рада из области Спортског права.
По завршетку основних академских студија радио је као адвокатски приправник у једној адвокатској канцеларији из Београда, а потом је изабран у звање сарадник у настави на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, на ужој кривичноправној научној области. Током две студентске године, изводио је вежбе на предметима: Кривично право, Малолетничко кривично право, Кривично процесно право. Био је укључен у рад Правне клинике на тему спречавања насиља у породици. Током рада ове клинике одржао је час током којег је презентовао случајеве из актуелне судске праксе у погледу кривичног дела насиље у породици. Као академски ментор студентима Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, учествовао је на такмичењу у симулацији кривичног поступка, на коме је тим студената Правног факултета у Крагујевцу освојио друго место, као и најбољи пласман међу тимовима учесницима из Републике Србије. У Институту за упоредно право запослен је од јула 2024. године.
У протеклом временском периоду објавио је неколико научних и стручних радова и учествовао на неколико домаћих и међународних научних конференција. Области интересовања су: облигационо право, спортско право, медијско право, право заштите животиња, и кривично право.

Ђорђе Тимотијевић рођен је 2000. године у Београду. У истом граду завршио је основну школу и Прву београдску гимназију. Правни факултет Универзитета у Београду уписао је 2019. године и дипломирао 2023. године са просечном оценом 9,53.
Током основних академских студија, похађао је студијске групе из више предмета (Грађанско право – општи део и стварно право, Кривично право, Међународно јавно право – студијска група на енглеском језику и Грађанско процесно право) и написао и одбранио семинарски рад. Био је члан Клуба за Уједињене нације Правног факултета у оквиру којег је, у сарадњи са Центром за социолошко-правна истраживања, организовао радионицу „Шта после трауме“. Члан је клуба љубитеља римског права и правне историје Forvm Romanvm. Учествовао је у бројним ваннаставним активностима, међу којима су јесења школа и конференција „European Union and Western Balkans against the backdrop of new geopolitical tensions” организоване у сарадњи са Универзитетом у Бордоу, додатни курс „Dutch and EU Pension Law“ организован у сарадњи са Универзитетом у Утрехту, пролећна школа “Law and Gender Spring School/Pilot Master Law“ и два семинара из Еколошког права. Био је стипендиста Министарства просвете, добитник похвалница Правног факултета за постигнут одличан успех током студија и добитник стипендије Фонда за младе таленте – Доситеја. Такође, учествовао је на летњој школи „Erasmus Blended Intensive Programme – Remedies and Sanctions in National and European Labour Law“, одржаној на Универзитету у Тулузу и програму „Erasmus Blended Intensive Programme – Equality, Diversity and Inclusion in the Workplace – European and Comparative Approach“, одржаном на Правном факултету Универзитета у Београду.
Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (јавноправни модул, управноправни под-модул) уписао је 2023. године и завршио 2024. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Поједина отворена питања позитивноправног уређења управног поступка“. У оквиру мастер студија, похађао је и положио факултативни предмет „Приступ правди у еколошким стварима“. На Универзитету у Ослу, био је учесник Circle U. летње школе за студенте мастер студија под називом „Democratic Governance and Politics of Poverty“.
Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду из управноправне уже научне области уписао је 2024. године.
Написао је и објавио више научних радова из области управног права, јавних набавки, правне историје и правне теорије и учествовао на бројним конференцијама излажући радове на српском и енглеском језику. Добитник је награде „Професор Слободан Перовић“ за рад под називом „Право на правду у светлу основних вредности природног и позитивног права“.
У Институту за упоредно право запослен је од фебруара 2025. године.
Области његовог интересовања су: управно право, правна историја, правна теорија и људска права.
Говори енглески и француски језик.

Александра Вишекруна рођена је 1988. године. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2007. године (пословно-правни смер), а дипломирала је 2011. године као студент генерације. Исте године уписала је мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправни модул). Мастер рад на тему „Правни положај запослених у стечајном поступку“ одбранила је 2013. године. Студент је докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправна научна област).

Током студирања била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте „Доситеја“ (Министарство омладине и спорта), хуманитарног фонда „Привредник“ и Града Смедерева. Добитник је награде Правног факултета за одличан успех на студијама (2008-2012), награде Фонда проф. др Мирко Василjевић за најболjег студента генерације, награде Универзитета у Београду као студент генерације Правног факултета за школску 2010/2011. и награде за стваралаштво младих града Смедерева (2012). У оквиру програма SEE| EU Cluster of Excellence in European and International Law добила је стипендију за истраживачки боравак и провела је месец дана (јануар-фебруар 2018. године) на Europa Institut на Унивезитету Саарланд у Немачкој. Била је полазник више летњих и зимских школа и додатних курсева у земљи и иностранству.

Током студија обавила је праксу у Министарству полjопривреде, трговине, шумарства и водопривреде – Сектор тржишне инспекције (март – април 2012. године). У периоду мај-новембар 2013. године била је ангажована на пословима сарадника у Министарству финансија (Сектор за финансијски систем – Група за хартије од вредности и тржиште капитала) у оквиру пројекта „Боља јавна управа кроз програм радних пракси“ (Београдска отворена школа, УСАИД Србија). Од новембра 2013. године запослена је у Институту за упоредно право. Током рада у Институту била је ангажована на организацији више конференција и округлих столова. Обављала је функцију секретара часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право од септембра 2016. до јануара 2019. године, а од јануара 2019. године до децембра 2021. године била је технички уредник истог часописа. Била је члан редакције часописа “Страни правни живот” у периоду 2018-2021. Секретар је часописа Ревија за европско право од 2022. године. Уредник је сајта Института за упоредно право. У систему еНаука именована је за НИО уредника Института за упоредно право.

Области њеног интересовања су компанијско, стечајно и берзанско право. Говори енглески, а служи се шпанским и немачким језиком.

Рођена је 1995. године у Крагујевцу. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду завршила је 2018. године. На истом факултету је завршила мастер академске студије на Грађанско-правном модулу, имовинскоправни под модул 1, одбранивши мастер рад на тему „Форма пуномоћја за закључење уговора о продаји непокретности“. Тренутно је докторанд Правног факултета Универзитета у Београду, грађанскоправна ужа научна област.

Током основних академских студија била је корисник стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и добитник похвалница Правног факултета Универзитета у Београду за постигнут одличан успех током студија. Током мастер академских студија била је члан тима који је представљао Правни факултет на такмичењу у симулацији поступка пред Светском трговинском организацијом „John J. Jackson Moot Court Competition“. Похађала је курс „Additional seminar on dispute settlement in the World Trade Organization“, курс „Additional course on avoiding, negotiating and mediating disputes in transnational commerce“, као и Jean Monnet модул„Free trade agreements and European integration of SEE countries“ Била је полазник Правне клинике за облигационо право и Правне клинике за еколошко право.

Добитница је награде „Катарина Ленголд Маринковић“ коју додељује Адвокатска комора Војводине, за научни рад под насловом „Сагласност за закључење уговора“, а која се додељује научном раду који је највише допринео дијалогу између правне теорије и праксе. Положила је правосудни испит 2023. године.

У Институту за упоредно право запослена је од 1. јануара 2022. године.

Њена област интересовања је облигационо право. Говори енглески и француски језик, а служи се немачким језиком.

Rođen 25.7.1951. u Zemunu, školovao se u Beogradu, gde je 1974. diplomirao na Pravnom fakultetu kao najbolji student generacije. Na istom fakultetu je doktorirao 1984. s tezom iz uporedne istorije prava. Stekao je diplomu trećeg stepena na Međunarodnom fakultetu za uporedno pravo u Briselu 1985. godine. Od 1980. do 1998. bio je zaposlen na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je prošao put od asistenta do redovnog profesora. Predavao je predmete „Opšta pravna istorija“ i „Veliki pravni sistemi“. Od 1998. do 2001. godine bio je advokat i radio u advokatskoj kancelariji Marković u Beogradu. Počev od februara 2001. radio je na Institutu za federalizam Univerziteta u Friburu, u Švajcarskoj, kao gostujući istraživač. Posvetio se proučavanju regionalne države i napisao knjigu o evropskom regionalizmu.

Od oktobra 2001. do septembra 2004. je bio u diplomatskoj službi, obavljajući dužnost ambasadora Jugoslavije i potom Srbije i Crne Gore u Švajcarskoj. Jedan je od osnivača Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu i na tome fakultetu predaje predmete „Ustavno pravo“ i „Uporedno pravo“. Po okončanju diplomatske službe vratio se na Fakultet za poslovno pravo, gde je izabran za redovnog profesora. U januaru 2005. godine je izabran za sudiju Evropskoga suda za ljudska prava u Strazburu.

Autor je više knjiga, samostalnih i koautorskih, a učestvovao je i u izradi nekoliko ustavnih nacrta, kako za Srbiju, tako i za državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Objavio je i dva romana.

Rođen je 13. 01. 1962. godine u Podgorici, u porodici prosvjetnih radnika.Na Pravnom fakultetu u Podgorici studije je završio prije roka, sa prosječnom ocjenom 9,70. U toku studija bio je student-prodekan Pravnog fakulteta u Podgorici i student-prorektor Univerziteta Crne Gore. Za najboljeg studenta Crne Gore proglašen je 1984. godine, dobitnik  je Plakete Univerziteta Crne Gore i više nagrada  za uspjeh u studiranju.

Magistarsku tezu pod naslovom „Promjene Ustava – teorijsko normativni problemi“ odbranio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (mentor: prof. dr h.c. Pavle Nikolić). Doktorsku disertaciju pod naslovom „Sudska vlast u stvaranju i razvojnom usponu crnogorske novovjekovne države do 1914. godine“ odbranio je na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore (mentor: akademik Mijat Šuković).

Profesor je na Pravnom fakultetu Univerziteta “Mediteran“ u Podgorici i predsjednik Sudskog savjeta Crne Gore.

Rođen je 1962. godine u Smederevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1986. godine, gde je magistrirao 1993. godine i doktorirao 2005. godine iz oblasti međunarodnog prava. Pravosudni ispit položio je 1988. godine. Od 1987. do 1998. godine radio je u pravosuđu, a od 1999. godine radi u Ministarstvu spoljnih poslova. U 2002. godini imenovan je za savetnika za sudske sporove u ambasadi SRJ u Hagu. U periodu 2006-2014. godine radio je kao zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, a u periodu 2007. do 2013. godine bio je član Nadzornog odbora za ljudska prava u Savetu Evrope. Bio je predsednik Nacionalne komisije za međunarodno humanitarno pravo (2014-2016). Trenutno je ministar savetnik u ambasadi Republike Srbije u Moskvi. Naučni je saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu.

Objavio je nekoliko knjiga i brojne članke iz oblasti međunarodnog prava i ljudskih prava.

Dr Velibor Džomić rođen je 1969. godine u Kraljevu.

Specijalistički rad pod nazivom „Načelo odvojenosti crkava i verskih zajednica od države i njegova primena u ustavnom sistemu Srbije i Crne Gore” odbranio je 2005. godine. Naredne godine odbranio je magistarski rad pod nazivom: „Odnos Crkve i države u ustavima Srbije i Crne Gore u XIXi XX veku”. Doktorirao je 2012. godine sa tezom „Pravni položaj tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori”.

Radni angažman: Protoprezviter-stavrofor i Arhijerejski protoprezviter Podgoričko-Kolašinski u Mitropoliji Crnogorsko-Primorskoj; koordinator Pravnog saveta i crkveno-sudski tužilac Mitropolije Crnogorsko-Primorske; sekretar Komisije Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve za reviziju Ustava SPC.

Rođen je u Baru, Crna Gora. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, magistrirao je na Univerzitetu u Novom Sadu, a doktorirao na katedri za Upravno pravo Univerziteta u Beogradu. U obrazovanju je radio 34 godine na fakultetima i visokim školama u Srbiji i Crnoj Gori. Bio je prodekan za nastavu na Fakultetu za poslovni menadžment u Herceg Novom i direktor Više medicinske škole u Beogradu. Autor ili koautor više udžbenika iz oblasti prava i sociologije za Fakultet za poslovni menadžment u Herceg Novom, Pedagoški fakultet u Užicu, Agronomski fakultet u Čačku, Visoku poslovnu školu u Beogradu, Visoku medicinsku školu u Beogradu. Autor više od 70 naučnih i stručnih radova u domaćim i stranim časopisima. Gostujući je profesor na Univerzitetu Kliment Ohridski (Severna Makedonija).

Rođena je 1982. godine u Loznici. Diplomirala je 2005. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kome je 2008. godine magistrirala, a 2014. godine i doktorirala u oblasti prava konkurencije. U periodu 2007-2011, bila je angažovana na projektima Instituta kao stipendista Ministarstva nauke za vreme magistarskih i doktorskih studija. Radni odnos u Institutu za uporedno pravo zasnovala je 2011. godine. Od 2015. godine zaposlena je u Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije u Beogradu, gde je trenutno Rukovodilac Sektora za ispitivanje koncentracija. Od 2015. godine je angažovana kao spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo. Oblasti njenog interesovanja su pravo konkurencije, kompanijsko pravo, energetika, GMO, organska proizvodnja, revitalizacija braunfilda i dr.

Radio je kao istraživač-saradnik u Institutu za uporedno pravo od 2011. do 2014. godine. U tom periodu bio je aktivan na EU SAP projektu Instituta i razvio je mrežu stranih saradnika Instituta, naročito u toku uredničkog rada na projektu Spomenice Valtazara Bogišića. Za izdanje „Spomenica Valtazara Bogišića“ Grad Beograd 2012. godine mu je dodelio godišnju nagradu za najbolju publikaciju mladog autora. Kao član uređivačkog odbora sarađivao je i na drugim publikacijama. Institut je 2017. godine izdao „Zbornik o percepciji naučnog rada“ koji je uredio zajedno sa dr Jovanom Ćirićem. Nakon studija prava u Beogradu, završio je master studije u Frankfurtu sa akcentom na pravnom poređenju i procesnom pravu, a doktorirao je kod profesora Klausa Roksina u Minhenu 2019. godine sa najvišom ocenom gde je dobio i nagradu Pravnog fakulteta za izvanrednu disertaciju. Od 2014. do 2018. radio je kao asistent na katedri za krivično pravo i kriminologiju na Pravnom fakultetu Ludwig-Maximilian univerziteta (LMU) u Minhenu.

Rođen je 1980. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorske studije završio na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, gde je i zaposlen kao docent. Usavršavao se u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Španiji i Češkoj. Spoljni je saradnik Instituta za uporedno pravo od 2015, a član Uredništva i recenzent časopisa Strani pravni život od 2020. god. Izvršni je urednik časopisa Pravni zapisi. Prvi radni odnos zasnovao je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a radio je i za Republičku izbornu komisiju. Personalna bibliografija broji preko 60 bibliografskih jedinica u različitim naučnim kategorijama. Poseduje i značajno iskustvo u eskpertskom radu na projektima međunarodnih organizacija. Od 2012. god. član je globalnog rostera eksperata UNDP-a.

Rođen je 1984. u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master studije „Informatičko pravo i medijsko pravo“ (nem. Informations- und Medienrecht) završio je u Beču. Student je doktorskih studija na Pravnom fakultetu u Podgorici. Specijalnost mu je pravo zaštite podataka. Objavio je brojne radove iz oblasti zaštite podataka i IT prava. Radio je u više kompanija kao menadžer za upravljanje informacijama i lice za zaštitu podataka o ličnosti. Zaposlen je u firmi SVD Büromanagement GmbH kao menadžer za upravljanje informacija i menadžer za upravljanje rizicima i ima iskustvo u sertifikacijama menadžment sistema organizacija po standardu ISO 27001 i 27701.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2008. godine (međunarodnopravni smer). Master studije trgovinskopravnog smera završio je 2009. godine. Magister Juris (MJur) studije na Univerzitetu Oksford završio je 2011. godine, sa trostrukom odlikom i nagradom za najboljeg studenta. Doktorirao je na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (London School of Economics and Political Science). Bio je angažovan kao istraživač Berlin/Potsdam Research Group ‘International Rule of Law – Rise or Decline?’ na Humboldt univerzitetu u Berlinu. U Institutu za uporedno pravo je radio od 2012. do 2018. Od 2019. godine radi na Pravnom fakultetu, Unverziteta Vorvik u Ujedinjenom Kraljevstvu (School of Law, University of Warwick).

Rođena 1985. godine u Brčkom. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 2008. godine, a 2010. godine završila je master studije (međunarodnopravni modul). Student je na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (krivičnopravni smer). Pravosudni ispit položila je juna 2011. godine. Radila je kao sudijski pripravnik u Prvom opštinskom sudu, a potom Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nakon toga kao sudijski saradnik u Prvom osnovnom sudu do 2018. godine. Kao demonstrator na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Krivično procesno pravo bila je angažovana od 2013. do 2018. godine, a od 2018. godine kao saradnik u nastavi. Trenutno je asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Spoljni saradnik Instituta za uporedno pravo je od 2015. godine.

Monika Milošević je rođena u Beogradu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, s prosečnom ocenom deset (10). Zvanje magistra pravnih nauka u oblasti ekoloških parnica stekla je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine, a 2003. godine stekla je i zvanje magistra prava u oblasti globalne tehnologije na Pravnom fakultetu Safok Univerziteta u Bostonu, Sjedinjene Američke Države (Suffolk University Law School, Boston, U.S.A.). 2006. godine stekla je zvanje doktora pravnih nauka u oblasti građanskog procesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U periodu od 1998. do 2008. godine bila je zaposlena na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, najpre kao asistent, a zatim i docent na predmetima Građansko procesno pravo i Pravo zaštite životne sredine.

Imenovana je za medijatora 2006. godine, a u periodu od 2006. do 2012. godine predavala je u Centru za medijaciju u Beogradu u okviru programa obuke za buduće medijatore.

Od 2009. do 2011. godine bila je zaposlena kao naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Od 2011. do 2019. godine bila je zaposlena na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, kao vanredni profesor na predmetima Građansko procesno pravo, Medijacija, Obligaciono pravo i Ekološko pravo.

U periodu od 2012. godine do 2015. godine obavljala je funkciju prodekana za nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.

Od 2019. godine  je šef pravne službe u GST d.o.o. NL Witten, SR Nemačka.

Rođena je u Beogradu. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991. godine, a pravosudni ispit je položila 1994. godine. Magistrirala je iz oblasti međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. a doktorirala je 2015 na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu iz oblasti demokratizacije.
Radila je u Trećem opštinskom sudu i Vrhovnom sudu Republike Srbije kao savetnica u oblasti krivičnog prava i sekretarka krivičnog odeljenja a potom i kao programska direktorka Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, kancelarija za Srbiju. Od 2015. godine angažovana je, kao nezavisna ekspertkinja na razvoju, primeni, praćenju i evaluaciji medjunarodnih razvojnih projekta u oblasti reforme pravosudja, ljudskih prava i reforme javne uprave. Sarađuje sa brojnim nacionalnim partnerima Zapadnog Balkana, Evrope i Azije.
Članica je Evropskog udruženja sudija i tužilaca, Akademske antikorupcijske incijative kao i radnog tela za višegodisnji plan razvoja Pravosudne akademije.
Objavljivala je stručne radove o reformi pravosudja i primeni standarda stručnosti u pravosudju, između ostalog i u izdanju Instituta za uporedno pravo.
Njene oblasti interesovanja su značaj, uloga i pravni aspekti međunarodne saradnje i razvojne podrške u kreiranju javnih politka u oblasti pravosuđa i javne uprave, ukljucujući i incijative u okviru tzv. jug-jug saradnje.

Prof. dr Fernanda Florentino Fernandez Jankov poseduje bogato akademsko i praktično iskustvo u oblasti prava. Ona je osnivač i partner u Fernandez Jankov Legal Intelligence i upisana je u imenik advokata u Brazilskoj advokatskoj komori u Brazilu, kao i u Portugalskoj advokatskoj komori u Portugaliji. Pored toga, ona predstavlja Rusku advokatsku gildu u Brazilu.

Njene akademske kvalifikacije uključuju diplome prava sa Univerziteta u Sao Paulu, Brazil, i Pravnog fakulteta Univerziteta u Notingemu, Ujedinjeno Kraljevstvo. Takođe, završila je master studije iz Latinskoameričkih integracija na Univerzitetu u Sao Paulu, kao i doktorirala iz oblasti prava na Federalnom univerzitetu Paraná u Brazilu.

Prof. Fernandez se, u toku svog dvadesetpetogodišnjeg iskustva, bavi javnim pravom, međunarodnim pravom i pravnom teorijom. Radila je kao naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo u Beogradu, kao i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predavajući o sudskoj zaštiti u Evropskoj uniji. Trenutno je gostujući profesor Međunarodnog krivičnog prava na Katoličkom univerzitetu Paraná u Brazilu. Njena knjiga pod nazivom „Međunarodno krivično pravo“ zasniva se na njenoj doktorskoj tezi, za koju je istraživanje sprovela na Univerzitetu u Kembridžu kao gostujući istraživač na Lauterpacht istraživačkom centru za međunarodno pravo. Trenutno, prof. Fernandez je pridruženi član STEP Švajcarska i radi na svom postdoktoratu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sao Paulu, u Brazilu.

Prof. dr Ljubinko Mitrović je doktor pravnih nauka. Od 2016. godine u zvanju je redovnog profesora na užoj naučnoj oblasti Krivično pravo i krivično procesno pravo, od 2014. godine u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Teorija države i prava, od 2015. godine u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Upravno pravo i uprava, i na kraju  od 2024. godine u zvanju docenta za užu naučnu oblast Ustavno pravo.

Odlukom o sticanju naučnog zvanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, broj 660-01-00001/505 od 27. marta 2019. godine, stekao je naučno zvanje naučnog saradnika u oblasti društvenih nauka – pravo.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Banjoj Luci 1981. godine, magistrirao na istom Fakultetu 1998. godine, a posjeduje dva doktorata, i to iz državnopravnih, odnosno krivičnopravnih nauka koje je stekao u Beogradu i Nišu.

U nastavi na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta APEIRON u Banjoj Luci angažovan je od 2009. godine, a na poslovima dekana Fakulteta pravnih nauka nalazio se u periodu od 2014-2015. godine. Dekan je od 24. januara 2024. godine do danas.

Član je i ispitivač u Komisiji za polaganje pravosudnih ispita u Republici Srpskoj od 2005. godine, te član Komisije za polaganje stručnog ispita za rad u upravi Republike Srpske.

Član je Savjeta časopisa „Revija za kriminologiju i krivično pravo“ iz Beograda, te član Izdavačkog savjeta i Uređivačkog odbora Naučno-stručnog časopisa iz oblasti pravnih nauka – Godišnjak Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta APEIRON Banja Luka. Član je Izdavačkog savjeta i Naučnog odbora Časopisa za pravnu teoriju i praksu, Pravna riječ, glasila Udruženja pravnika Republike Srpske. Član je Redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda. Predsjednik je Naučnog odbora Istraživačkog centra Banja Luka i glavni i odgovorni urednik zbornika Centra za lobiranje Banja Luka.

Član je Predsjedništva Udruženja pravnika Republike Srpske. Član je Predsjedništva Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu iz Beograda.

Učestvovao je u radu komisija za izradu desetak zakona.

Objavio je preko 250 naučnih i stručnih radova i samostalno ili u koautorstvu 30 knjiga – publikacija.

Sa vlastitim referatima učestvovao je na preko 150 međunarodnih i domaćih naučnih skupova i savjetovanja, a do sada je učestvovao na preko 300 konferencija i skupova.

Od kraja 2015. godine do septembra 2022. godine obavlјao je dužnost Ombudsmena za lјudska prava Bosne i Hercegovine.

Rođen je 1982. godine. Zamenik je javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Objavio je više od stotinu stručnih tekstova i odgovora na pitanja krivičnopravne materije, u časopisima Pravni instruktor i Lege artis, kao i desetak naučnih članaka, krivičnopravne i ustavnopravne materije, u domaćim i regionalnim časopisima. Bio je višegodišnji glavni i odgovorni urednik stručnih časopisa Iustitia i Tužilačka reč. Bavi se pružanjem besplatne pravne pomoći putem organizacije Pro bono, u čijem osnivanju je učestvovao 2009. i čiji je predsednik od 2012. godine. Objavio je monografiju Hajdučija u Srbiji 1804‒1941. (Pravni aspekti i kaznena politika protiv hajdučije od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata), koautorsko delo sa Ivanom Duzlevskim Priručnik za krivični postupak i dva izdanja zbirke sudskih sentenci (Sudska praksa krivičnopravne materije, knjiga I i II).

Rođena je 1987. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine. Master akademske studije na istom fakultetu na građansko-pravnom smeru završava 2015, odbranivši master rad na temu „Nepravične odredbe u potrošačkim ugovorima“. Doktorand je u fazi izrade disertacije naslovljene „Usklađivanje prava Republike Srbije sa evropskim standardima na planu slobode medija i prava na informisanost“ iz međunarodnojavnopravne naučne oblasti na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 2018. Pre toga radila je kao advokatski pripravnik i kao samostalni stručni saradnik pravnih poslova i novinar informativne redakcije Radiodifuznog preduzeća Studio B d.o.o. Govori engleski jezik.

Rođena je u Beogradu. Osnovne studije je završila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001. godine, a pravosudni ispit je položila 2004. godine. Poslediplomske studije iz oblasti ljudskih prava je završila na Pravnom fakultetu u Notingemu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, 2006. godine, nakon čega je nekoliko godina radila u UNICEF-ovom istraživačkom centru Innocenti u Firenci. Spoljni je saradnik Instituta za uporedno pravo od 2014. godine. Radila je kao direktorka nevladine organizacija Centra za prava deteta i na različitim projektima u oblasti ljudskih prava, reforme pravosuđa i prava deteta Svetske banke, UNICEF-a i International Management Group. Oblasti njenog interesovanja su ljudska prava i prava deteta. Govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Rođen 1997. godine u Banjoj Luci, gdje je završio osnovnu školu i Gimanaziju. Osnovne studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci 2021. godine sa priznanjem. Master studije prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranivši mastert tezu „Neustavnost zakona i upravni akti-dejstva ustavnosudskih odluka o neustavnosti zakona na upravne akte“ pod mentorstvom prof. dr Zorana Tomića.

Trenutno je student na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za javno pravo, i master student na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci. Za dosadašnji naučno-istraživački rad dodjeljena mu je stipendija Fonda „Dr Milan Jelić“ i aprilska nagrada Grada Banje Luke.

Radi kao asistent na predmetima upravnopravne uže naučne oblasti na Katedri za upravno pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, gde obavlja i dužnost sekretara Katedre.

Angažovan je kao savetnik u Kabinetu predsjednika Republike Srpske od 2022. godine. Akademsku 2016/2017 proveo je na usavršavanju nemačkog jezika na Univerzitetu u Beču, a 2023. godine učestvovao na međunarodnoj razmjeni akademskog osoblja na Univerzitetu Sarland (SR Njemačka). Predsednik je naučnog udruženja „Omladinska naučna inicijativa“ u Banjoj Luci.

Bio je član upravnog odbora Agencije za visoko obrazovanje Republike Srpske, te član nekoliko radnih grupa za izradu zakonskih i podzakonskih propisa u Republici Srpskoj. Objavio je dve naučnopopularne monografije i desetak naučno-istraživačkih radova na tri strana jezika od kojih posebno ističe one objavljene na Institutu za uporedno pravo. Oblasti naučnog interesovanja su upravno pravo, pravna istorija i drževno-crkveno pravo.

Rođen 05.10.1987. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Po završetku Pravnog fakulteta u Beogradu 2011. godine, završio je master akademske studije na Pravnom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici 2013. godine i trenutno je student doktorskih akademskih studija na Pravnom fakultetu u Nišu, iz oblasti upravnog prava.

Radi kao Samostalni stručnotehnički saradnik za studije i studentska pitanja – šef službe, na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Poseduje bogato radno iskustvo iz oblasti upravnog prava, koje je stekao radeći u struci u različitim javnim institucijama.

Autor je više naučno-istraživačkih radova u istaknutim domaćim časopisima i učesnik je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih konferencija. Uspešno je završio obuku predavača (ToT) za primenu Zakona o opštem upravnom postupku i Obuku za za kreiranje online kurseva za primenu Zakona o opštem upravnom postupku u okviru EU projekta „Podrška sprovođenju Zakona o opštem upravnom postupku u Srbiji“. Učestvovao je, kao оsoba zadužena za zaštitu podataka o ličnosti na Prirodno-matematičkom fakultetu, na III Međunarodnoj konferenciji pravnika – Icoolaw, u organizaciji KEC grupe, na Bledu, Republika Slovenija, na temu primene GDPR-a u evropskim zemljama.

Oblast interesovanja, osim upravnog prava, su mu i ljudska prava, sa posebnom pažnjom usmerenom na analizu stanja ljudskih prava pripadnika srpskog naroda na teritoriji Kosova i Metohije i pružanje savetodavne pomoći u pravnoj analizi slučajeva diskriminacije i kršenja navedenih prava od strane privremenih institucija samouprave na teritoriji Kosova i Metohije.

Član je Udruženja pravnika Srbije. Predsednik je Sindikalne organizacija Prirodno-matematičkog fakulteta Kosovska Mitrovica. Ima položen pravosudni ispit. Govori engleski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

Rođen u Kninu 1970. godine. Poreklom iz Bosanskog Grahova. Odrastao i školovao se u Beogradu, gde je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pre roka 19. 9. 1994.godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom ”Podela vlasti u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine-ključni princip podele vlasti” odbranio je 24. januara 2018. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
Pravosudni ispit položio je 1998.godine. Nakon diplomiranja zaposlio se kao advokatski pripravnik. Bio je zaposlen u MUP-u RS RDB, u dva navrata. Prvo, kao savetnik, a potom i kao šef kabineta načelnika Resora državne bezbednosti i šef katedre za pravno-bezbednosne nauke na Institutu bezbednosti MUP-a Republike Srbije. Takođe, obavljao je funkciju zamenika Drugog opštinskog javnog tužioca u Beogradu. Od strane Narodne Skupštine Republike Srbije biran je i obavljao funkciju predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Bio je član Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o javnim nabavkama, učesnik tvining projekta Evropske unije – koji se odnosio na javne nabavke u Republici Srbiji i bio član Centralne komisije za sticanje sertifikata za službenike za javne nabavke. U više javnih preduzeća obavljao rukovodeće poslove.
U februaru 2020. godine izabran je u zvanje docenta na Fakultetu za privredu i pravosuđe, Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, a od 2024. godine, biran je za docenta, za užu naučnu oblast Javno-pravnu, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru-Departman za pravne nauke, gde je zaposlen i gde se bavi ustavnim pravom i ekološkim pravom. Autor je većeg broja radova iz navedenih oblasti, objavljenih u kategorisanim časopisima i zbornicima radova, kao i učesnik brojnih nacionalnih i međunarodnih konferencija i skupova, održanih u zemlji i inostranstvu. Iz oblasti ustavnog prava objavio je i monografiju.