Милош Станић је рођен 26.10.1983. године у Лозници.

Правни факултет Универзитета у Београду је уписао школске 2002/2003. године, где је и дипломирао 5. 9. 2006. године. На Правном факултету Универзитета у Београду је 2008. године завршио и мастер студије. Током основних студија је добијао републичку стипендију, а био је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Докторску дисертацију под насловом „Правна природа посланичког мандата“ одбранио је са одликом 18. децембра 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду.

Правосудни испит је положио 2009. године. Након дипломирања радио је у Другом општинском суду у Београду, затим у Првом основном суду у Београду и то прво као судијски приправник, а затим као судијски сарадник. Радио је од децембра 2013. године до јуна 2014. године у Министарству правде Републике Србије, у Сектору за европске интеграције. Био је спољни сарадник Института за упоредно право у Београду. Од јуна 2014. године запослен је у Институту за упоредно право у Београду. У јулу 2023. године изабран је у звање виши научни сарадник. Био је технички уредник часописа „Страни правни живот“, док је тренутно члан редакције часописа „Страни правни живот“, као и часописа „Архив за правне и друштвене науке“.

Бави се, пре свега, уставним правом, те је написао две монографије из те области, као и неколико десетина радова. (Ко)уредник пет зборника радова Српски фудбал-упоредноправи изазови и перспективе. Аутор је више радова из области спортског права, који се тичу, пре свега, фудбала, као и монографије Увод у фудбалско право I.

Био је члан Радне групе за израду Нацрта акта о измени Устава Републике Србије 2021/2022. године, док је током 2022. године био члан радне групе за израду сета судијских закона.

Говори енглески, македонски, немачки, док се служи руским, италијанским и француским језиком. Тренутно учи грчки језик.

Проф. др Јелена Ћеранић рођена је 1979. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године са просечном оценом 9,54. Специјалистичке студије из предмета „Право Европске уније”, које су заједнички организовали Правни факултет Универзитета у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2004. године. Магистрирала је у Европском универзитетском центру Универзитета у Нансију 2005. године, одбранивши магистарску тезу „Демократија у Уговору о Уставу Европске уније“. Докторску тезу под називом „Правни и политички облици повезивања држава унутар Европске уније“ одбранила је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 2010. године.

У Институту за упоредно право је запослена од 2006. године. У марту 2016. године изабрана је у звање виши научни сарадник, а у јулу 2021. године у највише научно звање.

Члан је скупштине Удружења правника у привреди и члан Удружења правника Србије и Републике Српске. Такође је члан редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право и часописа „Српска правна мисао“ који издаје Правни факултет Универзитета у Бањалуци.

Област њеног интересовања су Право интелектуалне својине и Право Европске уније.
Аутор је бројних чланака из ових области као и три монографије „Правни и политички облици повезивања држава унутар Европске уније“, „Унитарни патент“ и „Одговорност интернет посредника за повреду жига“.

Говори енглески и француски језик, а служи се и шпанским језиком.

Рођена је 17. 10. 1961. године.

Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду 1984. На истом факултету је магистрирала 1988. године на тему прекршаја (теза објављена као монографија 1989) и докторирала 1991. године на тему Накнада штете жртви кривичног дела (објављено као научна монографија 2001). Кретање у служби: Институт за криминолошка и социолошка истраживања (1985-2000 – у том периоду бирана у звања истраживача, научног сарадника и вишег научног сарадника); Институт за упоредно право (2000-2003, када је бирана у звање научног саветника), од 2002. до 2012. ангажована на Факултету за пословно право, (касније Правни факултет Универзитета Унион) као редовни професор за кривично право, криминологију и јавно право. Од 2013. запослена у Институту за упоредно право као научни саветник.

Добила је награде Министарства науке 2001. и 2004. за изузетне резултате у научном раду. Добила је 2021. године повељу „Др Борисав Т. Благовић“ за развој науке у Институту за упоредно право. Наставник је и ментор на докторским студијама права Правног факултета Универзитета Унион у Београду. Под њеним менторством до 2017. девет кандидата је успешно одбранило докторске дисертације. Члан је Удружења за кривично право и криминологију Републике Србије, Виктимолошког друштва Србије и, преко њих, Светског виктимолошког друштва. У периоду од 2005. до 2013. била је чланица више радних група министарства надлежног за правосуђе за израду стратешких аката и прописа из области кривичног права, прекршаја, система извршења казне затвора и алтернативних кривичних санкција. У истом периоду била је ангажована као стални експерт ОЕБС-а за реформу затворског система, а током 2010. као консултант за област извршења кривичних санкција и имплементацију алтернативних кривичних санкција у Републици Црној Гори. Учествовала је у бројним научним пројектима које су финансирали министарство надлежно за науку и други државни органи, међународне организације (Савет Европе, ОЕБС, ЕУ) и невладине организације.

Од 2017. до краја 2019. руководила је пројектом основног истраживања Српско и европско право – упоређивање и усаглашавање (ев. број ОИ 179031), који је реализовао Институт за упоредно право, а финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Аутор је или коаутор преко 200 научних радова (од чега 17 монографија) из области казненог и јавног права, одштетног права, криминологије и виктиминологије. Уредник је бројних зборника радова са међународних научних конференција у организацији Удружења за одштетно право. Члан је Савета научног часописа Темида и редакција научних часописа Страни правни живот, Правни записи, Наука, безбедност, полиција.

Владимир Ђурић рођен је 1971. године.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1996. године. Магистрирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2000. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Уставна жалба“. Докторску тезу под називом „Уставни поступак закључивања и извршавања међународних уговора“ одбранио је 2006. године на Правном факутету Универзитета у Нишу.

На Институту за упоредно право запослен је од 2011. године. Од 2000. године до 2002. радио је у Министарству спољних послова СР Југославије. Од 2002. до 2006. био је саветник министра у Министарству за људска и мањинска права, а од 2006. до 2008. помоћник директора Службе за људска и мањинска права Владе Републике Србије. Од 2009. до 2012. био је саветник министра у Министарству вера, односно касније у Министарству вера и дијаспоре. Од 2002. године до 2007. године био је ангажован као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Од 2007. је професор на предметима „Уставно право“ и „Управно право“ на Факултету правних наука Универзитета „Апеирон“ у Бања Луци. Члан је председништва Удружења за уставно право и редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право. У звање научног саветника изабран је 2024. године.

Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска и мањинска права, државно црквено право.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Уставна жалба“ и „Устав и међународни уговори“, „Афирмативна акција“, „Слобода вероисповести у јуриспруденцији европских уставних судова“ и три монографије на тему нетериторијалне мањинске аутономије.

Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

Весна Ћорић рођена је 1978. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године. Последипломске студије (LLM) из области људских права завршила је 2005. године на Правном факултету Универзитета „Сент Томас” у Мајамију у Сједињеним Америчким Државама. Тема магистарске тезе била је „Ограничења економских санкција“. Диплому је нострификовала 2006. године. Докторирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2014. године, одбранивши са одликом докторску тезу под називом „Однос Европског суда правде и Европског суда за људска права“.

Запослена је у Институту за упоредно право од 2006. године. У звање научног саветника изабрана је у јулу 2025. године. Била је ангажована у више наврата на научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ и УНДП. Била је секретар институтског часописа „Страни правни живот“ у периоду од 2006. до 2008. године.

Примарне области њеног интересовања су право људских права, међународно јавно право и право европских интеграција. Осим тога, објављивала је и радове из области јавне управе и борбе против корупције.

Говори енглески језик, а служи се руским језиком.

Јелена Костић је рођена 11. септембра 1981. године у Зворнику, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу је завршила у Београду, основне студије на правосудном смеру завршила је 2006. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на којем је 2007. године на кривичноправном смеру завршила и мастер студије. Докторску дисертацију под насловом „Фискална кривична дела“ одбранила је 2015. године на Правном факултету Универзитета у Нишу.

У периоду од 2006. до 2007. године радила је као Секретар Антидопинг агенције Републике Србије. Након тога је радила у Секретаријату за финансије града Београда и као интерни ревизор у Служби за интерну ревизију града Београда. Била је ангажована на већем броју националних и међународних пројеката из области јавних финансија и као предавач на семинарима из наведене области. Од 2011. године ангажована је као спољни сарадник НИП „Образовни информатор“ за област јавних финансија, са посебним освртом на буџетски систем и механизме контроле трошења јавних средстава. На Институту за упоредно право запослена је од 2013. године, а звање научни саветник стекла је 2025. године. Члан је уређивачког одбора часописа <ем>The Review of International Affairs</ем>, који издаје Институт за међународну политику и привреду из Београда.

Аутор је већег броја радова на српском и енглеском језику из области кривичног права и јавних финансија, као и учесник више националних и међународних конференција.

Област њеног интересовања су кривично право и јавне финансије са посебним освртом на област екстерне и интерне контроле располагања јавним средствима. Говори енглески и италијански, а служи се руским језиком.

Др Ана Кнежевић Бојовић рођена је 1977. године.

Дипломирала је на Правном факултету у Београду 2000. године. Специјалистичке студије из Европског права, које су заједнички организовали Правни факултет у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2002. године. Магистрирала је на Правном факултету универзитета у Београду 2005. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Поступци у случају инсолвентности са елементом иностраности у праву Европске уније“. Исте године положила је и правосудни испит. Докторску тезу под називом „Слобода оснивања привредних друштава у праву Европске уније“ одбранила је 2011. године.

У Институту за упоредно право, запослена је од 2001. године. Од новембра 2013. године до априла 2015. године радила је као координатор за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД). Од 2006. године до септембра 2015. године била је ангажовачна као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Такође је била предавач на обукама у организацији Канцеларије за европске интеграције Републике Србије, Службе за управљање кадровима Републике Србије и Правосудне академије. Била је ангажовачна у бројним научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ, УНИЦРИ, ОЕБС и Фонда за отворено друштво. У звање научни саветник изабрана је 2025. године.

Члан је Удружења правника у привреди и редакције часописа „Страни прави живот“ који издаје Институт за упоредно право.

Област њеног интересовања су право Европске уније, привредно право, међународно приватно право, правосудно организационо право и правно превођење.

Ауторка/коауторка је више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Реформа правосуђа у Србији 2008-2012″, „Европски суд правде“ и „Етичка димензија судске самоуправе у Србији“.

Говори енглески и шпански језик, а служи се руским и француским језиком.

Др Мина Зиројевић Фатић завршила је Правни Факултет универзитета у Београду. Магистрирала је на Унверзитету La Sapienza у Риму на тему „The Place of NATO and OSCE in the EU Security System“. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду на тему „Тероризам као неконвенционална претња безбедности у савременом свету“. Завршила је и специјализацију на тему „Дипломатија и Интернет“ на Дипломатској Академији на Малти, постала експерт УН на тему екологије.

До доласка у Институт за упоредно право, 1. октобра 2013. године, радила је на Институту за међународну политику и привреду. Била је уредник „The Review of International Affairs“ у периоду 2008-2013. године.

Током 2006. године била је политички саветник у Амбасади Србије у Белгији и Луксембургу, као и координатор експертског тима за правна питања Министарства спољних послова Србије. Др Мина Зиројевић има и звање доцента. Област интересовања су јој међународни односи, тероризам, људска права, безбедност, ЕУ, религија.

До сада је објавила преко 100 научних чланака у земљи и иностранству и више научних монографија.

Мирјана Глинтић рођена је 12. септембра 1986. године у Ивањици. Као носилац ,,Вукове дипломе“, у Ивањици је завршила основну школу, као и Гимназију, општи смер.

Правни факултет Универзитета у Београду уписала је школске 2005/06. године, на којем је и дипломирала 22. октобра 2010. године са просечном оценом 9,00. На матичном факултету школске 2010/11. године уписала је мастер студије, трговинскоправни модул, које је успешно окончала 2012. године одбраном мастер рада под називом ,,Признање и извршење арбитражних одлука поништених у земљи порекла – теоријска заснованост модерне контроверзе“. На Правном факултету Универзитета у Београду одбранила је 27.9.2019. године са одликом докторску дисертацију „Правна природа права на исплату осигуране суме код осигурања лица“.

Након завршених основних студија запослила се на Институту за упоредно право у Београду. За потребе Института за упоредно право, Мирјана Глинтић је, између осталог, радила на пројектима ,,Српско и европско право – упоређивање и усклађивање“, ,,Израда прегледа законодавства система одбране Републике Србије“, ,,Упоредноправна анализа о дозвољености, производњи и употреби генетски модикфикованих организама“, ,,Системи здравствене заштите и здравственог осигурања, упоредноправна анализа у европским земљама“, ,,Праћење имплементације новог ЗКП-а“. Као правни консултант, у сарадњни са Налед-ом, Грађанским иницијативама и другим невладиним организацијама, учествовала је у реализацији пројеката посвећених ревитализацији браунфилда у Србији, поспешивању ангажовања младих, утрвђивању висине новчаних накнада за коришћење јавних добара у Републици Србији. Учествовала је на бројним домаћим конференцијама на којима је представљала своје реферате. Од 2013. до 2021. године била је секретар редакције часописа  ,,Ревија за европско право“.

Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете, општине Ивањица и Регионале привредне коморе Ужице. У последњих неколико година постала је стипендиста Немачке службе за међуакадемску размену (Deutscher Akademischer Austauschdienst), као и немачког Bundestag-a, Humboldt Universität-a, Freie Universität-a i Technische Univesität-a. Као стипендиста немачког парламента 2013. године успешно је окончала шестомесечну праксу у канцеларији посланика CDU-а, господина Јохана Вадепула, у Берлину.

Течно говори енглески и немачки језик.

Др Катарина Јовичић рођена је 1965. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу.
Правни факултет Универзитета у Београду завршила је 1988. године а правосудни испит положила 1990. године. Специјалистичке студије из Међународног пословног права је завршила 2004. године на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. На истом факултету је магистрирала 2006. године и докторирала 2012. године.
Професионалну каријеру је започела 1989. године као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у Београду. Након три године рада у адвокатури се запослила на Факултету организационих наука у Београду, где је готово пет година обављала послове секретара Факултета. Од 1996. године ради у Савезном министарству правде на најсложнијим стручним пословима из области облигационих односа, својинско-правних односа, стечаја и ликвидације, извршног, парничног и ванпарничног поступка, као и међународне правне помоћи. Током тог периода је била ангажована као секретар радне групе за израду предлога законских прописа и то: Закона о стечају и Закона о електронском пословању.
Од 2003. године ради на Институту за упоредно право у Београду, а у периоду од 2005. до 2023. године, у почетку као сараднику настави а потом и као наставник, учествује у извођењу наставе на предметима: Трговинско право, Међународно приватно право, Арбитражно право, Облигационо право, Уговори у међународној трговини. Наведене области, као и Уговорно потрошачко право, су предмет њеног главног подручја академског интересовања.
У току досадашњег научно-истраживачког рада др Катарина Јовичић је објавила преко 70 научних радова.

Др Милица Матијевић рођена је 1977. године у Сомбору.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Током академске 2000/01. године је као стипендисткиња Универзитета у Утрехту (Холандија), похађала наставу на Правном факултету овог универзитета и положила четири једносеместрална курса из области заштите лјудских права и права Европске уније. Магистарске студије из области лјудских права и демократизације завршила је 2005. године на Европском међу-универзитетском центру за лјудска права и демократизацију (ЕИУЦ) са седиштем у Венецији, који су чинили 30 правних факултета и научних института из земалја чланица Европске уније. Након похађања курсева предвиђених програмом магистарских студија, др Матијевић  је звање магистра стекла одбранивши тезу под насловом„The United Nations Transitional Administration Missions and the Principles of Democratic Governance“ „Мисије Уједињених нација успоставлјене ради привременог администрирања одређене територије и принципи демократског управлјања”) под менторством проф. др Ерика Андре Андерсена (Erik Andrè Andersen) са Данског института за људска права. Докторску дисертацију под насловом „Substantive Equality and the Limits of Law” одбранила је 2018. године на Правном факултету Универзитета у Фиренци (Италија), под менторством проф. др Алесандра Симонија (Alessandro Simoni), редовног професора на Катедри за упоредно право и Директора Програма за докторске студије.

У Институту за упоредно право ради од 2007. године. У својству правног експерта за заштиту права раселјених и заштиту људских права била је ангажована на бројним стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку Европске уније, Уједињених нација, итд.

Област њеног интересовања су међународно право људских права, правна заштита интерно расељених лица, економска и социјална права и право заштите од дискриминације.

Ауторка је бројних чланака и стручних радова из ових области, међу којима се истичу они на тему заштите својинских права расељених лица у месту порекла.

Течно говори енглески и италијански језик.

Владимир Микић рођен је 1982. у Београду, у којем је завршио Филолошку гимназију. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2005. године, са просечном оценом 9,35. Током трајања студија био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка министарства надлежног за питања образовања и Владе Републике Србије.

У школској години 2005/2006. савладао је специјалистичке студије у области права Европске уније и Савета Европе, у оквиру програма на француском језику који заједнички организују Правни факултет Универзитета у Београду и Правни факултет Универзитета Нанси 2(Centre européen universitaire, Nancy 2; данас: Универзитет Лорене (Université de Lorraine))у Француској. Током 2006/2007, као добитник стипендије Владе Француске Републике, завршио је мастер студије (М2) Европског права на Европском универзитетском центру Правног факултета Универзитета Нанси 2, Француска.

На докторским студијама, које је уписао у децембру 2008. године, остварио је просечну оцену 9,83. Одбраном дисертације „Спољнополитичке надлежности америчког шефа државе у нередовним околностима“, под менторством проф. др Оливере Вучић, у јулу 2014. године на Правном факултету Универзитета у Београду, стекао је звање доктора правних наука.

Након стажа у Министарству економије и регионалног развоја, од 2008. до 2009. године радио је као сарадник у београдском представништву француске адвокатске канцеларије „Gide Loyrette Nouel“. Од 2010. до 2018. године радио је као стручни сарадник, виши саветник, директор Центра за обезбеђење квалитета и (од 2019. до 2023) генерални секретар Универзитета у Београду. Одлуком Ректорског савета Конференције универзитета Србије (КОНУС), која координише активности свих универзитета у Републици Србији, именован је на положај генералног секретара КОНУС (од 2018. до 2023). Од фебруара до децембра 2022. године био је на положају помоћника директора Канцеларије за дуално образовање Владе Републике Србије, након чега је примљен на Институт за упоредно право.

Изабран је у звање научног сарадника 2021. године, а у звање вишег научног сарадника 2026. године. Објавио је научне монографије „Амерички председник као шеф дипломатије и врховни заповедник: уставноправна анализа“, („Службени гласник“, 2017. године), „Појмовник европске уставности“ („Службени гласник“, 2022. године) и „Constitutional Dignity Imperiled: A European Comparative Perspective“, (Institute of Comparative Law, Belgrade, 2025), као и више од 50 самосталних научних радова у области јавног права (првенствено уставног права, али и међународног јавног права, правне историје и права људских права).

Одлично говори енглески и француски језик, уз редовну употребу у радном окружењу и научним активностима, а служи се немачким. У гимназији је интензивно учио латински, старогрчки и шпански језик и и далjе је посвећен усавршавању на том плану.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1987. године. Докторску тезу под називом „Законодавна процедура у Југославији са посебним освртом на швајцарско право“ одбранио је 1997. године на Правном факултету Универзитета у Фрибуру, Швајцарска.

Од 1992. године запослен је у Институту за упоредно право. Био је ангажован као координатор пројеката финансираних од стране Швајцарске агенције за развој и сарадњу (СДЦ). Од 2003. до 2005. је био ангажован као правни саветник у ОЕБС-у (Канцеларија Шефа мисије) а од 2006. као саветник за Стратегију реформе правосуђа у ОЕБС-у (Одељење за правну државу и људска права). У каријери је још радио као доцент на предмету „Уставно право“ на Правном факултету Универзитета Унион у Београд (2002–2005) и као доцент на Академији за дипломатију и безбедност (2007-2011) за предмете „Уставно право“ и „Право ЕУ“. Учествовао у великом броју пројеката финансираних од стране међународних организација, владиних и невладиних домаћих и иностраних организација у својству правног стручњака, а држао је предавања на магистарским студијама Центре Еуропéенне Университаире де Нанцy, Правног факултата у Нансију у Француској (2002) и на Université européenne d’été, Правног факултета, у Сегедину, у Мађарској (2013).

Област његовог интересовања су уставно право, административно право, људска права и право Европске уније.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области.

Говори француски и енглески језик.

Др Александра Рабреновић рођена је у Београду 1972. године, где је завршила основну и средњу школу.
Основне студије завршила је на Правном факултету Универзитета у Београду, мастер студије у области јавног права (ЛЛМ) на Лондонској школи економије и политичких наука (ЛСЕ), а докторске студије (ПхД) на Правном факултету Универзитета у Глазгову, у Великој Британији. Има преко двадесетпет година стручног радног искуства у области реформе јавне управе у Југоисточној Европи и Централној и Источној Азији.
У Институту за упоредно право запослена је од 2007. године.

Њено главно подручје академског интересовања јесте реформа јавне управе и област права особа са инвалидитетом. Објавила је преко 90 научних радова и учествовала у раду великог броја научних конференција у поменутим областима у земљи и иностранству.
У последњих неколико година, кроз свој академски и стручни рад, посебно се залаже за унапређење јавних политика и социјалне инклузије особа са инвалидитетом. Оснивач је удружења ”Деца без граница”, које окупља родитеље деце са интелектуалним тешкоћама и младе особе са инвалидитетом. Члан је радне групе Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за измену прописа у области подршке за самосталан живот особа са инвалидитетом.
Говори енглески и руски језик.

Др Марио Рељановић рођен је 1977. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2000. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета Унион у Београду 2007. године одбранивши магистарску тезу под називом „Међународна сарадња на сузбијању тероризма“. Докторирао је 2011. године на Правном факултету Универзитета Унион у  Београду, одбранивши докторску дисертацију под називом „Забрана дискриминације при запошљавању као међународно људско право“.

На Институту за упоредно право у Београду је радио у периоду 2004-2012. године и поново је запослен од 2018. године. У периоду 2012–2018. године био је запослен на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, у звању ванредног професора. У периоду 2009–2018. године био је руководилац правне клинике за радно право на истом факултету.

Бави се областима радног и социјалног права, правне информатике, антидискриминационог права и права људских права.

Објавио је преко стотину научних и стручних радова, аутор је и коаутор више монографија.

Учествовао је на више десетина националних и међународних пројеката у области радног и социјалног права, правосуђа, људских права.

Говори енглески језик.

Др Јелена Вукадиновић Марковић рођена је у Крагујевцу 1983.године. Правни факултет Универзитета Крагујевцу завршила је са просечном оценом 9,90. На Europa-Institute Saarbrücken, University of Saarland (Немачка) стекла је звање „Мастер привредног права ЕУ“. Звање магистра правних наука стекла је 2011. године на Правном факултету Универзитета у Бања Луци. Докторску дисертацију на Правном факултету Универзитета у Београду под називом „Улога арбитрабилности у процесу решавања спорова пред међународном трговинском арбитражом“, одбранила је са одликом 2016. године.

Од школске 2010/2011. до 2016/1017. године радила је као демонстратор на предмету Међународно привредно право на Економском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету, од школске 2018/ 2019. ангажована је као предавач на мастер студијама, на предмету Право Европске уније.

Учестововала је у раду већег броја конференција и објавила велики број радова из области арбитражног права, међународног привредног права и права Европске уније.
Аутор је уџбеника за средње стручне школе под називом Уставно и привредно право и коаутор уџбеника Увод у институције и право Европске уније, који се користи на Правним факултетима. Коуредник је секције „Право Европске уније“ на Копаоничкој школи природног права- Слободан Перовић.
Уредник је часописа „Ревија за европско право“. Налази се на листи арбитара Сталне арбитраже при Привредној комори Републике Србије као и на листи међународних арбитара Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Републике Српске.
Говори енглески и служи се немачким језиком.

Др Велибор Џомић рођен је 1969. године у Краљеву.

Специјалистички рад под називом „Начело одвојености цркава и верских заједница од државе и његова примена у уставном систему Србије и Црне Горе” одбранио је 2005. године. Наредне године одбранио је магистарски рад под називом: „Однос Цркве и државе у уставима Србије и Црне Горе у XIX и XX веку”. Докторирао је 2012. године са тезом „Правни положај традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији и Републици Црној Гори”.

Радни ангажман: Протопрезвитер-ставрофор и Архијерејски протопрезвитер Подгоричко-Колашински у Митрополији Црногорско-Приморској; координатор Правног савета и црквено-судски тужилац Митрополије Црногорско-Приморске; секретар Комисије Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за ревизију Устава СПЦ.

Проф. Др Самир Аличић је рођен у Новом Саду 1981. године. Дипломирао је 2003 године на Правном факултету у Новом Саду, на којем факултету је 2007. године одбранио магистарску тезу „Неважност тестамента и тестаментарних располагања због недостатка форме у Гајевим Институцијама“. Докторску дисертацију „Класично значење речи дамнум (штета) у поглављу Дигеста Ad Legem Aquiliam (9.2)“, одбранио је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 23. марта 2011. године. У склопу међународне сарадње боравио три пута на студијским боравцима на Правном факултету Универзитета „La Sapienza“ у Риму. Јуна 2007. године био на стручном усавршавању на Семинару за романисте у Амантеи, Италија.

Од 2004. радио је као асистент на Правном факултету у Новом Саду. Од 2012. године предавао је најпре у звању доцента а потом ванредног професора на Департману за правне науке Државног универзитета у Новом Пазару и Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Изабран је 2023. године у звање редовног професора на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на коме и даље предаје. Од 2015. до 2017. године изводио је наставу на Правном факултету Универзитета у Сарајеву, са којим и даље сарађује на постдипломским студијама. Од 2016. до 2019. године био је хонорарно ангажован ради извођења наставе на Правном факултету Универзитета у Сасарију, Италија, у својству гостујућег предавача. Држао је предавања по позиву на правним факултетима универзитета у Сплиту, Скопљу, Зеници и Тузли. Сарадник је Института за медитеранске студије ИСПРОМ са седиштем у Сасарију, Италија, од 2021 године. На Институту за упоредно право ради од 2023. године.

Учествовао је на више научних пројеката Правног Факултета у Новом Саду и Министарства за науку Републике Србије. Члан је међународног научног одбора часописа Diritto e Storia, као и уређивачких одбора часописа Roma e America – diritto romano commune, Зборника радова Правног факултета у Тузли, и тематских бројева часописа са научних скупова Годишњака Правног факултета у Источном Сарајеву. Рецензира радове за више научних часописа у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Италији. Члан је Организационог одбора Евроазијских семинара римског права и Научног скупа поводом Дана Факултета на Палама од 2022. године. Обављао је дужност члана шефа Департмана за правне науке и члана Савета и Наставно-научног већа на Државном универзитету у Новом Пазару.

Члан је Међународног друштва за историју античких права (Société Internationale pour l’Histoire des Droits de l’Antiquité), Међународног удружења за упоредно право Juris Diversitas, Друштва за античке студије Србије, Балканске асоцијације романиста СИР (Società internazionale romana).

Области његовог научног интересовања су римско право, правна историја, имовинско право и уставна теорија.

Аутор је пет монографских публикација и преко шездесет научних чланака и саопштења са међународних научних скупова.

Говори италијански, енглески и немачки, и служи се латинским и шпанским језиком.

Јована Рајић Ћалић рођена је 14. 2. 1990. године у Ћуприји. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 1. 10. 2009. године и дипломирала 3. 10. 2013. године са просечном оценом 9,48. Током основних студија била је полазник Правне клинике за кривично право (2011-2013. године), похађала курс „Писање правних аката“, курс „International criminal law“, у организацији ОЕБС-а и стицала практична искуства током летњих пракси у компанији Холцим 2011. године, у адвокатској канцеларији Моравчевић Војиновић у удружењу са Schoenherr 2012. године и у адвокатској канцеларији Томановић 2013. године. Као студент основних студија била је стипендиста града Параћина и стипендије намењене студентима високошколских установа у Републици Србији. Награђена је стипендијом компаније Холцим, као и стипендијом Министарства омладине и спорта – Фонд за младе таленте „Доситеја“ за 2013. годину. Добитница похвале декана Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех током студија (2010-2014).

Мастер студије уписала је 2013. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право и исте завршила 10. 7. 2014. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Последице покретања кривичног поступка на радни однос запосленог“.

У новембру 2014. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право. Паралелно, започиње приправнички стаж у Основном јавном тужилаштву у Параћину 2014-2016. године, након чега је положила правосудни испит у мартовском испитном року 2017. године на Правном факултету у Београду, са одликом из кривичног права. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за докторанте за школску 2014/2015. и 2015/2016. годину. Годину дана радила је као помоћник јавног извршитеља. Дана 2. 9. 2023. године на Правном факултету Универзитета у Београду одбранила је докторску дисертацију под називом “Посебна радноправна заштита осетљивих категорија запослених – ratio legis, легитимни циљеви и инструменти заштите”, чиме је стекла звање доктора правних наука.

Од маја 2018. године запослена је у Институту за упоредно право. Исте године, чинила је тим Правног факултета Универзитета у Београду који је учествовао у пројекту „Make it worth for young – MY WAY“ организације НВО АСТРА – Акција против трговине људима, посвећеном радној експлоатацији. За рад „Осетљиве групе жена и пандемија“ освојила је друго место на конкурсу Утицај пандемије коју је изазвао Ковид 19 на родну једнакост који је организовао Центар за људска права Правног факултета Универзитета у Београду. Била је уредник конференције и зборника “Упоредноправни изазови у савременом праву – in memoriam др Стефан Андоновић” у саиздаваштву Института за упоредно право у Београду и Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.

Објавила је преко 20 радова из области радног права. Говори енглески језик, служи се немачким и шпанским.

Доц. др Мирослав Ђорђевић је основне, мастер и докторске студије завршио на Правном факултету Универзитета у Београду са највишим оценама. Докторску дисертацију „Супензивни вето председника републике“ је одбранио са одликом, а током студија се у више наврата усавршавао у иностранству, највише у Немачкој. Добитник је награде Фондације „Миодраг Јовичић“ за најбољу докторску дисертацију из области уставног права и политичког система. Доц. др Ђорђевић је запослен као научни сарадник у Институту за упоредно право (Београд) и као доцент на Правном департману Државног универзитета у Новом Пазару, где предаје Уставно и Управно право. Био је и представник Немачке фондације за међународну правну сарадњу (ИРЗ) у Србији. Написао је око 40 научних радова, одржао низ предавања по позиву и учествовао на преко 50 научних конференција у земљи и иностранству – широм Европе и у Сједињеним Америчким Државама. Један је од аутора Амандмана Устава Републике Србије, поред тога је учествовао и у писању више закона, саветовањима са Венецијанском комисијом (на страни Републике Србије) итд. Учествовао је у низу пројеката Савета Европе, норвешког ЦИДС-а, Министарства правде Републике Србије, Министарства спољних послова Републике Србије итд. У свом раду се континуирано залаже за структурне реформе у држави и друштву ради поспешивања заштите основних људских права и слобода. Говори енглески и немачки, а служи се и руским језиком.

Услед избора за члана и потпредседника Високог савета тужилаштва, радни однос научног сарадника доц. др Мирослава Ђорђевића у Институту за упоредно право је у статусу мировања до истека јавне функције на коју је изабран.

Саво Манојловић рођен је 1986. године.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је октобра 2008. године са просеком 9,32. Мастер студије завршио је на истом факултету са радом „Појединачни политички акти – разграничење од управних аката“ (9,75). Докторске академске студије из области Уставног права завршио је на Правном факултету Универзитета у Београду у децембру 2021. године. Завшио је (magna cum laude) постдипломски курс Federalism, Decentralization and Conflict Resolution, International Summer School (рад Kosovo: a solution to the problem – double sovereignty and high level of autonomy for the Serbian entity изабран је међу пет најбољих радова) у Институту за федерализам, Универзитет у Фрибургу, Швајцарска. Успешно је завршио и једносеместрални курс на Харвард Кенеди школи, The Leadership, Organizing and Action код професора Маршала Ганца.

У Институту за упоредно право запослен је од 2015. године. У звање научног сарадника изабран је 2022. године. Радио је као млађи саветник у Уставном суду Републике Србије. Као секретар радних група Министарства правде и Министарства финансија учествовао је у њиховом раду и писао нацрт постојећег Закона о финансирању политичких активности, као и његових измена и допуна. Био је централни координатор Агенције за борбу против корупције за праћење финансирања политичке кампање за локалне, покрајинске и опште изборе 2012. године.

Била је ангажован као правни експерт или организатор кампања у бројним пројектима везаним за реформу правосуђа, побољшања привредног амбијента, заштите потрошача, финансирања политичких странака, транспаретног запошљавања итд.

Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска права, политички систем, политичке странке и политичке кампање.

Аутор је око тридесетак научних чланака из области јавног права, а периодично објављује колмне у дневним листовима. Говори енглески, а служи се немачким језиком.

Проф. др Драгана Петровић рођена је у Крагујевцу, где је завршила основну и средњу школу са одличним успехом.

Дипломирала је на Правном факултету у Крагујевцу 1987. године, такође са одличним успехом. Одбранила магистарску тезу 1992. на тему: „Помагање као облик саучесништва и као самостално кривично дело“, са одликом, а докторску дисертацију 1995. на тему: „Организовање злочиначких удружења“, такође са одликом.

Засновала радни однос 1988. у Окружном суду у Крагујевцу, а потом је од 1990. радила на Правном факултету у Крагујевцу у звању асистент-приправник, потом доцента (1996) и ванредни професор (2000) године на предмету „Кривично право“.

Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима Министарства науке. Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2001. као млади исткнути научни радник. Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2004. за изузетне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма истраживања за период 2002 – 2003 у категорији А3.

Од 2009. ради у Институту за упоредно право у Београду као научни сарадник.

Аутор је више монографија и бројних чланака међу којима се истичу: „Помагање као облик саучесништва“, „Организовање злочиначких удружења“, „Еутаназија“, „Модерни концепт тероризма: кривичноправни аспект“, „Еутаназија, нове димензије“.

Област њеног интересовања је кривично право, а ужа специјалност организовани криминалитет и тероризам.

Активно се служи енглеским језиком.

Милица З. Петровић рођена је 21. 3. 1995. године у Београду, где је завршила основну школу и Трећу београдску гимназију. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2013, а завршила 2018. са просеком 8,10. На истом факултету уписала је 2018. мастер академске студије (ужа научна област – право интелектуалне својине које је завршила 2019. са просеком 9,50, одбраном рада под називом Дигитализација примерака ауторских дела без сагласности носиоца ауторског права. Докторске студије, уписала је 2019. године на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу (привредноправни смер – право интелектуалне својине) и завршила је 2025. године одбраном докторске дисертације на тему Заштита видео игара у праву интелектуалне својине.

Од 2018. до средине 2025. године била је сарадник у настави, а потом асистент Правног факултета за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија из Новог Сада. Од јуна 2025. године запослена је као истраживач-сарадник у Институту за упоредно право у Београду.

Била је учесник модула Јеан Моннет “Free Trade Agreements and European Integration of SEE countries” 2018. године. У оквиру Ерасмус+ програма за размену високошколског кадра била је гост на Универзитету Николо Кузано (Niccolo Cusano) у Риму, Италија, у периоду од 6. 6. 2022. до 10. 6. 2022. године. Том приликом је студентима основних студија одржала неколико предавања из области права интелектуалне својине. У току писања докторске дисертације у септембру 2024. године успешно је прошла тренинг за припрему, писање и управљање Хоризон Еуропе пројектима, који организује European Training Agency (ЕУТА), док је крајем 2024. године стекла и сертификат о завршеном интензивном курсу под називом, „European Integration: History, future & current topics” одржаног у организацији Института за упоредно право и Европа института из Цириха, Швајцарска.

Аутор је више научних и стручних радова у домаћим правним часописима и учесник у неколико пројеката од регионалног значаја.

Течно говори више страних језика: енглески језик, италијански језик и шпански језик, о чему поседује одговарајуће, интернационално признате сертификате.

Милош Васовић је рођен 3. маја 1994. године у Чачку. Основну школу „Др Јован Цвијић“ је завршио у Смедереву, а средњу школу – Гимназију у Смедереву је завршио 2013. године.

Уписао је Правни факултет Универзитета у Београду 2013. године, и на истом је дипломирао у јуну 2017. године. У октобру 2017. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, уписао је мастер студије на правно-економском модулу. Успешно је одбранио мастер тезу под називом “Рингишпил трансакције и мере за њихово спречавање“.

Одмах по одбрани мастер тезе, уписао је паралелно докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду – модул јавне финансије и пореско право, као и специјалистичке студије – Студије за специјализацију (иновацију) знања из области „Пореско саветовање“, које су се одржавале на Правном факултету. Специјалистичке студије трају годину дана, а дана 26. јуна 2019. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, успешно је положио завршни испит на Студијама за специјализацију (иновацију) знања из области „Пореско саветовање“. На Правном факултету Универзитета у Београду, дана 28. фебруара 2025. године, одбранио је са одликом докторску дисертацију, под називом: „Концепт стварног власника прихода у праву међународних пореских уговора“.

Учествовао је на неколико конференција за пореско право у Бечу под покровитељством њиховог Универзитета (Wirtschaftsuniversität Wien) и Института за аустријско и међународно пореско право. Такође је био и учесник летње школе пореског права у Бечу, коју је организовао Институт за Аустријско и међународно пореско право као део Универзитета у Бечу за економију и бизнис (Wirtschaftsuniversität Wien).Крајем фебруара 2024. године, боравио је седам дана на Институту за аустријско и међународно пореско право и био је учесник семинара „EU Tax Law“.

Област његовог интересовања је ПДВ систем у Европској унији, као и у Србији, као и пореско право Европске уније.

Говори енглески језик, а служи се и немачким језиком.

Ана Здравковић рођена је 1993. године у Београду. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2012. године (међународноправни смер), а дипломирала је 2016. године, са просечном оценом 9,1. На истом факултету је 2017. године завршила мастер академске студије међународноправног модула и са одликом одбранила мастер рад на тему ,,Забрана вођења новог поступка поводом исте ствари у пракси Европског суда за људска права са посебним освртом на случај Миленковић против Србије“. Докторирала је са одликом 2026. године на Правном факултету Универзитета у Београду на тему „Absolute Human Rights“ (Апсолутна људска права) под менторством проф. др Бојане Чучковић.

Као стипендисткиња Аустријске агенције за образовање и мобилност (OeAD), зимски семестар школске 2021/22. године провела је на истраживачком боравку на Универзитету у Бечу (Лудвиг Болцман институт за људска права), где је спровела истраживање за докторску дисертацију под менторством директора института проф. др Михаела Лизандер Фремута (Univ. Prof. Dr. Michael Lysander Fremuth).

Као сарадник у настави ван радног односа била је ангажована у настави на предмету Међународно јавно право на Правном факултету Универзитета у Београду (самостално извођење вежби) у школској 2018/19. години и школској 2019/20. години. Након обављеног приправничког стажа у адвокатској канцеларији Небојше Д. Мараша, у јунском испитном року 2021. године положила је правосудни испит.

Током основних и постдипломских студија похађала је различите курсеве и семинаре из међународноправне области, попут Правне клинике за избегличко право и право азила (Правни факултет Универзитета у Београду и УНХЦР, 2015-2016), Европске академије Отзенхаусен (Отзенхаусен, 2018), летње школе „Current Challenges in Human Rights Protection” (Европски институт Универзитета у Сарбрикену, 2019), јесење школе „Law and Gender” (Европски институт Универзитета у Сарбрикену, 2021) и семинара „International Refugee Law for Postgraduate Students” (Међународни институт за хуманитарно право у Санрему, 2022). За време студија била је добитница више стипендија (Фондација Конрад Аденауер, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, ДААД). Као докторанткиња и стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја у периоду од 2019. до 2022. године била је укључена на научноистраживачки пројекат „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе – случај Србије” на Правном факултету Универзитета у Београду, на коме је под менторством проф. др Миодрага Јовановића спровела истраживање за докторску дисертацију.

Објавила је више научних радова на енглеском и српском језику, а резултате својих истраживања је представљала на научним конференцијама у земљи и иностранству. Учествовала је у уређивању научних зборника и организацији међународних и домаћих конференција и симпозијума. Била је ангажована на научним и стручним пројектима спроведеним уз подршку Међународне организације за миграције (ИОМ), Холандског фонда за регионално партнерство (МАТРА), Европске уније (ЕУ) и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Од 2018. године је извршна уредница Ревије за правну, политичку и социјалну теорију и филозофију – Eudaimonia (Правни факултет Универзитета у Београду и Српско удружење за правну и социјалну филозофију).

Области њеног интересовања су међународно право људских права, међународно јавно право, међународно кривично право, избегличко право и право азила и теорија права.

Говори енглески и немачки језик.

Александар Михајловић рођен је 24. новембра 1991. године у Нишу где је завршио Основну школу “Вожд Карађорђе” са одличним успехом, као и Гимназију “9. мај”, када му је додељена диплома “Вук Караџић” и похвалница Краљевског Дома Карађорђевића за исказани изванредан успех у завршеном средњем образовању. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу 2014. године са просечном оценом 9,94. На истом факултету завршио је мастер академске студије права 2015. године са просечном оценом 10,00, одбранивши мастер рад на тему “Политика државне помоћи Европске Уније”, и био је добитник Повеље Универзитета у Нишу за најбољег дипломираног студента на Правном факултету у школској 2014/2015. години. Као добитник Чивнинг стипендије, коју додељује Влада Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, завршио је мастер студије у области мађународног права људских права на Сасекс универзитету у Брајтону 2020. године, са мастер тезом “The Legal Recognition of Same-Sex Relationships before the Human Rights Committee and the European Court of Human Rights”, (“Правно препознавање истополних веза пред Комитетом за људска права и Европским судом за људска права”). Александар је докторирао на Правном факултету Универзитета у Нишу 7. јула 2026. године одбранивши докторску дисертацију под насловом “Правно-економска анализа дискриминације у области рада и запошљавања”. У школској 2025/2026. години завршио је Дипломатску академију при Министарству спољних послова Републике Србије.
Током 2021. године завршио је Жан Моне модул за Европско монетарно право при Правном факултету Универзитета у Нишу, као и програм “Креирање и анализа јавних политика” у организацији Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу и Правног факултета Универзитета у Београду.
Радио је као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у Нишу (2014-2018), и као млађи експерт при Републичком секретаријату за јавне политике Владе Републике Србије, у оквиру Групе за координацију Акционог плана за спровођење Програма Владе (2021-2023). У Институту за упоредно право је запослен од 1. септембра 2023. године.
Године 2019. положио је правосудни испит пред Министарством правде у Београду (са одликама из кривичног права и међународног приватног права), као и адвокатски испит пред Адвокатском комором Ниша. Успешно је завршио и основну обуку за медијаторе 2020. године.
Био је добитник стипендије “Доситеја” коју додељује Фонд за младе таленте Републике Србије, стипендије за докторанде при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и стипендиста Европског форума Алпбах (као полазник и асистент на програму).
Области његовог истраживања јесу економска анализа права (право и економија), антидискриминационо право са посебним фокусом на област рада и запошљавања, анализа ефеката прописа и докумената јавних политика, плански систем Републике Србије.
Именован је за секретара часописа “Страни правни живот” који издаје Институт за упоредно право.
Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

Ања Безбрадица је рођена 1989. године. Правни факултет Универзитета у Београду (правно-теоријски смер) уписала је 2008. године, а на истом дипломирала 2013. године. На истом факултету, на Катедри за теорију, социологију и филозофију права, 2015. године стекла је звање мастер правник. Студент је докторских академских студија на Правном факултету Универзитета у Београду (ужа научна област социологије права).

Од 2016. до 2022. године била је стално запослена у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, најпре на радном месту за нормативно-правне послове, а затим и на радном месту за управно-правне послове (другостепени поступак остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја). Додатно је била радно ангажована (од 2016. до 2022. године) као сарадник у настави на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду, на предметима Увод у право и Уставно право.

Од јануара 2022. године запослена је у Институту за упоредно право.

Области њеног интересовања су социологија права, социолошка јуриспруденција и психологија права, а теме којима се највише бави унутар ових области су правна свест, усклађеност понашања са правом, функције права, ефективност права.

Рођен је 10. 8. 1994. године у Београду. Интегрисане студије права на Правном факултету Универзитета у Бечу завршио је у звању магистра правних наука (mag. iur.) 2019. године. На истом факултету специјализовао је правне системе Централне и Источне Европе. Тренутно је студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Бечу, под менторством проф. др Томаса Симона са темом докторске дисертације под називом „Компаративна студија колективне својине на јужнословенском и немачком говорном подручју на примеру задруге и фидајкомиса.“ Од 01/2021. до 08/2024. био је запослен у звању универзитетског асистента (Universitätsassistent prae doc) на Катедри за правну и уставну историју Правног факултета Универзитета у Бечу под руководством професора Милоша Веца и професорке Илзе Рајтер Затлоукал. У истом периоду био је стипендиста uni:doc стипендије коју додељује Ars Iuris Vienna Doctoral School. Био је активан у руководству неколико студентских организација те је у три наврата вршио функцију генералног секретара Организације српских студената у иностранству – Беч (08/2016 – 08/2018 и 08/2019 – 08/2020) као и функцију генералног секретара Удружења младих српских правника „Јован Хаџић“ (од 06/2017). Члан (Fellow) Ars Iuris Vienna Doctoral School од 09/2020. На Институту за упоредно право запослен је од 2025. године у својству истраживача сарадника. Његова област интересовања је стварно право и правна историја. Говори енглески, немачки и руски језик.

Рођена је 1. марта 1997. године у Неготину, Република Србија. У родном Неготину завршила је основну школу а потом и Неготинску гимназију са одличним успехом, као носилац Вукове дипломе.

Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2016. године, а дипломирала је 23. јула 2020. године са просечном оценом 10,00. Током основних студија била је полазник правних вештина „Номотехника и писање правних аката“ и „Студије случаја и симулација суђења“, а академске 2019/2020. године обавила је стручну праксу у канцеларији адвоката Мирослава Лазића из Неготина. Као студент основних академских студија написала је и успешно одбранила више семинарских (коауторских) радова од којих су неки „Одговорност за штету причињену од стране малолетних лица“, „Правна природа Уједињених нација“, „Међународна правна помоћ у кривичним стварима“, „Црвени крст Србије“ и „Опорезивање дигиталне економије“. Такође, похађала је стручне групе из више предмета (Грађанско право – општи део и Стварно право, Облигационо право, Наследно право, Кривично право, Кривично процесно право, Основи економије, Компанијско право, Међународно јавно право и Пореско право). Као студент основних студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја (2016-2020). Добитник је четири похвалнице Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех у учењу и стицању знања. По завршетку основних академских студија похваљена је и награђена од стране декана Правног факултета Универзитета у Београду као један од два најбоља студента у генерацији 2016/2017.

Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправна ужа научна област) уписала је 2020. године, а исте, успешном одбраном мастер рада на тему „Правна природа уговора о сефу“ завршава 2021. године са просечном оценом 10,00. Током мастер студија била је корисник стипендије Доситеја – Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије, а исте године је похваљена и награђена од стране Општине Неготин као најуспешнији студент у својој генерацији са територије општине.

Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2021. године, определивши се за пословноправну ужу научну област. Као студент докторских студија, написала је и са оценом 10 одбранила докторски приступни рад на тему „Правни режим осигурања депозита као инструмента за очување еконосмске стабилности“, а такође је и са највишим оценама положила први и други усмени докторски испит. Током друге године докторских академских студија, успешно је одбранила семинарски рад на тему „Предности и ризици електронске трговине уз посебан осврт на злоупотребу меморандума и проблем електронског заступања“, а објавила је и научни чланак под називом „Прекид низа индосамената као разлог ништавости преноса менице – пример ’скривеног авала’“. Првог новембра 2023. године успешно је одбранила Пројекат докторске дисертације. Тренутно спроводи истраживања за потребе писања докторске дисертације из области меничног права.

По завршетку основних академских студија радила је као адвокатски приправник – волонтер у канцеларији адвоката Жељка Ристића из Београда, а потом је била радно ангажована у Министарству финансија Републике Србије – Пореска управа, као и на правним пословима у Градској општини Звездара. У Институту за упоредно право запослена је од јуна 2022. године у својству истраживача приправника, а 2024. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Током рада у Институту објавила је више научних радова из области пословног права и учествовала на неколико домаћих и међународних научних конференција.

Говори енглески и служи се шпанским језиком.

Љубомир Тинтор је рођен 23. 1. 1994. године у Бања Луци. Правни факултет Универзитета у Београду уписује 2013. године. Дипломирао је 2017. године са просечном оценом 9,57. Током студирања на основним студијама, све четири године био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, и носилац стипендије „Доситеја“ Министарства омладине и спорта Републике Србије за 2017. годину. Мастер студије је уписао 2017. године и завршио 2018. године са просечном оценом 10.00. Звање мастера права стиче одбраном тезе под насловом „Особе са инвалидитетом и проблем приступачности“. Докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписује 2019. године, међународноправна ужа научна област. Докторску дисертацију пише на тему „Одговорност државе за климатске промене у међународном праву“, под менторством проф. др Бојане Чучковић.

Објавио је више научних радова на енглеском и српском језику, а резултате својих истраживања је представлjао на научним конференцијама. Током основних и постдипломских студија похађао је различите курсеве и семинаре из међународноправне области, попут „Школе лjудских права Војин Димитријевић 2018“, „Специјалистичког курса о међународном избегличком праву“ у организацији УНХЦР, Института за хуманитарно право у Сан Рему и Правног факултета Универзитета у Београду, „Зимске школе међународних односа Института за међународну политику и привреду“, курса о „Међнародним и европским стандардима у области азила и миграција и њиховој применлjивости и релевантности за Републику Србију“ . Током лета 2018. године био је на краткорочном волонтирању на Институту за међународну политику и привреду.

Као стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије од јуна 2020. до августа 2023. године био је уклjучен у рад Института за међународну политику и привреду, где се бавио научно-истраживачким радом под менторством проф. др Драголjуба Тодића. Ангажован је на стратешком пројекту Правног факултета Универзитета у Београду и Института за правне и друштвене науке за 2022. и 2023. годину „Савремени проблеми правног система Србије“. Од 1. 9. 2023. запослен је на Институту за упоредно право.

Области интересовања су међународно јавно право, лjудска права, међународно право заштите животне средине, међународно право климатских промена, међународно избегличко право.

Говори енглески и француски језик.

Лидија Зечевић рођена је 15. 1. 1998. године у Београду. Основну школу „20. октобар” и Трећу београдску гимназију завршила је као носилац дипломе „Вук Стефановић Караџић”. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2016. године, а завршила 2020. године са просечном оценом 9,43 на пословно-правном смеру.
Мастер академске студије на Међународно-пословно правном под-модулу на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2020. године, а завршила 2021. године са просечном оценом 10,00. Израдила је мастер рад на енглеском језику Joinder of third parties in the arbitration proceedings/Pristupanje dodatnih stranaka u arbitražnom postupku.
На Правном факултету Универзитета у Београду 2021. године уписала је и докторске академске студије одабравши Пословно-правну научну област. Одбранила је приступни рад „Појам саобразности робе према Бечкој конвенцији” и семинарски рад „Женско предузетништво у Републици Србији”.
Похађала је преко двадесет едукација, семинара, курсева, летњих и зимских школа из области арбитраже, пословног права, патентног права, људских права и теорије права, организованих од стране различитих међународних институција – Савета Европе, Универзитета у Питсбургу, Универзитета у Салцбургу, Европске патентне организације (ЕПО), као и Немачкe организације за међународну сарадњу (GIZ GmbH).
Две године заредом је била део тима Правног факултета Универзитета у Београду на престижном такмичењу из области међународне трговинске арбитраже Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot, а касније је била ангажована као помоћни тренер.
Током све четири године студија је награђивана Светосавском похвалницом Правног факултета Универзитета у Београду за најбоље студенте, а била је и стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за изузетно надарене студенте.
Добитница је прве награде на конкурсу „Гашо Кнежевић“ за најбољи рад из области алтернативног решавања трговинских спорова у организацији Удружења за арбитражно право.
Положила је са одликом правосудни испит пред Министарством правде. Говори енглески и италијански језик, служи се руским језиком, а тренутно учи и кинески језик.
Као стипендиста докторанд Министарства науке, технолошког развоја и иновација била је ангажована у Институту за упоредно право од маја 2022. године до априла 2026. године, а у мају 2026. године изабрана је у звање истраживач сарадник.
Области њеног интересовања јесу пословно право, арбитражно право и међународно трговинско право, а њена истраживачка перспектива усмерена је ка источноазијском простору.

Рођен је 26. новембра 1998. године у Чачку. У Ивањици завршио основну и средњу школу са одличним успехом.
Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу уписао је октобра 2017. године, а дипломирао је 14. јула 2021, са просечном оценом 9,64. Током основних академских студија био је полазник правне клинике за облигационо право на тему „Накнада нематеријалне штете“, а као студент треће и четврте године учествовао је на два национална такмичења у симулацији кривичног поступка и једном међународном такмичењу у симулацији поступка пред Европским судом за људска права. Као студент основних академских студија написао је и успешо одбранио семинарске радове из Римског права, Уставног права, Кривично процесног права, Грађанско процесног права и Привредног права. Иницирао је и учествовао у организацији неколико едукативних трибина које су организоване на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. Као студент основних студија добитник је три стипендије Министарства просвете и једне стипендије Доситеја-Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије.
Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду завршио је успешном одбраном мастер рада на тему „Накнада нематеријалне штете проузроковане повредом права на претпоставку невиности у медијском извештавању“. Ментор при изради мастер рада била је проф. др Марија Караникић Мирић. Мастер академске студије завршио је са просечном оценом 10,00. Током мастер студија био је добитник стипендије Доситеја-Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије и стипендије Правног факултета Универзитета у Београду.
Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу уписао је 2023. године. Као студент докторских студија на грађанскоправној ужој научној области положио је све обавезне испите са прве године студија и Спортско право као први изборни предмет са највишим оценама, чиме је успешно завршио прву годину докторских студија. Током прве године одбранио је студијски истраживачки рад под менторством проф. др Ненада Ђурђевића, на тему рада из области Спортског права.
По завршетку основних академских студија радио је као адвокатски приправник у једној адвокатској канцеларији из Београда, а потом је изабран у звање сарадник у настави на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, на ужој кривичноправној научној области. Током две студентске године, изводио је вежбе на предметима: Кривично право, Малолетничко кривично право, Кривично процесно право. Био је укључен у рад Правне клинике на тему спречавања насиља у породици. Током рада ове клинике одржао је час током којег је презентовао случајеве из актуелне судске праксе у погледу кривичног дела насиље у породици. Као академски ментор студентима Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, учествовао је на такмичењу у симулацији кривичног поступка, на коме је тим студената Правног факултета у Крагујевцу освојио друго место, као и најбољи пласман међу тимовима учесницима из Републике Србије. У Институту за упоредно право запослен је од јула 2024. године.
У протеклом временском периоду објавио је неколико научних и стручних радова и учествовао на неколико домаћих и међународних научних конференција. Области интересовања су: облигационо право, спортско право, медијско право, право заштите животиња, и кривично право.

Игор Муиџа је рођен 2001. године у Београду. Након похађања Десете београдске гимназије „Михајло Пупин“ уписује Правни факултет Универзитета у Београду (пословноправни смер) 2020. и дипломира 2024. године. Одмах потом уписује мастер академске студије (под-модул: право интелектуалне својине) на Правном факултету Универзитета у Београду и завршава их 2025. године одрбанивши мастер тезу под насловом „Промет права интелектуалне својине као начин уклањања иновативних учесника са тржишта“. Тренутно се специјализује за област права интелектуалне својине и права конкуренције и од 2025. године похађа докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправна ужа научна област).
Награђиван је стипендијама Министарства просвете за остварен висок просек и два пута стипендијом Фонда за младе таленте „Доситеја“. Током студија је писао и објавио осам радова од којих су неки били изложени на научним конференцијама. Добитник је награде фондације „проф. др Мирко Васиљевић“ за најбољи рад на тему „Дужност поштовања забране конкуренције“. Такође, у једном мандату је вршио дужност студента продекана на Правном факултету Универзитета у Београду. Учествовао је и био говорник на разлиитим међународним такмичењима као што су XXXI Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot и HSFK Competition Law Moot. Тренутно врши улогу тренера тима Правног факултета Универзитета у Београду за такмичење HSFK Competition Law Moot. Имао је прилике да учествује на летњим школама у Удинама, Шибенику и Београду из разилчитих области пословног права, као и да успешно похађа студије за иновацију знања из области „Здравственог и фарамцеутског права“ и „Усклађености пословања“. Поред тога је био студент уредник Студентске ревије за економско право (SELR) од октобра 2022. до јануара 2025. и Зборника студентских радова Правног факултета Универзитета у Београду од јуна 2023. до октобра 2024. Учествовао је на пројекту “CoCEAL” на изради текста “The exercise of public authority: Administrative powers and procedures – CoCEAL’s national report for Serbia” као један од коаутора.

До сад ја имао прилику да буде на пракси у адвокатској канцеларијји Петрикић и Партнери (CMS Belgrade) и Министраству науке, технолошког развоја и иновација, као и да ради као демонстратор на Правном факлутету Универзитета у Београду на предметима право интелектуалне својине и право конкуренције. Од 2026. године је именован као секретар и члан организационог одбора научне конференције „Интернет дијалог 2026“.

Говори енглески језик, а служи се и немачким језиком.

Богдан Стојановић је рођен у Београду 24. јула 2000. године. Основну школу „Скадарлија“ завршио је као носилац дипломе „Вук Караџић“. Након тога уписује Прву београдску гимназију, друштвено-језички смер, коју завршава са одличним успехом. Правни факултет Универзитета у Београду уписује 2019. године, а завршава га 2023. са просечном оценом 9.50. Похађао је правно-теоријски смер. Током студија више је пута награђиван стипендијом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, похвалницама поменутог факултета које се додељују најбољим студентима, као и стипендије Фонда за младе таленте „ Доситеја „. У студентском часопису Весник правне историје објавио је рад под називом „Осврт на утицај религије на Ур-намуов законик „. Био је учесник конференције iustoria 2021 где је представио рад под називом „Божји суд у старом и средњем веку“. Такође, био је полазник већег броја студијских група, те члан четворомесечне радионице из области M&A трансакција, у организацији једне корпоративне адвокатске канцеларије. Био је учесник већег броја конференција и вебинара, одржаваних током 2022. и 2023. године под окриљем Завода за интелектуалну својину, Привредне коморе Србије, Светске организације за интелектуалну својину и Европског завода за патенте. Са највишом оценом положио je курсеве „European Union Trade Mark in Nutshell“ и „Registered Community Design in Nutshell“.
Након завршетка студија обављао је приправнички стаж у адвокатури, превасходно бавећи се привредним правом. У школској 2024/2025. години, у својству демонстратора, држао је вежбе на Правном факултету Универзитета у Београду из предмета Право интелектуалне својине.
Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, Пословноправни модул, подмодул Право интелектуалне својине, уписао је 2023. године, а завршио 2025. године са просечном оценом 10. Мастер рад под називом „Отуђење ауторског права од аутора“ одбранио је 6. новембра 2025. године, такође са оценом 10.
Након завршетка мастер студија уписао је прву годину докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду, на Пословноправној ужој научној области. Оквирна тема његове докторске дисертације односи се на развој филмског ауторског права од његових почетака до савремених изазова које доноси интернет. Поред ауторског права, његова научна интересовања обухватају и друге области права интелектуалне својине, као и правну историју и правну филозофију.
Говори енглески и користи француски језик.

Ђорђе Тимотијевић рођен је 2000. године у Београду. У истом граду завршио је основну школу и Прву београдску гимназију. Правни факултет Универзитета у Београду уписао је 2019. године и дипломирао 2023. године са просечном оценом 9,53.
Током основних академских студија, похађао је студијске групе из више предмета (Грађанско право – општи део и стварно право, Кривично право, Међународно јавно право – студијска група на енглеском језику и Грађанско процесно право) и написао и одбранио семинарски рад. Био је члан Клуба за Уједињене нације Правног факултета у оквиру којег је, у сарадњи са Центром за социолошко-правна истраживања, организовао радионицу „Шта после трауме“. Члан је клуба љубитеља римског права и правне историје Forvm Romanvm. Учествовао је у бројним ваннаставним активностима, међу којима су јесења школа и конференција „European Union and Western Balkans against the backdrop of new geopolitical tensions” организоване у сарадњи са Универзитетом у Бордоу, додатни курс „Dutch and EU Pension Law“ организован у сарадњи са Универзитетом у Утрехту, пролећна школа “Law and Gender Spring School/Pilot Master Law“ и два семинара из Еколошког права. Био је стипендиста Министарства просвете, добитник похвалница Правног факултета за постигнут одличан успех током студија и добитник стипендије Фонда за младе таленте – Доситеја. Такође, учествовао је на летњој школи „Erasmus Blended Intensive Programme – Remedies and Sanctions in National and European Labour Law“, одржаној на Универзитету у Тулузу и програму „Erasmus Blended Intensive Programme – Equality, Diversity and Inclusion in the Workplace – European and Comparative Approach“, одржаном на Правном факултету Универзитета у Београду.
Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (јавноправни модул, управноправни под-модул) уписао је 2023. године и завршио 2024. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Поједина отворена питања позитивноправног уређења управног поступка“. У оквиру мастер студија, похађао је и положио факултативни предмет „Приступ правди у еколошким стварима“. На Универзитету у Ослу, био је учесник Circle U. летње школе за студенте мастер студија под називом „Democratic Governance and Politics of Poverty“.
Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду из управноправне уже научне области уписао је 2024. године.
Написао је и објавио више научних радова из области управног права, јавних набавки, правне историје и правне теорије и учествовао на бројним конференцијама излажући радове на српском и енглеском језику. Добитник је награде „Професор Слободан Перовић“ за рад под називом „Право на правду у светлу основних вредности природног и позитивног права“.
У Институту за упоредно право запослен је од фебруара 2025. године.
Области његовог интересовања су: управно право, правна историја, правна теорија и људска права.
Говори енглески и француски језик.

Александра Вишекруна рођена је 1988. године. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2007. године (пословно-правни смер), а дипломирала је 2011. године као студент генерације. Исте године уписала је мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправни модул). Мастер рад на тему „Правни положај запослених у стечајном поступку“ одбранила је 2013. године. Студент је докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправна научна област).

Током студирања била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте „Доситеја“ (Министарство омладине и спорта), хуманитарног фонда „Привредник“ и Града Смедерева. Добитник је награде Правног факултета за одличан успех на студијама (2008-2012), награде Фонда проф. др Мирко Василjевић за најбољег студента генерације, награде Универзитета у Београду као студент генерације Правног факултета за школску 2010/2011. и награде за стваралаштво младих града Смедерева (2012). У оквиру програма SEE| EU Cluster of Excellence in European and International Law добила је стипендију за истраживачки боравак и провела је месец дана (јануар-фебруар 2018. године) на Europa Institut на Унивезитету Саарланд у Немачкој. Била је полазник више летњих и зимских школа и додатних курсева у земљи и иностранству.

Током студија обавила је праксу у Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде – Сектор тржишне инспекције (март–април 2012. године). У периоду мај–новембар 2013. године била је ангажована на пословима сарадника у Министарству финансија (Сектор за финансијски систем – Група за хартије од вредности и тржиште капитала) у оквиру пројекта „Боља јавна управа кроз програм радних пракси“ (Београдска отворена школа, УСАИД Србија). Од новембра 2013. године запослена је у Институту за упоредно право. Током рада у Институту била је ангажована на организацији више конференција и округлих столова. Обављала је функцију секретара часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право од септембра 2016. до јануара 2019. године, а од јануара 2019. године до децембра 2021. године била је технички уредник истог часописа. Била је члан редакције часописа „Страни правни живот“ у периоду 2018–2021. Секретар је часописа Ревија за европско право од 2022. године. Уредник је сајта Института за упоредно право и администратор институционалног репозиторијума. У систему еНаука именована је за НИО уредника Института за упоредно право.

Области њеног интересовања су компанијско, стечајно и берзанско право. Говори енглески, а служи се шпанским и немачким језиком.

Рођена је 1995. године у Крагујевцу. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду завршила је 2018. године. На истом факултету је завршила мастер академске студије на Грађанско-правном модулу, имовинскоправни под модул 1, одбранивши мастер рад на тему „Форма пуномоћја за закључење уговора о продаји непокретности“. Тренутно је докторанд Правног факултета Универзитета у Београду, грађанскоправна ужа научна област.

Током основних академских студија била је корисник стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и добитник похвалница Правног факултета Универзитета у Београду за постигнут одличан успех током студија. Током мастер академских студија била је члан тима који је представљао Правни факултет на такмичењу у симулацији поступка пред Светском трговинском организацијом „John J. Jackson Moot Court Competition“. Похађала је курс „Additional seminar on dispute settlement in the World Trade Organization“, курс „Additional course on avoiding, negotiating and mediating disputes in transnational commerce“, као и Jean Monnet модул„Free trade agreements and European integration of SEE countries“ Била је полазник Правне клинике за облигационо право и Правне клинике за еколошко право.

Добитница је награде „Катарина Ленголд Маринковић“ коју додељује Адвокатска комора Војводине, за научни рад под насловом „Сагласност за закључење уговора“, а која се додељује научном рад који је највише допринео дијалогу између правне теорије и праксе. Положила је правосудни испит 2023. године.

У Институту за упоредно право запослена је од 1. јануара 2022. године.

Њена област интересовања је облигационо право. Говори енглески и француски језик, а служи се немачким језиком.

Никола Вељковић је рођен 29. 3. 1983. године у Београду. дипломирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2009. године, а правосудни испит је положио 2016. године. у периоду од 2009. до 2016. године радио је у Железничкој техничкој школи у Београду, где је обављао послове секретара школе. Има положен стручни испит за секретара установа образовања и васпитања. У Институту за упоредно право ради од 15. 9. 2016. године, на радном месту секретара института. Говори енглески језик.

Рођена је 6. августа 1970. године у Београду (Земун). Завршила је основну школу у Земуну. Године 1995. запослила се у Институту за упоредно право где ради и данас.

Рођена је 25. децембра 1976. у Београду. У Београду је завршила основну и средњу школу (Економска средања школа „Нада Димић“, Земун). Након завршене средње школе уписала је Правни факултет Универзитета у Београду, смер привредно право. Дипломирала је 2003. године. Након завршеног Правног факултета, 2006. године запослила се у Институту за упоредно право где ради и данас. Говори енглески језик.

Мирјана Марков је рођена 4. јуна 1983. године. Завршила је основне студије 2013. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, смер библиотекарство и информатика. Прва радна искуства у струци стекла је кроз волонтирање и праксе. Као библиотекар Института за упоредно право запослена је од септембра месеца 2018. године. Познаје енглески језик.

Томица Марковић је рођен 29.08.1973. године у Смедеревској Паланци где је и завршио средњу школу. Дипломирао је 2016. године на Факултету за пословне студије и право, Универзитета „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ на студијском програму економија где је стекао звање дипломирани економиста. На истом Универзитету 2020. године завршава мастер студије и стиче звање мастер економиста.
Током студирања учествовао је на међународним студентским конференцијама – ANTiM 2012 – „New Technologies in Management“ и LEMiMA 2015 4th Inetrnational Conference “Law, Economy and Management in Modern Ambience“. Поседује сертификат “Center For Globalization studies” – Пословно преговарање – харвардски метод“.
До 2017.године био је запослен у КЦС-е у Финансијској служби и на УЦ КЦС-а на пословима интерне контроле, након чега прелази у ОШ „Бранко Радичевић“ на послове шефа рачуноводства.
Током рада похађао је бројне обуке и семинаре Центра за едукацију – ЈП Службени гласник, Привредне коморе Србије, Пословне академије Привредне коморе Србије као и Центра за менаџмент, Београд.
У Институту за упоредно право запослен је од 1. јула 2024. године на пословима рачуновође Института.

Rођен 25.7.1951. у Земуну, школовао се у Београду, где је 1974. дипломирао на Правном факултету као најбољи студент генерације. На истом факултету је докторирао 1984. с тезом из упоредне историје права. Стекао је диплому трећег степена на Међународном факултету за упоредно право у Бриселу 1985. године. Од 1980. до 1998. био је запослен на Правном факултету у Београду, где је прошао пут од асистента до редовног професора. Предавао је предмете „Општа правна историја“ и „Велики правни системи“. Од 1998. до 2001. године био је адвокат и радио у адвокатској канцеларији Марковић у Београду. Почев од фебруара 2001. радио је на Институту за федерализам Универзитета у Фрибуру, у Швајцарској, као гостујући истраживач. Посветио се проучавању регионалне државе и написао књигу о европском регионализму.

Од октобра 2001. до септембра 2004. је био у дипломатској служби, обављајући дужност амбасадора Југославије и потом Србије и Црне Горе у Швајцарској. Један је од оснивача Факултета за пословно право у Београду и на томе факултету предаје предмете „Уставно право“ и „Упоредно право“. По окончању дипломатске службе вратио се на Факултет за пословно право, где је изабран за редовног професора. У јануару 2005. године је изабран за судију Европскога суда за људска права у Стразбуру.

Аутор је више књига, самосталних и коауторских, а учествовао је и у изради неколико уставних нацрта, како за Србију, тако и за државну заједницу Србије и Црне Горе. Објавио је и два романа.

Рођен је 13. 01. 1962. године у Подгорици, у породици просвјетних радника.На Правном факултету у Подгорици студије је завршио прије рока, са просјечном оцјеном 9,70. У току студија био је студент-продекан Правног факултета у Подгорици и студент-проректор Универзитета Црне Горе. За најбољег студента Црне Горе проглашен је 1984. године, добитник је Плакете Универзитета Црне Горе и више награда за успјех у студирању.

Магистарску тезу под насловом „Промјене Устава – теоријско нормативни проблеми“ одбранио је на Правном факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. dr h.c. Pavle Nikolić). Докторску дисертацију под насловом „Судска власт у стварању и развојном успону црногорске нововјековне државе до 1914. године“ одбранио је на Правном факултету Универзитета Црне Горе (ментор: академик Мијат Шуковић).

Професор је на Правном факултету Универзитета “Медитеран“ у Подгорици и предсједник Судског савјета Црне Горе.

Рођен је 1962. године у Смедереву. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1986. године, где је магистрирао 1993. године и докторирао 2005. године из области међународног права. Правосудни испит положио је 1988. године. Од 1987. до 1998. године радио је у правосуђу, а од 1999. године ради у Министарству спољних послова. У 2002. години именован је за саветника за судске спорове у амбасади СРЈ у Хагу. У периоду 2006-2014. године радио је као заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, а у периоду 2007. до 2013. године био је члан Надзорног одбора за људска права у Савету Европе. Био је председник Националне комисије за међународно хуманитарно право (2014-2016). Тренутно је министар саветник у амбасади Републике Србије у Москви. Научни је сарадник Института за упоредно право у Београду.

Објавио је неколико књига и бројне чланке из области међународног права и људских права.

Рођен је у Бару, Црна Гора. Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду, магистрирао је на Универзитету у Новом Саду, а докторирао на катедри за Управно право Универзитета у Београду. У образовању је радио 34 године на факултетима и високим школама у Србији и Црној Гори. Био је продекан за наставу на Факултету за пословни менаџмент у Херцег Новом и директор Више медицинске школе у Београду. Аутор или коаутор више уџбеника из области права и социологије за Факултет за пословни менаџмент у Херцег Новом, Педагошки факултет у Ужицу, Агрономски факултет у Чачку, Високу пословну школу у Београду, Високу медицинску школу у Београду. Аутор више од 70 научних и стручних радова у домаћим и страним часописима. Гостујући је професор на Универзитету Климент Охридски (Северна Македонија).

Рођена је 1982. године у Лозници. Дипломирала је 2005. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, на коме је 2008. године магистрирала, а 2014. године и докторирала у области права конкуренције. У периоду 2007-2011, била је ангажована на пројектима Института као стипендиста Министарства науке за време магистарских и докторских студија. Радни однос у Институту за упоредно право засновала је 2011. године. Од 2015. године запослена је у Комисији за заштиту конкуренције Републике Србије у Београду, где је тренутно Руководилац Сектора за испитивање концентрација. Од 2015. године је ангажована као спољни сарадник Института за упоредно право. Области њеног интересовања су право конкуренције, компанијско право, енергетика, ГМО, органска производња, ревитализација браунфилда и др.

Радио је као истраживач-сарадник у Институту за упоредно право од 2011. до 2014. године. У том периоду био је активан на ЕУ САП пројекту Института и развио је мрежу страних сарадника Института, нарочито у току уредничког рада на пројекту Споменице Валтазара Богишића. За издање „Споменица Валтазара Богишића“ Град Београд 2012. године му је доделио годишњу награду за најбољу публикацију младог аутора. Као члан уређивачког одбора сарађивао је и на другим публикацијама. Институт је 2017. године издао „Зборник о перцепцији научног рада“ који је уредио заједно са др Јованом Ћирићем. Након студија права у Београду, завршио је мастер студије у Франкфурту са акцентом на правном поређењу и процесном праву, а докторирао је код професора Клауса Роксина у Минхену 2019. године са највишом оценом где је добио и награду Правног факултета за изванредну дисертацију. Од 2014. до 2018. радио је као асистент на катедри за кривично право и криминологију на Правном факултету Ludwig-Maximilian универзитета (LMU) у Минхену.

Рођен је 1980. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а докторске студије завршио на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, где је и запослен као доцент. Усавршавао се у Немачкој, Аустрији, Белгији, Шпанији и Чешкој. Спољни је сарадник Института за упоредно право од 2015, а члан Уредништва и рецензент часописа Страни правни живот од 2020. год. Извршни је уредник часописа Правни записи. Први радни однос засновао је у Народној скупштини Републике Србије, а радио је и за Републичку изборну комисију. Персонална библиографија броји преко 60 библиографских јединица у различитим научним категоријама. Поседује и значајно искуство у експертском раду на пројектима међународних организација. Од 2012. год. члан је глобалног ростера експерата UNDP-а.

Рођен је 1984. у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Мастер студије „Информатичко право и медијско право“ (Informations- und Medienrecht) завршио је у Бечу. Студент је докторских студија на Правном факултету у Подгорици. Специјалност му је право заштите података. Објавио је бројне радове из области заштите података и ИТ права. Радио је у више компанија као менаџер за управљање информацијама и лице за заштиту података о личности. Запослен је у фирми SVD Büromanagement GmbH као менаџер за управљање информација и менаџер за управљање ризицима и има искуство у сертификацијама менаџмент система организација по стандарду ISO 27001 i 27701.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 2008. године (међународноправни смер). Мастер студије трговинскоправног смера завршио је 2009. године. Magister Juris (MJur) студије на Универзитету Оксфорд завршио је 2011. године, са троструком одликом и наградом за најбољег студента. Докторирао је на Лондонској школи економије и политичких наука (London School of Economics and Political Science). Био је ангажован као истраживач Berlin/Potsdam Research Group ‘International Rule of Law – Rise or Decline?’ на Хумболдт универзитету у Берлину. У Институту за упоредно право је радио од 2012. до 2018. Од 2019. године ради на Правном факултету, Унверзитета Ворвик у Уједињеном Краљевству (School of Law, University of Warwick).

Рођена 1985. године у Брчком. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2008. године, а 2010. године завршила је мастер студије (међународноправни модул). Докторирала је на Правном факултету Универзитета у Београду (кривичноправни смер). Правосудни испит положила је јуна 2011. године. Радила је као судијски приправник у Првом општинском суду, а потом Првом основном суду у Београду, након тога као судијски сарадник у Првом основном суду до 2018. године. Као демонстратор на Правном факултету Универзитета у Београду на предмету Кривично процесно право била је ангажована од 2013. до 2018. године, а од 2018. године као сарадник у настави. Тренутно је доцент на Правном факултету Универзитета у Београду. Спољни сарадник Института за упоредно право је од 2015. године.

Моника Милошевић је рођена у Београду, где је завршила основну школу, гимназију и Правни факултет Универзитета у Београду, с просечном оценом десет (10). Звање магистра правних наука у области еколошких парница стекла је на Правном факултету Универзитета у Београду 2002. године, а 2003. године стекла је и звање магистра права у области глобалне технологије на Правном факултету Сафок Универзитета у Бостону, Сједињене Америчке Државе (Suffolk University Law School, Boston, U.S.A.). 2006. године стекла је звање доктора правних наука у области грађанског процесног права на Правном факултету Универзитета у Београду.

У периоду од 1998. до 2008. године била је запослена на Правном факултету Универзитета у Београду, најпре као асистент, а затим и доцент на предметима Грађанско процесно право и Право заштите животне средине.

Именована је за медијатора 2006. године, а у периоду од 2006. до 2012. године предавала је у Центру за медијацију у Београду у оквиру програма обуке за будуће медијаторе.

Од 2009. до 2011. године била је запослена као научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду.

Од 2011. до 2019. године била је запослена на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, као ванредни професор на предметима Грађанско процесно право, Медијација, Облигационо право и Еколошко право.

У периоду од 2012. године до 2015. године обављала је функцију продекана за наставу на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Од 2019. године је шеф правне службе у GST d.o.o. NL Witten, СР Немачка.

Рођена је у Београду. Основне студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду 1991. године, а правосудни испит је положила 1994. године. Магистрирала је из области међународног јавног права на Правном факултету Универзитета у Београду 1997. а докторирала је 2015 на Факултету политичких наука Универзитета у Београду из области демократизације.
Радила је у Трећем општинском суду и Врховном суду Републике Србије као саветница у области кривичног права и секретарка кривичног одељења а потом и као програмска директорка Програма Уједињених нација за развој, канцеларија за Србију. Од 2015. године ангажована је, као независна експерткиња на развоју, примени, праћењу и евалуацији међународних развојних пројекта у области реформе правосуђа, људских права и реформе јавне управе. Сарађује са бројним националним партнерима Западног Балкана, Европе и Азије.
Чланица је Европског удружења судија и тужилаца, Академске антикорупцијске инцијативе као и радног тела за вишегодишњи план развоја Правосудне академије.
Објављивала је стручне радове о реформи правосуђа и примени стандарда стручности у правосуђу, између осталог и у издању Института за упоредно право.
Њене области интересовања су значај, улога и правни аспекти међународне сарадње и развојне подршке у креирању јавних политика у области правосуђа и јавне управе, укључујући и инцијативе у оквиру тзв. југ-југ сарадње.

Проф. др Фернанда Флорентино Фернандез Јанков поседује богато академско и практично искуство у области права. Она је оснивач и партнер у Фернандез Јанков Legal Интеллигенце и уписана је у именик адвоката у Бразилској адвокатској комори у Бразилу, као и у Португалској адвокатској комори у Португалији. Поред тога, она представља Руску адвокатску гилду у Бразилу.

Њене академске квалификације укључују дипломе права са Универзитета у Сао Паулу, Бразил, и Правног факултета Универзитета у Нотингему, Уједињено Краљевство. Такође, завршила је мастер студије из Латинскоамеричких интеграција на Универзитету у Сао Паулу, као и докторирала из области права на Федералном универзитету Паранá у Бразилу.

Проф. Фернандез се, у току свог двадесетпетогодишњег искуства, бави јавним правом, међународним правом и правном теоријом. Радила је као научни сарадник у Институту за упоредно право у Београду, као и професор на Правном факултету Универзитета у Београду, предајући о судској заштити у Европској унији. Тренутно је гостујући професор Међународног кривичног права на Католичком универзитету Паранá у Бразилу. Њена књига под називом „Међународно кривично право“ заснива се на њеној докторској тези, за коју је истраживање спровела на Универзитету у Кембриџу као гостујући истраживач на Lauterpacht истраживачком центру за међународно право. Тренутно, проф. Фернандез је придружени члан СТЕП Швајцарска и ради на свом постдокторату на Правном факултету Универзитета у Сао Паулу, у Бразилу.

Проф. др Љубинко Митровић је доктор правних наука. Од 2016. године у звању је редовног професора на ужој научној области Кривично право и кривично процесно право, од 2014. године у звању ванредног професора за ужу научну област Теорија државе и права, од 2015. године у звању ванредног професора за ужу научну област Управно право и управа, и на крају од 2024. године у звању доцента за ужу научну област Уставно право.

Одлуком о стицању научног звања Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, број 660-01-00001/505 од 27. марта 2019. године, стекао је научно звање научног сарадника у области друштвених наука – право.

Дипломирао је на Правном факултету у Бањој Луци 1981. године, магистрирао на истом Факултету 1998. године, а посједује два доктората, и то из државноправних, односно кривичноправних наука које је стекао у Београду и Нишу.

У настави на Факултету правних наука Паневропског универзитета АПЕИРОН у Бањој Луци ангажован је од 2009. године, а на пословима декана Факултета правних наука налазио се у периоду од 2014-2015. године. Декан је од 24. јануара 2024. године до данас.

Члан је и испитивач у Комисији за полагање правосудних испита у Републици Српској од 2005. године, те члан Комисије за полагање стручног испита за рад у управи Републике Српске.

Члан је Савјета часописа „Ревија за криминологију и кривично право“ из Београда, те члан Издавачког савјета и Уређивачког одбора Научно-стручног часописа из области правних наука – Годишњак Факултета правних наука Паневропског универзитета АПЕИРОН Бања Лука. Члан је Издавачког савјета и Научног одбора Часописа за правну теорију и праксу, Правна ријеч, гласила Удружења правника Републике Српске. Члан је Редакције Зборника Института за криминолошка и социолошка истраживања из Београда. Предсједник је Научног одбора Истраживачког центра Бања Лука и главни и одговорни уредник зборника Центра за лобирање Бања Лука.

Члан је Предсједништва Удружења правника Републике Српске. Члан је Предсједништва Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу из Београда.

Учествовао је у раду комисија за израду десетак закона.

Објавио је преко 250 научних и стручних радова и самостално или у коауторству 30 књига – публикација.

Са властитим рефератима учествовао је на преко 150 међународних и домаћих научних скупова и савјетовања, а до сада је учествовао на преко 300 конференција и скупова.

Од краја 2015. године до септембра 2022. године обавлјао је дужност Омбудсмена за лјудска права Босне и Херцеговине.

Рођен је 1982. године. Заменик је јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду. Објавио је више од стотину стручних текстова и одговора на питања кривичноправне материје, у часописима Правни инструктор и Lege artis, као и десетак научних чланака, кривичноправне и уставноправне материје, у домаћим и регионалним часописима. Био је вишегодишњи главни и одговорни уредник стручних часописа Iustitia и Тужилачка реч. Бави се пружањем бесплатне правне помоћи путем организације Про боно, у чијем оснивању је учествовао 2009. и чији је председник од 2012. године. Објавио је монографију Хајдучија у Србији 1804‒1941. (Правни аспекти и казнена политика против хајдучије од Првог српског устанка до Другог светског рата), коауторско дело са Иваном Дузлевским Приручник за кривични поступак и два издања збирке судских сентенци (Судска пракса кривичноправне материје, књига I и II).

Рођена је 1987. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2013. године. Мастер академске студије на истом факултету на грађанско-правном смеру завршава 2015, одбранивши мастер рад на тему „Неправичне одредбе у потрошачким уговорима“. Докторирала из међународнојавноправне научне области на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослена је у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 2018. Пре тога радила је као адвокатски приправник и као самостални стручни сарадник правних послова и новинар информативне редакције Радиодифузног предузећа Студио Б д.о.о. Говори енглески језик.

Рођена је у Београду. Основне студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду 2001. године, а правосудни испит је положила 2004. године. Последипломске студије из области људских права је завршила на Правном факултету у Нотингему, у Уједињеном Краљевству, 2006. године, након чега је неколико година радила у UNICEF-овом истраживачком центру Innocenti у Фиренци. Спољни је сарадник Института за упоредно право од 2014. године. Радила је као директорка невладине организација Центра за права детета и на различитим пројектима у области људских права, реформе правосуђа и права детета Светске банке, UNICEF -а и International Management Group. Области њеног интересовања су људска права и права детета. Говори енглески, француски и италијански језик.

Рођен 1997. године у Бањој Луци, гдје је завршио основну школу и Гиманазију. Основне студије права завршио је на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 2021. године са признањем. Мастер студије права завршио је на Правном факултету Универзитета у Београду одбранивши мастерт тезу „Неуставност закона и управни акти-дејства уставносудских одлука о неуставности закона на управне акте“ под менторством проф. др Зорана Томића.

Тренутно је студент на докторским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду на Катедри за јавно право, и мастер студент на Филозофском факултету у Бањој Луци. За досадашњи научно-истраживачки рад додјељена му је стипендија Фонда „Др Милан Јелић“ и априлска награда Града Бање Луке.

Ради као асистент на предметима управноправне уже научне области на Катедри за управно право Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, где обавља и дужност секретара Катедре.

Ангажован је као саветник у Кабинету предсједника Републике Српске од 2022. године. Академску 2016/2017 провео је на усавршавању немачког језика на Универзитету у Бечу, а 2023. године учествовао на међународној размјени академског особља на Универзитету Сарланд (СР Њемачка). Председник је научног удружења „Омладинска научна иницијатива“ у Бањој Луци.

Био је члан управног одбора Агенције за високо образовање Републике Српске, те члан неколико радних група за израду законских и подзаконских прописа у Републици Српској. Објавио је две научнопопуларне монографије и десетак научно-истраживачких радова на три страна језика од којих посебно истиче оне објављене на Институту за упоредно право. Области научног интересовања су управно право, правна историја и државно-црквено право.

Рођен 05.10.1987. године у Косовској Митровици.

По завршетку Правног факултета у Београду 2011. године, завршио је мастер академске студије на Правном факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици 2013. године и тренутно је студент докторских академских студија на Правном факултету у Нишу, из области управног права.

Ради као Самостални стручнотехнички сарадник за студије и студентска питања – шеф службе, на Природно-математичком факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Поседује богато радно искуство из области управног права, које је стекао радећи у струци у различитим јавним институцијама.

Аутор је више научно-истраживачких радова у истакнутим домаћим часописима и учесник је бројних домаћих и међународних научних конференција. Успешно је завршио обуку предавача (ТоТ) за примену Закона о општем управном поступку и Обуку за за креирање онлине курсева за примену Закона о општем управном поступку у оквиру ЕУ пројекта „Подршка спровођењу Закона о општем управном поступку у Србији“. Учествовао је, као особа задужена за заштиту података о личности на Природно-математичком факултету, на ИИИ Међународној конференцији правника – Ицоолаw, у организацији КЕЦ групе, на Бледу, Република Словенија, на тему примене ГДПР-а у европским земљама.

Област интересовања, осим управног права, су му и људска права, са посебном пажњом усмереном на анализу стања људских права припадника српског народа на територији Косова и Метохије и пружање саветодавне помоћи у правној анализи случајева дискриминације и кршења наведених права од стране привремених институција самоуправе на територији Косова и Метохије.

Члан је Удружења правника Србије. Председник је Синдикалне организација Природно-математичког факултета Косовска Митровица. Има положен правосудни испит. Говори енглески језик. Ожењен, отац двоје деце.

Рођен у Книну 1970. године. Пореклом из Босанског Грахова. Одрастао и школовао се у Београду, где је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, пре рока 19. 9. 1994.године. Докторску дисертацију под насловом ”Подела власти у Уставу Републике Србије из 2006. године-кључни принцип поделе власти” одбранио је 24. јануара 2018. године на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу.
Правосудни испит положио је 1998.године. Након дипломирања запослио се као адвокатски приправник. Био је запослен у МУП-у РС РДБ, у два наврата. Прво, као саветник, а потом и као шеф кабинета начелника Ресора државне безбедности и шеф катедре за правно-безбедносне науке на Институту безбедности МУП-а Републике Србије. Такође, обављао је функцију заменика Другог општинског јавног тужиоца у Београду. Од стране Народне Скупштине Републике Србије биран је и обављао функцију председника Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. Био је члан Радне групе за израду Нацрта Закона о јавним набавкама, учесник твининг пројекта Европске уније – који се односио на јавне набавке у Републици Србији и био члан Централне комисије за стицање сертификата за службенике за јавне набавке. У више јавних предузећа обављао руководеће послове.
У фебруару 2020. године изабран је у звање доцента на Факултету за привреду и правосуђе, Универзитета Привредна академија у Новом Саду, а од 2024. године, биран је за доцента, за ужу научну област Јавно-правну, на Државном универзитету у Новом Пазару-Департман за правне науке, где је запослен и где се бави уставним правом и еколошким правом. Аутор је већег броја радова из наведених области, објављених у категорисаним часописима и зборницима радова, као и учесник бројних националних и међународних конференција и скупова, одржаних у земљи и иностранству. Из области уставног права објавио је и монографију.

Јелена Станисављевић рођена је 1997. године у Бору. Мастер је правник и докторанд на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу у области кривичног права. Основне академске студије права завршила је 2020. године са просечном оценом 9,24, док је мастер академске студије на модулу Кривично право окончала 2021. године са просечном оценом 10,00. Докторанд је на ужој кривичноправној научној области са просечном оценом 9,80 и пријављеном темом докторске дисертације под називом „Улога и значај медицинских вештачења у кривичном поступку“.

Од 2022. до 2026. године била је ангажована као истраживач-стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. У оквиру свог ангажовања учествовала је у наставном и научноистраживачком раду из области кривичног права, кривичног процесног права, криминологије и извршења кривичних санкција. Претходно је обављала приправнички стаж у адвокатској канцеларији, где је стекла искуство у области кривичног, породичног и уговорног права.

Аутор је и коаутор више од двадесет научних радова објављених у домаћим и међународним часописима и зборницима. Њени радови објављени су у угледним публикацијама као што су German Law Journal, Strani pravni život, Crimen, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду и другим научним издањима. Посебна истраживачка интересовања усмерена су на кривично право, кривично процесно право, медицинско право, као и на трговину људима и заштиту људских права.

Учествовала је на више домаћих и међународних научних конференција и стручних скупова у организацији научних института, правних факултета и академија. Током 2025. године реализовала је истраживачки боравак на Правном факултету Свеучилишта у Ријеци у оквиру рада на докторској дисертацији.

Током студија била је члан тима Правног факултета Универзитета у Крагујевцу који је освојио прво место на Трансевропском такмичењу у симулацији суђења пред Европским судом за људска права у Стразбуру 2019. године, као и прва места на регионалном такмичењу у Бањалуци и међународном Pre-Moot Court такмичењу у Нишу.

Добитница је награде „Др Стефан Андоновић“ за најбољи научни рад у категорији младих истраживача за 2026. годину. Током студија добила је Плакету заслужног студента Правног факултета Универзитета у Крагујевцу. Била је корисник стипендије Министарства науке, технолошког развоја и иновација, Фонда за младе таленте „Доситеја“ и Министарства просвете Републике Србије.

Наташа Плавшић рођена је 1978. године у Новом Пазару. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2002. године, а правосудни испит положила је 2005. године. Магистрирала је 2009. године темом „Протокол 14 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода”, а докторирала 2016. године темом „Заштита појединца пред Комитетом за људска права и пред Европским судом за људска права”, обе са одликом. Завршила је и Дипломатску академију Министарства спољних послова Републике Србије (2012).

Радила је у Стручној служби Уставног суда од 2002. до 2016. године, а потом је до 2019. била в.д. заступника Републике Србије пред Европским судом за људска права. За судију Уставног суда именована је 2019. године од стране Врховног касационог суда.

Аутор је више научних радова из области људских права и уставног права и уредник публикације „Европска конвенција о људским правима и пракса Европског суда за људска права у одлукама Уставног суда” (2022).

Говори енглески, а служи се француским и шпанским језиком.

Др Марко Радовић је рођен 1985. године. Основне студије завршио на Правном факултету Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Докторске студије завршио је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду, одбраном дисертације из области стечајног права. Правосудни испит положио је 2013. године.
Професионалну каријеру у правосуђу градио је кроз вишегодишњи рад у судовима свих инстанци — у Привредном суду у Крагујевцу, у Привредном апелационом суду у Београду и Врховном касационом суду, све до избора за судију Привредног суда у Београду 2020. године.
Члан Високог савета судства из реда судија привредних судова од априла 2026. године.
Упоредо са судијском функцијом, активан је у академској заједници. Изабран је у звање доцента на Правном факултету Универзитета „Унион“ у Београду за предмете Компанијско и Трговинско право и у звање научни сарадник.
Активан је члан међународних и домаћих стручних тела. Аутор је монографије „Пробијање правне личности у стечајном поступку“ и преко 40 научних и стручних радова из области привредног и стечајног права.

Сања Станојевић Деђански је рођена 1991. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 2016. године. Мастер академске студије на истом факултету на модулу Јавно право (подмодул Радно право) завршава 2017. године одбранивши мастер рад на тему „Развој права на штрајк“. 2021. године одбранила пројекат докторске дисертације „Промена послодавца“ под менторством проф. др Љубинке Ковачевић, на Правном факултету Универзитета у Београду. Докторска дисертација у изради је посвећена радноправној анализи института промена послодавца која обухвата анализу механизама заштите запослених при промени послодавца, са интердисциплинарним приступом и ослонцем на релевантне институте привредног права, уз испитивање судске заштите и судске праксе. Запослена је у Економској школи „Нада Димић“ у Земуну као наставник правне групе предмета. Пре тога је радила као наставник правне групе предмета у Петој економској школи и Правно-пословној школи „Димитрије Давидовић“. Говори енглески и руски језик.