Истраживачи

ИУП окупља основни тим истраживача који су у њему запослени, као и разгранату мрежу спољних сарадника из земље и иностранства. То доприноси динамичној размени професионалног искуства, знања и научних информација стечених како у ИУП, тако и у домаћем, регионалном и глобалном окружењу.

истраживачи

ИУП запошљава 26 научника коју су овде представљени према критеријуму научног звања.

Стално запослени

Проф. др Владимир Чоловић, научни саветник и директор ИУП

v.colovic@iup.rs

Проф.др Владимир Чоловић је редовни професор и научни саветник Института за упоредно право у Београду. Такође је и главни и одговорни уредник часописа „Страни правни живот“.

Рођен је 1966. у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је (1991. г), магистрирао (1994. г – наслов рада „Сукоб закона и промена суверенитета“) и докторирао (2000. г – наслов рада „Стечај и принудно поравнање са елементом иностраности“) на Правном факултету Универзитета у Београду. Ментор при изради магистарске и докторске тезе био му је проф. др Милан Пак. Специјализирао се у области међународних уговора у трговини 1994. на истом Факултету. Положио је правосудни испит 1997. Након дипломирања био је запослен у осигуравајућим друштвима. Од 2000 – 2007. је радио на на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на коме је био продекан у периоду 2003 – 2006. На Факултету за државну управу и администрацију Универзитета „Мегатренд“ радио је од 2007 – 2009.

На Институту за упоредно право ради од 2009. г, а био је и председник Научног већа Института у периоду 2009 – 2013. Предавао је по уговору „Право осигурања” на Правном факултету Универзитета у Београду од 2004 – 2009. Уже научне области: Међународно приватно право, Право осигурања и Стечајно право.
Написао је 15 монографија и уџбеника, као и преко 160 научних и стручних чланака на српском, енглеском и немачком језику. Члан је Удружења правника у привреди Србије и Удружења за одштетно право Србије. Учествовао је на више међународних конференција у земљи и иностранству, између осталог и на сесији УНЦИТРАЛ о малим и средњим предузећима у Њујорку 2014.

Добитник је Повеље за изузетне заслуге и научни допринос у развоју права осигурања Удружења за одштетно право (2014. г), као и награде Института за упоредно право за научни допринос (2015. г).

Учествовао је у неколико пројеката Савета Европе, ГТЗ – Канцеларије за правну реформу и Министарства науке Републике Србије. Био је члан радне групе за израду Закона о стечајном поступку Републике Српске 2002, као и Закона о стечају Републике Српске 2016. године. Такође, учествовао је и у одржавању курсева за стечајне управнике у организацији Привредне коморе Републике Српске, (области: међународни стечај и реорганизација), као и у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, (области: међународни стечај и посебни стечајеви). Осим тога, био је главни уредник Зборника Правног факултета у Источном Сарајеву. Уређивао је и зборнике „Право земаља у региону” и „Увод у право Немачке” у Институту за упоредно право.

Изабран је у звање научног саветника 2012, а исте године и у звање редовног професора.

Од краја децембра 2016. до 07. 06. 2017. обављао је дужност вршиоца дужности директора Института за упоредно право, од када је изабран на место директора.

др Наташа Мрвић Петровић – Научни саветник

n.mrvic@iup.rs

Рођена 17. 10. 1961. године. Дипломирала на Правном факултету у Београду 1984. 1988. магистрирала на Правном факултету у Београду са темом „Прекршаји у правном систему Југославије и функција њиховог решавања” (објављена 1989). Одбранила је докторску дисертацију на Правном факултету у Београду 1991. године (тема „Накнада штете жртви кривичног дела”, објављена 2001).

Кретање у служби: Институт за криминолошка и социолошка истраживања (1985-2000), бирана у звања истраживача, научног сарадника и вишег научног сарадника; Институт за упоредно право (2000-2003) – бирана у звање научног саветника 2002. године; Факултет за пословно право, (касније Правни факултет Универзитета Унион) (2003-2013), звање редовног професора за кривично право,  криминологију и јавно право. Од 2013. запослена у Институту за упоредно право као научни саветник. Добила је награде Министарства науке 2001. и 2004. за изузетне резултате у научном раду. Под њеним менторством до 2017. девет кандидата је успешно одбранило докторске дисертације. Члан је Удружења за кривично право и криминологију Републике Србије, Виктимолошког друштва Србије и, преко њих, Светског виктимолошког друштва, као и Удружења за одштетно право.

Студијски боравци и посете од 2006. до 2011: Националном центру за обуку затворске администрације (Ажен, Француска),Министарствима правде, Управама за извршење кривичних санкција и Пробационим службама у Румунији, Хрватској и Мађарској, Социјално-пробационој служби Neustart у Бечу (Аустрија).

Учешће у креирању јавних политика и радним групама за израде прописа: била је члан комисија министарства надлежног за правосуђе за израде нацрта Кривичног законика, Закона о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о прекршајима (2005. године), Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала (2005-2007), поџаконских аката намењених извршењу тзв. алтернативних кривичних санкција (2006-2008), Закона о политичкој рехабилитацији (2007), Стратегије за развој алтернативних санкција (2008), Стратегије Владе Републике Србије и Акционог плана за спречавање пренасељености затвора (2010), Стратегије за прихват и реинтеграцију осуђених и бивших осуђених лица у Републици Србији за период од 2010. до 2015. године (2010), Закона о прекршајима (2011-2012), Закона о извршењу кривичних санкција (2011-2012), Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера (2012-2103). Сви правни акти су у међувремену донети. Од 2006. године стални је екперт ОЕБС-а за реформу затворског система, а током 2010. била је ангажована као консултант за област извршења кривичних санкција и имплементацију алтернативних кривичних санкција у Републици Црној Гори.

Учешћа на националним пројектима (мимо пројеката министарства за науку):

2015 – „Јачање капацитета Заштитника грађана за покретање законодавних иницијатива кроз сарадњу са цивилним друштвом”, учествује Институт за упоредно право и других осамнаест институција, финансира Амбасада Велике Британије у Србији.

2014 –пројекат Европске уније и Савета Европе „Јачање капацитета полиције и правосуђа за борбу против корупције у Србији” (ПАЦС), резултати у: ЋИРИЋ, Јован, БЕЈАТОВИЋ, Станко, ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе, МАТИЋ, Марина, МРВИЋ-ПЕТРОВИЋ, Наташа, ШКУЛИЋ, Милан, ОРЛОВИЋ, Анте. „Анализа ризика у циљу процене регулаторних и организационих препрека ефикасним истрагама и поступцима у кривичним делима корупције”. Београд: Савет Европе, Канцеларија у Београду, 2015. 158 стр, граф. прикази, табеле. ISBN 978-86-84437-71-8. [COBISS.SR-ID 212688908], доступно на линку.

2008 – „Законодавство за жртве у Србији: анализа постојеће ситуације и предлози промена”, носилац Виктимолошко друштво Србије (пројекат реализован у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији), доступно на линку.

2005 – „Развој Националне стратегије за приступање Србије Европској унији”, Институт за упоредно право

2005 – „Модели Антидискриминационих закона” – Model of Antidiscrimination Act (Институт за упоредно право: Ј. Ћирић и др.), ISBN 8675460201

2004  – „Залагање за измене прекршајног и са њим повезаног законодавства РС у вези са трговином људима” (Advocacy for legal changes regarding trafficking in people in Serbia), Виктимолошко друштво Србије, В. Николић-Ристановић и други.

2004 – „Mogućnosti za reformu ЗПП-а”; Институт за упоредно право, наручилац пројекта: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ); руководилац пројекта : проф. др Весна Ракић-Водинелић;

2004- „Промене грађанског парничног законодавства у Србији” (Могућности реформе у оквиру регионалног развоја у југоисточној Европи), Група аутора (проф. др Весна Ракић-Водинелић, проф. др Наташа Мрвић-Петровић, др Драгана Кнежић-Поповић, Катарина Јовичић, Моника Нинковић), ISBN 86-85207-06-1.

2004 – „Правни аспекти реформе система одбране”, група аутора (Ј. Ћирић и други), Институт за упоредно право, ISBN 868005934 COBISS.SR-ID 119407116.

2002 – „Законодавство о просветном савету (упоредноправна истраживања)” – група аутора: Драгана Кнежић-Поповић и др. Монографија Института за упоредно право бр. 140, Београд 2002, ISBN 86-80059-10-2.

2001-2003 – „Хармонизација југословенског права са правом Европске уније” (2001-2003); наручилац пројекта: Швајцарска агенција за развој и сарадњу (Swiss Agency for Development and Cooperation – SDC); Институт за упоредно право: група аутора, руководилац: Оливер Николић; резултат Н. Мрвић-Петровић књига бр. 8, монографија Института 151. Царине.

1998 – „Насиље у породици”, Виктимолошко друштво Србије.

1994-1995 – „Жене Крајине: Рат, егзодус и избеглиштво”, Група за женска права Европског покрета у Србији.

1994 – „Жене, насиље и рат”, Група за женска права Европског покрета у Србији

1991-1994 – “Утицај развоја, социјалних и персоналних медијатора на криминално понашање”, пројект за Министарство науке, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, руководилац Добривоје Радовановић.

1985-1990 – „Криминалитет жена”, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.

1985-1990 – „Жртве криминалитета и кривичноправна реакција”, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.

1980–1985 „Казнена политика судова у Србији” (у делу истраживања привредног криминалитета, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.

Учешће на међународним пројектима:

1990 – 1992 – „Crime and Development”, UNICRI, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, руководиоци: Угљеша Звекић, Добривоје Радовановић.

Руковођење националним пројектима:

2008 – (руководилац са З. Петровићем), „Накнада штете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе”, Центар за мир и развој демократије, Београд. Резултати објављени у књизи из 2008.

2004 –  (руководилац са Ј. Ћирићем) „Посматрање поступања судова приликом суђења за кривична дела у Србији током 2004. године”, Центар за антиратну акцију, Београд и Фонд за отворено друштво – Србија. Резултати објављени у књизи Људска права пред судовима у Србији и чланцима.

2002 –  (руководилац уз В. Николић Ристановић), „Истраживање нормативног оквира за спречавања трговине људима у Србији”, Виктимолошко друштво Србије у оквиру активности Националног тима за спречавање трговине људима.

Рецензент је научних радова у часописима водећег националог значаја („Темида”, „Страни правни живот”, „Наука, безбедност, полиција”) и часописима „Безбедност” и „Правни записи”. Члан је редакције „Страног правног живота”.

 

др Гордана Гасми – Редовни професор

g.gasmi@iup.rs

Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду, где је и одбранила цум лауде докторску дисертацију из области права Европске уније, на Катедри за међународно јавно право.

Поседује такође и сертификат са интернационалне специјализације о инвестиционом праву при Међународној организацији за право развоја у Риму (www.idlo.org). Сарађивала је са међународним владиним и невладиним организацијама на истраживачким, академским и саветодавно-експертским функцијама. Говори, пише и предаје на енглеском и француском, служи се италијанским језиком.

Била је званицни експертски представник Србије у CAHVIO Комитету Савета Европе (2009/2011), Стразбур. Почев од 2011. до данас је у својству експерта Савета Европе одржала бројне семинаре на енглеском и на француском у многим земљама чланицама Савета Европе о темама из области заштите људских права и правне државе. Значајан је експертски ангажман у оквиру регионалног UNDP пројекта Ex-ante Policy Impact assessment у претходном периоду, под окриљем UNDP из Братиславе (централе за Европу). Била је национални правни саветник Међународне организације за миграције (www.iom.org) на двогодишњем CARDS Регионалном пројекту Евопске Уније (ЕУ) о усаглашавању миграционе политике, законодавства и административне праксе Србије и Црне Горе са стандардима ЕУ у питањима миграција, када је интензивно сарађивала са надлежним министарствима Србије и Црне Горе. Радила је као правни саветник ЕУ Саветодавног Центра за економска и правна питања (Policy & Legal Advice Center, PLAC), пројекта Европске уније експертске помоћи владама Република Србије и Црне Горе о питањима придруживања Европској унији. Била је специјални саветник за преговоре са ЕУ, у својству УН експерта, при Влади Србије и Црне Горе.

Активан је учесник бројних међународних и домаћих конференција посвећених разним питањима развоја ЕУ, била је предавач на Летњој школи Европске спољне политике у Берлину, у организацији немачког Института за спољне послове. Такође је била и гост-предавач у Центру за Гео-стратегијске студије на Сорбони, при Éцоле Нормале Супериеуре у Паризу. Била је гостујући предавач на Универзитету Сан Серволо у Венецији, на Универзитету Монтескје у Бордоу, Француска, гост предавач грчког Института за управно право у Солуну и гост предавач на међународној конференцији у организацији Института за административне науке „Паул Негулсецу“ у Сибиу, Румунија. Проф. др Гордана Гасми је редовни гостујуци професор на Правном факултету Универзитета Димитрие Цантемир у Румунији, где је и чланица Научног одбора, чланица Уређивачког одбора научног часописа Универзитета „Fiat Iustitia“, EBSCO, OAJ, CEEOL, RePEc и рецензент часописа.

Објавила је многобројне књиге, монографске студије и експертске радове из области права и политика ЕУ на српском и на енглеском, међу којима: „Quo Vadis EU? – Релевантни правни и институционални фактори”, ИУП, Београд, 2016, „Право и основи права Европске уније” (2012, 2013), „Legal and Political Coordination of National Systems with the European System – a view from the Western Balkans Region“ (pp. 57–90), La Revue d’Etudes Politiques et Constitutionenelles Est-Europeennes (Numero special, Philippe Claret (Ed), Universite Montesquieu, Bordeaux, France, Decembre 2008). Њене новије публикације обухватају штампана и електронска издања на енглеском и српском језику, међу којима и правни коментар Истанбулске Конвенције Савета Европе, као и бројне друге студије у научним часописима о различитим питањима међународног права и права Европске уније.

Доц. др Јелена Ћеранић Перишић – Виши научни сарадник

j.ceranic@iup.rs

Доц. др Јелена Ћеранић рођена је 1979. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године са просечном оценом 9,54. Специјалистичке студије из предмета „Право Европске уније”, које су заједнички организовали Правни факултет Универзитета у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2004. године. Магистрирала је у Европском универзитетском центру Универзитета у Нансију 2005. године, одбранивши магистарску тезу „Демократија у Уговору о Уставу Европске уније“. Докторску тезу под називом „Правно и политичко повезивање држава унутар Европске уније“ одбранила је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 2010. године.

У Институту за упоредно право је запослена од 2006. године. У марту 2016. године изабрана је у звање виши научни сарадник. У јануару 2012. године изабрана је у звање доцента на Правном факултету Универзитета у Бањалуци, где изводи наставу из предмета „Право интелектуалне својине”. Од 2010. године ангажована је као предавач у оквиру Мастер студија из Права ЕУ које на Правном факултету у Сегедину заједнички организују Правни факултет Универзитета у Лиону и Правни факултет Универзитета у Сегедину. Од фебруара 2012. године до јануара 2013. године била је ангажована на Факултету за европске правне и потичке студије у Новом Саду где је држала наставу из предмета „Увод у правни и политички систем ЕУ”.

Члан је скупштине Удружења правника у привреди и члан Удружења правника Србије и Републике Српске. Такође је члан редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право и часописа „Српска правна мисао“ који издаје Правни факултет Универзитета у Бањалуци.

Област њеног интересовања су Право интелектуалне својине и Право Европске уније.
Аутор је бројних чланака из ових области као и две монографије „Правни и политички облици повезивања држава унутар Европске уније“ и „Унитарни патент“.

Говори енглески и француски језик, а служи се и шпанским језиком.

 

др Ана Кнежевић Бојовић – Научни сарадник

a.bojovic@iup.rs

Др Ана Кнежевић Бојовић рођена је 1977. године.

Дипломирала је на Правном факултету у Београду 2000. године. Специјалистичке студије из Европског права, које су заједнички организовали Правни факултет у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2002. године. Магистрирала је на Правном факултету универзитета у Београду 2005. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Поступци у случају инсолвентности са елементом иностраности у праву Европске уније“. Исте године положила је и правосудни испит. Докторску тезу под називом „Слобода оснивања привредних друштава у праву Европске уније“ одбранила је 2011. године.

Научни је сарадник у Инсититуту за упоредно право, где је запослена од 2001. године. Од новембра 2013. године до априла 2015. године радила је као координатор за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој, чији је сада стални сарадник. Од 2006. године до септембра 2015. године била је ангажована као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Такође је била предавач на обукама у организацији Канцеларије за европске интеграције Републике Србије, Службе за управљање кадровима Републике Србије и  Правосудне академије. Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ, УНИЦРИ, ОЕБС и Фонда за отворено друштво.

Члан је Удружења правника у привреди и редакције часописа „Страни прави живот“ који издаје Институт за упоредно право.

Област њеног интересовања су право Европске уније, привредно право, међународно приватно право, правосудно организационо право и правно превођење.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Реформа правосуђа у Србији 2008-2012 “ и „Европски суд правде“.

Говори енглески и шпански језик, а служи се руским и француским језиком.

др Владимир Ђурић – Научни сарадник

v.djuric@iup.rs

Владимир Ђурић рођен је 1971. године.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1996. године. Магистрирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2000. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Уставна жалба“. Докторску тезу под називом „Уставни поступак закључивања и извршавања међународних уговора“ одбранио је 2006. године на Правном факутету Универзитета у Нишу.

Научни је сарадник у Инсититуту за упоредно право, где је запослен од 2011. године. Од 2000. године до 2002. радио је у Министарству спољних послова СР Југославије. Од 2002. до 2006. био је саветник министра у Министарству за људска и мањинска права, а од 2006. до 2008. помоћник директора Службе за људска и мањинска права Владе Републике Србије. Од 2009. до 2012. био је саветник министра у Министарству вера, односно касније у Министарству вера и дијаспоре Од 2002. године до 2007. године била је ангажован као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион“. Од 2007. је професор на предметима „Уставно право“ и „Управно право“ на Факултету правних наука Универзитета „Апеирон“ у Бања Луци. Члан је председништва Удружења за уставно право и редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право.

Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска и мањинска права, државно црквено право, итд.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Уставна жалба“ и „Устав и међународни уговори“, „Афирмативна акција“, „Слобода вероисповести у јуриспруденцији европских уставних судова“.

Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

др Мина Зиројевић – Научни сарадник

m.zirojevic@iup.rs

Др Мина Зиројевић Фатић завршила је Правни Факултет универзитета у Београду.  Магистрирала је на La Sapienza Universita у Риму на тему „The Place of NATO and OSCE in the EU Security System“. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду на тему „Тероризам као неконвенционална претња безбедности у савременом свету“. Завршила је и специјализацију на тему „Дипломатија и Интернет“ на Дипломатској Академији на Малти, постала експерт УН на тему екологије.

До доласка у Институт за упоредно право, 1. октобра 2013. године, радила је на Институту за међународну политику и привреду. Била је уредник „The Review of International Affairs“ од 2008-2013. године.

Током 2006. године била је политички саветник у Амбасади Србије у Белгији и Луксембургу, као и координатор експертског тима за правна питања Министарства спољних послова Србије. Др Мина Зиројевић има и звање доцента. Област интересовања су јој међународни односи, тероризам, људска права, безбедност, ЕУ, религија.

До сада је објавила преко 100 научних чланака у земљи и иностранству. Од монографија треба поменути „Тероризам“ и „The Place of NATO and OSCE in EU Security System“.

др Катарина Јовичић – Научни сарадник

k.jovicic@iup.rs

Др Катарина Јовичић рођена је 1965. године.

Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1988. године. Правосудни испит је положила пред Комисијом у Београду 1990. године.
Специјалистичке студије из области међународно пословно право завршила је 2004. године на Факултету за пословно право у Београду, одбранивши специјалистички рад под насловом ,,Међународна продаја робе и решавање спорова у вези уговора о међународној продаји робе у праву Јапана и Државне заједнице Србија и Црна Гораˮ, пред комисијом у саставу проф. др Весна Ракић Водинелић (ментор), проф. др Добросав Митровић и проф. др Златко Стефановић.
Магистрирала је на Правном факултету Универзитета „Унион“ у Београду 2006. године, одбранивши магистарски рад под насловом ,,Поништење одлука међународних трговинских арбитражаˮ пред комисијом у саставу: проф. др Добросав Митровић (ментор), проф. др Весна Ракић Водинелић и проф. др Небојша Шаркић.
Докторирала је на Правном факултету Универзитета „Унион“ у Београду 2012. године, одбранивши са одликом докторску дисертацију под насловом ,,Правне последице неиспуњења уговора о међународној продаји робеˮ пред комисијом у саставу: проф. др Добросав Митровић (ментор), проф. др Гашо Кнежевић и проф. др Душан Китић.

Научни је сарадник у Институту за упоредно право у Београду, где је запослена од 2003. године, након петнаест година радног стажа које је стекла: у адв. канцеларији Александар Бајић у Београду (1989-1991); На Факултету организационих наука Универзитета у Београду на радном месту Секретар Факултета (1991-1996); У Савезном министарству правде – Група за грађанскоправне послове на радним местима саветник, самостални саветник, виши саветник (1996-до краја 2002).
Од 2005. године на Правном факултету Универзитета „Унион“ у Београду у својству сарадника у настави држи вежбе из предмета „Трговинско право“. Члан је редакције часописа ,,Страни правни животˮ (од 2010.године) који издаје Институт за упоредно право у Београду.

Области интересовања: међународно привредно право, облигационо право, арбитражно право, право потрошача, међународно приватно право.
Аутор или коаутор је више монографија, међу којима: ,,Преиспитивање одлука међународних трговинских арбитража у поступку поништењаˮ; ,,Системи правне заштите и здравственог осигурања – Упоредноправна анализа у европским земљамаˮ. Са др Весном Дабетић Троргрлић је написала и Коментар Закона о заштити потрошача. Такође је аутор бројних чланака из наведених области интересовања.

Говори енглески и шпански језик.

др Јелена Костић – Научни сарадник

j.kostic@iup.rs

Јелена Костић је рођена 11. септембра 1981. године у Зворнику, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу је завршила у Београду, основне студије на правосудном смеру завршила је 2006. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на којем је 2007. године на кривичноправном смеру завршила и мастер студије. Докторску дисертацију под насловом „Фискална кривична дела“ одбранила је 2015. године на Правном факултету Универзитета у Нишу.

У периоду од 2006. до 2007. године радила је као Секретар Антидопинг агенције Републике Србије. Након тога је радила у Секретаријату за финансије града Београда и као интерни ревизор у Служби за интерну ревизију града Београда. Била је ангажована на већем броју националних и међународних пројеката из области јавних финансија и као предавач на семинарима из наведене области. Од 2011. године ангажована је као спољни сарадник НИП „Образовни информатор“ за област јавних финансија, са посебним освртом на буџетски систем и механизме контроле трошења јавних средстава. На Институту за упоредно право запослена је од 2013. године, а звање научни сарадник је стекла 2016. године. Члан је уређивачког одбора часописа „The Review of International Affairs“, који издаје Институт за међународну политику и привреду из Београда.

Аутор је већег броја радова на српском и енглеском језику из области кривичног права и јавних финансија, као и учесник више националних и међународних конференција.

Област њеног интересовања су кривично право и јавне финансије са посебним освртом на област екстерне и интерне контроле располагања јавним средствима. Говори енглески и италијански, а служи се руским језиком.

др Оливер Николић – Научни сарадник

o.nikolic@iup.rs

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1987. године. Докторску тезу под називом „Законодавна процедура у Југославији са посебним освртом на швајцарско право“ одбранио је 1997. године на Правном факултету Универзитета у Фрибуру, Швајцарска.

Од 1992. године запослен је у Институту за упоредно право као истраживач, а од 1997. као научни сарадник. Од 2000. године ангажован као координатор пројеката финансираних од стране Швајцарске Агенције за Развој и Сарадњу (СДЦ). Од 2003. до 2005. је Правни саветник у ОЕБС-у (Канцеларија Шефа мисије) а од 2006. Саветник за Стратегију реформе правосуђа у ОЕБС-у (Одељење за правну државу и људска права). У каријери је још радио као доцент на предмету „Уставно право“ на Правном факултету Универзитета Унион у Београд (2002 – 2005) и као доцент на Академији за дипломатију и безбедност (2007-2011) за предмете „Уставно право“ и „Право ЕУ“. Учествовао у великом броју пројеката финансираних од стране међународних организација, владиних и невладиних домаћих и иностраних организација у својству правног стручњака, а држао је предавања на магистарским студијама Центре Еуропéенне Университаире де Нанцy, Правног факултата у Нансију у Француској (2002) и на Университé еуропéенне д’éтé, Правног факултета, у Сегедину, у Мађарској (2013).

Област његовог интересовања су уставно право, административно право, људска права и право Европске уније.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Компатибилност југословенског права са одредбама Европске конвенције о људским правима“ и „Преглед примене закона релевантних за локалну самоуправу у Републици Србији“.

Говори француски и енглески језик.

др Драгана Петровић – Научни сарадник

d.petrovic@iup.rs

Проф. др Драгана Петровић рођена је у Крагујевцу, где је завршила основну и средњу школу са одличним успехом.

Дипломирала је на Правном факултету у Крагујевцу 1987. године, такође са одличним успехом.

Засновала радни однос 1988. у Окружном суду у Крагујевцу.
Од 1990. радила на Правном факултету у Крагујевцу у звању асистент-приправник.
Одбранила магистарску тезу 1992. на тему: „Помагање као облик саучесништва и као самостално кривично дело“, са одликом.

Одбранила докторску дисертацију 1995. на тему: „Организовање злочиначких удружења“, такође са одликом.Изабрана је за доцента за предмет „Кривично право“ 1996. године.

Од 1996. године у звању доцента води самостално наставу, вежбе, испите и последипломске студије на предмету „Кривично право“.
Изабрана за ванредног професора 2000. за предмет „Кривично право“.
Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима Министарства науке.
Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2001. као млади исткнути научни радник.

Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2004. за изузетне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма истраживања за период 2002 – 2003 у категорији А3.

Од 2009. ради у Институту за упоредно право у Београду као научни сарадник.
Научна дисциплина: Кривично право.

Аутор је више монографија и бројних чланака међу којима се истичу:
„Помагање као облик саучесништва“, „Организовање злочиначких удружења“, „Еутаназија“, „Модерни концепт тероризма: кривичноправни аспект“, „Еутаназија, нове димензије“.

Ужа специјалност: Организовани криминалитет и тероризам.

Активно се служи енглеским језиком.

др Драган Прља – Научни сарадник

d.prlja@iup.rs

Рођен је 1959. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београд 1983. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1990. године, одбранивши магистарску тезу из области међународних односа и међународног права под називом „СР Србија у међународним односима југословенске федерације”. Докторску тезу из области међународног права и међународних односа на Правном факултету Универзитета у Београду одбранио је 1997. године на тему „Спољна политика СР Југославије”.

Научни је сарадник је у Институту за упоредно право у Београду од 2004. године, а пре тога је радио у Институту за међународну политику и привреду у Београду, Правном факултету у Подгорици, Институту економских наука у Београду, и Институту за новију историју у Београду. Увео је предмет Правна информатика на више Правних факултета и предаво је Правну информатику на Правном факултету Универзитета у Београду, Правном факултету Универзитета Унион, и Правном факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици.

Био је ангажован у бројним научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку међународних организација.

Био је оснивач и члан редакције часописа „Компјутери и право“, „Ius forum“, и „Lex forum“.

Област његовог интересовања је правна информатика, ауторска права у кибернетском простору, дигитална форензика, електронска управа, и високотехнолошки криминал.

Аутор је или коаутор више од 20 монографија и више од 100 чланака међу којима се истичу монографије „Дигитална форензика“, „Фејсбук и право“, и „Правна информатика“.

Говори енглески, а служи се руским језиком.

др Александра Рабреновић – Научни сарадник

a.rabrenovic@iup.rs

Др Александра Рабреновић је научна сарадница Института за упоредно право у Београду, где је запослена од 2007. године.

Основне студије завршила је на Правном факултету Универзитета у Београду, мастер студије (ЛЛМ) на Лондонској школи економије и политичких наука (LSE), а докторске студије (PhD) на Правном факултету Универзитета у Глазгову. Од 1995-1997. радила је у адвокатској канцеларији «„Нинковић”», а од 1997 – 1999. на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 1999 – 2003. била је на последипломским студијама у Великој Британији. По повратку у Србију радила је за канцеларију Светске банке у Београду, као и на различитим пројектима у Црној Гори, Румунији, Таџикистану, Молдавији, Монголији, Киргистану и Босни и Херцеговини, финансираним од Светске банке, Фонда за развој Уједињених нација (UNDP), британског Одељења за међународни развој (DFID), Сигме (SIGMA/OECD), Савета Европе и Европске уније. Њено главно подручје интересовања је право ЕУ и управљање људским ресурсима у јавном сектору.

Објавила је две монографије и велики број радова у области реформе јавне управе на српском и енглеском.

Говори енглески језик, а поседује и добро знање руског језика, као и основно знање француског језика.

др Марио Рељановић – Ванредни професор

m.reljanovic@iup.rs

Др Марио Рељановић рођен је 1977. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2000. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета Унион у Београду 2007. године одбранивши магистарску тезу под називом „Међународна сарадња на сузбијању тероризма“. Докторирао је 2011. године на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, одбранивши докторску дисертацију под називом „Забрана дискриминације при запошљавању као међународно људско право“, пред комисијом у саставу: проф. др Владимир Водинелић, проф. др Војин Димитријевић, проф. др Зоран Ивошевић. Ментор при изради магистарског рада и докторске дисертације био је проф. др Војин Димитријевић.

Запослен је као научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду, где је радио 2004. – 2012. године и поново од 2018. године. У периоду 2012. – 2018. године био је запослен на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, у звању ванредног професора. У периоду 2009. – 2018. година био је руководилац правне клинике за радно право на истом факултету. Гостујући је предавач на Факултету политичких наука, на смеру Европске интеграције.

Бави се областима радног и социјалног права, правне информатике, међународне безбедности, антидискриминационог права и права људских права.

Објавио је преко стотину научних и стручних радова, коаутор је више монографија.

Учествовао је на више десетина националних и међународних пројеката у области радног и социјалног права, правосуђа, људских права.

Говори енглески језик.

др Милош Станић – Научни сарадник

m.stanic@iup.rs

Милош Станић је рођен 26.10.1983. године у Лозници.

Основну школу и гимназију завршио је са одличним успехом. Правни факултет Универзитета у Београду је уписао школске 2002/2003. године, где је и дипломирао 05. 09. 2006. године. На Правном факултету Универзитета у Београду је 2008. године завршио и мастер студије. Током основних студија је добијао републичку стипендију, а био је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије.

Правосудни испит је положио 2009. године. Након дипломирања радио је у Другом општинском суду у Београду, затим у Првом основном суду у Београду и то прво као судијски приправник, а затим као судијски сарадник. Радио је од децембра 2013. године до јуна 2014. године у Министарству правде Републике Србије, у Сектору за европске интеграције. Био је спољни сарадник Института за упоредно право у Београду. Од јуна 2014. године запослен је у Институту за упоредно право у Београду. У јулу 2018. године изабран је у звање научни сарадник. Технички је уредник часописа „Страни правни живот“. Члан је удружења „Српски правнички клуб”.

Докторску дисертацију под насловом „Правна природа посланичког мандата“ одбранио је са одликом 18. децембра 2017. године на  Правном факултету Универзитета у Београду.

Служи се енглеским, македонским, немачким и француским језиком.

др Весна Ћорић – Научни сарадник

v.coric@iup.rs

Весна Ћорић рођена је 1978. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године. Последипломске студије (ЛЛМ) из области људских права завршила је 2005. године на Правном факултету Универзитета „Сент Томас” у Мајамију у Сједињеним Америчким Државама. Тема магистарске тезе била је „Ограничења економских санкција“. Диплому је нострификовала 2006. године. Докторирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2014. године, одбранивши са одликом докторску тезу под називом „Однос Европског суда правде и Европског суда за људска права“.

Научни је сарадник у Инсититуту за упоредно право, где је запослена од 2006. године. Била је ангажована у више наврата на научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ и УНДП. Била је секретар институтског часописа „Страни правни живот“ у периоду од 2006. до 2008. године.

Примарне области њеног интересовања су право људских права, међународно јавно право и право европских интеграција. Осим тога, објављивала је и радове из области јавне управе и борбе против корупције.

Говори енглески језик, а служи се руским језиком.

др Ана Човић – Научни сарадник

a.covic@iup.rs

Др Ана Човић рођена је 1980. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Три године касније положила је правосудни испит. Докторску тезу под називом „Усвојење као облик заштите деце без родитељског старања” одбранила је 2012. године, након завршених трогодишњих докторских студија на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Научни је сарадник у Инсититуту за упоредно право, где је запослена од 2012. године. Након што је дипломирала радила је као адвокатски приправник. У периоду од 2008 – 2010. године радила је на пословима секретара Факултета за менаџмент малих и средњих предузећа Универзитета Привредна академија, као и у правној служби Европског Универзитета у Београду. У периоду од 2010 – 2012. године била је ангажована као асистент у настави на предметима „Законска регулатива у области градитељства” и „Тендери и уговори о грађењу” на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета Унион-Никола Тесла, као и у правној слузби истог Универзитета где је обављала послове из области радног права. Области њеног интересовања су грађанско право, људска права, са нагласком на породично право и права деце, као и еколошко право.

Аутор је или коаутор више чланака из ових области.

Говори енглески и служи се руским језиком.

 

др Јелена Вукадиновић Марковић – Научни сарадник

j.vukadinovic@iup.rs

Др Јелена Вукадиновић Марковић завршила је Правни факултет у Универзитета Крагујевцу са просечном оценом 9,92. Октобра 2008. године је уписала мастер студије на EuropaInstitute Saarbrücken, University of Saarland (Немачка) на коме је 2009. године стекла звање „Мастер привредног права ЕУ“. Године 2009. је уписала магистарске студије на Правном факултету Универзитета у Бања Луци, на смеру Међународно право. Магистарску тезу под називом „Споразум о стабилизацији и придруживању као врста мешовитог споразума у праву ЕУ”, одбранила је са одликом  30. јуна 2011. године. Докторску дисертацију на Правном факултету Универзитета у Београду под називом

„Улога арбитрабилности у процесу решавања спорова пред међународном трговинском арбитражом”, одбранила је са одликом 4. јула 2016.године.

Од школске 2010/2011. године је ангажована као демонстратор на предмету „Међународно привредно право” на Економском факултету Универзитета у Београду. Фебруара 2011. године засновала је радни однос у Институту за Упоредно право као истраживач приправник, 2014. године је изабрана за истраживача сарадника.

Учестововала је у раду већег броја конференција и објавила велики број радова из области <стронг>арбитражног права, међународног привредног права и права Европске уније. </стронг>Одржала је бројна излагања на стручним скуповима и конференцијама националног, регионалног и међународног карактера

Уредник је часописа „Ревија за европско право”. Чланица је Удружења правника Републике Србије и Републике Српске, YAF-a (међународног младог арбитражног форума) у оквиру ИСС арбитраже. У периоду од 2013-2016 обављала је посао секретара часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право.

Говори енглески и служи се немачким језиком.

др Предраг Вукасовић – Научни сарадник

p.vukasovic@iup.rs

Др Предраг Вукасовић рођен је 1957. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1981. године, а 1983. године на истом факултету је одбранио и магистарски рад под насловом: ,,Појам суверенитета и проблем интервенције у међународним односимаˮ. Докторирао је 2011. године на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, са дисертацијом чији је наслов: ,,Хелени и негрчко окружење у архајској епохи – конституисање појма варвараˮ.

Први посао је обављао као волонтер у Савезу за церебралну и дечју парализу и то најпре у градској, а потом и у републичкој организацији. Паралелно се бавио и истраживачким радом и у периоду од 1990. до 2002. године објавио више научних радова, превасходно из области античке историје. Такође је сарађивао у тиму Института који је приредио тротомно издање српских прописа (од XIX века до 2000. године) који регулишу положај војних инвалида и чланова њихових породица. На Институту за упоредно право се запослио 2002. године као истраживач сарадник. Своје активности у организацијама инвалида због тога није прекидао. Током рада у Институту, проширује сферу свог научног интересовања те поред античке историје, проучава питања положаја и права инвалида, затим хеленизам и хеленистичку културу, класичну филозофију (Ниче, Сократ, Аристотел, Платон итд.)

У звање научни сарадник Предраг Вукасовић изабран  је 28. марта 2012. године.

Учешће у научно-истраживачким пројектима

1) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за период од 2001-2005. године, број 1255 –  ,,Хармонизација југословенског права са привредним правом Европске Уније и стандардима Савета Европеˮ у Институту за упоредно право;

2) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за период 2006–2010 бр. 149023 Д – „Право СЦГ и међународне судске институције“ у Институту за упоредно право;

3) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за период 2011–2014 бр. 179031 – „Српско и европско право – упоређивање и усаглашавање“ у Институту за упоредно право.

Аутор је монографије „Од Троје до Термопила: како су странци постали варвари“ (Службени гласник и Институт за упоредно право, Београд, 2012), као и бројних научних и стручних радова објављених у домаћим часописима и зборницима.

Стефан Андоновић, М.А. – Истраживач сарадник

s.andonovic@iup.rs

Стефан Андоновић рођен је 1991. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2014. године, са просечном оценом 9.37. Мастерирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2015. године, одбранивши са одликом мастер тезу „Усмени управни акти“. Мастер студије је завршио са просеком 10.0 Исте године уписао је докторске студије на матичном факултету. Тренутно је студент треће године докторских студија, где израђује докторску дисертацију „Заштита података у електронској јавној управи у Републици Србији- правни аспекти“. Положио је правосудни испит у Београду 2017. године.

Током основних и мастер студија неколико пута је похваљен од стране Правног факултета за успех у студирању, а био је и носилац различитих стипендија. Као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за студенте докторских студија учествовао је на пројекту Института за упоредно право „Српско и европско право – упоређивање и усаглашавање“. Током основних и мастер студија усавршавао се на бројним семинарима и конференцијама, од којих се посебно истичу „„History of Legal Sources, The Changing Structure of Law”, XXII Forum of Young Legal Historians, 2016. године и 7. међународног форума “Peace and Sport”, Monte Carlo, Monaco, 2013. године.

Држао је предавање и излагао национални извештај о статусу радника миграната, као представник Правног факултета Универзитета у Београду на Европском семинару из радног права и социјалне сигурности у Ђирони, Шпанија. Освојио је друго место на државном такмичењу у симулацији суђења из области заштите од дискриминације, 2013. године.

Од 2014. до 2018. године радио је у еминентној адвокатској канцеларији у Београду. Такође, у истом периоду био је спољни сарадник на Институту за упоредно право. Истраживач сарадник је у Институту за упоредно право, где је запослен од 2018. године.

Арбитар је пред Спортском арбитражом Олимпијског комитета Србије од 2018. године. Члан је Комисије за младе Олимпијског комитета Србије и представник Србије пред ENGSO Youth (European Non Government Sport Organization). Сертификовани је национални спортски судија у пливању од 2017. године. Учесник је Светског мастерс првенства 2017. године, где је заузео 7 позицију са штафетом 4×50 м слободно. Активно се бави пливањем.

Област његовог интересовања су управно право, право заштите података и спортско право. Аутор је или коаутор више чланака из ових области, међу којима се истичу радови „Право на спорт као људско право“, „Правна природа националних олимпијских комитета“, „О мишљењима органа управе“, „Управно-правна природа Повереника за заштиту равноправности“, и др.

Говори енглески језик, а служи се француским језиком.

 

Александра Вишекруна, М.А. – Истраживач сарадник

a.visekruna@iup.rs

Александра Вишекруна рођена је 1988. године. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2007. године (пословно-правни смер), а дипломирала је 2011. године као студент генерације. Исте године уписала је мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправни модул). Мастер рад на тему „Правни положај запослених у стечајном поступку“ одбранила је 2013. године. Школске 2013/2014. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду.

Током студирања била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте „Доситеја“ (Министарство омладине и спорта), хуманитарног фонда „Привредник“ и Града Смедерева. Добитник је награде Правног факултета за одличан успех на студијама (2008-2012), награде Фонда проф. др Мирко Васиљевић за најбољег студента генерације, награде Универзитета у Београду за студента генерације за школску 2010/2011 и награде за стваралаштво младих града Смедерева (2012).

Током студија обавила је праксу у Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде – Сектор тржишне инспекције (март – април 2012. године). У периоду мај-новембар 2013. године била је ангажована на пословима сарадника у Министарству финансија (Сектор за финансијски систем – Група за хартије од вредности и тржиште капитала) у оквиру пројекта „Боља јавна управа кроз програм радних пракси“ (Београдска отворена школа, USAID Србија). Од новембра 2013. године запослена је у Институту за упоредно право као истраживач приправник, а у јуну 2015. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Током рада у Институту била је ангажована на организацији више конференција и округлих столова. Секретар је часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право од септембра 2016. године. Била је полазник више летњих и зимских школа и додатних курсева у земљи и иностранству.

Области њеног интересовања су компанијско, стечајно и берзанско право. Говори енглески, а служи се шпанским и немачким језиком.

Мирјана Глинтић, М.А. – Истраживач сарадник

m.glintic@iup.rs

Мирјана Глинтић рођена је 12. септембра 1986. године у Ивањици. Као носилац ,,Вукове дипломе“, у Ивањици је завршила основну школу, као и Гимназију, општи смер.

Правни факултет Универзитета у Београду уписала је школске 2005/06. године, на којем је и дипломирала 22. октобра 2010. године са просечном оценом 9,00. На матичном факултету школске 2010/11. године уписала је мастер студије, трговинскоправни модул, које је успешно окончала 2012. године одбраном мастер рада под називом ,,Признање и извршење арбитражних одлука поништених у земљи порекла – теоријска заснованост модерне контроверзе“. Школске 2012/13. године на Правном факултету Универзитета у Београду уписује докторске студије, пословноправни смер. Положила је у досадашњем току докторских студија Методе научно-истраживачког рада и усмени део докторског испита са просечном оценом 9,00.

Након завршених основних студија запослила се на Институту за упоредно право у Београду и добила звање истраживача приправника. По окончању мастер студија одлуком Научног већа Института за упоредно право изабрана је у звање истраживач сарадник. За потребе Института за упоредно право, Мирјана Глинтић је, између осталог, радила на пројектима ,,Српско и европско право – упоређивање и усклађивање“, ,,Израда прегледа законодавства система одбране Републике Србије“, ,,Упоредноправна анализа о дозвољености, производњи и употреби генетски модикфикованих организама“, ,,Системи здравствене заштите и здравственог осигурања, упоредноправна анализа у европским земљама“, ,,Праћење имплементације новог ЗКП-а“. Као правни консултант, у сарадњни са Налед-ом, Грађанским иницијативама и другим невладиним организацијама, учествовала је у реализацији пројеката посвећених ревитализацији браунфилда у Србији, поспешивању ангажовања младих, утрвђивању висине новчаних накнада за коришћење јавних добара у Републици Србији.Мирјана Глинтић учествовала је на бројним домаћим конференцијама на којима је представљала своје реферате. Од 2013. године секретар је редакције часописа  ,,Ревија за европско право“.

Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете, општине Ивањица и Регионале привредне коморе Ужице. У последњих неколико година постала је стипендиста Немачке службе за међуакадемску размену (Deutscher Akademischer Austauschdienst), kao i nemačkog Bundestag-a, Humboldt Universität-a, Freie Universität-a i Technische Univesität-a. Као стипендиста немачког парламента 2013. године успешно је окончала шестомесечну праксу у канцеларији посланика ЦДУ-а, господина Јохана Вадепула, у Берлину.

Течно говори енглески и немачки језик.

Мирослав Ђорђевић, М.А. – Истраживач сарадник

m.djordjevic@iup.rs

Мирослав Ђорђевић је рођен 5. децембра 1985. године у Београду.

Школске 2004/2005 године је уписао Правни факултет Универзитета у Београду, на коме је на правосудном смеру дипломирао школске 2010/2011. године са просечном оценом 9,13. Током основних студија је био стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка три године за редом, са рефератом је учествовао на више научних скупова у иностранству, био добитник прве награде фондације „Алан Вотсон“ и две године похађао летње школе јавног права Европске уније „Киконес“ у Грчкој. Школске 2011/2012. године уписао је, такође на Правном факултету Универзитета у Београду, постдипломске мастер студије на историјскоправном смеру, одсек романистика, које је завршио школске 2013/2014. године са просечном оценом 10. Тема завршног мастер рада је била: “Locatio conductio operis faciendiупоредноправни приступ”.

На Правном Факултету Универзитета у Београду школске 2013/2014. године уписао је докторске студије уставноправног смера,  под менторством проф. др Владана Петрова. Током трајања докторских студија, као стипендиста се усавршавао на „Еуропа Институт”-у Универзитета Саарланд у Немачкој.

Од јануара 2012. године запослен је у Институту за упоредно право, прво као истраживач – приправник, а 2014. године је изабран у звање истраживач сарадник. Објавио је двадесетак научних радова и био коуредник зборника „Сто година од почетка Првог светског рата – историјске и правне студије“.

Учествовао је, у највећем броју случајева са излагањем, на преко двадесет научних скупова у земљи и иностранству. Области интересовања су му уставно право, правна теорија и правна историја.

Осим матерњег српског језика, течно говори и пише енглеским, а служи се и немачким и руским језиком.

Саво Манојловић, М.А. – Истраживач сарадник

s.manojlovic@iup.rs

Саво Манојловић рођен је 1986. године.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је октобра 2008. године са просеком 9,32. Мастер студије завршио је на истом факултету са радом „Појединачни политички акти – разграничење од управних аката“ (9,75). Тренутно је докторанд Правног факултет. Завшио је (magna cum lauda) постдипломски курс Federalism, Decentralization and Conflict Resolution, International Summer School, (рад Косово: a solution to the problem – double sovereignty and high level of autonomy for the Serbian entity изабран је међу пет најбољих радова) у Институту за Федерализам, Универзитет у Фрибургу, Швајцарска. Успешно је завршио и једносеместрални курс на Харвард Кенеди школи, The Leadership, Orginizing and Action код професора Маршала Ганца.

У Институту за упоредно право запослен је од 2015. године. Тренутно је у статусу истраживача сарадника. Радио је као млађи саветник у Уставном суду Републике Србије. Као секретар радних група Министарства правде и Министарства финансија учествовао је у њиховом раду и писао нацрт постојећег Закона о финансирању политичких активности, као и његових измена и допуна. Био је централни координатор Агенције за борбу против корупције за праћење финансирања политичке кампање за локалне, покрајинске и опште изборе 2012. године.

Била је ангажован као правни експерт или организатор кампања у бројним пројектима везаним за реформу правосуђа, побољшања привредног амбијента, заштите потрошача, финансирања политичких странака, транспаретног запошљавања итд.
Председник је Удружења за заштиту уставности и законитости (www.uzuz.rs) и члан Српског Удружења за уставно право.Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска права, политички систем, политичке странке и политичке кампање.

Аутор је око тридесетак научних чланака из области јавног права, а периодично објављује колумне у дневним листовима. Говори енглески, а служи се немачким језиком.

Др Милица Матијевић – Истраживач сарадник

m.matijevic@iup.rs

Мр Милица Матијевић рођена је 1977. године у Сомбору.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Током академске 2000/01. године је као стипендисткиња Универзитета у Утрехту (Холандија), похађала наставу на Правном факултету овог универзитета и положила четири једносеместрална курса из области заштите људских права и права Европске уније. Магистарске студије из области људских права и демократизације завршила је 2005. године на Европском међу-универзитетском центру за људска права и демократизацију (EIUC) са седиштем у Венецији, који су чинили 30 правних факултета и научних института из земаља чланица Европске уније. Након похађања курсева предвиђених програмом магистарских студија, мр Матијевић  је звање магистра стекла одбранивши тезу под насловом „Мисије Уједињених нација успостављене ради привременог администрирања одређене територије и принципи демократског управљања” (ментор: проф. Др Ерик Андре Андерсен, Дански институт за људска права, Копенхаген). Од октобра 2011. на Правном факултету Универзитета у Фиренци (Италија) ради на докторској тези на тему односа између концепта социјалног укључивања и мера позитивне акције.

У Институту за упоредно право ради од 2007. године. У својству правног експерта за заштиту права расељених и заштиту људских права била је ангажована на бројним стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку Европске уније, Уједињених нација, итд.

Област њеног интересовања су међународно право људских права, правна заштита интерно расељених лица, економска и социјална права и право заштите од дискриминације.

Ауторка је бројних чланака и стручних радова из ових области, међу којима се истичу они на тему заштите својинских права расељених лица у месту порекла.

Течно говори енглески и италијански језик.

Ива Тошић, M.A. – Истраживач приправник

i.tosic@iup.rs

Ива Тошић је рођена 1991. године у Београду. Основне студије на Правном факултету Универзитета у Београду завршила је 2015. године. На истом факултету је 2016. године завршила мастер на пословно-правном модулу, подмодул права привредних друштава, са радом „Директива Солвентност II“. Тренутно је студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду. Од фебруара 2017. године запослена је у Институту за упоредно право као истраживач приправник.

Објавила је неколико чланака. Области њеног интересовања су компанијско право, стечајно право и право осигурања.

Говори енглески и шпански језик, а служи се француским језиком.

Jована Рајић Ћалић, M.A. – Истраживач приправник

j.rajic@iup.rs

Јована Рајић Ћалић рођена је 14.02.1990. године у Ћуприји. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 01.10.2009. године и дипломирала 03.10.2013. године са просечном оценом 9,48. Током основних студија била је полазник Правне клинике за кривично право (2011-2013. године), похађала курс „Писање правних аката“, курс „International criminal law“, у организацији OEBS-а и стицала практична искуства током летњих пракси у компанији Holcim 2011. године, у адвокатској канцеларији Моравчевић Војиновић у удружењу са Schoenherr 2012. године и у адвокатској канцеларији Томановић 2013. године. Као студент основних студија била је стипендиста града Параћина и стипендије намењене студентима високошколских установа у Републици Србији. Награђена је стипендијом компаније Holcim, као и стипендијом Министарствa омладине и спорта – Фонд за младе таленте „Доситеја“ за 2013. годину. Добитница похвале декана Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех током студија (2010-2014).

Мастер студије уписала је 2013. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право и исте завршила 10.07.2014. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Последице покретања кривичног поступка на радни однос запосленог“.

У новембру 2014. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право. Паралелно, започиње приправнички стаж у Основном јавном тужилаштву у Параћину 2014-2016. године, након чега је положила правосудни испит у мартовском испитном року 2017. године на Правном факултету у Београду, са одликом из кривичног права. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за докторанте за школску 2014/2015. и 2015/2016. годину. Годину дана радила је као помоћник јавног извршитеља. Од маја 2018. године запослена је у Институту за упоредно право као истраживач приправник.

Објавила је неколико чланка у области радног права. Говори енглески језик, служи се немачким и шпанским.

Богдана Стјепановић, M.A. – Истраживач приправник

b.stjepanovic@iup.rs

Богдана Стјепановић рођена је 04.07.1992. године у Шапцу. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2011. године и дипломирала 2015. године са просечном оценом 9,83. Похађала је курс „Писање правних аката“, присуствовала саветовању Насиље у породици на Правном факултету Универзитета у Београду 2012. године, учествовала на Интернационалном форуму за младе ,,Интерселигер“ у Русији 2014. године, похађала летњу школу Права Европске Уније у Бару 2014. године и стицала практична искуства током праксе у Основном суду у Руми 2015. године. За успехе током основних студија била је награђена од стране општине Рума и стипендијама намењеним студентима високошколских установа у Републици Србији. Награђена је стипендијом Министарствa омладине и спорта – Фонд за младе таленте „Доситеја“ за 2015. и 2016 годину. Добитница је похвале декана Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех током студија (2012-2016). Проглашена је за студента генерације из кривично-правне научне области и добитник је награде из фонда „Драгољуб Атанацковић“.

Мастер академске студије уписала је 2015. године на Правном факултету Универзитета у Београду на катедри за грађанско право и исте завршила 07.10.2016. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Злостављање деце: породичноправни и кривичнопроцесни аспект“ (ментор проф. др Слободан Панов). Паралелно са мастер студијама била је на приправничкој пракси у Основном суду у Руми у трајању од шест месеци, а потом на пракси у Пиреус банци у Београду у сектору за људске ресурсе. Учествовала је на семинарима Human Rights in EU (Gresham College, UK), Limits of Arbitration (Queen Mary’s, UK) и History and Theory of Property Law (Queen Mary’s, UK) 2016. године.

Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је у новембру 2016. године, на катедри за грађанско право. Учествовала на основном програму обуке у области јавних набавки под покровитељством Европске банке за обнову и развој у Агенцији за привредне регистре  у децембру 2016. године. Учествовала је на Светском фестивалу младих и студената у Сочију 2017. године.

Говори енглески језик (Cambridge ESOL Level 2 certificate in ESOL International, Certificate in Advanced English) и руски језик, a служи се немачким језиком.

Области њеног интересовања су породично право и облигационо право.

Сарадници

Проф. др Драгољуб Поповић

Рођен 25.7.1951. у Земуну, школовао се у Београду, где је 1974. дипломирао на Правном факултету као најбољи студент генерације. На истом факултету је докторирао 1984. с тезом из упоредне историје права. Стекао је диплому трећег степена на Међународном факултету за упоредно право у Бриселу 1985. године. Од 1980. до 1998. био је запослен на Правном факултету у Београду, где је прошао пут од асистента до редовног професора. Предавао је предмете „Општа правна историја“ и „Велики правни системи“. Од 1998. до 2001. године био је адвокат и радио у адвокатској канцеларији Марковић у Београду. Почев од фебруара 2001. радио је на Институту за федерализам Универзитета у Фрибуру, у Швајцарској, као гостујући истраживач. Посветио се проучавању регионалне државе и написао књигу о европском регионализму.

Од октобра 2001. до септембра 2004. је био у дипломатској служби, обављајући дужност амбасадора Југославије и потом Србије и Црне Горе у Швајцарској. Један је од оснивача Факултета за пословно право у Београду и на томе факултету предаје предмете „Уставно право“ и „Упоредно право“. По окончању дипломатске службе вратио се на Факултет за пословно право, где је изабран за редовног професора. У јануару 2005. године је изабран за судију Европскога суда за људска права у Стразбуру.

Аутор је више књига, самосталних и коауторских, а учествовао је и у изради неколико уставних нацрта, како за Србију, тако и за државну заједницу Србије и Црне Горе. Објавио је и два романа.

Проф. др Младен Вукчевић

Рођен је 13. 01. 1962. године у Подгорици, у породици просвјетних радника. На Правном факултету у Подгорици студије је завршио прије рока, са просјечном оцјеном 9,70. У току студија био је студент-продекан Правног факултета у Подгорици и студент-проректор Универзитета Црне Горе. За најбољег студента Црне Горе проглашен је 1984. године, добитник је Плакете Универзитета Црне Горе и више награда  за успјех у студирању.

Магистарску тезу под насловом „Промјене Устава – теоријско нормативни проблеми“ одбранио је на Правном факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др h.c. Павле Николић). Докторску дисертацију под насловом „Судска власт у стварању и развојном успону црногорске нововјековне државе до 1914. године“ одбранио је на Правном факултету Универзитета Црне Горе (ментор: академик Мијат Шуковић).

Професор је на Правном факултету Универзитета “Медитеран“ у Подгорици и предсједник Судског савјета Црне Горе.

Др Славољуб Царић, научни сарадник

Др Славољуб Царић рођен је 13. новембра 1962. године у Смедереву.

По завршетку Правног факултета у Београду 1986. године, магистрирао је 1993. године и докторирао 2005. године на Правном факултету у Београду из области међународног права.

Почео је да ради 1987. године као судијски приправник у Другом општинском суду у Београду. Правосудни испит положио је 1988. године. У периоду 1987-1992. године радио је као стручни сарадник у Другом општинском суду у Београду и Окружном суду у Београду. Изабран је за судију Другог општинског суда у Београду 1992. године, у кривичном одељењу, а 1998. године је радио у другостепеном кривичном одељењу Окружног суда у Београду. Од 1999. године радио је у Министарству спољних послова као први секретар. У 2002. години именован је за саветника за судске спорове у амбасади СРЈ у Хагу. У периоду 2006-2014. године радио је као заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права. Такође, у периоду 2007. до 2013. године био је члан Наџорног одбора за људска права у Савету Европе. У периоду између 2014. анд 2016. био је председник Националне комисије за међународно хуманитарно право. Сада је на месту начелника Одељења за међународноправне послове у Министарству спољних послова, у рангу амбасадора.

Он је научни сарадник Института за упоредно право у Београду.

Објавио је неколико књига и бројне чланке из области међународног права и људских права.

Др Велибор Џомић – научни сарадник

Др Велибор Џомић рођен је 1969. године у Краљеву.

Специјалистички рад под називом „Начело одвојености цркава и верских заједница од државе и његова примена у уставном систему Србије и Црне Горе” одбранио је 2005. године. Наредне године одбранио је магистарски рад под називом: „Однос Цркве и државе у уставима Србије и Црне Горе у XИXи XX веку”. Докторирао је 2012. године са тезом „Правни положај традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији и Републици Црној Гори”.

Радни ангажман: Протопрезвитер-ставрофор и Архијерејски протопрезвитер Подгоричко-Колашински у Митрополији Црногорско-Приморској; координатор Правног савета и црквено-судски тужилац Митрополије Црногорско-Приморске; секретар Комисије Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за ревизију Устава СПЦ.

Проф. др Миодраг Савовић

Дугогодишњи професор и аутор више уџбеника из социологије и права. Аутор више од 60 научних и стручних радова у домаћим и међународним часописима. Гостујући професор на Универзитету „Климент Охридски“ у БЈР Македонији. Истакнути члан удружења „Правници за демократију“.

Експерт за питања регионализма и аутономија.

Др Ивана Ракић – Научни сарадник

Др Ивана Ракић рођена је 1982. године у Лозници. Дипломирала је 2005. године, на Правном факултету Универзитета у Београду. Магистрирала је 2008. године на Правном факултету Универзитета у Београду, одбранивши магистарски рад „Преузимање акционарских друштава у Србији са освртом на право Европске уније“. На истом факултету је 2014. одбранила са одликом докторску дисертацију „Концентрације привредних субјеката у Републици Србији са освртом на право Европске уније“. У периоду 2007-2011. била је ангажована на пројектима Института као стипендиста Министарства науке за време магистарских и докторских студија. Радни однос у Институту за упоредно право засновала је 2011. године. Од 2015. године запослена је у Комисији за заштиту конкуренције Републике Србије у Београду као виши саветник у Сектору за испитивање концентрација. Од 2015. године је ангажована као спољни сарадник Института за упоредно право. Током 2017. године је била на двомесечном усавршавању у Секретаријату Енергетске заједнице у Бечу, Аустрија, где је била ангажована у Правном сектору.

Области њеног интересовања су право конкуренције, компанијско право, енергетика, ГМО, органска производња, ревитализација браунфилда и др., и до сада је написала 40 радова из ових и других области права, који су објављени у тематским зборницима и научним часописима.

Говори енглески језик и служи се француским и немачким језиком.

 

Др Ивана Страднер

Др Ивана Страднер је рођена у Београду.

Ради као истраживач у Центру за европске студије на Универзитету Харвард. Такође, предаје међународно право и међународне односе на Правном факултету Универзитета Беркли.

По завршетку основних студија које је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду, радила је у области људских права. Мастер и докторске студије је завршила на Правном факултету Универзитета Беркли у Калифорнији где је добила и награду за докторску дисертацију. Током докторских студија радила је као асистент на предмету “Увод у америчко право” и била је један од чланова уредништва Беркли часописа за међународно право. Ивана Страднер је била пост-докторанд и истраживач у Центру за међународноправну теорију, право и економију, Универзитета у Ст. Галену. Област њеног интересовања је међународно јавно право са посебним освртом на хуманитарно право и међународну безбедност.

Говори енглески, а служи се италијанским и француским језиком.

Mag. jur. Лука Бренеселовић – Истраживач сарадник

Дипл. јур. Лука Бренеселовић, магистар права (Франкфурт) Истраживач-приправник, референт за немачко право и кривично право. Студирао је права у Београду (2004-2009) и немачком Мајнцу (2008-2009).

Ради на пројекту Института за упоредно право од 2011. године. Тема магистарског рада „Да ли је и у којој мери тужилац приликом правне оцене дела везан ставовима судске праксе“. Тренутна истраживања: Докторски рад (финализам и објективно урачунавање). Остало: Реформа кривичне процедуре (в. Бренеселовић/Новаковић, РККП 2/2010, 191; Бренеселовић, Актуелна питања кривичног законодавства, 2012, 215); заштите основних права; социологија права.

Слободан Вукадиновић

Слободан Вукадиновић је рођен 1980. године у Београду.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослен је на Правном факултету Универзитета Унион у Београду као асистент на предметима „Међународно привредно право“ и „Основи грађанског и привредног права“. Члан је и секретар Редакције научног часописа „Правни записи“.

Био је запослен у Народној скупштини Републике Србије као саветник у Одбору за иностране послове, а радио је и за Републичку изборну комисију на припреми прописа и поступању по приговорима. Тренутно је на докторским студијама. Персонална библиографија броји преко 30 научних чланака у водећим националним часописима, прилога у зборницима, као и два практикума за вежбе. Поред наставног и научно-истраживачког рада поседује значајно искуство у раду на пројектима међународних организација, на којима је ангажован у својству експерта – консултанта, претежно у области парламентарног развоја.

Новембра 2012. год. изабран је за члана глобалног ростера експерата УНДП-а за парламентарни развој.

Видети: www.slobodanvukadinovic.com

Маг. јур. Андреј Дилигенски

Андреј Дилигенски је рођен 1984. у Београду.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године. Мастер студије „Информатичко право и медијско право“ (нем. Informations- und Medienrecht) завршио 2010. године у Бечу. Студент је докторских студија на Правном факултету у Бечу.

Сертификован је менаџер за сигурност информација према стандарду ИСО 27001. Радио је као повереник за заштиту података фирме Simacek Facility Management Group GmbH, Беч, сарадник је института „Европски центар за електронску трговину и интернет право” из Беча.

Радио је као менаџер за управљање информација у фирми Цириско осигурање (Zürich Versicherung AG) у Бечу. Тренутно је запослен у фирми Grant Thornton Unitreu Gmbh.

Велимир Живковић МJur – Истраживач сарадник

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 2008. године, на међународноправном смеру. Мастер студије трговинскоправног смера завршио је 2009. године, са мастер радом „Заштита носиоца патента у светској трговини технологијом“ и укупним просеком 10. Magister Juris (МЈур) студије на Универзитету Оксфорд завршио је 2011. године, са троструком одликом и наградом за најбољег студента на програму, и мастер тезом „Уговорна права као заштићене инвестиције у међународном инвестиционом праву“. Тренутно завршава докторске студије на Лондонској школи економије и политичких наука, са очекиваним завршетком до краја 2017. године. Тема докторске дисертације је однос међународне инвестиционе арбитраже и националне владавине права.

Тренутно је истраживач сарадник у Институту за упоредно право, где је запослен од септембра 2012. године. Од септембра 2008. године до јуна 2010. био је консултант на пројекту Светске банке за регулаторну реформу на локалном нивоу у Србији и Босни и Херцеговини. Од септембра 2011. до априла 2012. године био је ангажован у Адвокатској канцеларији Тодоровић (АКТ), а од априла 2012. до децембра 2015. био је консултант на пројекту швајцарске владе за побољшање пословног окружења на локалном нивоу у Србији. На Лондонској школи економије и политичких наука је од 2013. године ангажован као асистент на предметима међународне арбитраже и европског права, на основним и мастер студијама. Члан је Института за глобално право и политику Универзитета Харвард (IGLP Harvard), британске Академије за више образовање (Higher Education Academy), Центра за студије међународног права у Салцбургу (ЦИЛС) и Удружења за заштиту уставности и законитости у Београду.

Области интересовања су међународно инвестиционо право, међународна арбитража, међународно привредно право и упоредно уговорно право. Аутор је бројних чланака из ових области у домаћим и међународним часописима.

Говори енглески језик, а служи се француским и немачким језиком.

Ивана Миљуш, М.А.

Ивана Миљуш је рођена 1985. године у Брчком.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је јануара 2008. године, а јануара 2010. године завршила је мастер студије (међународноправни модул). Студент је на докторским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду (кривичноправни смер). Правосудни испит положила је јуна 2011. године.

Ради као виши судијски сарадник у Првом основном суду у Београду (кривично одељење). Демонстратор је на Правном факултету Универзитета у Београду на предмету „Кривично процесно право“.

Говори енглески, служи се шпанским и немачким језиком.

Никола Пантелић

Никола Пантелић је рођен 1982. године у Београду.

Завршио је Правни факулетет Универзитета у Београду 2007. године, након чега је 2009. године завршио специјалистичке студије из области привредног права, а затим, 2012. године, мастер студије из области правне историје. Тренутно похађа докторске студије из уставног права на Правном факултету „Унион” у Београду.

Запослен је као заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду. Објавио је преко 60 стручних и 3 научна чланка. Главни је и одговорни уредник часописа „Иуститиа” , који се објављује у издању компаније „Параграф”. Аутор је књиге ,,Хајдучија у Србији 1804-1860“.

Говори енглески језик, а служи се и немачким језиком.

Сања Прља, М.А.

Сања Прља рођена је 22.08.1987. године у Београду. Основну школу и  XИИ Београдску гимназију општег смера завршила је у Београду.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2013. године на пословно-правном смеру. Исте године уписује последипломске, мастер академске студије на истом факултету на грађанско – правном смеру и завршава их 2015. године са просечном оценом 9,75, одбранивши мастер рад на тему „Неправичне одредбе у потрошачким уговорима“. Тиме стиче академски назив мастер правник.
На Правном факултету Универзитета у Београду завршила је током школске 2008/2009. курс „Реторика вештине беседништва“  године код  проф. др Симе Аврамовића са оценом 10.
Школске 20015./2016. године уписала је докторске студије (међународнојавноправна научна област) на Правном факултету Универзитета у Београду.

На првој години докторских студија положила је следеће испите:

1. Методологија научноистраживачког рада и вештине, пред комисијом у саставу проф. др Бранко Ракић и проф. др Саша Бован (оцена 10)

2. Први усмени докторски испит пред комисијом у саставу проф. др Александар Гајић, проф. др Бранко Ракић и проф. др Ивана Крстић, а који се састојао од следећих предмета:

(1) Међународно јавно право (оцена 9);

(2) Право европских интеграција (оцена 10);

(3) Међународно право људских права (оцена 10).

На другој години докторских студија у априлу 2017. године је положила други усмени докторски испит пред комисијом у саставу проф. др Бранко Ракић и проф. др Бојан Милисављевић, а који се састојао из следећих предмета:

(1) Право међународних организација (оцена 10);

(2) Дипломатско и конзуларно право (оцена 10).

Током 2010. године у трајњу од 6 месеци волонтерски је радила у Министарству трговине и услуга Републике Србије, сектор за трговину, цене и заштиту потрошача;
Од 20. маја до 20. септембра 2013. године волонтерски је радила у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда у сектору за имовину и правне послове у оквиру програма „Бг пракса“;
Од краја октобра 2013. године до маја 2015. године радила је као адвокатски приправник волонтер. Од јуна 2015. године запослена је у Радиодифузном предуећу Студио Б д.о.о. као самостални стручни сарадник правних послова, а по потреби и налогу руководиоца повремено обавља послове новинара информативне редакције телевизије Студио Б.У септембру 2017. године је положила правосудни испит са општим успехом: положила са одликом.

Говори енглески језик.

Научна област од посебног интересовања јој је Медијско право као и Међународно право људских права и пракса Европског суда за људска права.

СПИСАК РАДОВА

  • Сања Прља, „Интернет и крађа идентитета”, Међународни тематски зборник радова Интернет и друштво, 19.-20. септембар 2014. год. Српско социолошко друштво, Филозофски факултет Универзитета у Нишу; стр. 431-443.
  • Сања Прља, „Неправичне одредбе у потрошачким уговорима”, мастер рад, необјављен, 2015. година, стр. 51.
  • Сања Прља, „Неправичне одредбе у потрошачким уговорима у регулативи ЕУ и српском законодавству”, Страни правни живот,  бр. 3/2015; стр. 303-323.
  • Сања Прља, „Сукоб слободе медија и права личности, право на част и углед, приватност и идентитет“, Култура  полиса , бр. 30/2016., стр. 485-497.
  • Gordana Gasmi, Mitar Lutovac, Sanja Prlјa, “International norms protecting children’s human rights – case study of Serbia“, International Conference ”The Efficiency of legal norms”, Faculty of Lanj Cluj-Napoca – “Dimitrie Cantemir” Christian University 25th-27 May 2017; Fiat Iusticia – Revienj of Juridical Studies, 1/2017, pp. 116-139.
  • Гордана Гасми, Вања Кораћ, Сања Прља, „Европска унија и дигитализација културне баштине”, Зборник радова, „Правни аспекти дигитализације културне баштине”, Институт за упоредно право, Београд, 2017. (у штампи).

Инес Церовић, LL.М. – спољни сарадник

Инес Церовић је рођена у Београду.

Од 2014. године ради као спољни сарадник Института за упоредно право и консултант у канцеларији УНИЦЕФ-а у Београду на пројекту јачања система правосуђа и социјалне заштите у циљу заштите права детета у Србији. Претходно је радила као руководилац пројекта реформе система малолетничког правосуђа у организацији „International Management Group“ – ИМГ, као и на бројним пројектима Светске банке и УНИЦЕФ-а у области људских права.

Основне студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду 2001. године, а правосудни испит је положила 2004. године. Последипломске студије из области људских права је завршила на Правном факултету у Нотингему, у Уједињеном Краљевству, 2006. године, након чега је неколико година радила у Комитету за права детета Уједињених нација у Женеви, као и у УНИЦЕФ-овом истраживачком центру Инноценти у Фиренци.

Области њеног интересовања су људска права, а нарочито права детета. Говори енглески, француски и италијански језик.

Администрација

Никола Вељковић – секретар

Никола Вељковић је рођен 29. 03. 1983. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године, а правосудни испит је положио 2016. године. У периоду од 2009. до 2016. године радио је у Железничкој техничкој школи у Београду, где је обављао послове секретара Школе. Има положен стручни испит за секретара установа образовања и васпитања. У Институту за упоредно право ради од 15. 09. 2016. године, на радном месту секретара Института. Говори енглески језик.

Вера Допша – курир, спремачица

Рођена је 06. августа 1970. године у Београду (Земун). Завршила је основну школу у Земуну. Године 1995. запослила се у Институту за упоредно право где ради и данас.

Невенка Жалац – библиотекарка

У Институту за упоредно право ради непрекидно од 1983. године на књижничарским и библиотекарским пословима. Пре доласка у институт радила је у Централној библиотеци САНУ на пословима каталогизације књига.

Марија Јовановић – административни секретар

Рођена је 25. децембра 1976. у Београду. У Београду је завршила основну и средњу школу (Економска средања школа „Нада Димић“, Земун). Након завршене средње школе уписала је Правни факултет Универзитета у Београду, смер привредно право. Дипломирала је 2003. године. Након завршеног Правног факултета, 2006. године запослила се у Институту за упоредно право где ради и данас. Говори енглески.