Истраживачи

ИУП окупља основни тим истраживача који су у њему запослени, као и разгранату мрежу спољних сарадника из земље и иностранства. То доприноси динамичној размени професионалног искуства, знања и научних информација стечених како у ИУП, тако и у домаћем, регионалном и глобалном окружењу.

Стално запослени

Проф. др Јелена Ћеранић Перишић – Научни саветник – в. д. директора Института за упоредно право

j.ceranic@iup.rs

Проф. др Јелена Ћеранић рођена је 1979. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године са просечном оценом 9,54. Специјалистичке студије из предмета „Право Европске уније”, које су заједнички организовали Правни факултет Универзитета у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2004. године. Магистрирала је у Европском универзитетском центру Универзитета у Нансију 2005. године, одбранивши магистарску тезу „Демократија у Уговору о Уставу Европске уније“. Докторску тезу под називом „Правно и политичко повезивање држава унутар Европске уније“ одбранила је са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 2010. године.

У Институту за упоредно право је запослена од 2006. године. У марту 2016. године изабрана је у звање виши научни сарадник, а 2021. у највише научно звање.

Члан је скупштине Удружења правника у привреди и члан Удружења правника Србије и Републике Српске. Такође је члан редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право и часописа „Српска правна мисао“ који издаје Правни факултет Универзитета у Бањалуци.

Област њеног интересовања су Право интелектуалне својине и Право Европске уније.
Аутор је бројних чланака из ових области као и три монографије „Правни и политички облици повезивања држава унутар Европске уније“, „Унитарни патент“ и „Одговорност интернет посредника за повреду жига“.

Говори енглески и француски језик, а служи се и шпанским језиком.

Проф. др Владимир Чоловић – научни саветник

v.colovic@iup.rs

Проф.др Владимир Чоловић је редовни професор и научни саветник Института за упоредно право у Београду. Такође је и главни и одговорни уредник часописа „Страни правни живот“.

Рођен је 1966. у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је (1991. г), магистрирао (1994. г – наслов рада „Сукоб закона и промена суверенитета“) и докторирао (2000. г – наслов рада „Стечај и принудно поравнање са елементом иностраности“) на Правном факултету Универзитета у Београду. Ментор при изради магистарске и докторске тезе био му је проф. др Милан Пак. Специјализирао се у области међународних уговора у трговини 1994. на истом Факултету. Положио је правосудни испит 1997. Након дипломирања био је запослен у осигуравајућим друштвима. Од 2000 – 2007. је радио на на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на коме је био продекан у периоду 2003 – 2006. На Факултету за државну управу и администрацију Универзитета „Мегатренд“ радио је од 2007 – 2009.

На Институту за упоредно право ради од 2009. г, а био је и председник Научног већа Института у периоду 2009 – 2013. Предавао је по уговору „Право осигурања” на Правном факултету Универзитета у Београду од 2004 – 2009. Уже научне области: Међународно приватно право, Право осигурања и Стечајно право.
Написао је 15 монографија и уџбеника, као и преко 160 научних и стручних чланака на српском, енглеском и немачком језику. Члан је Удружења правника у привреди Србије и Удружења за одштетно право Србије. Учествовао је на више међународних конференција у земљи и иностранству, између осталог и на сесији УНЦИТРАЛ о малим и средњим предузећима у Њујорку 2014.

Добитник је Повеље за изузетне заслуге и научни допринос у развоју права осигурања Удружења за одштетно право (2014. г), као и награде Института за упоредно право за научни допринос (2015. г).

Учествовао је у неколико пројеката Савета Европе, ГТЗ – Канцеларије за правну реформу и Министарства науке Републике Србије. Био је члан радне групе за израду Закона о стечајном поступку Републике Српске 2002, као и Закона о стечају Републике Српске 2016. године. Такође, учествовао је и у одржавању курсева за стечајне управнике у организацији Привредне коморе Републике Српске, (области: међународни стечај и реорганизација), као и у организацији Правног факултета Универзитета у Београду, (области: међународни стечај и посебни стечајеви). Осим тога, био је главни уредник Зборника Правног факултета у Источном Сарајеву. Уређивао је и зборнике „Право земаља у региону” и „Увод у право Немачке” у Институту за упоредно право.

Изабран је у звање научног саветника 2012, а исте године и у звање редовног професора.

Од краја децембра 2016. до 07. 06. 2017. обављао је дужност вршиоца дужности директора Института за упоредно право, од када је изабран на место директора.

др Наташа Мрвић Петровић – Научни саветник

n.mrvic@iup.rs

Наташа Мрвић Петровић

Рођена 17. 10. 1961. године. Дипломирала на Правном факултету у Београду 1984. 1988. магистрирала на Правном факултету у Београду са темом „Прекршаји у правном систему Југославије и функција њиховог решавања (објављена 1989). Одбранила је докторску дисертацију на Правном факултету у Београду 1991. године (тема „Накнада штете жртви кривичног дела”, објављена 2001).

Кретање у служби: Институт за криминолошка и социолошка истраживања (1985-2000), бирана у звања истраживача, научног сарадника и вишег научног сарадника; Институт за упоредно право (2000-2003) – бирана у звање научног саветника 2002. године; Факултет за пословно право, (касније Правни факултет Универзитета Унион) (2003-2013), звање редовног професора за кривично право,  криминологију и јавно право. Од 2013. запослена у Институту за упоредно право као научни саветник. Добила је награде Министарства науке 2001. и 2004. за изузетне резултате у научном раду. Под њеним менторством до 2017. девет кандидата је успешно одбранило докторске дисертације. Члан је Удружења за кривично право и криминологију Републике Србије, Виктимолошког друштва Србије и, преко њих, Светског виктимолошког друштва, као и Удружења за одштетно право.

Студијски боравци и посете од 2006. до 2011: Националном центру за обуку затворске администрације (Ажен, Француска),Министарствима правде, Управама за извршење кривичних санкција и Пробационим службама у Румунији, Хрватској и Мађарској, Социјално-пробационој служби Neustart у Бечу (Аустрија).

Учешће у креирању јавних политика и радним групама за израде прописа: била је члан комисија министарства надлежног за правосуђе за израде нацрта Кривичног законика, Закона о изменама и допунама Закона о извршењу кривичних санкција, Закона о прекршајима (2005. године), Закона о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала (2005-2007), подзаконских аката намењених извршењу тзв. алтернативних кривичних санкција (2006-2008), Закона о политичкој рехабилитацији (2007), Стратегије за развој алтернативних санкција (2008), Стратегије Владе Републике Србије и Акционог плана за спречавање пренасељености затвора (2010), Стратегије за прихват и реинтеграцију осуђених и бивших осуђених лица у Републици Србији за период од 2010. до 2015. године (2010), Закона о прекршајима (2011-2012), Закона о извршењу кривичних санкција (2011-2012), Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера (2012-2103). Сви правни акти су у међувремену донети. Од 2006. године стални је екперт ОЕБС-а за реформу затворског система, а током 2010. била је ангажована као консултант за област извршења кривичних санкција и имплементацију алтернативних кривичних санкција у Републици Црној Гори.

Учешћа на националним пројектима (мимо пројеката министарства за науку):

2020-2021 – Циљана активност техничке сарадње (Horizontal Activity) „Јачање заштите људских права притворених и осуђених лица у Србији – фаза II“, развој нове Стратегије за извршење кривичних санкција, пројекат финансира Савет Европе (позиција, консултант- експерт);

2018 – Подршка жртвама и сведоцима злочина у Србији, пројекат финансио ОЕБС и ЕУ, позиција:  експерт за упоредно право.

2015 – „Јачање капацитета Заштитника грађана за покретање законодавних иницијатива кроз сарадњу са цивилним друштвом”, учествује Институт за упоредно право и других осамнаест институција, финансира Амбасада Велике Британије у Србији.

 

2014 –пројекат Европске уније и Савета Европе „Јачање капацитета полиције и правосуђа за борбу против корупције у Србији” (ПАЦС), резултати у: ЋИРИЋ, Јован, БЕЈАТОВИЋ, Станко, ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе, МАТИЋ, Марина, МРВИЋ-ПЕТРОВИЋ, Наташа, ШКУЛИЋ, Милан, ОРЛОВИЋ, Анте. „Анализа ризика у циљу процене регулаторних и организационих препрека ефикасним истрагама и поступцима у кривичним делима корупције”. Београд: Савет Европе, Канцеларија у Београду, 2015. 158 стр, граф. прикази, табеле. ISBN 978-86-84437-71-8. [COBISS.SR-ID 212688908], доступно на линку.

 

2008 – „Законодавство за жртве у Србији: анализа постојеће ситуације и предлози промена”, носилац Виктимолошко друштво Србије (пројекат реализован у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији), доступно на линку.

 

2005 – „Развој Националне стратегије за приступање Србије Европској унији”, Институт за упоредно право

 

2005 – „Модели Антидискриминационих закона” – Model of Antidiscrimination Act (Институт за упоредно право: Ј. Ћирић и др.), ISBN 8675460201

 

2004  – „Залагање за измене прекршајног и са њим повезаног законодавства РС у вези са трговином људима” (Advocacy for legal changes regarding trafficking in people in Serbia), Виктимолошко друштво Србије, В. Николић-Ристановић и други.

 

2004 – „Mogućnosti za reformu ЗПП-а”; Институт за упоредно право, наручилац пројекта: Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ); руководилац пројекта : проф. др Весна Ракић-Водинелић;

 

2004- „Промене грађанског парничног законодавства у Србији” (Могућности реформе у оквиру регионалног развоја у југоисточној Европи), Група аутора (проф. др Весна Ракић-Водинелић, проф. др Наташа Мрвић-Петровић, др Драгана Кнежић-Поповић, Катарина Јовичић, Моника Нинковић), ISBN 86-85207-06-1.

 

2004 – „Правни аспекти реформе система одбране”, група аутора (Ј. Ћирић и други), Институт за упоредно право, ISBN 868005934 COBISS.SR-ID 119407116.

 

2002 – „Законодавство о просветном савету (упоредноправна истраживања)” – група аутора: Драгана Кнежић-Поповић и др. Монографија Института за упоредно право бр. 140, Београд 2002, ISBN 86-80059-10-2.

 

2001-2003 – „Хармонизација југословенског права са правом Европске уније” (2001-2003); наручилац пројекта: Швајцарска агенција за развој и сарадњу (Swiss Agency for Development and Cooperation – SDC); Институт за упоредно право: група аутора, руководилац: Оливер Николић; резултат Н. Мрвић-Петровић књига бр. 8, монографија Института 151. Царине.

 

1998 – „Насиље у породици”, Виктимолошко друштво Србије.

 

1994-1995 – „Жене Крајине: Рат, егзодус и избеглиштво”, Група за женска права Европског покрета у Србији.

 

1994 – „Жене, насиље и рат”, Група за женска права Европског покрета у Србији

 

1991-1994 – “Утицај развоја, социјалних и персоналних медијатора на криминално понашање”, пројект за Министарство науке, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, руководилац Добривоје Радовановић.

 

1985-1990 – „Криминалитет жена”, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.

 

1985-1990 – „Жртве криминалитета и кривичноправна реакција”, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.

 

1980–1985 „Казнена политика судова у Србији” (у делу истраживања привредног криминалитета, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд.

 

Учешће на међународним пројектима:

 

1990 – 1992 – „Crime and Development”, UNICRI, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, руководиоци: Угљеша Звекић, Добривоје Радовановић.

 

Руковођење националним пројектима:

 

2008 – (руководилац са З. Петровићем), „Накнада штете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе”, Центар за мир и развој демократије, Београд. Резултати објављени у књизи из 2008.

 

2004 –  (руководилац са Ј. Ћирићем) „Посматрање поступања судова приликом суђења за кривична дела у Србији током 2004. године”, Центар за антиратну акцију, Београд и Фонд за отворено друштво – Србија. Резултати објављени у књизи Људска права пред судовима у Србији и чланцима.

 

2002 –  (руководилац уз В. Николић Ристановић), „Истраживање нормативног оквира за спречавања трговине људима у Србији”, Виктимолошко друштво Србије у оквиру активности Националног тима за спречавање трговине људима.

 

Рецензент је научних радова у часописима „Темида”, „Страни правни живот”, „Наука, безбедност, полиција”, „Безбедност”, „Правни записи” и „Правни вјесник“ (Осијек). Члан је Савета часописа „Темида“, редакције часописа „Правни записи“ и главни и одговорни уредникСтраног правног живота”.

 

 

 

 

др Гордана Гасми – Редовни професор и научни сарадник

g.gasmi@iup.rs

Дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду, где је и одбранила cum laude докторску дисертацију из области права Европске уније, на Катедри за међународно јавно право.

Поседује такође и сертификат са интернационалне специјализације о инвестиционом праву при Међународној организацији за право развоја у Риму (www.idlo.org). Сарађивала је са међународним владиним и невладиним организацијама на истраживачким, академским и саветодавно-експертским функцијама. Говори, пише и предаје на енглеском и француском, служи се италијанским језиком.

Била је званицни експертски представник Србије у CAHVIO Комитету Савета Европе (2009/2011), Стразбур. Почев од 2011. до данас је у својству експерта Савета Европе одржала бројне семинаре на енглеском и на француском у многим земљама чланицама Савета Европе о темама из области заштите људских права и правне државе. Значајан је експертски ангажман у оквиру регионалног UNDP пројекта Ex-ante Policy Impact assessment у претходном периоду, под окриљем UNDP из Братиславе (централе за Европу). Била је национални правни саветник Међународне организације за миграције (www.iom.org) на двогодишњем CARDS Регионалном пројекту Евопске Уније (ЕУ) о усаглашавању миграционе политике, законодавства и административне праксе Србије и Црне Горе са стандардима ЕУ у питањима миграција, када је интензивно сарађивала са надлежним министарствима Србије и Црне Горе. Радила је као правни саветник ЕУ Саветодавног Центра за економска и правна питања (Policy & Legal Advice Center, PLAC), пројекта Европске уније експертске помоћи владама Република Србије и Црне Горе о питањима придруживања Европској унији. Била је специјални саветник за преговоре са ЕУ, у својству УН експерта, при Влади Србије и Црне Горе.

Активан је учесник бројних међународних и домаћих конференција посвећених разним питањима развоја ЕУ, била је предавач на Летњој школи Европске спољне политике у Берлину, у организацији немачког Института за спољне послове. Такође је била и гост-предавач у Центру за Гео-стратегијске студије на Сорбони, при Éцоле Нормале Супериеуре у Паризу. Била је гостујући предавач на Универзитету Сан Серволо у Венецији, на Универзитету Монтескје у Бордоу, Француска, гост предавач грчког Института за управно право у Солуну и гост предавач на међународној конференцији у организацији Института за административне науке „Paul Negulescu“ у Сибиу, Румунија. Проф. др Гордана Гасми је редовни гостујући професор на Правном факултету Универзитета Димитрие Цантемир у Румунији, где је и чланица Научног одбора, чланица Уређивачког одбора научног часописа Универзитета „Fiat Iustitia“, EBSCO, OAJ, CEEOL, RePEc и рецензент часописа.

Објавила је многобројне књиге, монографске студије и експертске радове из области права и политика ЕУ на српском и на енглеском, међу којима: „Quo Vadis EU? – Релевантни правни и институционални фактори”, ИУП, Београд, 2016, „Право и основи права Европске уније” (2012, 2013), „Legal and Political Coordination of National Systems with the European System – a view from the Western Balkans Region“ (pp. 57–90), La Revue d’Etudes Politiques et Constitutionenelles Est-Europeennes (Numero special, Philippe Claret (Ed), Universite Montesquieu, Bordeaux, France, Decembre 2008). Њене новије публикације обухватају штампана и електронска издања на енглеском и српском језику, међу којима и правни коментар Истанбулске Конвенције Савета Европе, као и бројне друге студије у научним часописима о различитим питањима међународног права и права Европске уније.

др Ана Кнежевић Бојовић – Виши научни сарадник

a.bojovic@iup.rs

Др Ана Кнежевић Бојовић рођена је 1977. године.

Дипломирала је на Правном факултету у Београду 2000. године. Специјалистичке студије из Европског права, које су заједнички организовали Правни факултет у Београду и Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију завршила је 2002. године. Магистрирала је на Правном факултету универзитета у Београду 2005. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Поступци у случају инсолвентности са елементом иностраности у праву Европске уније”. Исте године положила је и правосудни испит. Докторску тезу под називом „Слобода оснивања привредних друштава у праву Европске уније” одбранила је 2011. године.

У Институту за упоредно право, где је запослена од 2001. године. Од новембра 2013. године до априла 2015. године радила је као координатор за регулаторну реформу у Националној алијанси за локални економски развој (NALED). Од 2006. године до септембра 2015. године била је ангажована као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета „Унион”. Такође је била предавач на обукама у организацији Канцеларије за европске интеграције Републике Србије, Службе за управљање кадровима Републике Србије и  Правосудне академије. Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку USAID, ЕУ, UNICRI, ОЕБС и Фонда за отворено друштво. Виши научни сарадник је од 2021. године.

Члан је Удружења правника у привреди и редакције часописа „Страни прави живот” који издаје Институт за упоредно право.

Област њеног интересовања су право Европске уније, привредно право, међународно приватно право, правосудно организационо право и правно превођење.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Реформа правосуђа у Србији 2008-2012 ” и „Европски суд правде”.

Говори енглески и шпански језик, а служи се руским и француским језиком.

др Владимир Ђурић – Виши научни сарадник

v.djuric@iup.rs

Владимир Ђурић рођен је 1971. године.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1996. године. Магистрирао је на Правном факултету универзитета у Београду 2000. године, одбранивши са одликом магистарску тезу „Уставна жалба“. Докторску тезу под називом „Уставни поступак закључивања и извршавања међународних уговора“ одбранио је 2006. године на Правном факултету Универзитета у Нишу.

Научни је сарадник у Институту за упоредно право, где је запослен од 2011. године. Од 2000. године до 2002. радио је у Министарству спољних послова СР Југославије. Од 2002. до 2006. био је саветник министра у Министарству за људска и мањинска права, а од 2006. до 2008. помоћник директора Службе за људска и мањинска права Владе Републике Србије. Од 2009. до 2012. био је саветник министра у Министарству вера, односно касније у Министарству вера и дијаспоре Од 2002. године до 2007. године била је ангажован као сарадник у настави на Правном факултету Универзитета “Унион”. Од 2007. је професор на предметима „Уставно право“ и „Управно право“ на Факултету правних наука Универзитета „Апеирон“ у Бања Луци. Члан је председништва Удружења за уставно право и редакције часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право. У звање вишег научног сарадника изабран је у октобру 2019. године.

Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска и мањинска права, државно црквено право, итд.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Уставна жалба“ и „Устав и међународни уговори“, „Афирмативна акција“, „Слобода вероисповести у јуриспруденцији европских уставних судова“.

Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

др Ана Човић – Виши научни сарадник

a.covic@iup.rs

Др Ана Човић рођена је 1980. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Три године касније положила је правосудни испит. Докторску тезу под називом „Усвојење као облик заштите деце без родитељског старања” одбранила је 2012. године, након завршених трогодишњих докторских студија на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

У Институту за упоредно право је запослена од 2012. године. Изабрана је у звање виши научни сарадник 2019. године. Након што је дипломирала радила је као адвокатски приправник. У периоду од 2008 – 2010. године радила је на пословима секретара Факултета за менаџмент малих и средњих предузећа Универзитета Привредна академија, као и у правној служби Европског Универзитета у Београду. У периоду од 2010 – 2012. године била је ангажована као асистент у настави на предметима „Законска регулатива у области градитељства” и „Тендери и уговори о грађењу” на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета Унион-Никола Тесла, као и у правној слузби истог Универзитета где је обављала послове из области радног права.

Области њеног интересовања су породично право, људска права, религије и црквено брачно право. Ауторка је и коауторка више чланака из ових области, као и неколико радова из области права интелектуалне својине и права заштите животне средине.

Написала је монографије “Права детета – еволуција, реализација и заштита” и “Породичноправни аспекти верских бракова”.

Говори енглески и служи се руским језиком.

др Весна Ћорић – Виши научни сарадник

v.coric@iup.rs

Весна Ћорић рођена је 1978. године.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2003. године. Последипломске студије (ЛЛМ) из области људских права завршила је 2005. године на Правном факултету Универзитета „Сент Томас” у Мајамију у Сједињеним Америчким Државама. Тема магистарске тезе била је „Ограничења економских санкција“. Диплому је нострификовала 2006. године. Докторирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2014. године, одбранивши са одликом докторску тезу под називом „Однос Европског суда правде и Европског суда за људска права“.

Научни је сарадник у Инсититуту за упоредно право, где је запослена од 2006. године. Била је ангажована у више наврата на научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку УСАИД, ЕУ и УНДП. Била је секретар институтског часописа „Страни правни живот“ у периоду од 2006. до 2008. године.

Примарне области њеног интересовања су право људских права, међународно јавно право и право европских интеграција. Осим тога, објављивала је и радове из области јавне управе и борбе против корупције.

Говори енглески језик, а служи се руским језиком.

др Катарина Јовичић – Виши научни сарадник

k.jovicic@iup.rs

Катарина Јовичић рођена је 24. јула 1965. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу.

Правни факултет Универзитета у Београду завршила је 1988. године а правосудни испит положила пред Комисијом у Београду 1990. године. Специјалистичке студије из Међународног пословног права је завршила 2004. године на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. На истом факултету је наставила магистарске студије и 2006. године успешно одбранила магистарски рад под насловом ,,Поништење одлука међународних трговинских арбитражаˮ, пред Комисијом у саставу: проф. др Добросав Митровић (ментор), проф. др Весна Ракић Водинелић и проф др Небојша Шаркић. Докторску дисертацију под насловом ,,Правне последице неизвршења обавеза из уговора о међународној продаји робе” одбранила је са одликом на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, 15. маја 2012. године пред Комисијом у саставу: проф. др Добросав Митровић (ментор), проф. др Гашо Кнежевић и проф. др Душан Китић.

Професионалну каријеру је започела 1989. године као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији Александар Бајић у Београду, где је обављала послове заступања пред судовима у свим поступцима, као и послове заступања пред управним органима. Након три године (октобра 1991.) запослила се се на Факултету организационих наука у Београду, где je готово пет година обављала послове секретара Факултета. У другој половини 1996. године прелази у Савезно министарство правде, у Сектор за грађанско-правне послове, где је на радном месту саветника, самосталног саветника и вишег саветника обављала најсложније стручне послове из области облигационих односа, својинско-правних односа, стечаја и ликвидације, извршног, парничног и ванпарничног поступка, као и међународне правне помоћи на основу закључених међународних уговора. Током тог периода је била ангажована и као секретар радне групе за израду предлога законских пројеката и то: Закон о стечају и Закон о електронском пословању.

Од 2003. године др Катарина Јовичић ради на Институту за упоредно право у Београду, најпре као истраживач приправник а потом као истраживач сарадник (2006-2012). Јануара 2013. године изабрана је у научно звање Научни сарадник, а 2. децембра 2020. године у научно звање Виши научни сарадник.

Кандидаткиња др Катарина Јовичић има и значајно искуство у раду са студентима. Од 2004. године руководи вежбама на предмету Трговинско право на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Одлуком Сената Универзитета Унион у Београду од 17. децембра 2018. године (одлука бр. А-348-02/18) изабрана у звање доцента за ужу научну област: Трговинско право и Облигационо право. Од тада др Катарина Јовичић изводи наставу на предметима Облигационо право и Трговинско право, а од 2019. године и наставу на предметима Међународно приватно право и Арбитражно право.

У току досадашњег научно-истраживачког рада др Катарина Јовичић је објавила преко 50 научних радова. Поред објављених радова она је самостално руководила једним научноистраживачким пројектом и била је сарадник на већем броју таквих пројеката.

др Мина Зиројевић – Виши научни сарадник

m.zirojevic@iup.rs

мировање права и обавеза

Др Мина Зиројевић Фатић завршила је Правни Факултет универзитета у Београду.  Магистрирала је на La Sapienza Universita у Риму на тему „The Place of NATO and OSCE in the EU Security System“. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду на тему „Тероризам као неконвенционална претња безбедности у савременом свету“. Завршила је и специјализацију на тему „Дипломатија и Интернет“ на Дипломатској Академији на Малти, постала експерт УН на тему екологије.

До доласка у Институт за упоредно право, 1. октобра 2013. године, радила је на Институту за међународну политику и привреду. Била је уредник „The Review of International Affairs“ од 2008-2013. године.

Током 2006. године била је политички саветник у Амбасади Србије у Белгији и Луксембургу, као и координатор експертског тима за правна питања Министарства спољних послова Србије. Др Мина Зиројевић има и звање доцента. Област интересовања су јој међународни односи, тероризам, људска права, безбедност, ЕУ, религија.

До сада је објавила преко 100 научних чланака у земљи и иностранству. Од монографија треба поменути „Тероризам“ и „The Place of NATO and OSCE in EU Security System“.

др Јелена Костић – Виши научни сарадник

j.kostic@iup.rs

Јелена Костић је рођена 11. септембра 1981. године у Зворнику, Босна и Херцеговина. Основну и средњу школу је завршила у Београду, основне студије на правосудном смеру завршила је 2006. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на којем је 2007. године на кривичноправном смеру завршила и мастер студије. Докторску дисертацију под насловом „Фискална кривична дела“ одбранила је 2015. године на Правном факултету Универзитета у Нишу.

У периоду од 2006. до 2007. године радила је као Секретар Антидопинг агенције Републике Србије. Након тога је радила у Секретаријату за финансије града Београда и као интерни ревизор у Служби за интерну ревизију града Београда. Била је ангажована на већем броју националних и међународних пројеката из области јавних финансија и као предавач на семинарима из наведене области. Од 2011. године ангажована је као спољни сарадник НИП „Образовни информатор“ за област јавних финансија, са посебним освртом на буџетски систем и механизме контроле трошења јавних средстава. На Институту за упоредно право запослена је од 2013. године, а звање научни сарадник је стекла 2016. године. Члан је уређивачког одбора часописа „The Review of International Affairs“, који издаје Институт за међународну политику и привреду из Београда.

Аутор је већег броја радова на српском и енглеском језику из области кривичног права и јавних финансија, као и учесник више националних и међународних конференција.

Област њеног интересовања су кривично право и јавне финансије са посебним освртом на област екстерне и интерне контроле располагања јавним средствима. Говори енглески и италијански, а служи се руским језиком.

др Александра Рабреновић – Виши научни сарадник

a.rabrenovic@iup.rs

Др Александра Рабреновић је научна сарадница Института за упоредно право у Београду, где је запослена од 2007. године.

Основне студије завршила је на Правном факултету Универзитета у Београду, мастер студије (ЛЛМ) на Лондонској школи економије и политичких наука (LSE), а докторске студије (PhD) на Правном факултету Универзитета у Глазгову. Од 1995-1997. радила је у адвокатској канцеларији «„Нинковић”», а од 1997 – 1999. на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 1999 – 2003. била је на последипломским студијама у Великој Британији. По повратку у Србију радила је за канцеларију Светске банке у Београду, као и на различитим пројектима у Црној Гори, Румунији, Таџикистану, Молдавији, Монголији, Киргистану и Босни и Херцеговини, финансираним од Светске банке, Фонда за развој Уједињених нација (UNDP), британског Одељења за међународни развој (DFID), Сигме (SIGMA/OECD), Савета Европе и Европске уније. Њено главно подручје интересовања је право ЕУ и управљање људским ресурсима у јавном сектору.

Објавила је две монографије и велики број радова у области реформе јавне управе на српском и енглеском.

Говори енглески језик, а поседује и добро знање руског језика, као и основно знање француског језика.

др Мирјана Глинтић – Научни сарадник

m.glintic@iup.rs

Мирјана Глинтић рођена је 12. септембра 1986. године у Ивањици. Као носилац ,,Вукове дипломе“, у Ивањици је завршила основну школу, као и Гимназију, општи смер.

Правни факултет Универзитета у Београду уписала је школске 2005/06. године, на којем је и дипломирала 22. октобра 2010. године са просечном оценом 9,00. На матичном факултету школске 2010/11. године уписала је мастер студије, трговинскоправни модул, које је успешно окончала 2012. године одбраном мастер рада под називом ,,Признање и извршење арбитражних одлука поништених у земљи порекла – теоријска заснованост модерне контроверзе“. На Правном факултету Универзитета у Београду одбранила је 27.9.2019. године са одликом докторску дисертацију “Правна природа права на исплату осигуране суме код осигурања лица”.

Након завршених основних студија запослила се на Институту за упоредно право у Београду и добила звање истраживача приправника. По окончању мастер студија одлуком Научног већа Института за упоредно право изабрана је у звање истраживач сарадник. За потребе Института за упоредно право, Мирјана Глинтић је, између осталог, радила на пројектима ,,Српско и европско право – упоређивање и усклађивање“, ,,Израда прегледа законодавства система одбране Републике Србије“, ,,Упоредноправна анализа о дозвољености, производњи и употреби генетски модикфикованих организама“, ,,Системи здравствене заштите и здравственог осигурања, упоредноправна анализа у европским земљама“, ,,Праћење имплементације новог ЗКП-а“. Као правни консултант, у сарадњни са Налед-ом, Грађанским иницијативама и другим невладиним организацијама, учествовала је у реализацији пројеката посвећених ревитализацији браунфилда у Србији, поспешивању ангажовања младих, утрвђивању висине новчаних накнада за коришћење јавних добара у Републици Србији.Мирјана Глинтић учествовала је на бројним домаћим конференцијама на којима је представљала своје реферате. Од 2013. године секретар је редакције часописа  ,,Ревија за европско право“.

Током основних студија била је стипендиста Министарства просвете, општине Ивањица и Регионале привредне коморе Ужице. У последњих неколико година постала је стипендиста Немачке службе за међуакадемску размену (Deutscher Akademischer Austauschdienst), kao i nemačkog Bundestag-a, Humboldt Universität-a, Freie Universität-a i Technische Univesität-a. Као стипендиста немачког парламента 2013. године успешно је окончала шестомесечну праксу у канцеларији посланика ЦДУ-а, господина Јохана Вадепула, у Берлину.

Течно говори енглески и немачки језик.

Доц. др Јелена Вукадиновић Марковић – Научни сарадник

j.vukadinovic@iup.rs

Др Јелена Вукадиновић Марковић рођена је у Крагујевцу 1983.године. Правни факултет  Универзитета Крагујевцу завршила је са просечном оценом 9,90. Nа Europa-Institutе Saarbrücken, University of Saarland (Немачка) стекла je звање “Мастер привредног права ЕУ”. Звање магистра правних наука стекла је 2011. године на Правном факултету Универзитета у Бања Луци. Докторску дисертацију на Правном факултету Универзитета у Београду под називом Улога арбитрабилности у процесу решавања спорова пред међународном трговинском арбитражом”, одбранила је са одликом 2016. године.

Од школске 2010/2011 до 2016/1017 године радила је као демонстратор на предмету Међународно привредно право на Економском факултету Универзитета у Београду. На истом факултету, од школске 2018/ 2019. ангажована је као предавач на мастер студијама, на предмету Право Европске уније. Наставно звање доцента има из уже научне области Међународно право на Универзитету за пословне студије.

Учестововала је у раду већег броја конференција и објавила велики број радова из области арбитражног права, међународног привредног права и права Европске уније.

Аутор је уџбеника за средње стручне школе под називом Уставно и привредно право и коаутор уџбеника Увод у институције и право Европске уније, који се користи на Правним факултетима. Коуредник је секције “Право Европске уније” на Копаоничкој школи природног права- Слободан Перовић.

Уредник је часописа “Ревија за европско право”. Налази се на листи арбитара Сталне арбитраже при Привредној комори Републике Србије као  и на листи међународних арбитара Спољнотрговинске арбитраже при Привредној комори Републике Српске.

Говори енглески и служи се немачким језиком.

др Милица Матијевић – Научни сарадник

m.matijevic@iup.rs

Др Милица Матијевић рођена је 1977. године у Сомбору.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2004. године. Током академске 2000/01. године је као стипендисткиња Универзитета у Утрехту (Холандија), похађала наставу на Правном факултету овог универзитета и положила четири једносеместрална курса из области заштите људских права и права Европске уније. Магистарске студије из области људских права и демократизације завршила је 2005. године на Европском међу-универзитетском центру за људска права и демократизацију (ЕИУЦ) са седиштем у Венецији, који су чинили 30 правних факултета и научних института из земаља чланица Европске уније. Након похађања курсева предвиђених програмом магистарских студија, др Матијевић  је звање магистра стекла одбранивши тезу под насловом „The United Nations Transitional Administration Missions and the Principles of Democratic Governance“ („Мисије Уједињених нација успостављене ради привременог администрирања одређене територије и принципи демократског управљања”) под менторством проф. Др Ерика Андре Андерсен (Erik Andrè Andersen) са Данског института за људска права. Докторску дисертацију под насловом „Substantive Equality and the Limits of Law” („Супстантивна једнакост и границе права”) одбранила је 2018. године на Правном факултету Универзитета у Фиренци (Италија), под менторством проф. др Алесандра Симони (Alessandro Simoni), редовног професора на Катедри за упоредно право и Директора Програма за докторске студије.

У Институту за упоредно право ради од 2007. године. У својству правног експерта за заштиту права расељених и заштиту људских права била је ангажована на бројним стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку Европске уније, Уједињених нација, итд.

Област њеног интересовања су међународно право људских права, правна заштита интерно расељених лица, економска и социјална права и право заштите од дискриминације.

Ауторка је бројних чланака и стручних радова из ових области, међу којима се истичу они на тему заштите својинских права расељених лица у месту порекла.

Течно говори енглески и италијански језик.

др Оливер Николић – Научни сарадник

o.nikolic@iup.rs

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1987. године. Докторску тезу под називом „Законодавна процедура у Југославији са посебним освртом на швајцарско право“ одбранио је 1997. године на Правном факултету Универзитета у Фрибуру, Швајцарска.

Од 1992. године запослен је у Институту за упоредно право као истраживач, а од 1997. као научни сарадник. Од 2000. године ангажован као координатор пројеката финансираних од стране Швајцарске Агенције за Развој и Сарадњу (СДЦ). Од 2003. до 2005. је Правни саветник у ОЕБС-у (Канцеларија Шефа мисије) а од 2006. Саветник за Стратегију реформе правосуђа у ОЕБС-у (Одељење за правну државу и људска права). У каријери је још радио као доцент на предмету „Уставно право“ на Правном факултету Универзитета Унион у Београд (2002 – 2005) и као доцент на Академији за дипломатију и безбедност (2007-2011) за предмете „Уставно право“ и „Право ЕУ“. Учествовао у великом броју пројеката финансираних од стране међународних организација, владиних и невладиних домаћих и иностраних организација у својству правног стручњака, а држао је предавања на магистарским студијама Центре Еуропéенне Университаире де Нанцy, Правног факултата у Нансију у Француској (2002) и на Университé еуропéенне д’éтé, Правног факултета, у Сегедину, у Мађарској (2013).

Област његовог интересовања су уставно право, административно право, људска права и право Европске уније.

Аутор је или коаутор више монографија и бројних чланака из ових области, међу којима се истичу монографије „Компатибилност југословенског права са одредбама Европске конвенције о људским правима“ и „Преглед примене закона релевантних за локалну самоуправу у Републици Србији“.

Говори француски и енглески језик.

др Драгана Петровић – Научни сарадник

d.petrovic@iup.rs

Проф. др Драгана Петровић рођена је у Крагујевцу, где је завршила основну и средњу школу са одличним успехом.

Дипломирала је на Правном факултету у Крагујевцу 1987. године, такође са одличним успехом.

Засновала радни однос 1988. у Окружном суду у Крагујевцу.
Од 1990. радила на Правном факултету у Крагујевцу у звању асистент-приправник.
Одбранила магистарску тезу 1992. на тему: „Помагање као облик саучесништва и као самостално кривично дело“, са одликом.

Одбранила докторску дисертацију 1995. на тему: „Организовање злочиначких удружења“, такође са одликом.Изабрана је за доцента за предмет „Кривично право“ 1996. године.

Од 1996. године у звању доцента води самостално наставу, вежбе, испите и последипломске студије на предмету „Кривично право“.
Изабрана за ванредног професора 2000. за предмет „Кривично право“.
Била је ангажована у бројним научним и стручним пројектима Министарства науке.
Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2001. као млади исткнути научни радник.

Награђена од Министарства за науку и заштиту животне средине 2004. за изузетне резултате постигнуте у реализацији пројеката из програма истраживања за период 2002 – 2003 у категорији А3.

Од 2009. ради у Институту за упоредно право у Београду као научни сарадник.
Научна дисциплина: Кривично право.

Аутор је више монографија и бројних чланака међу којима се истичу:
„Помагање као облик саучесништва“, „Организовање злочиначких удружења“, „Еутаназија“, „Модерни концепт тероризма: кривичноправни аспект“, „Еутаназија, нове димензије“.

Ужа специјалност: Организовани криминалитет и тероризам.

Активно се служи енглеским језиком.

др Драган Прља – Научни сарадник

d.prlja@iup.rs

Рођен је 1959. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београд 1983. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1990. године, одбранивши магистарску тезу из области међународних односа и међународног права под називом „СР Србија у међународним односима југословенске федерације”. Докторску тезу из области међународног права и међународних односа на Правном факултету Универзитета у Београду одбранио је 1997. године на тему „Спољна политика СР Југославије”.

Научни је сарадник је у Институту за упоредно право у Београду од 2004. године, а пре тога је радио у Институту за међународну политику и привреду у Београду, Правном факултету у Подгорици, Институту економских наука у Београду, и Институту за новију историју у Београду. Увео је предмет Правна информатика на више Правних факултета и предаво је Правну информатику на Правном факултету Универзитета у Београду, Правном факултету Универзитета Унион, и Правном факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици.

Био је ангажован у бројним научним и стручним пројектима спроведеним уз донаторску подршку међународних организација.

Био је оснивач и члан редакције часописа „Компјутери и право“, „Ius forum“, и „Lex forum“.

Област његовог интересовања је правна информатика, ауторска права у кибернетском простору, дигитална форензика, електронска управа, и високотехнолошки криминал.

Аутор је или коаутор више од 20 монографија и више од 100 чланака међу којима се истичу монографије „Дигитална форензика“, „Фејсбук и право“, и “Правна информатика“.

Говори енглески, а служи се руским језиком.

др Марио Рељановић – научни сарадник

m.reljanovic@iup.rs

Др Марио Рељановић рођен је 1977. године.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2000. године. Магистрирао је на Правном факултету Универзитета Унион у Београду 2007. године одбранивши магистарску тезу под називом „Међународна сарадња на сузбијању тероризма“. Докторирао је 2011. године на Правном факултету Универзитета Унион у  Београду, одбранивши докторску дисертацију под називом „Забрана дискриминације при запошљавању као међународно људско право“, пред комисијом у саставу: проф. др Владимир Водинелић, проф. др Војин Димитријевић, проф. др Зоран Ивошевић. Ментор при изради магистарског рада и докторске дисертације био је проф. др Војин Димитријевић.

Запослен је као научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду, где је радио 2004. – 2012. године и поново од 2018. године. У периоду 2012. – 2018. године био је запослен на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, у звању ванредног професора. У периоду 2009. – 2018. године био је руководилац правне клинике за радно право на истом факултету.

Бави се областима радног и социјалног права, правне информатике, антидискриминационог права и права људских права.

Објавио је преко стотину научних и стручних радова, коаутор је више монографија.

Учествовао је на више десетина националних и међународних пројеката у области радног и социјалног права, правосуђа, људских права.

Говори енглески језик.

др Милош Станић – Научни сарадник

m.stanic@iup.rs

Милош Станић је рођен 26.10.1983. године у Лозници.

Основну школу и гимназију завршио је са одличним успехом. Правни факултет Универзитета у Београду је уписао школске 2002/2003. године, где је и дипломирао 05. 09. 2006. године. На Правном факултету Универзитета у Београду је 2008. године завршио и мастер студије. Током основних студија је добијао републичку стипендију, а био је и стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије.

Правосудни испит је положио 2009. године. Након дипломирања радио је у Другом општинском суду у Београду, затим у Првом основном суду у Београду и то прво као судијски приправник, а затим као судијски сарадник. Радио је од децембра 2013. године до јуна 2014. године у Министарству правде Републике Србије, у Сектору за европске интеграције. Био је спољни сарадник Института за упоредно право у Београду. Од јуна 2014. године запослен је у Институту за упоредно право у Београду. У јулу 2018. године изабран је у звање научни сарадник. Технички је уредник часописа „Страни правни живот“. Члан је удружења „Српски правнички клуб”.

Докторску дисертацију под насловом „Правна природа посланичког мандата“ одбранио је са одликом 18. децембра 2017. године на  Правном факултету Универзитета у Београду.

Служи се енглеским, македонским, немачким и француским језиком.

др Богдана Стјепановић – Научни сарадник

b.stjepanovic@iup.rs

Богдана Стјепановић је рођена 4. 7. 1992. године у Шапцу. Године 2007. завршила је ОШ ,,Милош Црњански ” у Хртковцима као носилац Вукове дипломе и најбољи ученик у својој генерацији. Гимназију „Стеван Пузић“ у Руми завршила је 2011. године као носилац Вукове дипломе и као најбољи ученик у својој генерацији. Правни факултет Универзитета у Београду завршила је 2015. године сa прoсeчнoм oцeнoм 9,83. На Правном факултету Универзитета у Београду завршила је мастер студије 2016. године на Грађанскоправном модулу – Породичноправни подмодул са просечном оценом 10, одбранивши са највишом оценом мастер рад под називом “Злостављање деце: породичноправни и кривичнопроцесни аспект”. Током студија (од 2012-2016. године) била је награђивана од стране факултета за одличан успех постигнут у учењу и стицању знања. Носилац стипендија Министарства омладине и спорта – Фонд за младе таленте „Доситеја“ била је 2015 и 2016. године. 2015. године освојила је награду фонда „Драгољуб Атанацковић“ као студент генерације из кривично-правне научне области,,. У школској 2016/2017 години на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је докторске студије, Грађанскоправна II ужа научна област.

Од 2015. – 2016. године радила је у Основном суду у Руми као судијски приправник-волонтер. Током 2016. године, била на обуци у сектору за људске ресурсе у Пиреус банци у Београду, а  у периоду од 2016. – 2018. године, радила је у адвокатској канцеларији Крајновић-Савић у Београду као адвокатски приправник-волонтер.

Са радом у Институту за упоредно право у Београду као истраживач приправник је почела 2018. године. Од 2018. године ангажована је на пројекту „Српско и европско право – упоређивање и усаглашавање“ (ев. бр. 179031) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а чији је носилац Институт за Упоредно право у Београду. 2019. године, на Институту за Упоредно право у Београду изабрана је у звање истраживач сарадник. Од 2019. године је технички секретар часописа Архив за правне и друштвене науке.

Течно говори, чита и пише српски и енглески, говори и чита руски, а служи се шпанским и немачким језиком.

Доц. др Мирослав Ђорђевић – Научни сарадник

m.djordjevic@iup.rs

Мировање права и обавеза

Доц. др Мирослав Ђорђевић је основне, мастер и докторске студије завршио на Правном факултету Универзитета у Београду са највишим оценама. Докторску дисертацију „Суспензивни вето председника републике“ је одбранио са одликом, а током студија се у више наврата усавршавао у иностранству, највише у Немачкој. Добитник је награде Фондације „Миодраг Јовичић“ за најбољу докторску дисертацију из области уставног права и политичког система. Доц. др Ђорђевић је запослен као научни сарадник у Институту за упоредно право (Београд) и као доцент на Правном департману Државног универзитета у Новом Пазару, где предаје Уставно и Управно право. Био је и представник Немачке фондације за међународну правну сарадњу (IRZ) у Србији. Написао је око 40 научних радова, одржао низ предавања по позиву и учествовао на преко 50 научних конференција у земљи и иностранству – широм Европе и у Сједињеним Америчким Државама. Један је од аутора Амандмана Устава Републике Србије, поред тога је учествовао и у писању више закона, саветовањима са Венецијанском комисијом (на страни Републике Србије) итд. Учествовао је у низу пројеката Савета Европе, норвешког CIDS-а, Министарства правде Републике Србије, Министарства спољних послова Републике Србије итд. У свом раду се континуирано залаже за структурне реформе у држави и друштву ради поспешивања заштите основних људских права и слобода. Говори енглески и немачки, а служи се и руским језиком.

Услед избора за члана и потпредседника Високог савета тужилаштва, радни однос научног сарадника доц. др Мирослава Ђорђевића у Институту за упоредно право је у статусу мировања до истека јавне функције на коју је изабран.

др Саво Манојловић – Научни сарадник

s.manojlovic@iup.rs

Саво Манојловић рођен је 1986. године.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је октобра 2008. године са просеком 9,32. Мастер студије завршио је на истом факултету са радом „Појединачни политички акти – разграничење од управних аката“ (9,75). Тренутно је докторанд Правног факултет. Завшио је (magna cum lauda) постдипломски курс Federalism, Decentralization and Conflict Resolution, International Summer School, (рад Косово: a solution to the problem – double sovereignty and high level of autonomy for the Serbian entity изабран је међу пет најбољих радова) у Институту за Федерализам, Универзитет у Фрибургу, Швајцарска. Успешно је завршио и једносеместрални курс на Харвард Кенеди школи, The Leadership, Orginizing and Action код професора Маршала Ганца.

У Институту за упоредно право запослен је од 2015. године. Тренутно је у статусу истраживача сарадника. Радио је као млађи саветник у Уставном суду Републике Србије. Као секретар радних група Министарства правде и Министарства финансија учествовао је у њиховом раду и писао нацрт постојећег Закона о финансирању политичких активности, као и његових измена и допуна. Био је централни координатор Агенције за борбу против корупције за праћење финансирања политичке кампање за локалне, покрајинске и опште изборе 2012. године.

Била је ангажован као правни експерт или организатор кампања у бројним пројектима везаним за реформу правосуђа, побољшања привредног амбијента, заштите потрошача, финансирања политичких странака, транспаретног запошљавања итд.
Председник је Удружења за заштиту уставности и законитости (www.uzuz.rs) и члан Српског Удружења за уставно право.Област његовог интересовања су уставно право, управно право, људска права, политички систем, политичке странке и политичке кампање.

Аутор је око тридесетак научних чланака из области јавног права, а периодично објављује колумне у дневним листовима. Говори енглески, а служи се немачким језиком.

др Jована Рајић Ћалић – Научни сарадник

j.rajic@iup.rs

Јована Рајић Ћалић рођена је 14.02.1990. године у Ћуприји. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 01.10.2009. године и дипломирала 03.10.2013. године са просечном оценом 9,48. Током основних студија била је полазник Правне клинике за кривично право (2011-2013. године), похађала курс „Писање правних аката“, курс „International criminal law“, у организацији OEBS-а и стицала практична искуства током летњих пракси у компанији Holcim 2011. године, у адвокатској канцеларији Моравчевић Војиновић у удружењу са Schoenherr 2012. године и у адвокатској канцеларији Томановић 2013. године. Као студент основних студија била је стипендиста града Параћина и стипендије намењене студентима високошколских установа у Републици Србији. Награђена је стипендијом компаније Holcim, као и стипендијом Министарствa омладине и спорта – Фонд за младе таленте „Доситеја“ за 2013. годину. Добитница похвале декана Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех током студија (2010-2014).

Мастер студије уписала је 2013. године на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право и исте завршила 10.07.2014. године са просечном оценом 10, одбранивши мастер рад на тему „Последице покретања кривичног поступка на радни однос запосленог“.

У новембру 2014. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду, на катедри за радно право. Паралелно, започиње приправнички стаж у Основном јавном тужилаштву у Параћину 2014-2016. године, након чега је положила правосудни испит у мартовском испитном року 2017. године на Правном факултету у Београду, са одликом из кривичног права. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за докторанте за школску 2014/2015. и 2015/2016. годину. Годину дана радила је као помоћник јавног извршитеља. Од маја 2018. године запослена је у Институту за упоредно право као истраживач приправник.

Објавила је неколико чланка у области радног права. Говори енглески језик, служи се немачким и шпанским.

Александра Вишекруна, М.А. – Истраживач сарадник

a.visekruna@iup.rs

Александра Вишекруна рођена је 1988. године. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2007. године (пословно-правни смер), а дипломирала је 2011. године као студент генерације. Исте године уписала је мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправни модул). Мастер рад на тему „Правни положај запослених у стечајном поступку“ одбранила је 2013. године. Школске 2013/2014. године уписала је докторске студије на Правном факултету Универзитета у Београду.

Током студирања била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Фонда за младе таленте „Доситеја“ (Министарство омладине и спорта), хуманитарног фонда „Привредник“ и Града Смедерева. Добитник је награде Правног факултета за одличан успех на студијама (2008-2012), награде Фонда проф. др Мирко Васиљевић за најбољег студента генерације, награде Универзитета у Београду за студента генерације за школску 2010/2011 и награде за стваралаштво младих града Смедерева (2012).

Током студија обавила је праксу у Министарству пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде – Сектор тржишне инспекције (март – април 2012. године). У периоду мај-новембар 2013. године била је ангажована на пословима сарадника у Министарству финансија (Сектор за финансијски систем – Група за хартије од вредности и тржиште капитала) у оквиру пројекта „Боља јавна управа кроз програм радних пракси“ (Београдска отворена школа, USAID Србија). Од новембра 2013. године запослена је у Институту за упоредно право као истраживач приправник, а у јуну 2015. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Током рада у Институту била је ангажована на организацији више конференција и округлих столова. Секретар је часописа „Страни правни живот“ који издаје Институт за упоредно право од септембра 2016. године. Била је полазник више летњих и зимских школа и додатних курсева у земљи и иностранству.

Области њеног интересовања су компанијско, стечајно и берзанско право. Говори енглески, а служи се шпанским и немачким језиком.

Александар Михајловић, М.А. – Истраживач сарадник

a.mihajlovic@iup.rs

Александар Михајловић рођен је 24. новембра 1991. године у Нишу где је завршио Основну школу “Вожд Карађорђе” са одличним успехом, као и Гимназију “9. мај”, када му је додељена диплома “Вук Караџић” и похвалница Краљевског Дома Карађорђевића за исказани изванредан успех у завршеном средњем образовању. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Нишу 2014. године са просечном оценом 9,94. На истом факултету завршио је мастер академске студије права 2015. године са просечном оценом 10,00, одбранивши мастер рад на тему “Политика државне помоћи Европске Уније”, и био је добитник Повеље Универзитета у Нишу за најбољег дипломираног студента на Правном факултету у школској 2014/2015. години. Као добитник Чивнинг стипендије, коју додељује Влада Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, завршио је мастер студије у области мађународног права људских права на Сасекс универзитету у Брајтону 2020. године, са мастер тезом “The Legal Recognition of Same-Sex Relationships before the Human Rights Committee and the European Court of Human Rights”, (“Правно препознавање истополних веза пред Комитетом за људска права и Европским судом за људска права”). Александар је докторанд на Правном факултету Универзитета у Нишу и припрема дисертацију са фокусом на дискриминацију у области рада и запошљавања примењујући правни и економски методолошки оквир.

Током 2021. године завршио је Жан Моне модул за Европско монетарно право при Правном факултету Универзитета у Нишу, као и програм “Креирање и анализа јавних политика” у организацији Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу и Правног факултета Универзитета у Београду.

Радио је као адвокатски приправник у адвокатској канцеларији у Нишу (2014-2018), и као млађи експерт при Републичком секретаријату за јавне политике Владе Републике Србије, у оквиру Групе за координацију Акционог плана за спровођење Програма Владе (2021-2023). У Институту за упоредно право је запослен од 1. септембра 2023. године.

Године 2019. положио је правосудни испит пред Министарством правде у Београду (са одликама из кривичног права и међународног приватног права), као и адвокатски испит пред Адвокатском комором Ниша. Успешно је завршио и основну обуку за медијаторе 2020. године.

Био је добитник стипендије “Доситеја” коју додељује Фонд за младе таленте Републике Србије, стипендије за докторанде при Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и стипендиста Европског форума Алпбах (као полазник и асистент на програму).

Похађао је бројне семинаре и едукативне програме, као што су: Мастер Клас “Регулисање вештачке интелигенције: Правни и етички изазови” (Факултет организационих наука Универзитета у Београду и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије, Београд/Нови Сад, октобар-децембар 2023); “New Challenges for European Integration: The Ukrainian War and its implications for the European Union and the countries of the Western Balkans” (Мрежа правних факултета Југоисточне Европе (SEELS Network) и Европа институт, Сарленд универзитет, Сплит, Хрватска, септембар 2023); “Анализа ефеката прописа – пут до квалитетних прописа”, “Методологија израде прописа”, “Учешће јавности у поступку израде нацрта прописа и докумената јавних политика” (Национална академија за јавну управу, Београд, 2022-2023); Школа људских права “Војин Димитријевић” (Београдски центар за људска права, новембар-децембар 2020); “Emerging International Leaders Programme about Freedom of Religion or Belief” (Cumberland Lodge, Виндзор, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, 2019-2020).

Области његовог истраживања јесу економска анализа права (право и економија), антидискриминационо право са посебним фокусом на област рада и запошљавања, анализа ефеката прописа и докумената јавних политика, плански систем Републике Србије.

Именован је за секретара часописа “Страни правни живот” који издаје Институт за упоредно право.

Говори енглески језик, а служи се немачким језиком.

Ана Здравковић, M.A. – Истраживач сарадник

a.zdravkovic@iup.rs

Ана Здравковић рођена је 1993. године у Београду. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је 2012. године (међународноправни смер), а дипломирала је 2016. године, са просечном оценом 9,1. На истом факултету је 2017. године завршила мастер академске студије међународноправног модула и са одликом одбранила мастер рад на тему ,,Забрана вођења новог поступка поводом исте ствари у пракси Европског суда за људска права са посебним освртом на случај Миленковић против Србије“. Исте године је на матичном факултету уписала докторске академске студије (међународноправна ужа научна област), а тема докторске дисертације ,,Апсолутна људска права”, коју израђује под менторством проф. др Бојане Чучковић, одобрена јој је 2019. године. Као стипендисткиња Аустријске агенције за образовање и мобилност (OeAD), зимски семестар школске 2021/22. године провела је на истраживачком боравку на Универзитету у Бечу (Лудвиг Болцман институт за људска права), где је спровела истраживање за докторску дисертацију под менторством директора института проф. др Михаела Лизандер Фремута (Univ. Prof. Dr. Michael Lysander Fremuth).

Као сарадник у настави ван радног односа била је ангажована у настави на предмету Међународно јавно право на Правном факултету Универзитета у Београду (самостално извођење вежби) у школској 2018/19. години и школској 2019/20. години. Након обављеног приправничког стажа у адвокатској канцеларији Небојше Д. Мараша, у јунском испитном року 2021. године положила је правосудни испит.

Током основних и постдипломских студија похађала је различите курсеве и семинаре из међународноправне области, попут Правне клинике за избегличко право и право азила (Правни факултет Универзитета у Београду и UNHCR, 2015-2016), Европске академије Otzenhausen (Otzenhausen, 2018), летње школе „Current Challenges in Human Rights Protection” (Европски институт Универзитета у Сарбрикену, 2019), јесење школе „Law and Gender” (Европски институт Универзитета у Сарбрикену, 2021) и семинара „International Refugee Law for Postgraduate Students” (Међународни институт за хуманитарно право у Санрему, 2022). За време студија била је добитница више стипендија (Фондација Конрад Аденауер, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, DAAD). Као докторанткиња и стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја у периоду од 2019. до 2022. године била је укључена на научноистраживачки пројекат „Конституционализам и владавина права у изградњи националне државе – случај Србије” на Правном факултету Универзитета у Београду, на коме је под менторством проф. др Миодрага Јовановића спровела истраживање за докторску дисертацију.

Објавила је више научних радова на енглеском и српском језику, а резултате својих истраживања је представљала на научним конференцијама у земљи и иностранству. Учествовала је у уређивању научних зборника и организацији међународних и домаћих конференција и симпозијума. Била је ангажована на научним и стручним пројектима спроведеним уз подршку Међународне организације за миграције (IOM), Холандског фонда за регионално партнерство (MATRA), Европске уније (ЕУ) и Организације за европску безбедност и сарадњу (OEBS).

Од 2018. године је извршна уредница Ревије за правну, политичку и социјалну теорију и филозофију – Eudaimonia (Правни факултет Универзитета у Београду и Српско удружење за правну и социјалну филозофију).

Области њеног интересовања су међународно право људских права, међународно јавно право, међународно кривично право, избегличко право и право азила и теорија права.

Говори енглески и немачки језик.

Василије Марковић, M.A.- Истраживач приправник

v.markovic@iup.rs

Василије (Вукица) Марковић рођен је у Пећи 10.12.1996. године. Основну школу и Гимназију, као ђак генерације, завршио је у Херцег Новом. Академске 2015/2016 године уписао је Правни факултет Универзитета у Београду, где је и дипломирао јула 2020. године, са просечном оценом 9.0, завршивши на основним студијама паралелно међународноправни и смер за теорију, социологију и философију права(остваривши тако 256 ЕСПБ поена). Током основних студија био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Правног факултета и Општине Херцег Нови, а добитник је и похвалнице Правног факултета за остварен одличан успех за време
студија. На традиционалном Светосавском такмичењу у беседништву 2019. године освојио је треће место у категорији задата тема. Академске 2020/2021 године завршио је са просеком 10.0 мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду на јавноправном модулу – подмодул Управно право, одбранивши мастер тезу под насловом “Јавна овлашћења етноконфесионалних облика нетериторијалне аутономије у Републици Србији”. С обзиром да у области његовог интересовања спадају правни аспекти односа државе и цркве, поред завршених мастер студија на Правном факултету, похађа и мултидисциплинарни мастер Религија у друштву, култури и европским интеграцијама при Универзитету у Београду. Докторске академске студије права (подмодул Управно право) уписао је 2021. године. У Институту за упоредно право запослен је од 1. децембра 2021. године.

Учествовао је као излагач на неколико студентских, националних и међународних научних скупова, и до сада је, сам и у коатурству, објавио неколико чланака из области теорије права, јавног права и европског права људских права, као и један превод са италијанског језика. Говори енглески и италијански језик.

Ивана Радомировић, M.A.- Истраживач приправник

i.radomirovic@iup.rs

Рођена је 1995. године у Крагујевцу. Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду завршила је 2018. године. На истом факултету је завршила мастер академске студије на Грађанско-правном модулу, имовинскоправни под модул 1, одбранивши мастер рад на тему „Форма пуномоћја за закључење уговора о продаји непокретности“. Тренутно је докторанд Правног факултета Универзитета у Београду, грађанскоправна ужа научна област, са оквирном темом докторске дисертације „Формални уговори у грађанском праву“.

Током основних академских студија била је корисник стипендије Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и добитник похвалница Правног факултета Универзитета у Београду за постигнут одличан успех током студија. Током мастер академских студија била је члан тима који је представљао Правни факултет на такмичењу у симулацији поступка пред Светском трговинском организацијом „Јohn J. Jackson Moot Court Competition“. Похађала је курс „Additional seminar on dispute settlement in the World Trade Organization“, курс „Additional cours on avoiding, negotiating and mediating disputes in transnational commerce“, као и Jean Monnet модул „Free trade agreements and European integration of SEE countries“. Била је полазник Правне клинике за облигационо право и Правне клинике за еколошко право.

У Институту за упоредно право запослена је од 1. јануара 2022. године у својству истраживача приправника.

Њена област интересовања је облигационо право. Говори енглески и француски језик.

Ања Безбрадица, M.A.- Истраживач приправник

a.bezbradica@iup.rs

Ања Безбрадица је рођена 1989. године у Книну, у Републици Хрватској. Основно и средње (гимназијско) образовање стекла је у Београду. Правни факултет Универзитета у Београду (правно-теоријски смер) уписала је 2008. године, а дипломирала 2013. године. На истом факултету, на Катедри за теорију, социологију и филозофију права, 2015. године стекла је звање мастер правник, одбранивши са одликом завршни рад из области социологије права, на тему „Право и сила“. Тренутно је студент докторских студија на Правном факултету Универзитета у Београду (ужа научна област теорије државе и права, социологије права и филозофије права).
Упоредо са правном теоријом, Ања се на студијама посебно бавила позитивноправном облашћу уставног права, што кроз одабир изборних предмета и присуство бројним семинарима из те области, што кроз ангажман при Фондацији Центар за јавно право, за чији часопис је и објављивала. За време студија завршила је Летњу школу људских права „Војин Димитријевић“, у организацији Београдског центра за људска права, а била је ангажована и при невладиној организацији за пружање бесплатне правне помоћи “Про боно”.
Од 2016. до 2022. године била је стално запослена у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, најпре на радном месту за нормативно-правне послове, а затим и на радном месту за управно-правне послове (другостепени поступак остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја).
Од јануара 2022. године запослена је у Институту за упоредно право као истраживач-приправник.
Додатно је радно ангажована (од 2016. године) као сарадник у настави на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду, на предметима Уставно право и Увод у право.
Области њеног интересовања су социологија права, филозофија права, правна херменеутика, уставно и управно право, политичка филозофија.

Милена Момчилов, M.A.- Истраживач приправник

m.momcilov@iup.rs

Рођена је 1. марта 1997. године у Неготину, Република Србија. У родном Неготину завршила је основну школу а потом и Неготинску гимназију са одличним успехом, као носилац Вукове дипломе.

Основне академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2016. године, а дипломирала је 23. јула 2020. године са просечном оценом 10,00. Током основних студија била је полазник правних вештина „Номотехника и писање правних аката“ и „Студије случаја и симулација суђења“, а академске 2019/2020. године обавила је стучну праксу у канцеларији адвоката Мирослава Лазића из Неготина. Као студент основних академских студија написала је и успешно одбранила више семинарских (коауторских) радова од којих су неки „Одговорност за штету причињену од стране малолетних лица“, „Правна природа Уједињених нација“, „Међународна правна помоћ у кривичним стварима“, „Црвени крст Србије“ и „Опорезивање дигиталне економије“. Такође, била похађала је стручне групе из више предмета (Грађанско право – општи део и Стварно право, Облигационо право, Наследно право, Кривично право, Кривично процесно право, Основи економије, Компанијско право, Међународно јавно право и Пореско право). Као студент основних студија била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја (2016-2020). Добитник је четири похвалнице Правног факултета Универзитета у Београду за одличан успех у учењу и стицању знања. По завршетку основних академских студија похваљена је и награђена од стране декана Правног факултета Универзитета у Београду као један од два најбоља студента у генерацији 2016/2017.

Мастер академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду (пословноправна ужа научна област) уписала је 2020. године, а исте, успешном одбраном мастер рада на тему „Правна природа уговора о сефу“ завршава 2021. године са просечном оценом 10,00. Током мастер студија била је корисник стипендије Доситеја – Министарства омладине и спорта, Фонда за младе таленте Републике Србије, а исте године је похваљена и награђена од стране Општине Неготин као најуспешнији студент у својој генерацији са територије општине.

Докторске академске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписала је 2021. године, определивши се за пословноправну ужу научну област. Као студент прве године докторских студија, написала је и са оценом 10 одбранила докторски приступни рад на тему „Правни режим осигурања депозита као инструмента за очување еконосмске стабилности“.

По завршетку основних академских студија радила је као адвокатски приправник – волонтер у канцеларији адвоката Жељка Ристића из Београда, а потом је била радно ангажована у Министарству финансија Републике Србије – Пореска управа, као и на правним пословима у Градској општини Звездара.

Говори енглески и служи се шпанским језиком.

Спољни сарадници

Проф. др Драгољуб Поповић

Рођен 25.7.1951. у Земуну, школовао се у Београду, где је 1974. дипломирао на Правном факултету као најбољи студент генерације. На истом факултету је докторирао 1984. с тезом из упоредне историје права. Стекао је диплому трећег степена на Међународном факултету за упоредно право у Бриселу 1985. године. Од 1980. до 1998. био је запослен на Правном факултету у Београду, где је прошао пут од асистента до редовног професора. Предавао је предмете „Општа правна историја“ и „Велики правни системи“. Од 1998. до 2001. године био је адвокат и радио у адвокатској канцеларији Марковић у Београду. Почев од фебруара 2001. радио је на Институту за федерализам Универзитета у Фрибуру, у Швајцарској, као гостујући истраживач. Посветио се проучавању регионалне државе и написао књигу о европском регионализму.

Од октобра 2001. до септембра 2004. је био у дипломатској служби, обављајући дужност амбасадора Југославије и потом Србије и Црне Горе у Швајцарској. Један је од оснивача Факултета за пословно право у Београду и на томе факултету предаје предмете „Уставно право“ и „Упоредно право“. По окончању дипломатске службе вратио се на Факултет за пословно право, где је изабран за редовног професора. У јануару 2005. године је изабран за судију Европскога суда за људска права у Стразбуру.

Аутор је више књига, самосталних и коауторских, а учествовао је и у изради неколико уставних нацрта, како за Србију, тако и за државну заједницу Србије и Црне Горе. Објавио је и два романа.

Проф. др Младен Вукчевић

Рођен је 13. 01. 1962. године у Подгорици, у породици просвјетних радника. На Правном факултету у Подгорици студије је завршио прије рока, са просјечном оцјеном 9,70. У току студија био је студент-продекан Правног факултета у Подгорици и студент-проректор Универзитета Црне Горе. За најбољег студента Црне Горе проглашен је 1984. године, добитник је Плакете Универзитета Црне Горе и више награда  за успјех у студирању.

Магистарску тезу под насловом „Промјене Устава – теоријско нормативни проблеми“ одбранио је на Правном факултету Универзитета у Београду (ментор: проф. др h.c. Павле Николић). Докторску дисертацију под насловом „Судска власт у стварању и развојном успону црногорске нововјековне државе до 1914. године“ одбранио је на Правном факултету Универзитета Црне Горе (ментор: академик Мијат Шуковић).

Професор је на Правном факултету Универзитета ”Медитеран” у Подгорици и предсједник Судског савјета Црне Горе.

Др Славољуб Царић, научни сарадник

Др Славољуб Царић рођен је 13. новембра 1962. године у Смедереву.

По завршетку Правног факултета у Београду 1986. године, магистрирао је 1993. године и докторирао 2005. године на Правном факултету у Београду из области међународног права.

Почео је да ради 1987. године као судијски приправник у Другом општинском суду у Београду. Правосудни испит положио је 1988. године. У периоду 1987-1992. године радио је као стручни сарадник у Другом општинском суду у Београду и Окружном суду у Београду. Изабран је за судију Другог општинског суда у Београду 1992. године, у кривичном одељењу, а 1998. године је радио у другостепеном кривичном одељењу Окружног суда у Београду. Од 1999. године радио је у Министарству спољних послова као први секретар. У 2002. години именован је за саветника за судске спорове у амбасади СРЈ у Хагу. У периоду 2006-2014. године радио је као заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права. Такође, у периоду 2007. до 2013. године био је члан Наџорног одбора за људска права у Савету Европе. У периоду између 2014. анд 2016. био је председник Националне комисије за међународно хуманитарно право. Сада је на месту начелника Одељења за међународноправне послове у Министарству спољних послова, у рангу амбасадора.

Он је научни сарадник Института за упоредно право у Београду.

Објавио је неколико књига и бројне чланке из области међународног права и људских права.

Др Велибор Џомић – виши научни сарадник

Др Велибор Џомић рођен је 1969. године у Краљеву.

Специјалистички рад под називом „Начело одвојености цркава и верских заједница од државе и његова примена у уставном систему Србије и Црне Горе” одбранио је 2005. године. Наредне године одбранио је магистарски рад под називом: „Однос Цркве и државе у уставима Србије и Црне Горе у XИXи XX веку”. Докторирао је 2012. године са тезом „Правни положај традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији и Републици Црној Гори”.

Радни ангажман: Протопрезвитер-ставрофор и Архијерејски протопрезвитер Подгоричко-Колашински у Митрополији Црногорско-Приморској; координатор Правног савета и црквено-судски тужилац Митрополије Црногорско-Приморске; секретар Комисије Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за ревизију Устава СПЦ.

Проф. др Миодраг Савовић

Дугогодишњи професор и аутор више уџбеника из социологије и права. Аутор више од 60 научних и стручних радова у домаћим и међународним часописима. Гостујући професор на Универзитету „Климент Охридски” у БЈР Македонији. Истакнути члан удружења „Правници за демократију”.

Експерт за питања регионализма и аутономија.

Др Ивана Ракић – Научни сарадник

Др Ивана Ракић рођена је 1982. године у Лозници. Дипломирала је 2005. године, на Правном факултету Универзитета у Београду. Магистрирала је 2008. године на Правном факултету Универзитета у Београду, одбранивши магистарски рад „Преузимање акционарских друштава у Србији са освртом на право Европске уније“. На истом факултету је 2014. одбранила са одликом докторску дисертацију „Концентрације привредних субјеката у Републици Србији са освртом на право Европске уније“. У периоду 2007-2011. била је ангажована на пројектима Института као стипендиста Министарства науке за време магистарских и докторских студија. Радни однос у Институту за упоредно право засновала је 2011. године. Од 2015. године запослена је у Комисији за заштиту конкуренције Републике Србије у Београду као виши саветник у Сектору за испитивање концентрација. Од 2015. године је ангажована као спољни сарадник Института за упоредно право. Током 2017. године је била на двомесечном усавршавању у Секретаријату Енергетске заједнице у Бечу, Аустрија, где је била ангажована у Правном сектору.

Области њеног интересовања су право конкуренције, компанијско право, енергетика, ГМО, органска производња, ревитализација браунфилда и др., и до сада је написала 40 радова из ових и других области права, који су објављени у тематским зборницима и научним часописима.

Говори енглески језик и служи се француским и немачким језиком.

 

др Лука Бренеселовић

Радио је као истраживач-сарадник у Институту за упоредно право од 2011. до 2014. године. У том периоду био је активан на ЕУ САП пројекту Института и развио је мрежу страних сарадника Института, нарочито у току уредничког рада на пројекту Споменице Валтазара Богишића. За издање „Споменица Валтазара Богишића“ Град Београд 2012. године му је доделио годишњу награду за најбољу публикацију младог аутора. Као члан уређивачког одбора сарађивао је и на другим публикацијама. Институт је 2017. године издао „Зборник о перцепцији научног рада“ који је уредио заједно са др Јованом Ћирићем. Након студија права у Београду, завршио је мастер студије у Франкфурту са акцентом на правном поређењу и процесном праву, а докторирао је код професора Клауса Роксина у Минхену 2019. године са највишом оценом где је добио и награду Правног факултета за изванредну дисертацију. Од 2014. до 2018. радио је као асистент на катедри за кривично право и криминологију на Правном факултету Ludwig-Maximilian univerziteta (LMU) у Минхену.

доц. др Слободан Вукадиновић

Слободан Вукадиновић је рођен 1980. године у Београду.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослен је на Правном факултету Универзитета Унион у Београду као доцент на предметима „Међународно привредно право“ и „Основи грађанског и привредног права“. Члан је и секретар Редакције научног часописа „Правни записи“.

Био је запослен у Народној скупштини Републике Србије као саветник у Одбору за иностране послове, а радио је и за Републичку изборну комисију на припреми прописа и поступању по приговорима. Докторирао је 2019. године на Правном факултету Универзитета Унион. Персонална библиографија броји преко 30 научних чланака у водећим националним часописима, прилога у зборницима, као и два практикума за вежбе. Поред наставног и научно-истраживачког рада поседује значајно искуство у раду на пројектима међународних организација, на којима је ангажован у својству експерта – консултанта, претежно у области парламентарног развоја.

Новембра 2012. год. изабран је за члана глобалног ростера експерата УНДП-а за парламентарни развој.

Видети: www.slobodanvukadinovic.com

Маг. јур. Андреј Дилигенски

Андреј Дилигенски је рођен 1984. у Београду.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године. Мастер студије „Информатичко право и медијско право“ (нем. Informations- und Medienrecht) завршио 2010. године у Бечу. Студент је докторских студија на Правном факултету у Бечу.

Сертификован је менаџер за сигурност информација према стандарду ИСО 27001. Радио је као повереник за заштиту података фирме Simacek Facility Management Group GmbH, Беч, сарадник је института „Европски центар за електронску трговину и интернет право” из Беча.

Радио је као менаџер за управљање информација у фирми Цириско осигурање (Zürich Versicherung AG) у Бечу. Тренутно је запослен у фирми Grant Thornton Unitreu Gmbh.

др Велимир Живковић МJur (Oxon, Dist.)

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 2008. године, на међународноправном смеру. Мастер студије трговинскоправног смера завршио је 2009. године, са мастер радом „Заштита носиоца патента у светској трговини технологијом“ и укупним просеком 10. Magister Juris (МЈур) студије на Универзитету Оксфорд завршио је 2011. године, са троструком одликом и наградом за најбољег студента на програму, и мастер тезом „Уговорна права као заштићене инвестиције у међународном инвестиционом праву“. Докторирао је на Лондонској школи економије и политичких наука (Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце). Тема докторске дисертације је однос међународне инвестиционе арбитраже и националне владавине права.

Од септембра 2008. године до јуна 2010. био је консултант на пројекту Светске банке за регулаторну реформу на локалном нивоу у Србији и Босни и Херцеговини. Од септембра 2011. до априла 2012. године био је ангажован у Адвокатској канцеларији Тодоровић (АКТ), а од априла 2012. до децембра 2015. био је консултант на пројекту швајцарске владе за побољшање пословног окружења на локалном нивоу у Србији. На Лондонској школи економије и политичких наука је од 2013. године био ангажован као асистент на предметима међународне арбитраже и европског права, на основним и мастер студијама. Члан је Института за глобално право и политику Универзитета Харвард (IGLP Harvard), британске Академије за више образовање (Higher Education Academy), Центра за студије међународног права у Салцбургу (ЦИЛС) и Удружења за заштиту уставности и законитости у Београду.

Био је ангажован као истраживач Berlin/Potsdam Research Group ‘International Rule of Law – Rise or Decline?’ на Хумболдт универзитету у Берлину. У Институту за упоредно право је радио од 2012. до 2018. Од 2019. године ради на Правном факултету, Унверзитета Ворвик у Уједињеном Краљевству (School of Law, University of Warwick).

Области интересовања су међународно инвестиционо право, међународна арбитража, међународно привредно право и упоредно уговорно право. Аутор је бројних чланака из ових области у домаћим и међународним часописима.

Говори енглески језик, а служи се француским и немачким језиком.

др Ивана Миљуш

Рођена 1985. године у Брчком. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2008. године, а 2010. године завршила је мастер студије (међународноправни модул). Године 2021. одбранила је докторску дисертацију на Правном факултету Универзитета у Београду (кривичноправни смер). Правосудни испит положила је јуна 2011. године. Радила је као судијски приправник у Првом општинском суду, а потом Првом основном суду у Београду, након тога као судијски сарадник у Првом основном суду до 2018. године. Као демонстратор на Правном факултету Универзитета у Београду на предмету Кривично процесно право била је ангажована од 2013. до 2018. године, а од 2018. године као сарадник у настави. Тренутно је асистент на Правном факултету Универзитета у Београду. Спољни сарадник Института за упоредно право је од 2015. године.

др Моника Милошевић

Моника Милошевић је рођена у Београду, где је завршила основну школу, гимназију и Правни факултет Универзитета у Београду, с просечном оценом десет (10). Звање магистра правних наука у области еколошких парница стекла је на Правном факултету Универзитета у Београду 2002. године, а 2003. године стекла је и звање магистра права у области глобалне технологије на Правном факултету Сафок Универзитета у Бостону, Сједињене Америчке Државе (Suffolk University Law School, Boston, U.S.A.). 2006. године стекла је звање доктора правних наука у области грађанског процесног права на Правном факултету Универзитета у Београду.

У периоду од 1998. до 2008. године била је запослена на Правном факултету Универзитета у Београду, најпре као асистент, а затим и доцент на предметима Грађанско процесно право и Право заштите животне средине.

Именована је за медијатора 2006. године, а у периоду од 2006. до 2012. године предавала је у Центру за медијацију у Београду у оквиру програма обуке за будуће медијаторе.

Од 2009. до 2011. године била је запослена као научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду.

Од 2011. до 2019. године била је запослена на Правном факултету Универзитета Унион у Београду, као ванредни професор на предметима Грађанско процесно право, Медијација, Облигационо право и Еколошко право.

У периоду од 2012. године до 2015. године обављала је функцију продекана за наставу на Правном факултету Универзитета Унион у Београду.

Од 2019. године  је шеф правне службе у GST d.o.o. NL Witten, СР Немачка.

Др Оливера Пурић

Рођена је у Београду. Основне студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду 1991. године, а правосудни испит је положила 1994. године. Магистрирала је из области међународног јавног права на Правном факултету Универзитета у Београду 1997. а докторирала је 2015. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду из области демократизације.

Радила је у Трећем општинском суду и Врховном суду Републике Србије као саветница у области кривичног  права и секретарка кривичног одељења а потом и као програмска директорка Програма Уједињених нација за развој, канцеларија за Србију. Од 2015. године ангажована је, као независна експерткиња на развоју, примени, праћењу и евалуацији међународних развојних пројекта у области реформе правосуђа, људских права и реформе јавне управе. Сарађује са бројним националним партнерима Западног Балкана, Европе и Азије.

Чланица је Европског удружења судија и тужилаца, Академске антикорупцијске иницијативе  као  и радног  тела за вишегодишњи план развоја Правосудне академије.

Објављивала је стручне радове о реформи правосуђа и примени стандарда стручности у правосуђу, између осталог и у издању Института за упоредно право.

Њене области интересовања су значај, улога и правни аспекти међународне сарадње и развојне подршке у креирању јавних политика у области правосуђа и јавне управе, укључујући и иницијативе у оквиру тзв. југ-југ сарадње.

Др Фернанда Фернандез Јанков

Проф. др Фернанда Флорентино Фернандез Јанков поседује богато академско и практично искуство у области права. Она је оснивач и партнер у Fernandez Jankov Legal Intelligence и уписана је у именик адвоката у Бразилској адвокатској комори у Бразилу, као и у Португалској адвокатској комори у Португалији. Поред тога, она представља Руску адвокатску гилду у Бразилу.

Њене академске квалификације укључују дипломе права са Универзитета у Сао Паулу, Бразил, и Правног факултета Универзитета у Нотингему, Уједињено Краљевство. Такође, завршила је мастер студије из Латинскоамеричких интеграција на Универзитету у Сао Паулу, као и докторирала из области права на Федералном универзитету Паранá у Бразилу.

Проф. Фернандез се, у току свог двадесетпетогодишњег искуства, бави јавним правом, међународним правом и правном теоријом. Радила је као научни сарадник у Институту за упоредно право у Београду, као и професор на Правном факултету Универзитета у Београду, предавајући о судској заштити у Европској унији. Тренутно је гостујући професор Међународног кривичног права на Католичком универзитету Паранá у Бразилу. Њена књига под називом „Међународно кривично право“ заснива се на њеној докторској тези, за коју је истраживање спровела на Универзитету у Кембриџу као гостујући истраживач на Lauterpacht истраживачком центру за међународно право. Тренутно, проф. Фернандез је придружени члан STEP Швајцарска и ради на свом постдокторату на Правном факултету Универзитета у Сао Паулу, у Бразилу.

Никола Пантелић

Никола Пантелић је рођен 1982. године у Београду.

Завршио је Правни факулетет Универзитета у Београду 2007. године, након чега је 2009. године завршио специјалистичке студије из области привредног права, а затим, 2012. године, мастер студије из области правне историје. Тренутно похађа докторске студије из уставног права на Правном факултету „Унион” у Београду.

Запослен је као заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду. Објавио је преко 60 стручних и 3 научна чланка. Главни је и одговорни уредник часописа „Иуститиа” , који се објављује у издању компаније „Параграф”. Аутор је књиге ,,Хајдучија у Србији 1804-1860“.

Говори енглески језик, а служи се и немачким језиком.

Сања Рајић, М.А.

Рођена је 1987. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 2013. године. Мастер академске студије на истом факултету на грађанско-правном смеру завршава 2015, одбранивши мастер рад на тему „Неправичне одредбе у потрошачким уговорима“. Докторанд је у фази израде дисертације насловљене „Усклађивање права Републике Србије са европским стандардима на плану слободе медија и права на информисаност“ из међународнојавноправне научне области на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослена је у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 2018. Пре тога радила је као адвокатски приправник и као самостални стручни сарадник правних послова и новинар информативне редакције Радиодифузног предузећа Студио Б д.о.о. Говори енглески језик.

Инес Церовић, LL.М.

Инес Церовић је рођена у Београду.

Од 2014. године ради као спољни сарадник Института за упоредно право. Pадила je као руководилац пројекта реформе система малолетничког правосуђа у организацији „International Management Group“ – ИМГ, као и на бројним пројектима Светске банке и УНИЦЕФ-а у области људских права.

Основне студије је завршила на Правном факултету Универзитета у Београду 2001. године, а правосудни испит је положила 2004. године. Последипломске студије из области људских права је завршила на Правном факултету у Нотингему, у Уједињеном Краљевству, 2006. године, након чега је неколико година радила у Комитету за права детета Уједињених нација у Женеви, као и у УНИЦЕФ-овом истраживачком центру Innocenti у Фиренци.

Области њеног интересовања су људска права, а нарочито права детета. Говори енглески, француски и италијански језик.

Марко Ромић, LL.М.

Рођен 1997. године у Бањој Луци, где је завршио основну школу и Гиманазију. Основне студије права завршио је на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци 2021. године са признањем. Мастер студије права завршио је на Правном факултету Универзитета у Београду одбранивши мастер тезу „Неуставност закона и управни акти-дејства уставносудских одлука о неуставности закона на управне акте“ под менторством проф. др Зорана Томића.

Тренутно је студент на докторским студијама на Правном факултету Универзитета у Београду на Катедри за јавно право, и мастер студент на Филозофском факултету у Бањој Луци. За досадашњи научно-истраживачки рад додјељена му је стипендија Фонда „Др Милан Јелић“ и априлска награда Града Бање Луке.

Ради као асистент на предметима управноправне уже научне области на Катедри за управно право Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, где обавља и дужност секретара Катедре.

Ангажован је као саветник у Кабинету председника Републике Српске од 2022. године. Академску 2016/2017 провео је на усавршавању немачког језика на Универзитету у Бечу, а 2023. године учествовао на међународној размени академског особља на Универзитету Сарланд (СР Њемачка). Председник је научног удружења „Омладинска научна иницијатива“ у Бањој Луци.

Био је члан управног одбора Агенције за високо образовање Републике Српске, те члан неколико радних група за израду законских и подзаконских прописа у Републици Српској. Објавио је две научнопопуларне монографије и десетак научно-истраживачких радова на три страна језика од којих посебно истиче оне објављене на Институту за упоредно право. Области научног интересовања су управно право, правна историја и држевно-црквено право.

Администрација

Никола Вељковић – секретар

Никола Вељковић је рођен 29. 03. 1983. године у Београду. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 2009. године, а правосудни испит је положио 2016. године. У периоду од 2009. до 2016. године радио је у Железничкој техничкој школи у Београду, где је обављао послове секретара Школе. Има положен стручни испит за секретара установа образовања и васпитања. У Институту за упоредно право ради од 15. 09. 2016. године, на радном месту секретара Института. Говори енглески језик.

Вера Допша – курир, спремачица

Рођена је 06. августа 1970. године у Београду (Земун). Завршила је основну школу у Земуну. Године 1995. запослила се у Институту за упоредно право где ради и данас.

Мирјана Марков – библиотекарка

Мирјана Марков је рођена 4. јуна 1983. године. Завршила је основне студије 2013. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, смер библиотекарство и информатика. Прва радна искуства у струци стекла је кроз волонтирање и праксе. Као библиотекар Института за упоредно право запослена је од септембра месеца 2018. године. Познаје енглески језик.

Марија Јовановић – административни секретар

Рођена је 25. децембра 1976. у Београду. У Београду је завршила основну и средњу школу (Економска средања школа „Нада Димић“, Земун). Након завршене средње школе уписала је Правни факултет Универзитета у Београду, смер привредно право. Дипломирала је 2003. године. Након завршеног Правног факултета, 2006. године запослила се у Институту за упоредно право где ради и данас. Говори енглески.

In memoriam

Стефан Андоновић (1991-2021), научни сарадник Института за упоредно право изненада је преминуо у 30. години живота. Наш драги Стефан је радио у Институту до октобра 2020. године. Иако је живео кратко, оставио је много чланака, монографија и зборника радова које је уређивао. Оставио је неизбрисив траг и у науци и у нашим срцима. Био је велики друг и велики човек. Остаће нам заувек у сећању.