Актуелна истраживања и пројекти

актуелна истраживања

У периоду од 2011. године до данас Институт за упоредно право реализовао је самостално или у сарадњи са другим институцијама бројне пројекте.

Српско и европско право – упоређивање и усаглашавање (ев. број 179031)

Институт за упоредно право (носилац пројекта)

 

 

 

 

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

др Јован Ћирић, научни саветник Института за упоредно право (2011-2016)

проф. др Наташа Мрвић Петровић, научни саветник Института за упоредно право (2017-2019)

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Пројекат се темељио на концепту да европско право (прописе Европске уније и Савета Европе) треба поредити са домаћим правом имајући у виду искуства околних транзиционих држава – чланица ЕУ. Припремно истраживање, нарочито у вези са прилагођавањем домаћег права тзв. комунитарном праву, заснивало се на раније објављеним монографијама и радовима сарадника Института из те области. Циљ истраживања био је упоредити домаће и европско право (нормативни оквир и праксу) и установити прихватљиве примере добрих решења из упоредног права (нарочито из права околних држава које су постале чланице ЕУ, а са којима нас везује раније заједничко правно наслеђе). Примарни задаци пројекта били су истражити: начине поједностављења и убрзања судских поступака (у функцији јачања: економске ефикасности, страног инвестирања, слободног протока робе, новца и људи), услове за јачање капацитета, ефикасности и независности правосуђа, нарочито ради борбе против корупције; савремене облике криминалитета и појаве пренасељености затвора у Србији; делотворност међународне судске сарадње, функционисање и судску праксу Европског суда правде и Европског суда за људска права; питања везана за екологију. У каснијим фазама реализације пројекта пројектни задаци су проширени на истраживање историје домаћег права, односа религије, политике и права са циљем да се укаже на тековине наше правне мисли и културну традицију, као и на актуелна питања у правној науци и српском друштву (заштита од непогода, правни статус миграната, дигитализација културне баштине, заштита података о личности, осигурање и накнада штете, интелектуална својина, стечајно право, културна аутономија и положај мањина, организација и финансирање научне делатности). Истраживање је подразумевало континуиране активности на поређењу домаћих и прописа из области европског права, праћење промене домаћих и страних прописа и њихову практичну примену.

Истраживање је делимично имало примењени карактер, пошто је било усмерено на оне области јавног и приватног права у којима је било неопходно приоритетно усаглашавање домаћег законодавства са правом Европске уније, саобразно напредовању политичких преговора о приступању Србије Европској унији. У тој области, као и везано за испитивање имплементације стандарда Савета Европе у нашем праву, истраживање је резултирало препорукама за измене де леге ференда и за унапређење праксе. Значај истраживања је у томе што су, осим научног доприноса теорији, резултати могли бити искоришћени за преиспитивање или осмишљавање јавних политика, као и за побољшање нормативног оквира и стања у пракси.

Резултати пројекта објављени су у наведеном периоду у бројним научним књигама, монографијама, тематским зборницима радова који су изложени на међународним и домаћим научним скуповима (у организацији Института или других научних установа), научним чланцима. Подаци о тим радовима наведени су на сајту Института. Резултати пројекта су и више одбрањених мастер теза и докторских дисертација сарадника Института.

Каталог публикацијаВести

Системи здравствене заштите и здравственог осигурања - Упоредноправна анализа у европским земљама

Институт за упоредно право

др Катарина Јовичић, Институт за упоредно право (руководилац пројекта)

Мирјана Глинтић, Институт за упоредно право

Ивана Ракић, Институт за упоредно право

Анђелка Плавшић Нешић, спољни сарадник Института за упоредно право

Синдикат лекара и фармацеута Србије – Градски огранак Београд (СЛФС – ГОБгд)

јул 2012. до 2013. године.

Циљ пројекта била је упоредноправна анализа система здравственог осигурања у појединим европским земљама и израда студије која би, између осталог, била у функцији припреме чланова СЛФС-ГОБгд. за активно учествовање у процесу предлагања мера и активности у оквиру реформе система здравствене заштите и здравственог осигурања у Србији. Упознавање и анализа искуства европских земаља на том плану је драгоцено јер доприноси бољем сагледавању постојећег стања у Србији и указује на могуће начине за превазилажење уочених недостатака и проблема, као и на могуће правце даљег унапређења здравственог система. Предмет истраживања обухватио је неколико европских земаља, које су одабране као репрезентативне по јасним критеријумима. Тако су у првој групи анализирани системи здравствене заштите и здравственог осигурања Савезне Републике Немачке, Републике Италије, Републике Француске и Краљевине Шведске како због карактеристиних решења која садрже, тако и због чињенице да су ти системи организационо и функционално успешни у практичној примени. У другој групи су анализирани системи који су одабрани као упоредиви са Републиком Србијом и то су Република Словенија и Република Хрватска, као државе са којима делимо историјско, културно, политичко и друштвено наслеђе, а које су значајно раније започеле неопходне реформе како би трансформисале здравствени систем тако да буде одржив. Поред њих, анализирана су и искуства Републике Пољске и Републике Чешке, које су дуго времена имале концептуално исти систем здравства и здравственог осигурања као и Србија, али су га у међувремену трансформисале и функционишу са мање (Пољска) или више (Чешка) успеха. Анализа сваког појединог система обухватила је нарочито следећа питања: Финансирање здравствене заштите, са освртом на показатеље БНП-а односно проценат издвајања за здравствено осигурање; Врсте здравственог осигурања (обавезно и добровољно здравствено осигурање); Организацију здравственог осигурања (обезбеђење и спровођење обавезног и добровољног здравственог осигурања); Права из обавезног здравственог осигурања. У раду на овом пројекту учествовало је четри истраживача Института за упоредно право (Катарина Јовичић, Ивана Ракић и Мирјана Глинтић, и спољни сарадник Института Анђелка Плавшић-Нешић). На крају су као посебно питање анализирани резултати истраживања Еуро Хеалтх Цонсумер Индеџ (Европски здравствени потрошачки индекс) за 2012. и 2013. годину према коме је функционисање здравствене заштите у Србији оцењено, од стране корисника те заштите, најнижим оценама.

Системи здравствене заштите и здравственог осигурања- Упореднопоравна анализа у европским земљама

Link

Јачање интегритета у сектору одбране

Институт за упоредно право

др Александра Рабреновић, Институт за упоредно право (руководилац пројекта)

Јелена Ћеранић

Ана Кнежевић Бојовић

Весна Ћорић

Марина Матић

Јелена Вукадиновић

Мирјана Глинтић

Мирослав Ђорђевић

Влада Краљевине Норвешке – Центар за јачање интегритета у сектору одбране (Centre for Integrity ih the Defence Sector – CIDS)

Циљ пројекта била је упоредна анализа механизама за спречавање корупције у земљама Југоисточне Европе, са посебним освртом на сектор одбране. Анализирано је неколико инструмената превенције корупције, а то су: парламентарна контрола рада извршне власти; специјализована анти-корупцијска тела; спречавање сукоба интереса; осигурање транспарентности/ слободног приступа информацијама; интерна и екстерна ревизија; институција заштитника грађана. Поред тога, анализа је обухватила и три високо-ризичне области подложне корупцији/неетичком понашању: јавне набавке и располагање имовином у сектору одбране; управљање људским ресурсима; контрола служби безбедности. У студији је приказан историјски развој механизама превенције корупције, као и међународни стандарди у свакој од анализираних области. Поред постојећег правног оквира, студија је анализирала и практичне тешкоће са којима се земље Југоисточне Европе суочавају у својим напорима да изграде националне системе интегритета. Земље које су обухваћене анализом биле су: Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Хрватска, Македонија и Србија.

Правни механизми спречавања корупције у земљама југоисточне Европе са посебним освртом на сектор одбране

Link

Legal Mechanisms for Prevention of Corruption in Southeast Europe with Special Focus on the Defence Sector

Link

Јачање капацитета полиције и правосуђа за борбу против корупције у Србији (PACS)

Министарство правде и државне управе (МПДУ); Министарство унутрашњих послова (МУП), Високи савет судства (ВСС), Државно веће тужилаца (ДВТ), Републичко јавно тужилаштво (РЈТ), судови, Правосудна академија, Полицијска академија и Савет Европе (Институт за упоредно право)

Јован Ћирић, Институт за упоредно право

Марина Матић, Институт за упоредно право

Наташа Мрвић-Петровић, Институт за упоредно право

Ђорђе Ђорђевић, Криминалистичко-полицијска академија

Станко Бејатовић, Правни факултет у Крагујевцу

Милан Шкулић, Правни факултет Универзитета у Београду

експерти Савета Европе у сарадњи са Секретаријатом Савета Европе

Европска унија (IPA 2011)

децембар 2012-март 2014.

2013-2014 (Институт за упоредно право)

Општи циљ пројекта био је да допринесе демократији и владавини права кроз спровођење институционалних реформи усмерених ка превенцији и борби против корупције. Практични циљ пројекта био је да унапреди капацитете полиције и правосуђа за откривање, вођење истраге, кривично гоњење и суђење случајева корупције. Сарадници Института учествовали су у истраживању кривичнопроцесне легислативе и у емпиријском истраживању судских предмета из области тзв. кривично правне корупције (кривична дела корупције) у Србији, са циљем да се установи у којој мери постоје довољни капацитети у правосуђу ради сузбијања корупције. Резултати истраживања показали су да је нормативни оквир унапређен, у складу са прихваћеним међународним документима за спречавање корупције, али да постоји потреба да се систематски уреди кривично правна заштита узбуњивача. Као разлози неефикасности кривичних поступака истакнуте су неповољне последице реформи у правосуђу (флуктуација и недостатак кадрова), недовољна материјално-техничка и просторна опремљеност судова и тужилаштава, потреба унапређења међусобне сарадње органа и других учесника у поступку, недовољно ефикасно изрицање и извршење мере одузимања имовинске користи. Истраживање је резултирало препорукама за унапређење законодавства и праксе.

Резултати истраживања објављени су у 2014. године у техничком документу ECCU-PACS SERBIA-TP9-2014 под насловом: Анализа ризика у циљу процене регулаторних и организационих препрека ефикасним истрагама и поступцима у кривичним делима корупције. Београд: Савет Европе, Канцеларија у Београду

Link

Јачање капацитета Заштитника грађана за покретање законодавних иницијатива кроз сарадњу са цивилним друштвом

Носилац истраживања је установа Заштитника грађана уз техничку подршку невладине организације Куће људских права уз учешће Института за упоредно право уз других осамнаест институција

проф. др Наташа Мрвић Петровић

др Ана Кнежевић Бојовић

др Мина Зиројевић

др Весна Ћорић

мр Марина Матић Бошковић

Амбасада Велике Британије у Србији и Швајцарска агенција за развој и сарадњу

од 2015. до 31. марта 2018. године

Циљ пројекта био је да допринесе унапређењу нормативног оквира за заштиту људских права у складу са међународним стандардима, а пре свега јачању улоге Заштитника грађана као установе од националног значаја за заштиту људских права, у складу са Париским принципима (посебно у делу који се односи на подстицање и обезбеђивање усклађености националних законских прописа и праксе са међународним инструментима у области људских права). Истраживање је конципирано тако да учесници пројекта прате законодавне иницијативе и достављају анализе нацрта закона и других прописа у унапред договореним областима, на основу чега Заштитник грађана подноси мишљења на нацрте закона, амандмане за законе који су у скупштинској процедури изгласавања и покреће друге законодавне иницијативе.

Резултат истраживања у делу у коме је био укључен Институт је документ бр. 4540 (јануар 2016. године) на тему „Обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи неурачунљивих учинилаца кривичних дела – упоредно правна анализа“.

Link

Rezultat istraživanja u delu u kome je bio uključen Institut je analiza Zaštita bezbednosti novinara: Analiza međunarodnih standarda, primeri dobre prakse i preporuke za unapređenje pravnog okvira i prakse u Srbiji.

Link

GH7+ Стоп ревизионизму (The Right to Remembrance)

Институт за упоредно право, Министарство спољних послова (Србија), Institute Shem Olam (Israel), Jasenovac Research Institute (USA)

др Јован Ћирић

проф. др Наташа Мрвић Петровић

проф. др Владимир Ђурић

др Мина Зиројевић

Милош Станић

Мирослав Ђорђевић

Саво Манојловић

Тим истразивача Института за упоредно право (проф. др Владимир Чоловић, др Јован Ћирић, проф. др Наташа Мрвић Петровић, проф. др Владимир Ђурић, др Мина Зиројевић, Милош Станић, LL.M, Мирослав Ђорђевић, LL.M. и Саво Манојловић LL.M.) је у сарадњи са Министарством спољних послова Републике Србије, Институтом Shem Olam из Израела и Институтом за проучавање Јасеновца (Jasenovac Research Institute) из САД у периоду од 2016 до 2019. године реализовао низ активности на заједничком пројекту изучавања злочина геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, анализи правно релевантних питања и очувању сећања на жртве. Организован је низ манифестација попут научне конференције и уметничке изложбе у Њу Џерсију и присуства на светском обележавању Дана жртава холокауста у Уједињеним нацијама у Њујорку (2017), објављивања зборника научних радова “Право на незаборав”, учешћа на изложби о Јасеновцу у Народној скупштини Републике Србије, пружања подршке на изради монументалног дела “Јасеновац – Аушвиц Балкана”, учешћа на научној конференцији о Јасеновцу и холокаусту у Израелу (2019) итд. Истраживачи Института настављају да другим домаћим и иностраним организацијама и институцијама пружају подршку када је у питању осветљавање свих правних питања везаних за геноцид у Другом светском рату.

Зборник радова Право на незаборав

Link

Building Integrity in Defence Project

Институт за упоредно право у сарадњи са Regional School for Public Administration (RESPA), Даниловград, Црна Гора

Ана Кнежевић Бојовић и Александра Рабреновић (руководиоци пројекта)

Мирјана Глинтић

Јелена Костић

Марина Матић Бошковић

Катарина Јовичић

Влада Краљевине Норвешке –  Centre for Integrity ih the Defence Sector (CIDS)

Циљ пројектних активности био да се пружи увид у међународне стандарде у области изградње интегритета, постојец́е националне законске оквире интегритета и најбоље међународне и регионалне праксе које се или могу користити за решавање кључних изазова интегритета. Уједно, пројекат је имао за циљ да пружи практична и изводљива упутства и решења која се могу користити као помоц́ државним службеницима у примени релевантних међународних стандарда у свакодневном раду.

У оквиру студије, која је обухватила државе чланице Регионалне школе за јавну управу (ReSPA), обухваћена су следећа питања: управни поступак, сукоб интереса, слободан приступ информацијама од јавног значаја, финансијско управљање и контрола и интерна ревизија, јавне набавке и управљање људским ресурсима. Поред тога, посебно поглавље нуди неколико практичних одговора и смерница о увек присутној дилеми – како да поступати државни службеник ако од надређеног добије незаконита упутства.

Избор области Извршен је посебно узимајуц́и у обзир потребе земаља западног Балкана да ускладе и примене своје законодавство, институционални оквир и праксе са СИГМА принципима јавне управе, који чине важан део годишње процене Европске комисије о државама кандидати за чланство у ЕУ.

Свака област анализирана је у одвојеном поглављу, које се састоји од шест делова:

1) Преглед изазова интегритета на западном Балкану у датој области

2) Кратак преглед релевантних међународних стандарда;

3) Упоредни преглед националних правних оквира (Устав, закони, подзаконски акти) у свакој одабраној земљи;

4) Анализа кључних питања заснованих на доказима у примени међународних стандарда и националног законодавства на западном Балкану;

5) Најбоље међународне и регионалне праксе које би се могле користити за обуку државних службеника у одговарајуц́им областима.

6) Вежбе за практичну обуку.

Студија тако представља свеобухватан и флексибилан алат који се може користити и за почетну и за сталну обуку државних службеника у свим земљама обухваћеним анализом.

Резултат пројекта је истакнути зборник радова од националног значаја „Integrity and Good Governance in the Western Balkans“ на енглеском језику, чији издавач је Регионална школа за јавну управу (ReSPA).

Link

PERFORM – Performing and Responsive Social Sciences

Институт за упоредно право у сарадњи са HELVETAS Swiss Intercooperation SRB

др Ана Кнежевић Бојовић (руководилац пројекта)
проф. др Владимир Чоловић
др Весна Ћорић
Саво Манојловић
Ива Тошић

јул-септембар 2017.

Пројекат је био усмерен на унапређење сарадње и комуникације између Института за упоредно право и приватног сектора. У оквиру пројекта развијена је нова њеб презентација Института за упоредно право, унапређено брендирање Института и одржано више састанака са представницима различитих удружења привредника, како би се њима представила експертиза Института и размотриле могућности за сарадњу. На пројекту је било ангажовано петоро истраживача Института за упоредно право.

Истраживање правног оквира културне делатности националних мањина у Републици Србији и земљама региона

Институт за упоредно право

др Владимир Ђурић, Институт за упоредно право (руководилац пројекта)

др Ана Кнежевић Бојовић, Институт за упоредно право

Министарство културе и информисања

јул-децембар 2017.

Пројекат је усмерен на анализу правног оквира културне делатности националних мањина у контексту упоредних регионалних стандарда, како би се утврдила потреба и правци могуће промене правног оквира у Србији. Анализа је подразумевала вишеслојан и вишедимензионалан приступ сагледавања решења која у погледу културне делатности националних мањина постоје како у актима међународног, тако и у актима упоредног права, било да је реч о онима актима којима је регулисана општа културна делатност, било да су у питању акти посвећени заштити националних мањина, уз разматрање и надлежности различитих политичко-територијалних нивоа организовања власти који су у упоредном праву овлашћени за регулисање културне делатности националних мањина, уз примену догматско-нормативног приступа и анализу практичних аспеката остваривања правног оквира.

За упоредни приказ одабране су четири државе – Мађарска, Северна Македонија, Република Србија и Република Хрватска, као државе различитог друштвено-економског развитка и положаја, али које у великој мери баштине исто или слично правно наслеђе, у којима као националне мањине живе припадници њихових већинских народа и које стога имају заклјучене билатералне споразуме о њиховој заштити, али и значајну културну сарадњу која се заснива на билатералним споразумима о култури и које су, напослетку, али не и најмање важно, у различитом статусу и односу спрам Европске уније. Такав избор налагао је да се у склопу разматрања правног оквира културне делатности националних мањина не сагледају исклјучиво решења која постоје у њиховим правним системима, већ и да се анализирају релевантне одредбе садржане у билатералним споразумима чије су оне стране уговорнице, као и однос Европске уније и њеног права спрам проблематике културне делатности националних мањина.

У реализацији пројекта учествовали су истраживачи Института др Владимир Ђурић и др Ана Кнежевић Бојовић.

Резултат рада на пројекту је научна монографија Правни оквир културне делатности националних мањина објављена 2018. године у издању Института за упоредно право.

Link

Упоредна анализа начина финансирања научне делатности од стране државе

Институт за упоредно право

др Јелена Ћеранић, Институт за упоредно право (руководилац пројекта)

проф. др Наташа Мрвић Петровић

проф. др Владимир Ђурић

др Мина Зиројевић

др Јелена Костић

др Милош Станић

Мирјана Глинтић

Саво Манојловић

Републички секретаријат за јавне политике и Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Вођа пројекта била је проф. др Јелена Ћеранић Перишић, а у оквиру пројекта је учествовало још пет истраживача (др Јелена Костић, др Милош Станић, др Мирјана Глинтић, др Мина Зиројевић и Саво Манојловић, МА). Циљ пројекта био је да се изради упоредна анализа начина финансирања научне делатности од стране државе. У оквиру пројекта су размотрени начини финансирања научне делатности у десет европских земаља. То су: Аустрија, Велика Британија, Ирска, Италија, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Хрватска и Швајцарска. Критеријум приликом одабира земаља био је различитост њихових правних поредака и правних традиција (што би требало да имплицира и различите начине финансирања научних истраживања). Из пројекта је произашао тематски зборник радова од водећег националног значаја „Финансирање научних истраживања – упоредно право и пракса”, чији су уредници проф. др Јелена Ћеранић Перишић и др Милош Станић. Резултати истраживања из овог пројекта помињу се у образложењу новог Закона о науци и истраживањима (Сл. гласник РС 49/19), као и у образложењу Закона о фонду за науку Републике Србије (Сл. гласник РС 95/2018). Закон о науци и истраживањима представља први системски пропис којим се уређује научно-истраживачка делатност у Републици Србији усвојен након више од десет година (не рачунајући измене и допуне до тада важећег закона). Као један од основних разлога за доношење закона наводи се и промена модела финансирања научноистраживачке делатности, тако да се јасно може уочити немерљив допринос Института за упоредно право и пројекта „Упоредна анализа начина истраживања научне делатности од стране државе” у постављању основних смерница за регулисање овог питања.

Тематски зборник радова од водећег националног значаја „Финансирање научних истраживања – упоредно право и пракса”.

Link

Научна конференција “Финансирање научних истраживања – упоредно право и пракса”

Link

Drafting a base line study on human rights education at the law faculties in Serbia, including recommendations in respect to possible national solutions

Институт за упоредно право

др Ана Кнежевић Бојовић (руководилац пројекта)
др Весна Ћорић
др Мирјана Глинтић
др Стефан Андоновић
Мирослав Ђорђевић

Савет Европе

јул-октобар 2020.

Пројекат је обухватао анализу праске изучавања људских права на правним факултетима у Србији. У оквиру пројекта је било ангажовано петоро истраживача Института за упоредно право.

У оквиру пројекта спроведена је анализа стања предмета у оквиру којих се изучава материја људских права на одабраним правним факултетима у Србији чији је оснивач Република (Правни факултети универзитета у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу), уз осврт на предметна питања у иностранству, како би се детектовале потенцијалне слабости система изучавања људских права на поменутим правним факултетима у Србији и у складу са тиме предложе одређена унапређења.

Како би циљ истраживања био постигнут било је неопходно комбиновати више различитих научних метода, превасходно егзегетичких и социолошких, али и упоредних.

Тако су анализирани курикулуми студија и силабуси појединих предмета на поменута четири државна факултета у Србији, примењен је метод полуструктурисаног интервјуа са предавачима на овим факултетима, затим метод анкете међу студентима завршне године студија који су одслушали сва предавања (апсолвенти), полуструктурисани интервју са представницима установа и организација које су укључене у постдипломско (ванфакултетско) образовање правника у области људских права, као и упоредни метод у циљу пружања слике о пракси у региону и Европи.

Резултат пројекта је аналитичка студија са препорукама за унапређење домаћих прописа и праксе која је у новембру 2020. године представљена на конференцији „South East European Legal Days – Human Rights in Times of Crisis“, у оквиру панела посвећеном питањима изучавања људских права.

Strengthening the Judiciary Reform Process in Serbia - Capacity of judges and prosecutors, the Judicial and Prosecutorial Councils, to further the reform process by well-informed and evidence based policy-making

Институт за упоредно право

др Ана Кнежевић Бојовић

др Весна Ћорић

др Милош Станић

Савет Европе, уз подршку Министарства спољних послова Савезне Републике Немачке

април-децембар 2020.

У циљу даљег подстицања креирања политика заснованих на знању, Савет Европе је у сарадњи са Институтом за упоредно право, објавио четири публикације које садрже преводе докумената на српски језик који постављају стандарде у области владавине права и ставио их на располагање судијама, тужиоцима и другим заинтересованим странама (текстови раније углавном нису били доступни на српском језику).

Резултат пројекта су четири публикације који садрже стандарде у области реформе правосуђа који су развијени у оквиру Савета Европе, као и у јуриспруденцији Европског суда за људска права и Суда правде Европске уније, са текстовима који су већином били недоступни на српском језику. Прве две публикације садрже преводе свих мишљења Саветодавног већа европских судија и Саветодавног већа европских јавних тужилаца. Трећа публикација садржи одабране препоруке Комитета министара Савета Европе и одређене препоруке Венецијанске комисије, док су у последној садржане релевантне одлуке Европског суда за људска права и Суда правде Европске уније.

Институт за упоредно право је приређивач публикације и уједно је одговоран за правну редактуру превода докумената садржаних у публикацијама на српски језик. На пројекту је било ангажовано троје Института за упоредно право.

Упоредна анализа закона и подзаконских аката РС и прописа ЕУ у области регулисања отпадних вода и улога локалне самоуправе, односно Града Новог Сада

Институт за упоредно право

проф. др Владимир Чоловић (руководилац пројекта)

др Ана Кнежевић Бојовић

др Весна Ћорић

др Мирјана Глинтић

др Милош Станић

Град Нови Сад Градска управа за заштиту животне средине

јун 2020-јун 2021.

Пројекат „Упоредна анализа закона и поџаконских аката РС и прописа ЕУ у области регулисања отпадних вода и улога локалне самоуправе, односно Града Новог Сада“ односи се на анализу постојећег правне регулативе у области управљања отпадним водама, проучавање практичних резултата примене постојећих правних решења и предлагање измена и допуна правних прописа у циљу унапређење ове области на територији Града Новог Сада. Закључци проистекли из истраживања би требало да укажу на начине за ефикаснију примену Закона и пратећих прописа, рационалније коришћење постојећих ресурса, а самим тим и до већих директних економских користи за становништво и привреду, а посредством достизања виших еколошких стандарда.

Град Нови Сад је други град по величини у Републици Србији (234.151 становника) и као такав идентификован Националним програмом заштите животне средине, као један од градова и еколошких тачака са развијеним системима заштите животне средине, али и великим изазовима у предстојећем периоду, обзиром на убрзани демографски прилив који мора бити испраћен даљим развојем постојеће индустријске, привредне, па самим тим и комуналне инфраструктуре. Истраживачке методе које ће бити примењене ради испитивања предмета пројекта су анализа садржаја (анализа регулаторног оквира и јавних политика), преглед литературе, аналитичких докумената и упоредних примера добрих пракси, метод студије случаја и неких од метода теренског истраживања, попут разговора са различитим чиниоцима у области сакупљања, третмана и испуштања отпадних вода.

Упоредна студија о правним оквирима од значаја за интегритет у одабраним државама Западног Балкана

Институт за упоредно право

Ана Кнежевић Бојовић (руководилац пројекта)

Весна Ћорић

Јелена Костић

Александра Рабреновић

Мирјана Глинтић

Марио Рељановић

Мирослав Ђорђевић

Јована Мисаиловић

Марина Матић Бошковић (Институт за криминолошка и социолошка истраживања)

Влада Краљевине Норвешке –Centre for Integrity ih the Defence Sector (CIDS)

15. фебруар – 1- септембар 2021. године

Циљ пројектних активности био je да се испита усклађеност националних правних оквира са међународним стандардима у шест правних области од значаја за интегритет, у четири земље у којима CIDS активно пружа подршку националним државним органима. Ради се о следећим областима: управљање људским ресурсима, сукоб интереса, приступ информацијама од јавног значаја, јавне набавке, заштита узбуњивача и незаконити налог претпостављеног. У оквиру студије анализиран је правни оквир (устав, уставни закони, закони, подзаконски акти), док се није испитивала пракса, која не зависи само од квалитета правног оквира, већ и од ширег друштвеног контекста и политичке културе сваке земље. Анализом су обухваћени правни оквири који се односе на јавне службенике, као и прописи који се односе на сектор безбедности, тачније на полицијске службенике и војна лица.

За потребе студије развијена је посебна методологија оцењивања степена усклађености националних правних оквира са међународним стандардима. за потребе оцене прво су идентификовани релевантни међународни стандарди и индикатори за сваку област. Приликом формулисања стандарда и индикатора у обзир су узети SIGMA Принципи јавне управе, Конвенција УН против корупције, Кодекс понашања Савета Европе, RTI рангирање, као и други релевантни међународни инструменти тврдог и меког права, те најбоље упоредне праксе. На основу квалитативне оцене, засноване на дубинској анализи, извршена је квантификација усклађености националних правних оквира у односу на сваки стандард.

Студија и анализа јавне политике (М123) „Упоредноправна анализа права банака на наплату трошкова обраде кредита“ ЛИНК

Упоредноправна анализа права банака на наплату трошкова обраде кредита

Институт за упоредно право

др Катарина Јовичић (руководилац пројекта)

др Јелена Костић

др Милош Станић

Адвокатска комора Србије

новембар-децембар 2021. године

Предмет пројекта је упоредноправна анализа правне регулативе и судске праксе о решавању питања пуноважности клаузула у уговорима о кредиту којима банке (кредитне институције) од корисника кредита наплаћују трошкове обраде кредита. Истраживање је обухватило: Чешку, Пољску Мађарску, Немачку, Аустрију, Француску, Словачку, Буграрску, Хрватску, Словенију, Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Црну Гору. Додатно су анализирани прописи Европске уније као и пракса Суда правде Европске уније о овом питању. Посебан део има за предмет и законску регулативу у Републици Србији.

У оквиру анализе прописа обухваћени су само они прописи и њихова правила који су, на основу спроведеног упоредноправог истраживања, оцењена као релевантна за питање накнаде трошкова обраде кредита. У погледу систематике, анализа сваког појединог правног система започиње дефиницијом уговора о кредиту у општем пропису који уређује уговорне односе, како би се испитало да ли је тим одредбама регулисано и питање накнаде трошкова кредита. Такође, представљена су и законска правила која регулишу питанје неправичних уговорних одредаба с обзиром да се (не)законитост уговорних одредаба којима се уређује право банке да од клијента наплати и трошкове кредита разматра управо у светлу тих правила, на основу којих се утврђује да ли су те уговорне одредбе ништаве или су пуноважне. Након тога, изложена су решења специјалних прописа из области потрошачких уговора о кредиту и то оних правних норми које су значајне за питање трошкова кредита и њихове наплате. Имајући у виду да је пракса страних националних судова објективно у мањој мери доступна за анализу него страни национални прописи, део анализе тог питања у раду је обављен на основу расположивих података.

У оквиру домаћег права изложени су релевантни домаћи прописи, без праксе домаћих судова. Наиме, у јавности су довољно познати ставови домаћих судова о питању права банака на наплату трошкова кредита с обзиром да оно већ неко време привлачи значајну пажњу и најшире јавности. Део излагања о домаћим прописима обухвата и одабране ставове правне науке о начелима облигационих односа која су посебно значајна за ово питање.

Студија и анализа јавне политике (М123) „Упоредноправна анализа права банака на наплату трошкова обраде кредита“ ЛИНК